Српска независност

11

Д9Н.С горске! Првн Кривошнјанин-стражар већ сс вндн на стенн хиљаду стона на вншс, а његова занета нушка одма ме суочи са некнм врло оштрим реалностима. У осталом. мн смо успут срели још некс људе са Убла, па ношто нам је испало за руком да нх обавестимо и уверимо о пријател»ском смеру ово мисије, то тешко псбеше склонити стражара да нас. пустн. Оа тс тачке. нак, почињејака узбрдица, но. како моји Кривошијанн и Убл>анн скакаху као козе са јсдне стене на другу иа сс онда нровлачнсмо између неких грдних зндова од стенс којс беху у самој стварн и каинје овог припродног града. Најзад пошто одосмо још јсдно 3000 (трн хиљадс) стона у вис, н прејездисмо једну ранаву илочу нланинску, пред нама сс отвори жељени куг Убли — једаи огромнн планннеки казан опасан правим ланцем кречна крша. На дну кута могао си видетн мало-много црнс зем .Ђнце сагребенс у небројене њивице — свака опкољсна са каменнтим јој зидом — док овде онде стајаху расејане и оне јаднс каменнте колибе у којнма жнвн овај мушки народ. За обранбенс цел>и. ме1»утнм, положај је всличанствен. ^Пог.~е нашу градину с — улвнкну ми тријунФилно један мој убљаннн кад стигосмо на место — л нвка ,]ође војска да то у8ме\- Ту се сад ја оиростим са мојнм горскнм сапутннцима. и иаставим нут до ссла са једино нрвашњнм вођом. Међутна1. мојнм тешкоћама још небеше краја. Појава једиог странца у јевропском оделу. којн нм се учннн као да јс из облака нао у њнхову среднну, направи читаву узбуну и истрагу. — г Које тај ускогаба што ааде меју нас загрмнједна човечина. г Главе моје шванскн шаијун~, одговорн један другн на коме ја приметих необнчио велика ножа за иојасом. Гомнла оружаних горштака брзо се сакупн ок<> мене али и ја брзо нронађем ип'а је главни узрок њиховом подозрењу. Онн су се побојалн да ја нисам како дошао да ионовнм нробу која је већ чињена нре неколпко месецн када оно ствари црви пут узеше озбиљан обрт те да се с новцем ноткуие нски њихови главари и етареишне. Ја их.>- дабогмс. што брже могох разуверих. Гекох им: -да сам слушао тамо .\ом да сте сви ви лоаови н хајдуци. и дЛ Ке тв ми оссАи ?лаву чим дођем код вас; али ја сам знао боље. и баш сам зато и дошао да им покажем да сте ви добри људи." Ово одма — уиали! ..Пишта се немој бојати од наи'~ внкну један од ссоских главара који ми прпђе н зграби за руку. _Видиги то су све тамо лажови ; овде нема ни лоаова ни убии/г. Ми смо сви до сад били поштени људи. иа Кемо ако бог ,да и одсад." Ја нм онда испрнчам'* о (*) 1'. Еванс век увелпко разуме ц зборц ерпски. ()д 1875 годпие Је сиоро непрестапо у нашем прпморју и Херцегов»шн*а од 1878 годпне н стадпо у Дубровшшу. Пр.

1 мојој рапијој иосети у Кривошијама овог лета, као да сам н прс једанпут Божић провео у једној њиховој колеби. На то мн сеоски нопа рече да све зпао менн. и иозва ме да му будсм гост. А кад сел>ацн још дочуше да ћу ја писатн у ИнI гленску о њима и казати целу истину, онн мс почсше обаснпати прнјатељским изјавама. Једаи ме од главара. нли сеоских старешина. унита н за .јунака Гледстона и (_И1е 1»его 01ес1в1оп и ) и хоћс лп нм он помоћнУ Иа онда. мари лп Ииглеска да их узмс под своју загатитуУ Ја морадох на то да нм објашњаваЈ!: дајс море дубоко а Инглеска далеко: алн могу овде да нриметнм да јеова жел,а у корист наше Инглеске, а нротив Аустрнје, оишта у целој Воцн. и да ос.обито нрнморско становништво има скоро неке сујевернс нојмовс о благословима које би им Велика Вританија донела. Дал>е су мн стављали интања којс могу само изненадитн онога ко неиознаје ратоборност внх горштака. Тако ^имаш ли добре новине за нас хоће ли скоро војска Можете мислити да се ови л>уди сневеселише кад им рскох да нх за сад ннкако нсћс дирати. мг^ло би да дође војскај — рече један од главара. Но сад да у ' кратко сабсрем све што могах покупити , за време мојс посетс о садањем положају н смеру уетаника. Пре свега оједномс нетреба нимало више сумњатн. а то: да се Бокези спремају наочајанотпор! Њих скуна под оружје ако буде\«00 (седам стотина) :— 160 из овог ссла Убли. дван>т толнко нз нравс Кривошнје. 80 из Ледсннце, а остлло из Орахов; ца н околине. Онн су добро наоружани I и го махом Хенри-Мартинијевнм острагушама као и службеним револвсрима: имају у нзобиљу праха н олова н вазда I могу се једлаком лакоћом добиги нове ј колнчнне са трн странс. и то . из Херцсговннс. Црнс-Горе нлн н самих иристаништа Воке которске ! Земллшгге .јс такво, ! да никаква иогранична сгража не може снречити суседно становништво — које срдачно снмнатише крнвошијскнм усташима — да својој браћи нужну н(»моћ не укажс. (НасхавЈЉс се> ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Вокељски уставнцн којн су до скоро нод анамењем црне заставе I са оелим крстом у средшш прикуп' љали се у кршнии брдима дадма! тинским, раиннли су од пеколико да! на каро.џеу заставу и ноднгли је па тврђавици Драгал>у — да цео свет види и чује да су се одважили: нлн да изгину пли да се ослободе. Бокел>и се ево ио трећн нут буне против аустријске унраве. од како

