Српска независност

скупштнпе који је овој дебати повода дао, чеето је утнцао у саму дебату и заступао је своје мишл>ење као да није председник но обнчнп члан скупштине. Мп знамо да председвику скупштине ништа не стоји на путу да са председничког стола држи беседе; но како у свима нарламентима влада обичај да председник кад хоће да држн бсседу, ре. довно устуна председништво нодпредседнику и силази у ред посланика, то бн се и г. А. Ђ. Поповић могао угледатн на своје старије и искусније колеге. и то бн и самој његовој нартији впше служило на V част, јер се небн дало пово/а мишл>ењу као да је партија владина тако — снажна да и сам председник мора њеље назоре да заступа. У току дебате одликовао се још и г. РајовиК својим, као што рече Мил. Ђурпћ, громкнм гласом п тпме што је „случајно" руком ухватпо једног народног носланика из ослобођених крајева и уздржао га да не гласа с опозицијом. Рајовнћ се у нуном уверењу своје правничке непогрешности узди1 - ао до изреке : „да је онако као он што каже т. ј. да је он једнни комнетентан да тумачп законе, те еејошудаљу брзонлетост унлео кадје позвао правнике да кажу је ли тако пли није. Онозицнјаму је врло згодно прнметпла да у скунштнпи не решавају нравници ве1> скупштинарн. Г. Мнлићевпћ, пошто је примпо инФормације од свог надлежног мннистра, бпо је тако добар да нас унозна са владшшм назорнма односно престоне беседе н адресе, те је онако народскн упоредно н једно и друго са номози Бог и Бог помогао. Из тог је извео закл>учак, машућн очајпнчки рукама. да се треба одмах одазвати на Номоз Бог, а не окрећатп се деено и лево па тек онда учинити оно што свакп „пошгован" човек сматра за уљудност. То су старн појмовп наших консерватнваца. нознати још из 1874 год. У оиште су чланови владине странке у иочетку слабо утнцали у дебату. Нриметпло се на њиховим лицима да се не отимају да говоре, ваљда што су уверени да се говором на скунштип:1 ништа не може постићи. У толико су жуднпје чекалп на гласање Та гласање је и тако меродавно, на кад знају да је њихова већнпа, на што онда говора! У том погледу морамо прнзпати иокреност г. мнннстру Гарашанину што пнје хтео да се користи својнм нравом и да говори кад га је нредседник скунштине но нословпику позвао. Што је г. Новаковнћ миннстар просвете узео реч да у најдужој досада бсееди доказује анахронизам у захтеву опознције да се у одбору за састав адресе бира из сваког округа но један носланпк, то је, држимо тек оиако учипио да мало окуражн своју нартију и да се каже даје било н нротнв разлога. Онозиција је тога дана осветлала образ. Искрено н мушки бранила је права скунштинска н анеловала је на сноразум н слогу на основима законских нарећења. Но еве узалуд. Већина екунштииска не хтеде уважнти разлоге онозиције, и кад јс решено да се бира одбор 15-рнце за састав адресе и нрвп „к:нредњак" Аврам Озеровнћ изређа имепа нзабраних, опознција се уздржа од гласања. Првн дан редовног састанка и већ јаз нзмећу владе и онознције којп се неда више нрескочити. 1 гкдннца скупштинекл ој Ц јануара ПреАссдник Ал. Г Е>. Поповић. За миниотарским столом: Гарашании, Радовић, Гудовнћ и Лсшјашш. Скунштину отвара нредссдник у 9 чао»ва нре подие. \

Секрстар чита оставке владиних носланика Др. Ђорђа Димитријевића . ноп Алексе Илића и Др. Лазе Докића. После неких прочитаних молби за одсуства и једног поздрава ирелази се на дневни ред: избор одбора за састав адресс. Нов. МгигошевнК, позивајући се на чл. 78 пословника предлаже да се прво бирају одбори: законодавни, Финансијеки и за молбе и жалбс. (Тако је). Паја ВуковиК каже да је против закона одређен дневни ред и зато се придружује нредговорнику. ПредсеЈник објашњава како је и прошле скупштине овако рађено и како је обичај да се прво избере одборзаадресу. Вели да су лане еви били за то, па треба и сада тако да се учини. Марко Петровиб , налази да је скупштина тек онда конститујисана, кад се изаб^ру одбори за које се у пословнику вели п одмах." Зато је да се прво по пословнику учини, па да се види који посланицн улазе у одбор и према томе да се састав адресе, или тнм одборима повери, или, ако би скупштипа нашла да у тим одборима неби био представл>ен потпун израз скупштине, онда тек да се приступи избору нарочитог одбора. Нов. МилошевиК, одговара прсдседннку да се од лане много шта променило, и расположење у скупштини н такт^.;а владе и њене нартије. С тога предлаже ако се већ мислп бирати нарочити одбор, да у тај одбор уђе из сваког округа по један посланик. Но свакако је за закон да се ирво бирају у пословнику одређени одбори. Председник , узима поново реч , те у подужој беседи доказује да сс. мање више, увек Скушитина пре свакогдаљег рада одзивала поздраву владаочевом, да је то акт уљудности н да је он с тога н ставно такав дневниред. Побија разлоге опозпционих говорника и тврди да се друкче без пристанка владе неби нн могло чинитн. Арса Дреновац побнја разлоге председникове и изјављује да је за нропнсс закона. Ми.