Српска независност

— 30 —

НАШЕ ПРМВРЕДНО И ДРУШТВЕНО СТАЉЕ (Наставак) 1, Храна Цавоз хране Увоз хрлие из Србцје у СрбиЈу Године Динара 1862 202*176 801,863 1875 3,106,185 434,782 По овоме у 1875 извоз храве износн 2,904,009 динара, изп 15 путавише, него ј 1862. На против ,увоз хране мањи је у 1875 у 367,081 динара, или 46%» него у 1862. А целокупан тргов. обрт (извоз пувоз заједно) хране износи: Године Динара 1862 1,004,039 1875 3,540,967

Више 1875. Износп: Г одинне 1862 1875

2,536,928 дин. или З 1 /* пута 2, Сгока Извоз стоке Увоз стоке нз Србијс у Србпју Динара 10,181,374 1,104,105 22,086,205 1.689,929

Вишс у 1

11,904,8311 585,824

175 |

2 пута [ или 53%

А извоз

и увоз стоке заједно износе:

Године

Дннара

1862

11 285,479

1875

23,776,134

Више у 1875 12,490,655, или 2 пута

3. ПиКе Износи: Извоз пнћа Увоа пнка нз Србије у Србцју Године Динара 1862 291.758 342,570 1864 481.800 340,958 Вишеу I 190,042 мање| 1,612 или 1875 јили 65% У 1875) 0. 50% Извоз и увоз пића износе заједно: Године Дипара 1862 634.328 1876 822,758 Више у 1875 188,430 или 30% 4, Биљне сировине

Износи: Извоз бпљ. Увоз бпл>. снровпна иа сировина у Србије Србцју Године Динара 1862 876,994 • 1,106,001 1815 4,416,275 3.572.008

Више у 1875 Извоз и заједно: Године 1862 1875

2,539,181 1 2.466,007 или 5 пута Јили Зу 5 пута увоз бил>. сировина кгзносе

Динара 1,982,995 7,988,2x3

Више у 1875 6,005,288 или 4 пута

Износн;

Године 1862 1874

5. Живот. сировине Извоз живот. Увоа анвот. снровина из сировина у Србнје Србију динара 3,126,470 404,385 3,249.688 3,645,542

Више у 1

123,218 1

3,241,157

1875 (

или 4%ј

или 9 пута

Извоз и

увоз живот.

сировииа износе

заједно:

Године

Динара

1862

3,530,855

1875

6,895,230

Вшне у 1875 3,364,375;

или 2 пута

6, Коаови

Износи:

И збоз ЕОПОВа

Увоз копова

нз Србпје

у Србнју

Гонине

Динара

1861

546,347

2,473,808

1875

707,758

3.996.380

Више у 1

161,411 1

1,522,562

1875 (

или 30%)

или 72°/о

Извоз и

увоз копова

износе заједно:

Године

Динара

1862

3,020,155

1875

4.704.138

Више у 1875 1'683,У83 или 56% 7, Колонијални ироиаводи Износи: Извоз еолон. Увоз е0л0н. производа иа проиавода у Србије Србију Годнне Динара 1862 61,840 1,289,746 1875 27.034 3,095.058

Мањеу 1 34,806 више 11,805,312 1875 Јилп 36% у 1875Јили 2% пута Извоз и увоз колон. производа узносе скупа: Године Динара 1862 1,227,906 1875 3,068,024

више у 1875 1,840,118 иди 2 1 /* цута (Наставнће се)

дописи

Београд. 13 Јануара 1872 г. У 4. броју -Видела" под г дописи и нредставља ^стари либералац- тму Божију којекаквих. по његовим речима: »подметања, извијања, измишљотипа злоковарства, лажи, изоначености господе либерала," па се и другим недостојним речима сл} г жи, иришивајући све оне грехе, либералцима око „српске независности и које су напред-*>аци починили и непрестано чине. Но ми нећемо на „глупости и лажи у колико се оне тичу финансијс ^ЈХ и економннх ствари „старог либерала" овди одговаркти; али неможемо пропустити, да неодговоримо - на она изопачавања и неистнне дописника којн се труди, да побије истину у „српској независности и (број 47 пр. год.)

штампану, како су: напредњаци неред па главном збору друштва за пол>ску нривреду 20 Децембра правили, и како је председник, г. Спасић, збор распустио, јер на млоге молбе и ономене, није могао напредњаке у законитом поретку одржати те да се послопи друштвени посвршавају. Дописник каже: г да уредништво Српске исзависности ваљда није нриметило да је био и полицај на збору, па да би овај по дужности растерао збор да је било нереда." 0 плиткости! о пезнања! Зар полицајни чиновник несме као приватан човек, или као члан на збор доћи, и зар као такови, од надлежне власти као комесар неодређен, сме растеривати збор, па ма највећи неред био?! Узми закоп о удружењима и јавним зборовима и добро га проучи ти „стари либералче -4 ; па ћеш се уверити, да си „стара незналица" и да само клепећеш, како би се твојим садањим госама „напредњацима препоручн к Дописник мора се и сам стидити, ако образа има, што напада на г. Спасића н подмеће му партајску цељ, као председнику друштвеном. Треба знати. да је г. Спасчћ највећи труд полагао око оснивања друштва за пољску привреду; да је као 13-то годишњи председник. нсум«.рно радио на унапређсњу истог друштва; да је прве четир године, кад је друштво основано, њега главни збор за председника бирао, а после, без при«рења на промепе владе. све су њега предлагале Његовом Височанству за председника, а ово је за то бивало, што се је г. Спасић, као предссдник друштва. умео узвисити над свима партијама и друштво на неутралном земљишту одржавати као што оваква удружења и треба да буду. На овоме је и овако н сада радио г. Спасић, кад је, по његовој иницијатипи у одбору и једној пЈирој конФеренцији економа предложио, да се за будуће одборнике друштва узму чланови из свију политични партија, а за председника, пошто он неће даље за таковог да буде биран, да се узме неутралап и одличан човек. И ово је одбор и конФеренција радо примила, како друштво неби, као партизанско изгледало и како би се и дал>е са уједињеним силама на бољитку наше пољске прпвреде радило. Но, ову благородну и за народ врло користну намеру, новоуписани чланови „напредњаци" осујетише и неред начинише такови, да је председннк принуђсн био збор распустити. Али -напредњаци* Навикнути неуредним путем своју цељ постнзаватн, остали су у сали и противу закона бирали управу. Што дописник удара у клепало овим речима: п да је требало одмах збор еазвати, како је мипистар правила друш-

