Српска независност

— 18 —

јер се види у свему рукж Русије. Аустрија може жедети да се шири до миле воље, ал' окуиација је само умножила број наших неирнјатеља н ми (Маџари) се морамо радовати, ако се онростимо тих земаља. Етвеш вели да је свему узрок што Ауетрија хоће на пролеће да изведе анексију . зато треба војске и нована. — Полоњи крнви кнеза Црне Горе, што није хтео да изда херцеговачких ускока Аустрнји. Угрон мпсли да се иште војска и кредит због анексије н због продпрања на Солун. Међутпм се устаннци бију са ћесаревом војском „Преси" јављају: Прекј)-че се сукобио један део 11 нуковније са 80 херцеговаца код Њрита и упустп се у бој. Један оФицнр (потпоручик Лалпћ), два паредннка н три војнпка рањени су. Од херцеговаца остало је 6 мртвнх и 4 рањена. Осталн се вратилн у брда. Сад је јасно, да ностојн потпуна организацнја устанка. Да је н у Босни букнуо уетанак, вндн ее по овом телеграму бечкнх новпна из Сарајева : У земл>п је нека нотмула врева због војачења. Пштнте од нае двоструку порезу, само не иштнте крвн!" веле мухамедовци. а уз то нрнстају и православни Срби, на н шпански Јепреји. Предстојник земаљске управе одбио је једну депутацију одличних мухамедоваца, што је хтела да му се тужн нротпв војачења. У почетку Јануара растерала је полинија један збор од 300 мухамедоваца који се беху скупили у 3 часа ноћу у Алн-иашнној џамнји. На скоро добије овд. иуковнија заповест да сс крене ирема Мостару. Некн дан после тога нрочује се, да се скуинло око хиљаду оружаних Л>УДИ у долини Жељезнице. ради устанка. Та чета као да хоће да нанадне на Сарајево. Због тога су се у генерал-штабу јако ужурбали. Прво хтедоше послати један батаљон нротпв устаника. после се увпдело дајетомало н додадоше још пола батерије и две чете хусара. Та војска треба да повуче кордоп иротнв устаника. Главна чаршија сарајевска као да је изумрла: оиажају се многа страна лнца у Сарајеву. Све важније зграде чува војска, ноћу крстаре ненрестано но вароши нешачке и коњаничке иатроле. Свакн дан се јавља полазак пеке нове пуковније на устале крајеве. „Самоуправа~ у броју 3 од 7иу броју 4 од 9 тек. месеца саоиштава нредлог занона о уређењу власти у ун^трашњој земаљској управн. који је влада спремила да поднссе садашњој народној скупштини на решење. Немамо никаквог основа да сумњамо у истпиитост тога цредлога и но томс узимајући га као владин нстшшти предлог. мн смо га прочиталн. и о њему у неколико размислили. Задржавајући за доциије време да, по потребн говоримо о њему у целости и о појединим његовпм иарећењима. за сад нам, на нрвн поглед пада нарећење у томе предлогу. у члану 8 тачци 2 којнм се под надзор обласног управннка стављају и војени чиновници. По нашем уставу војенп чиновницп и у оппгге војници немају права да бирају нити да буду изабрани за народне посланине, пгго значи да се њима не дозвољава мешање у л политику ~. Тако је до сад и адмнннстрацнја војена чувала војнике одовога пол.а борбе што се зове „полптика", тежсћн тиме да одржи војску у духу њенога задатка, који јој обслежава чување