; су 1814 годиие нреваром н варл.ивим обећањима дошли под двоглави орао ћесарев. Први нут диже се ; Вока 1849 год. кад су народн на ! све стране кндали окове ропства. И Бокел.и тражише своју народну самосталност , но тада их Србии Мамула 1850 године измири са царе' внпом. Двадесет годипа доцније, 1869 године, латишс се Боке.ви на ново оружја ; други бокељски уста! нак преставља читав низ јунаштва, издржл>ивостн, племенитости и карак; терности поноситих горскпх вите| зова. Ово је трећи срнски устанак у најдивнијем крају кршнога ири! морја. Иокрет ностаје све озби.ћцији, Аустрија се снрема на арави рат са устаницима. Овога ионедеоника био је савет свих миннстара нод иредседннштвомј самога ћесара радн Крнвошнјана и Херцеговаца. У том се савету векало о сазивању | делегацнја због нскања трошкова за војевање и за сад је назначен 28 (16) јануар за дан састанка делегација. Што је још незгодније и кобније ! цо Аустрију то је. што су се у данашњем устанку сложилн Срби чра I »ос.таме и, пр^рокове вере, те се нрви нут осећају да су је.ши парод. Наравно је да Аустрија. по старом обичају, против Срба шил.е Србе генарале, Јовановића и Чнкоша. По бечким новинама тужио се Чикош 1 Которском бискупу овако: ,Мој ,је иоложај тежак. Устанпцису сваким даном све снажнијн н смелији, а ја имам само 1200 рекрута који још ннсу омприсали нраха. 1Један Кривошијанин одговорио је дописнику једног бечког листа. који му је световао да се покоре ћееару. овако: ,,Кад смо потуклн ћесареву војску 1869-е. док је Херцеговпиа била турска. сад ћемо је још лакше нотући. јер Херцеговина је и у ночетку окупације била незадово.вна, а камо ли сад. кад хоће да нас вуку у солдате, што нн Турци нису. 'Гако ће н они, којн су онда стојали скрштених руку, пристати сад уз нас. По правди треба да је Херцеговина нринала Црној Гори. У осталом,*зима је наш

најбо.ви савезник ; а до нролећа, ко ша шта још може биги!" По бечким листовима говоре Црногорцп па которском пазару, као да је њихова земл>а: „Ако Криво шијанимабудедо невол>е, »шћемо свл изгунути за нашу браћу, јер и они су гинули за нас V Црној Гори в Херцеговини." Ствар је тако озбил.иа и онасна. да не само што се узбуиила влада у Бечу н Пешти, не само што се забринуо ћесар,пегосе нренала и берза. Бечкн листови отворено признају. да су курсови поиадали у страху од српског устанка у Боци и Херцеговини. Говори се ненресгано да ће ее од Црне Горе искати да нропусти аустријску војску, јер без тога се не надају коначном успеху. Нема \ никаква изгледа да би то црногорI ска влада донустила. И у тако кобно време, у таким озбил.ним оиасним нрцликама по српство па и по Србију, у доба када ће. као што вели цетињскн „Барјактар", срнство бптп можда позвато да полаже свој носледњи ис ; цит зрелости, у то се време налази у Србији на владн. као што је самв ! бечки листовн зову, аустријска странка. а на челу владе нашао се неки — М. Ппроћа г ац. дописи Палаика 27 Децем.ра 1881 Свако бееловесно створење има по где I К0 ЈУ ^УД- па тако и дописиик из паланке који се вазда служи ненстинитим нодметањем. послужи се својом ћуди у 1о2 ј броју „Видела^ у ком јавља да је у I највећси неред>' ц несноразумл>ен»у ос ;1М свата а девети тата у собаџику -На ге ; Матића мејаид1гје обраловав одбор за ј 110тиомагап >е српске кн>ижевности. \ Да је лаиста допнс неистипит. види ее [ из овога. Што*је скуп држан јавно и у 1фнсуству комесара. председнпка ошнтннског наланачког суда. Што је на нстом скупу приеуствовало 1*1 чланова јер то тврди н запнсннк скуиа : даклем мпого више но када је одбор напредне етранке саставл>ен овди : у Паланки из четири становнпка Паланачка. То је доказ да лнберална странка ужпва у Паланци више иоверења но ј внделовачка.