г. Ђуриб ве^и да је ово са свим излшнна дебата. кад пословннк јасно ироинсује скуиштини пут. Председннк нетиче обићај и хтео би да њиме закон нотисне. То не иде. Обичај може важити где нема закона пли где овај није прецизиран. С тога, ако се неће по закону, он је за избор по окрузима. Одговара председнику да је вслика разлика између лаие н сада. Лане смо сви били сагласни. А данас нијс тајна да су у скунштини две ј&кс групе, које нс мнследеднако. Овде је више од 50 изборшпц срезова, који не деле мпшљење всћине скупштинскс. Ако ће скупштина бити израз народа, онда се и ти 50 и више срезова морају саелушати. Ту дакле нсма вшие лане. С тога је да се ио пословнику прво бирају 3 одбора. Раша Л1илошевиК вели да ову скупштину почињемо са непогатовањем закона, доказује законнтост и правилиост опозицнје и њених разлога. Ако тако иочнемо, како ћемо тек завршити. Прихваћа избор 3 одбора. или нарочнти одбор по окрузима. Драг. РајовиК реФлектује на говоре опозиције и вели да су фразе, што опозиција внди иеДослсдност и гажење закона у томе што ће се бирати нарочити одбор за адресу. Адресу треба најпре, па онда даљс раднти (Раша Милошсвић нримећује му нешто. Рајовић довикујс: Ја Рашу нисам нрекидао. Председник звони и утишава). Иште да му се иокаже где јс наиисано да се прво бирају одбори па онда да се одговара кнезу. То би било ирво реп онда глава, дакле наоиачке. Природа посла изискује да се прво одговори кнезу. А што опозиција ! наводи нротив тога, то с.у голе фразе и измшиљотиие. Ђ. НехииК одговара оним посланицама који наводс да је поврсђен поеловни ред, ако се бира нрво нарочити одбор. Позива се на устав, да нијс тако, и предлаже да се нзиштс мишљењс владе: хоће ли црво гри одбора или одбор за адресу.

Павле РадивојевиК наводн како се то што сад хоће већш^а није нрактиковало 1868, 1869, 1870, 1874 н 1875 године, већ се увек бирали прво одбори који су у пословнику предвиђени. У осталом је за избор по окрузима, јер ако би се одбор бирао из целе групе послаиика, лако се може догодитн да ноједини окрузи, на н крајеви Србијс остану незаступљени: а то би било н неправилно и неправедно јер што народ у једном крају нати. о томе у другом крају земље нишга се и незиа. М&рко ПетровиК говори ионово да се скупштнна закона придржава. Вели да би то био засебан нредлог, ако ћемо да ирво бирамо одбор који није у пословнику нредвиђеи. Зато би морао прво у одбору се претресати. Но он држи да је скупштина тек онда савршено конституисана кад се свн бирови организују. Дакле никако се не може одстунити од иословника, на се према томе нс може ни говорити о друтим предлознма док се скунштина не конститујише. Мил. ЂуриК. Неби говорио да га Рајовић ннје изазвао. Вели да је незаконо гледиште што га Рајовнћ застуиа. Он пита где стоји у закону да се прво бирају 3 одбора. Ја га питам да ми нокажс закон ц параграФ где стојн да се нрво мора одбор за адресу бирати. Рајовић мисли својнм громким гласом да заведс скупштину. Одбија од себе и својих пријатсља да се служе Фразама и нзмишљотннама у народним поеловима. Ранко 'ГајсиК доказује како се са владине стране исноврћу и изигравају чисте одредбе законске. Вели да влада са свнм другче практикује но лане, на ће ирема томе и онозицнја морати другче, а то ће шкодити и иама и вама. јер ће се тератн мак на конац. Зато се треба строго држати закона. Рајовићу смета 78 чл. пословника. Он онда хоће нроизвољно да ради. Провиди шта је владнној партнјн дало повода да тако ради. Она хоће једногласност у одбору да не буду двс адресе. С тога хоће да нстисне из одбора еве оне који се с њоме не слажу. то смо ми знали пре него што смо се састалн да је та) рачун унапред иснечен. Раша МхигошевиГх поново говори за нредлог опозиције. Сима НесторовиК вели да је закон јасан и да с тога треба прећи на рад. Паја ВуковиК говори по други пут за избор 3 одбора или нарочити одбор по окрузима. Милан Мили&евиК разлаже између осталог да природа ствари, расположење у скупштшш и уљудност диктирају да се нре свсга одзовемо на нрестону беседу. То треба дајепрвирад скупштински. Вели, како бн било кад би нам ко назвао Бога а ми да се окрећемо деспо ц лево и да тражимо другог носла на тек онда да кажемо Бог помогао. Доказује очајним гестима како би то неуљудно и грозно