реда н законитостп у зем.1»и и одбраиу отаџбнне од споаног непријатеља. Међутнм >внделовачка" влада, пошто је у све друге класе парода до дна увела агнтацију »а политнку и иостарала се да у свима класама створн себи присталнце. она сад овим предлогом хоће да пружн клице партајства п у војску; јер како војени чиновннци буду стављени нод ирнсмотру н оцену обласннх управника. за које ннко не може одрећн да неће бити нолитичке личности, опи тим самнм улазе у вртлог политичких еимпатија н аитипатија, „верних- и -неноузданих-. Чујемо да је овај предлог владе учинио и код војника овакво исто узбуђење и ироизвео пста размишљања. СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 10. Јануар 1882 У 11 часова пре иодне, пошто се изаслана депу гацша скушптннска вратнда из конака н дочекала каеза на улаеку скупштине, отворио је Гоеподар. окружен војним н грађансшш велнкодостој. ннцимаЈнародну скушдтину овом беседом: Поштовани Посланици! Прва Моја реч нека буде поздрав срдачне добродошднце нредставницима Мога драгог, вернога Мн аарода! Моје задовољство што вас данае поздравл.ам у толнко је веће, у кодико сте нрошлогодишњом радњом : својом дали основа да се Књаз н народ могу ноуздатн у мудрост. оданост н у родол>убл>е ваше. Ја сам вазда нолагао велнку влжност на одржање н развијање добрнх одношаја Србпје са страннм државама. Мило мн је што вас увернти могу, да ее они утврђују без ирекида у духу узајамног ноштовања и Ј прнјате .Ђства. и да нравнлност држан.а Србнје у мећународним нптањнма налазн свуда нрнзнања. Моје је дубоко уверење да је таква полнтика у најбо.вем ннтересу паше отаџбине. А у Мојој тврдој вол.н да се носветнм том битном нптересу земал,ском. као п у свести народа, који иотпуно увиђа и цени нодитичне и стварне корнстн које | су тнм правцем већ до сада задобнвене, налазим јемства да ће Србија на том путу свој нолитичкн значај узвиеити, своју будућност осигуратн. Прошлога лета Ја сам био среКан да задово.гим Моју топлу жел,у да нарочнто п днчно благодарнм Његовоме Величанству Цару Нема-н;ом за снмнатична расподожења према пароду срнском засведочепа мнмо других прилпка нарочито још н наклоним судезовањем Његове царске владе у утврћењу незавпснога полажаја Србнје. Прнјем којпм Ме Његово царско Величанство одлпковало, за Мене је нов д ]>агоцен доказ којшко се внсоко цене уснесп нашега народа на нуту образованостн п напредка. Сматрао сам за дужност да Његовоме ВелнчанствуЈИмиератору Александру Трећем лнчно изразим Моје и Мог народа дубоко саучешће новодом страшне несреће која је царскп двор и Руспју иостнгла мученичком сирћу цара Александра Другог. као н да му лично ноднесем уверења о осећањнма захвалностп коју Ја н Мој народ гајнмо ирема узвишеном царском дому. Са задовол>ством могу вам рећн да задржавам мнли спомен о нрнјему којим сам од 11>ега иредусретнут н којн је за Мене поновжен доказ спмнатија којнма је Његово Велнчанство задахиуто према Србији. Био сам срећан у престоници, крал>евине Угареке лично ноздравнтн Његово царско н краљевско аноутодско Велпчанство н ноново се свернтп о нријатсљским расположењима Њсговог Величанства Према Србнји, која расноложења Ја са нскреном захвалношћу впсоко цеппм. Радсћп на урећељу трговпнскнх и другн\ одиошаја Србнје са стра-

ним државама, Моја је влада закл>учила и ноднеће вам на одобрење грговипски уговор и консуларну конвешшју са Сједињсним Државама Ссверне Америке, трговински уговор с Холандијом, као н пужиу измену и донуну трговинског \товора с Вс.шком Британијом. Са суседиом аустро-угарском монархијом закључен је и поднеће вам се уговор о нловидби који завршује ш13 лане заночетих нреговора. Мени јс мнло што могу иотврдити. да су и том нјшлнком иреговори воћени оннм духом којн \-јемчава утврћење ирнјате.Ђских, за обе стране тако корнсннх одиоса. Поред тога Моја је влада учинила кораке да се трговинскн одпошаји Србнје и са осталим државама доведу у ред путем. уговора. у смислу одрсдаба берлинског т]1актата. Сви су изгледи да ће ови корацн ускоЈ)о до иовољних резултата доћи. Алн да би се таква н иодобна нитања за пашу отаџбину уснепшо решаватн могла, —- да би се неирекндно н на свима важннјим тачкама бдило над нашнм пнтереснма у мећународним пнтањима. — да бн у онште наша отаџбина могла одржавати евоје односе према ст[>аним државама онакве каквн ирндиче њепом новом политпчком ноложају: преко је потребно, да се попуне законом већ одрећена представнишгва Србије код страних дворова. Ја на |)Очнто желим да овоме за земал>скн углед и земал>ске нпгересе значајном питању вашу натриотску нажшу ноклоните. Поштоваин посланици ! Ви сте у скуштпинској сеснјн за годнну 1880 донели значајне одлуке. решили озбнл.не реФорме за унутрашње унанрећење наше отаџбнне. Алп тпме још нисте исцрпли ваш великн зад& так. Вас и у овој сеснји очекују тако нсто важни радовн. После већ узакоњенпх реФорама. које су дале нов н крепак нолет јавном животу у земл.н, те Србију извеле у ред д |)жава које се иолнтичкнм слободама ноносити могу, — после мера које су оживиле народну производњу. подигле кредит државтк повратпле иоверење н узвиспле углед зем .1 >е, — иетавл>а ее онет нред вас чаетп нуни задатак да нстим правцем наставите тако срећно заночето дело нанредног нреображаја земал.ског. У томе смислу ви ћете иматн да заједио с Мојом владом ирпстуните к нреображају упутрашње земал.ске унраве. како би ее у сваком иогледу бол>е и иотиуније одговорнло потребама зема .1 >ским ; — да носветите вашу бригу развијању саобраћајиих средстава. унанрећењу народне наставе урећењу земал.ске одбране ; — да обележнте н стадно утврднте односе измећу државе и црквепнх власти. а то колико у ннтересу ауторптета н реда државног, толико н у интерееу нотиунпјег вршења оннх верозаконских задатака. којнма но прнродн и по иредањима евојим пма да служи иаша иародиа иравославна црква. Решавање аграрних одноеа у новоослоооћенам крајевпма изазвадо је потребу да се размнсли о мерама. којнма бн ее ускорида конач, на раснрава тога пптања н олакшала неплата откуна који један део нашнх државл>ања треба да платн. Влада ће вам нодаети предлог законекн у томе цравцу. н Ја га препоручујем парочнтој нажњи вашој, јер коначно решење тога нитања, иоред олакшица н кориетн које бн донело нашим државжаннма. биће у исто време колпко дело правнчности толико и дело добре иолнтике. Већ од дужег времена® осећа ее нотреба да се садашњи закои о порезу замени другнм којн би дао већега јемсгва за правнчиу ноделу

