Српска независност

— 10

Гако се лањскс годнне мопо Окупштинн још г иоуздањем говорити о штвјњи, — алн држимо да влада. иоеле свпју својнх видимих ■ још невнднмих рачуна сме и један п\ г т нред том скупштином употребнти ту јевтину и лену - скуно плаћену реч. Буцет, којн ће се нзвети Народној Скупштнни показаће још оол.е све ово. — Влада се раз метала неком „нс.гависнош/а/ еулгком н на тај рачун занскала у ( кунштинн сто хнЈ.ада динара — сад се добро види на што је свс то смерало. Влада је лане могла н да се извишава на ннтдн.а: Што не обнародује велехваљени .шкон о ..с./обом1 и шта.ние ? — а сад се видп да је тај закон бно нод катаннем ради дражнјнх тековина. као што је конвенцнја са нашим жел-езннм султаном. Влада је могла нрошле годнне дуго и млого декламоватн „о слободи. удружења", алн као да је и у тој јабуци бно црв, од ког је она још сад шупл.а. — Влада ће можда још којн пут довнкнутн како је аобољша.ш стаи-> учител-а , — алн нек ее прнчува шпања: да ли су имаоцн старнх заслужених класа. млогогодишњи трудбеници. еедн учител.н преведени правично у коју нову класу, или су н ту нонајдубље се увртиле нознате бургије? - Влада. која је тајно закључила уговор с ненознатпм Бонтуом, смела је ирошЈе године да дрско онорнче све нравичне сумње јавнога мњења. узносећи високо тога свог златног ндола у скушнтинску салу — алн као да су се и нреко сувншноети објасниле оне магловите слпке, које овда онда, усмено п ппснено бејаху опнснвате: Док влада доказиваше дајезакључпла уговор с некнм ..француцким друством и , дотлсје дошао г. бонту и у Бечу на дневни ред. са својпм ♦илпјалом ..Лендербашсом ". п сад бн радн били да знамо како о овој ствари мисле срнекн старн и нови мпнистар спољпнх иослова? Док је влада, заклннући се тешком заклетвом. доказнвала да нншта нсће иастп на народ поеле Боитуове конвенније — сад се борп с душом исплаћујући свака три месеца својс грехе скуним новцем, који ће се. не зпамо од куда сад и после моратн купити. до опет — у народу. Док су се младн министрн хвалили да „ тероју - „српску цолитику-. и као „једаи корак нанред" показпвалк Ску.чштпни своје у/оворе и конвенције с Аустријом — дотле видпмо да одмах послс разлаза Скупштипе, српски носланик у Паризу,

Марнновнћ. мора да иде у Лондон, да од тршвачки/ у/овора с Етлес«о.1г закључепог откине у најважнијим тачкама оно. н онолнко. што је у Бечу немилнце, а на штету Србије упуштено и ноклањано. И о свему томе, што је влада нреко Мариновнћа у Лондону сатарила. нема ни дан данас гласа ни трага; јер. како вел.аиге носле тога Енглескн миннстар снол.них нослова. предао бн целу преппску јавностн: кад сс не би г. МарииивпК то.ис иропшио! II те тековинс мора да су сличнс другима, кад се тако брнжљиво чувају. Док морају да се онлакују ти п млогп другн економни губнтци наспрам друтих држава вндпмо онст да се они, који нринадају нашој независној држави беззазорпо н.ј.јп; ју Аустрији иа милост н нсмилост; виднмо да се војени бегунцн, којн ! су само у заштнту добегли траже н ватају: вндимо да се влада наша журн, дал.с. да истрчава нре свнју европеких држава н да околшшшм путем ирпзнаје Аустријгс суверено ! аравп на,( Босно.п и Херцеговипо.х. — а у исто времс чинн насртај на своју роћену цркву. завиђа земљу с ио.ншто.н иријатељском велесило.и Русијом ; удружује ее са другима у цељи да нанустп државн ујамчена нрава у Дунавском нитању н да тнме џокида ње.пше ве.?е и заједнииу са блнским суседима, једносудбешш земл.ама Румуниом и Вугарском\ То су ето у крупним нртама дела п нос.тедпце тих дела од дана од кад се је народна скунштнна носледњн пут разншла — до садашњег њеног скуна! Скунштина, има да занита н иресудн о свему томе! Децембра трннаестог дала је се једна ирилнка да се позна, како се у земљи оцењују сви овн побројанн и други ситнијн ненобројанн иостунцн данашњс владе. Нзборн. којп су свршени тога даиа сведоче јаспо ,\а у :смљч а.га,\о нема вигче ос.гони/г. Влада је пркосила тнм изјавама иоказаиим у накнадннм изборима н -— пружала прст на евоју већпну. која ће је. велн одржатн н даље нотиомагати у свему. Влада заборавља да јћ све што је учинила, истпна учиннла по добивсном ирнсганку и одобрењу те већнне. у којој има оссм њсних ностојаиих једномисленика, ,\оста и они.1 који тренутно иовероаашс .алн влада је сметула с ума: да она и својој већини. а нреко ње народу, јамчн. да ће све оно остати добро н срећно што је она савбтовала већшш да одобрн илн усвоји. Алн тешка н горка нскуства

