Српска независност

БРОЈ 8.

НЕДЕЉА. 17. ЈАНУАРА 1882 ГОД.

цене 31 ■А ГОДВНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДН11В 12 ДМН., НА ЧВТВРТ год. 6 днн. ЗА ССТАЛЕ ЗЕ11Л5Е Н1 Б1ДК1НСКСД С017СТСК7НА ГОДННУ 30 •ГАНЛКА. НА по годннв 15 »р. Н .Ч ЧЕТВРТ год. 8 «р. ЗА А7СТРС-7Г1РСК7: ВА ГОДННУ 16 •ОГ. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА чвгвгт год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТИЕ 1РЖЛВЕ : НА ГОДИНУ 36 «ГАН., НА ПО ГОДННВ 18 *Г., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШРНШ1, ЧЕТВРТКОI, СУБОТОМ н НЕДЕЉОИ

ГОДИНА II

цблом

ЈТВДНИШТВО ЈВ

АДМННИСТРАЦНЈА У КУКН Г. ТоМВ ЛНДРВЈВВИЋА ОВИДИКВВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 20 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЈК СВАКП ПУТ 10 ПР. ЗА ПРНПОСИАНО 50 ПАНА ДИН. Г>,\ РКДА. Румописи шалу ев уредништву, а претпаата адтинистра^/Ј „СРПСКЕ 2ЕЗД32СНССТ 2". РУКОПНСИ НЕВРАЋАЈУ СК. НЕ1МАЋКНА ПИСМА НЕ ПРИМЛЈУ СВ.

Народна банка с погледом на Бонтуов предлог. ЈГ^Г Мн смо пре више пута спомепудн да мпожина ноиаца дакле и банкипих записа, као новчане замене мора бнтн у размери са земал>ским обртом и врло ће бити ноучно, да овде ставимо неколпко података, како стоје те множине у другим државама. Ми узимамо те бројеве из одела „Кеитапп — 8ра11аг<1 ХЈеђег81сћ4еп <1ег ^УеНтгЉвсћаА рго 1880. Ми ћемо само неколико тих бројева из тога дела назначити, н то у округхим сумама у динарпма. Бројеви самн узетн су из извештаја управника американских ковница за год. 1880 „ВигсћагЈ Керог1 оГ 1ће (Игек(ог оС 1ће пип1." Примећавамо, да се Американске северне државе у последње време врло брнжл.иво с тим питањем баве и то ради студвје свога новчаног обрта у злату сребру и записима — који обрт у најновије време услед о> обитих кућевних прилика добија светски значај. За то можемо те податке цримити с пуним поверењем. По овоме долази на сваку душу у динарима. папнрп. кованог свега новца новца д ж н а р а. У северној Америци 70 53 1аЗ „ великој Британији 32 108 140 „ Немачкој 26 63 89 „ Француској 62 207 269 „ Белгији 56 100 156 „ Швајцарској 31 63 94 „ Грчкој 38 21 59 „ Пталији 56 10 66 „ АустроУгарској 36 11 47 „ Русији 45 6 51 „ Турској 5 3 8 а за Србију ако би свих 100 милиова у народ иосејали н поред тога задржали н паш садањи новап: У Србији: 66 23 89 Ова је таблица врло поучна за свакога, који само уме и хоће да је чита. Са издатком банкиних заииса у суми од 100 милиона ставл,а се Србија са својим новчапим средствима норед Немачке и Швајцарске, али с том врло важном разликом, што се у тим државама та средства налазе всћином у кованом новцу а у нас би била основа тога блага само у безцепом нанирном новцу. Ми морамо још овде ноновнтн, да ће банкин запнс истиснути ковани новац из обрта, и да ће онда та размера још гора бити, него што је горе назпачисм«.

иогледајмо на оне државе, у којима по тој таблици тако газдинство цвета, какво нама Бонту предлаже па ћемо наћи: Италију, Аустро-Угарску, Русију и Турску. Множина записа, којом ће наш мили охранител. нас отровати, прелазн само множпну у Амерпци; али у тој држави опет је множпна кованог новца у млого већој р&змери. А поред тога морамо прнметнти, да се услед особитог устројства т„мошњнх банака у тим банкнотјћт има највише државног дуга, којп је Америка својим последњим огромним ратом учинила — и који ће опет кроз неколико година подпуно исплатнти. Мп нећемо овде млого разбирати те рагмере између папирног и кованог новца појединих држава — јер прво бн нас то далеко могло одвести — а друго, наша је ве лика жел.а, да би то сваки скупштинар, пре гласања и ире расправе о бапци, за себе учинно, — и при томе и у обзир узео стање тпх држава — јер ту ће наћн математичан доказ, доказ у бројевима, којих вн паше нове „звапичне иснравке" немогу поправити — да су статути Бонтуови опасна клизавица за народно имање, и наша народна банка по таквом обрасцу била би само „берзански швиндл"!.'! Шта ће ова мала јадна Србија урадпти са новцем који је довољан да подмнрује економни обрт развијене немачке, обрт узорите белгије, — који прелази. и то врло јако, потребу Италије, Русије Грчке и Аустро-Унгарске и т. д. Зар је то каква здрава основа, на којој намеравамо наше капитале увећатп, зар то није опасна игра, која се народу нредлаже, да се он обогати, зар није очевидно да ^е таква банка само отровна змија, која се крије испод лепога цвета? Наша би банка служила само за то да потпомаже швиндл, којисад-Уииоп Женерал" на Париској берзи тако ејајно тера и којн ће овако исто свршити као што су сви подобни сршили. * Па и мн би својом банком терали народ у кризу која би н по наш државни живот могла постати доста опасна. За кратко време опстанка такве банке сваки ће тражити размену својих банкиних записа у кованн повац, заниси ће особито по унуштрашљоети где се размепути пемогу губити своју вредност, н најпосле неће их нико пи хтети нримати. Непоможе онда чл. 46, јер оп неможе забранитн. да се нри нродаји или куповинн не уговара нлаћање у злату. Оћели онда бапка одговорити члапу 44.??? (Наставић« се, * И савершосја (Уред.)