нрема имућиости граћана. Неправичност садашњега еистема све се то јаче оеећа, што су се, уз нолитичко II културно развнјање паше отаџбине, н државни задатци разгранали и државне потребе умножиле. Време је да се и на пол>у порееке системе иужне реФОЈ >ме учине. С тога ће вам Моја влада ноднети предлог за нов закон о порезу, и вн ћете га. уверен сам, цроучити и решити с оном озбил>ношћу, н с оннм обзирима на нравду које то важно иитање заслужује. Предложпће вам се и измене у неким већ ностојећим законнма финанцијским. које еу се и у колнко су ее, уследпрактичне примене еамнх закона. показале као целисходне. Да би се извори народнога благостања развили. влада Моја, осим иажње коду иоклања унапрећењу саобраћаја у земл,н п отварању и осигуравању трговннских свеза е другпм народнма. ностараласе и о потребним мерама за унапређење земжорадње. т])говнпе и запата. У гоме нравц\ г израђеаи су и ноднеће вам се на решење предлози : за закон о нижнм по.Ђопрнвредним школама. о унанређењу сточаретва, о занатлијском Фонду и занатлпјекој банпн. као н нредлог за закон о народној банцн. Поштоваш! носланици! Ваша досадашња патриотска радња, — ваша засведочена Мн оданост, Менн и Моме дому. за Мене су ноуздана јемства да ће ваш рад и од сада неколеб.Ђиво нћи само оним путем на коме се једино може доћи до нравога и постојанога напретка народног. Ја се уздам да ћете н с/ сада као н до сада радити тако. како ћете. осигуравајући земл>и нолнтичке н граћанске слободе, \* исто време оенгурати крепак н иепрекидни развнтак њихов јемствима реда државног, јемствпма без којих се благостање. иапредак н слобода ннкада и ннгде одомаћитинпсу могли. Тек само тако радећн , можете достојно одговорити вашем велнком задатку. н народ н владаоца испуннтн благодарношћу. Тек само тако радећи. иостнгнуће се да н народ и владалац могу с нуннм цоуздан.ем и спокојним духом приступнти к самој основној реФОрмц земал>екога Усгава. о којој ете у прошлогодншњој сеспјп доне.ш закључак п о којој но проппснма Устава пмате н у овој сесијн да Ј>ешавате. Седннце су ове народне екупштнне отворене! Пека Бог благослови ваш рад ! У Београду 10. Јануара 1882 год. Милан М. 0ореноеиф, е. р. Скушптина је стојећкн саслушала преетону беседу. Узвнцина .Живео- одазвала се Немачком цаЈ)у и — народној Оанцн. Пошто је кнез. нспраћен ускднцима оставно екунштину, закаже председник седш1цу за сутра дан у 8 часова. 11 Јануара 1882. Данашња седнпца пуна је интерееантннх. карактеристичкнх н значајннх момената. Виделовцп су скннл ли образину. под којом су више но годину дапа скрпвали своје влаетол>убл>е и крајњу партајску себичност. За њих не важн впше оратеки споразум; онн се не обзиру на глас иарода н 1п н Фермају за мишл.ење народннх представннка, ако ови не снадају у њихов ред. Најјаснији доказ да влада сувнше виеоко цени своју моћ и да се одвећ узда у своју већину. Одмах ирп отварању седпице отиочела је дес—'а око тога хоће ли скупштниа биратн нарочпти одбор за саетав адресе цди ће по пословнику ОЈ.мах нристунити пзбору три одбора: законодавног, Фипансијског нјза молбеј н жалбе. Предс>днжк