научнше нас да се ни носле неколико месецн ни једно важније дело владино ннје позакало благотворно за земл.у, а стоји као бачен терет нс само на садашњостп но и на будућностн Србије. која је скупим жртвама крвл.у н имањем синова I својпх текла евоје драгоцепе теко; вние које је, без сумње н овој. као н свакој лакомисленој влади лако бнло да разкућн, ио земљи н народу да нх утврди н скући. Трипаестн децембар подсетио је све посланике народпе скуиштине да ваља ударити другим путем, но оннм, којнм је ее ношло онако на сумце 19 Октобра 1880 године. и | којим је нутем наведена читава једна скупштнна, која с<г,( има да ,(€ла сву одгаворпост с владом Ннроћапца Мијатовића-Новаковића - _Гарашашша" н Гудовића. Седмог Јануара дошла је народна скунштина на окун: или да иде дал.е ,за владом нутем, кој и сад сви вндимо куд води; нли да занита владу: куда водите ви нас, а с нама и земљу нагиуЧ Србија је већ пуннх дванаест ! гнднна уставна држава. Дужиости | н ирава једног нослаинка јасно су уставом ујамчена н означена. а н дванаесго- годншњом ирактиком и отвореннм радом освештана н ут; врћепа. Снебнвање. незнање. оћуткивање ! нлп склањање неће нзвинитн ниједиог посланика за све што се учини. Ску пштнне срнске нису савегодавис. не/о игконодате: од њнх зависи све! Што се год у држави радн. радн ее еа скупштнном и по . њеном нриетанку. а с тнм најпосле гг гш гоену о.роворност'. Народпн нупомоћпици сетиће се, ма и доцкав, да онн. кад внде да се не иде у добро. нм.ају ирава да впкну: стој! А ми као орган јавног миења ноздрављамо паро.шу скуишгнну добродошлнцом. која јој доликује и же.тимо јој: сре/шн н користан /"/./' Нослетн.и број . од С| Јануара, нолузпаннчнога кленала . назвапог ..Видело". доноен дугачку. бссконачиу чланекању протнв пас. Нри пороћају те чланчипе као да су помагале све инсмене бабице виделовачке владе н околнне јој. Према тој' множини бабнна нснало је и дете - у мозгу. но познатој нословшш. Мп ћемо натенаии одговорити на тај овејак виделовачкс мудроетп . чим нам буде донустио

нростор листа, панме одел.ка за шал.иве ствари. За сад ове ситнице: Ч|геа нас внделовачкИЈ гсиерал штаб да .нрнпитамо" нашег уредника „са чијим ли је иовцем доселно се у Београд баш оно на даи „јубилеја"!? Ми га „нриннтасмо" н он нам одговара. да је исилакао од г. Филнпа Хрнетића те је срнска државна каса нрекунила скупоцени намештај што га је пабавно док је био министар, хоћу рећи, кадје у емиграцији, морао иродати своју зем.љу у Бачкој. Ако вам то нс буде доста, вн ћете се јавнги. Жао нам је, што за ону дугачку гитулу, коју је само „бесконачно знање 1 - могло коппоиовати н којом пас је „бееконачнн- зиалац мнслио угући у главу. не можемо виделоввима вратнти мнло за драго. Њихова је ирава титула и сувише кратка, „Бечкп Днешшк- (ЛУЈепег Та^1)1аЦЈ, којн нема иовода да прнкртва своје људе. ономад је еасвнм нскрено јавно , како је усљед расправе о Лендербашш и Највиртове изјаве аустријска странка у Србији отоболила нос ((Јје 081еггеЈ1сћЈ8сћеРаг 1еЈ к1ет|аи1 &е\уогЈеп). Петог дана пазвала је нас ваша Вечка заштнтннца ..Преса" „(Не ан^горћоће ОррозШон (онознцнје која се бојп Аустрије . Дакде. вн аустријска, а мн аустрофобна странка. Тако н &с титу.тишу вашн заштитиици. _Од куд самн да нотврћујете мншљење народа ко ј н вас је — тако — прозво ? Нисте вн кривн ! Таква је божја воља-. Г„Вндело" од 6 јануара, бр. 3 . На нослетку знајте . д» смо вас провидели чнм сте нам „у очи иогдедали." Само политнчки сленац не види та вн тпм иогревањем својих сгарнх будалаштнна хоћете само да заварате пажњу јавнога мнења н да га одвратите од ваших скорашњнх, ! иреених недела. Не преваристе. Није еад питање. је лн банкротирао Баранов. према коме. као ни нрема нкаквом другом граћару. мн нисмо ималн никаквих обавеза. него је нитање . хоће ли . када ће н како ће банкротиратн Бонтх ? Нитање је, не. хоћетели. него само како ћете ви банкротиратн и какав ћете пос-ао оставптп старатељу масе ?!