бнло. Петар ОтевановиК велн да и није требала дебата код јасног нропнса. Досад се могло већ свршитн. Ђока МилетиК вели да је произвољност ако се одстуии од пословвика. Он је за бирање по окрузима. Авр. ОзеровиК Почиње: ви на левој страни ц ноказује руком десно. ПашиК упада му у реч. То је десно. Председник: Лево је јер се оријентише од председииштва. ПашиК не прима истравку председникову јер је Озеровић руком показао десно. Рајовић се упушта с Пашићсм но председннк му ускраћује реч. ОзеровиК наставља без да се служи руком: Чланови иа левој страни скунштине иретерано скрупулозио тумаче закон. То је ситничарски. Слаже се с Мнлићсвићем. Држи да би било без такта да се законом одреда&о да скупштииа бира одбор за адресу, јер онда би то било законско наређењс а нсби такав акт потскао иницијативом скулштине. Риста ПоаовиК , одговара Мнлићевићу на Бог н помоз Бог. Вели да псби ништа ствар мутило ако се адрсса иреда јсдан даи доциијс. Налази да је без цели и користн да се н сама законска Форма оби-

ђе. Хоће да зна имају ли чланови одбора способности и уживају ли поверење скупштине на да им се .повери састав адресе. Већина нека не истиче се својом еујстом. Арон НинчиК доказује са пословником позивајући се на чл. 12. да није повреда закона ни ако се нрво избере одбор за адресу, нитн ако се нрво приступш избору 3 одбора. То је ствар скупштине. па како она решн . то је правилно. Ник. ПашиК зна зашто владина странка хоће нов одбор. Њени нриврженици тумаче законска наређења у интересу владине политике. У престоној беседи има многих впжних нредлога владнних. зато владина стрнка хоће свој одбор. да буде само једна адреса. Лане је владалаједнодушност у скупштини. Сад је друга ствар па се влада боји да не буде једнодушности. Овде је већинаи мањина па се ваља и на то обазреги. Признајеисажаљ ва да је лаие учнњено нротив закона. М. КујунџиК узима на се један део кривице што је лане тако ноступљено, јер је његов иредлогтада усвојен. Наглашава да се адресом или нзјављује влади новерење илн неповерење зато је за нарочитиодбор. Показује нословннком, да сс м^же обићн пословник ако влада и скунштина пристану. Др. РајовиК одговара на љубазноаксентујнсање оио зиције, до он као иравник заводи скупштину. Он и онсттврди, да је оонако као што је ои казао. Он као правннк ваљда зна боље тумачити закон, него Пашић инцинир и поп Милан Ђурнћ. (жагор) Позива нравнике да нзрекну мњење. Из учтивосги према престоиој беседи он је нрво за од^ор адрески. Бељ. ЈаковљевиК не обзире се ни на закон нн на обичаје, всћ рачуна само на оссћај. Вели да је по нашу политику ирема страним државама достојно. да се нзабере нарочити одбор. (Владина странка смешн се задовољно. Врло добро.) ПашиЛ доказује да је дневњи ред рђаво стављен. Одговара Кујунџићу да не стоји што каже о измени пословника, јер то би далеко одвело кад би се могао сваки час мењатн. Рајовићу одговара, да по његовом говору нико до сад у свнма досадањим скушнтинама није умео да тумачи закон, већ се сад он (Рајовић) нашао (смеј) Каже да сс закон гази, но он и његовн пријатељи не могу на то никад пристати. Риста ПоаовиК бедн Кујунџића да хоће да обмане Скунштину његовимтумачењем. Држи да нема разлога да сс одступи од закона. Председник признаје даје он грешник за лањску практику. но се теши да су свн с њиме грешили. Истиче светлу мисао Озеровићеву. Наводи 11(ј чл, нословника који допушта одступање од нрописаних правила. Носле дужег говора закључује претрес и ставља интање: ко је за нарочиту адресу нека седи, а ко да се ирво три одбора изаберу нека устане. Устаје мањина Председник пита: Из колико чланова да буде одбор. Ша-гавардиК нредлаже 15 лица. М. Ђурић (оиознција му довикује; Батали. не мој више говорити) нредлаже нз сваког округа но једног. Р. Милошевић. Нов. Милошевнћ, Арса Дреновац, Стој. Станковнћ, Рнста Поповић, Рака Кукић, и Дим. Катић нодпомажу Ђурићев предлог. Министар НоваковиК доказује у подужој беседи апахронизам у нзбору но окрузнма. Вели да је адреса у првом реду акт уљудности; да скунштина има пута и начина да нзрази жеље своје иотиунце н боље него у адреси, и најзад се изјашњава против тога да сс бира одбор по окрузима. (У ночетку је мннистар доста нажљиво слушан, но нри крају је владао жагор а често и протнвљење међу опозпцијом). После његовог говора стави председник иа гласање: ко је за предлог Шалавардићев да ссдн, а ко је нрогив да устане. Оаозиција устаје. Рагиа МилошевиК: Сваки нека гласа како хоће, а да се не впче: седи (зкагор. Раша је иримстио да је Рајовић ухватио једног носланика за капут кад јс овај хтео устати. Усљед тога иосле кратке