Бонту Најиовије вести о грцању Бонтуовом ове су: Бон т у и његова банка као да су већ издахнули; — он се предао на милост и немилост својим противницима, који су се, истина, сложплн да спасу трговиште од коначне пропасти, ал' Бонтуа *е јамачНО жртвовати. Бонту је искао помоћи нз Беча од својих банака и завода, ал' као што се јавл,а П. Лојду, узазуд. Вааднн комесар забранио је Лендербанци пздавањс ма какве помоћи Генералној Унији. Дакле га се већ н најрођеннји одрнчу, да не би и онн потонулн с утоиљеником. Из Париза јавл.ају Н. сл. Преси да је чвор свих невоља у положају Генералне Уније, која је учинила те је и онако тешко стање поетало управо неразумљивим. Она је сама куиила била 60 000 својих удеоница по 2.500 Франака. То треба сад платити. Она, истина, нма вншс да добнје од кулисе, ал' та с) потраживања врло пепобитна. Курс њенвх удеоница стоји бајаги још 1.200, ал' то је уображен курс, јер нико их не тражн ни по много мању цену. Међутим су се мењачи (а {Јеи1з (1е сћап&е) сложили да проведу ултнмо (последње месечне исплате) без великог потреса узајмивши 100 до 150 мнлпјона за то. Но тнме се Уннја не може спасти. И „Тан (Тешр)" признаје да је узрок данашње кризе Генерална Унија. И ако она пма впше да прима него што дугује, ипак њена ликвидација није могуЂа. јер кулиса, која јој дугује, не може да плати. Многи дужници нуде своје непокретностн. Но та журба у понуди може довести прави смак вредностн непокретних добара. Сви се озбиљни посматрачи слажу у томе, да ће се Унпја морати љуто борити док само исплати своје дугове; ал' о даљем опстанку нема ни разговора. Као банка већ нема внше никакве важности и ПОСТОЈИ тек само још ло имену. Но Бонту ни у носледњим часовима не напушта свога карактера, он је и на умору ФанФарон, швиндлер. С душом у носу јавља Боптуов заменик д'Аркур у Београд (по Лојду), без икаквог стида и срама, као да се ништа ннје нп догодило, овако: „Понуда Генералне Уније за оснивање српске банке оствариће се непремено." Та охола, безобразна објава ономиње на оно летошње, на жалост не сасвим неосновано хвалисање Бонтуово у Паризу, кад су му честиталн економно освојење Србпје. „Што се Србије тиче," рећи ће Бонту, „с њоме нема ногодбе, с њоме се заповеда!" Је лн тако. госнодо министри? је лп тако, народпа скупштино? П. Л< јду телеграФишу нз Па-шза:

Предлог да се српски послови Генералне Уније пренесу на оне новчане заводе, којн су притекли овој банци у иомоћ, не може се взвести. У уговору са српском владом сваки пренос на друте изрично је забрањен.

Устанаг на српском југозападуИ Руси се почињу одазивати устанку. „Голос," пишући о устанку, мисли да ће Аустрија морати гледати да утврди свој положај на северозанадном крају балканског тропоља, но то јој пеће бити лако, ако суседне кнежевине не пристану да дођу под уплив и морално вазалство Аустрвје. Врло је важно. да Црна Гора и Србија одбију потраживања аустријска, у томе су истоветни интереси Руспје, Енгдеске и Италије. Кнежеви Никола и Милан треба да знају. да неће остати без помоћи ако буду бранили своју независност. Из Рима јављају да сс све италијанске новине слажу у томе, да устапак бокешко херцеговачкн мора пзазвати већи јевроиски заплет. Сад се®петпривића бечко-пештанеким новинама, да је устанак енглеско масло. То мисле но новим добрим пушкама и по многим новцима што I их има у устаника. Кнез Нпкола је „на муке". С једне стране глас народа и срце н дух „Горскога Вијенца", а с друге — Темељ! Ових дана је пред 'Гемељом одбио једну херцеговачку денутацију у Данилову граду, која дође да иште помоћи протнв Аустрије. Том приликом је била шансманевравојске и састанак са бар. Јовановићем. Кнез Никола је, веле, отишао с породицом у Бар. У Котору је Станко Радонић, мннист. спољ. послова; ономад оде тамо и Машо Врбица са Темељом. Један бечки лист дознаје, да је курир енглеског иосланства са врло важном депешом британског министра спољннх послова отишао на Цетиње' Сарајево гори. То јављају приватне денеше не казујући како је ножар ностао. Даје Травник, могли би бечко-пештански листовн казати, да га је „девојка оком запалила, чарнимоком крозсрчалн пенџер гледајући на сокак у аустр. Офицнра ал' Сарајевски пожар тешко да је из девојачког ока плануо. Тим маље, што се поговара и за друге вароши. као за Фочу, Коњица па н за сам Травник, да нламте. Ако се то нотврди, онда ће пре бпти крив онај „на сокак јунак", него „девојка за срчали пенџером".