У СРЕДИНИ УСТАЛИХ БОКЕЗА * шагт-члак' Доиста. прпзор је тикао , да сс чоиора нитатн. можс ш што друго лебдити над њим осим л«/- 1 *" мираУ Међутим, ми с.мо на еамоме прагу устаничке твр-

3 М И Ј А лкрменскл скаскл о иосфору (по гуском'. На дпвном Восфору. нрн самом уласку уздигла се висока кула. Морски вали, који се светлуцају прн зравдма сунчаним 1,ао алем-камење разбпјају се о њсно чврсто иодножје прскајући знднне. као беени лавовн, својом бе.чом пеном. Са врха. са равнога крова њезнног, днван је изглед. Одатле се гледа на широко и на (алско на један од најднвнијнх крајева иаше земл-е. Предањс о поетању те куле сачЈ -вало се још и до данае. Пре много н много годнна, владао је визаитијскнм царством цар Манојло. Он беше у велико остарео. када му је жена после дугог брачпог живота, родила ирво дете. Цар Манојло. који беше већ сву наду нзгубно. да ће пакон себе оставити наследника. зарадовао се јапо. Одмах пошље он но свога дворског звездара п заповедн му да гледа у светле звездице, не би ли могао из н.иховог тајанственог за-

писа прочитати судбу повороћеног детета. Стари, нудри звездар дуго је гледао у сјајна слова огворене плаве нсбеске књпге: мучно се да прочнта тајанственн значај њнхов, н наков дугог носматрања узвпкне дршћућнм гласом : „ Царе, девојгџг ирети змија." Цар дозове све мудраце из своје царевнне, и занита нх. како би се могла његова ћерка нзбавнтн од онасноети. што јој је судба наменула. Ја ее бојим. рече он, да нећу моћл дете моје избавитп од тнх накосних II оиасннх жнвотиња. Оне су толико танке, внтке и мале. да I се могу нровућн и крол најмању руннцу и пукотнну. Но норед свега тога ја се уздам у вашу мудрост, мојн великн учењацн. н од вашег савета очекујем снае мога дстета. Старн. седи мудрацн замукнуше сви. Дуго еу онн премишл.али о ономе рад чега их цар иита. И након дугог умовања и мудровања. нредлагалн еу цару господину, то ово то оно, али се цару све то пе донадне. II онет се днже старн дворски звездар, те овако поче цару беседити: — Царе! Зар је у стан.у свако-

лнка мудрост л.удска да осујетн оно што је небо реншло? Судба твоје ћерн ннинсана је на еводу небеском у оним ејајннм звездама. ја сам ти је нрочитао н казао. н она је. поред свега твога старања ие може нзбећн. Алн да бн ти еавест бнла енокојна да еи све учинио. што је могуће да се детс еачува. ја ти саветујем ово: знпове 1и да се сагради једна велнка н јака кула.у сред морских вала. У њу нека однесу твоју ћер. н нп једна змнја неће јој се нн из далека нрнближнти. све дотле доклем она буде девојка. Па кад носле наће себи мужа, опда ће н онасноети нестатн. Напамгп још и то. њој само као девојни претн опаеност. Цар обдари богато ег.ога мудрога звездара. и одмах зановедп евојнм наимарнма и зидарима. да саграде кулу од тврда камева, у сред днвиа Босфора, на догледу сјајпа двора царева. , {евојче су крстили н на крету дали јој име Тодора , а то јс Богом дарована. Кад је кула била готова. преместе у њу младу царевну са свнма њезнпнм служавкама и дадиљама. Нико од мушкиња није смео улазитн у кулу камениту. Само су

, етраже бнле ноставл.ене око знда оградника. Но њима смрћу запретише, да нпкога не пуштају у кулу, којн иема дозволе од самога цара. Тако је Тодора сретно провела своје детињство. Њој је бнло већ оеамнаест годииа. а злокобно иророштво на беше се још неиунило. Она беше нечувено лена. Цар је већ помншљао. како би јој пашао нрилпку да је уда. <Јв се надао. кад је уда. да ће је тиме за навек избавити од зле судбине. Био је красан летњи дан. По БосФору пловнло је силество бродова и бродића. чамчца и чунића. Од њих евију оделио се један чуннћ; у њему седео јс младић; пме му «еше Алерг/. а био је снн кнеза јермепскога. Зла коб и њега је гопнла. Суседн његовн. разбојпннн нечувенн. онустише му земљу а оца убише. Алеру се једва жив снасао. те дошао у Визунтпју. и живео док грајаше опо блага што је могао са собом изнети. а ношто тога не стаде нужда га натера да ради и у зноју лнца госнодскс.п зараћујз комад ленца: ностао је рнбар. Алеру беше деп: висок, стаса внтка, очију црних ватрених, тек шго га беше гарпла мрка наусница