на себн је увек носпо руво шарено. китл>асто баш нсто онако, као и осталн рнбарц босФорскн што га носе. Свакнм даном пред вече нловно би он нокрај куле својој убогој кодебнцн. да се тамо на гврдој каменој ностел>н одморп од дневпога труда п умора. Слушао јс он да у кулн каменнгој живи лепа царсвна. што јој ленота беше равна небесноме шестокрнлцу. Што је свста па четнри стране, њојзи канда не беше равва створа по леиоти. умл>у и доброти. У груднма младог кнежевић рпбара. разбуктпо се пламен радозналости. да вндн ту ванредну ленојку. Свагда кад би иролазно норед куде, дигао би главу високо. а ногледе очију црних уцравио бн на доксат, небн ли вндео лепу голубнцу што је затворнше у јаки кавез. Алн његовн нанорн беху ваздан узалуднн. Царевна се не ноказа ни једанпут. Али гле среће из небуха. Једном је пролазно оп норсд куле. н ногледа по обичају на балкон н на мах оте му се нз грудн радостап усклик. Па балкопу појавио се женскн створ мно н лен као и мајскп цвет што је. Висока, њежна, днвног стаса, очију великнх. пуних жара н чаробпе

мнлнне; косе жуте као смн.ве, нопадале јој но раменнма. а тнхн ноћни новетарац нодизао их је но мало у вис, те нзгледаху као и злагни таласнћн, какове медене речице. Сунце је спуштало своју горду главу у дубоку пучину морску. изгледало је као каковн гигант кад тоне у бездну. Последњн нол>убцн његови нозлатише небо. те показнваху смртном оку колико је силан тај госнодар белога свста. Тај божански сјај залазећег еунца, падао је и иа лепу царевну , те је она изгледала као прави надземнн створ, у нуној небеској светлости, у рајској мнлинп. Сунце се сакрнло, но не Алеру. Са врха кулиног тренерила је њему звезда, роднло му се сунце његова живота. Тодора је чула његов радостан усклик те је ногледала својим чаробннм очнма доле, на њега. Њихови ногледи сукобилп су се, и у једном тренутку не стаде царевне, румепе гао бзјна ружнца. Алеру је обамрво, бноје чнсто ван себе, и тек пошто се разабрао . иокрену веслом п отцдови својој колибици. Слика днвне ленојке непрестано јс лебдпла нред очима његовнм Легао је на своју камепу нОстаљу,

алп нема санка да га узме у своја њежна наручја. Сиромах преседео је цеду ноћ. Једва дође и друго вече; ;Алеру је као п обнчно пловио поред куле својој колибнци. Али сада беше сретннји но нре. Царевна је изашла бпла на балкон; она је бацала на њега ! своје погледе јаче но нрошлог вечера. Љгеру је био необично расноложен и узбућен. И тек у неко доба ноћн вратио се он своме скромном стану. Но на мах као муња прође му мисао кроз главу и ов но ново седе у чуннћ и отплови нод кулу. Лена царевна бнла је већ легла у своју свилену ностел>у. Но н она ценмађаше санка. Чудне мнслн, као оштре стрелице летеле су н кроз њен мозак. Млади. лепи рибар кога је јуче н данас видела, украо је иокој душе њене. Она је била готова да све да, само да се са њнм састане и говори... И као плаха и животворпа росица. обасу је слатка нада, да мора ностићи оно за чнм толико жуди. Тодора се лагано дигне са своје ноетеље и изађе иа балкон. Божнја мнлост тај неисцринви источнпк л>убавн, иоказује нутове, којима срце к срцу долази, да се

оба сноје у л>убави. И у овом се случају видео гај нрст божије милостн. Настуиила је ноћ. На илавом небееком своду трепериле су миријаде звез^а. Дубока и иема тишина и помрчнна владала ,је евуда. Пред очима Тодорннпм указа ее чаробна слика. Доле. горуће воде БосФора с многобројним бродовнма и чамци! ма.... А гамо. дал>е, Внзантијаса сВојим здатним кубетима, кулама и дворовима. а за њнма мирисни вртови покривенн гамом густог лишћа. А још мало дал>е. стајале су тавне кинрове горе .,>ри.1а мртвил." а но њима биле су друге разне горе. чији врхови беху покривени белнм снегом. А над свом гом чаробпом сликом треперилаје тајанствена светлост Тишина владала је свуда у наоколо. Чуло се само мелоднчно жуборење БосФОра. што беше налик на гпхе звуке еолове хар«е. Али у једаред се но тој гншипи разлсгну звук. Била је то умил.ата песма штоју је певао сплан звучан мутпкн глас. Песма се као нлаховпти вихор, нењала са нодножја кулппог ка врху ње:шном. ^СврпшЈ.е со>.