твена одобрио па да г. Спасић да оставку и да се друштво конституише," којв је речи на збору г Срета Иопози^. члан касације говорио, показ^је. да и он, као и г. Срета не познају иравила др>питвена и да њима није стало до истине, кад нису утубили оне речи председникове којима је у одговору прстом показо: када се, на основу нравила друштвепих какав збор сазива и шта се на њима ради! Друштвс није ново, оно је конститујисано јошт пре 13 година, а на сазвапо*' редовном збору. управа најпрс даје свој годишњи извештај о радњн, па се затим бира нова управа, без да председник даје оставку, јер се по себи разуме. да ново изабрана Унрава прима и продужује радњу друштвену. Но клики напредњака, који су се на 3-4 дана нред збор у пивари договарали, ка о ће управу друштвену у своје руке узсти. па се у очи избора, 19 Децембра. запишу њих педесет и неколико за помажуће чланове, није стало до напредка друштва, него до тога, како ће друштво за пољску прпвреду претворпти у Филијал _напредњачког клуба." Како је пак ова ствар текла и како је свршена, видиће поштовани читгоци наши из звапичне преписке одбора друштвеног и г. министра Финансије.

ВЕСТИ ИЗ НАРЗД1 Из Зајечара јављају нам. да је там. окр. начелник Јоцић донео пресуду к<»ју је министар унутрашњих нослова одобрио, да се Живојин Всличковић, којн је радио адвокатске послове, протера из општине зајечарске. Живојин је Фамилијаран човек, даначна глава и има своје заннмање. а владања јс нримерног као што приличи једном грађанину. Но ствар је у овоме. он као свестан човек ц патриота, опасан је по _виделовце, ц те га за то началник на миг одозго 1фотерује из Зајечара. Овојенајвеће безак«»ње што се може замислнти. Нод владом _виделовачк<>м- наступило је време где се свака слобмда изиграва и гази; а што је вајжалосније. и чега не може бити ни у једнс|ј уређеној држави. где има закона. то је да се поништава лична слобода н свако грађанско право. Но _виделовци - и иду на то да гвуда погазе позптивне законе, а на место њнхово да уведу разуздану самовољу партајску. Ми смо доживели кпбне дане да нисмо ни дању ни ноћг елободнн од насилног пасртаја на своју част слободу и ирава грађанска. Па чиме се ми разликујемо од Т\*рске? Овак(»ви жалосни примери иоказују, да _видедовци с брзпм кораком јуре да не само дост гнемо но и престигнемо Турску. У нашнм законима јасно је обележено да се нико не може протератн из једне онштнне. где има своје зан шање и плаћа редовно свој данак. Али .виделовци" и закони то су два непомирљива појма. Њихов појам „чисте уставностн." не може се друкче тумачити, но изигравањем

лиет&к

СТЕВАН ПЕТРОВИЋ КНИЋАНИН НАРОДНИ ВОЈВОДА СРПСКИ пншб 1Е1Р1 С. КЕ2Ћ1Е2Е арофесор хемије аоч. коњички аотиоручик Фа.та теби КниКаннне Стево Што отера Киша од Морпгаа. (Наролва песха) Кад је вест о овом „чуду" стигла у Србију, поша.т,е му кнез драгоцену саб .1 ,у, у вредностн 300 дук. цес, са следећим спроводннм писмом: Љубезни ГосиоЈине Кни/1анине\ На глас страдајуће паше опостране једнокрвне браће, ви сте све своје овамо оставнлн, и њима притекли да им помогнете сачувати живот, одбраннти народпост и извојевати права њихова, која су погажена Сила. Вн сте задатак ваш колнко се оружјем рјешити могло, у домашају вашем сјајно рјешили, побјеђени ннсте нигдје би :и, а свуда где сте ударили разбилисте. Ово ваше племенито одушевлење и родољубије, храброст н пожртвовање, придобило вам је признател-

ност целог срнства, уважеље великп царева, којн су јуначке прси ваше знацима отличпја украсилн, и право па паграду од мене. Ја вам дакле са чувством срдачног задово.гства, па тако отличпнм заслугама учиљеним пашем роду, пзјавл,ујем моје особнто благоволење, и дарујем златну сабл,у, украшену мојнм именом и падпиеом „за храброст." Са овим изјав.Ђењем ја још н све војнике ваше, који су вас у прославлењу нмена српског на бојпом пољу иотпомагали, похвал,ујем и поздравл,ам, и желећи вам свнма дуг живот н постојапо здравље да се нашс отечество са својим тако јуначким спновпма дуго дпчи и поносн поздравл,ам и вас најусрдније, и са увјерењем о мом савршеном благоволењу, пребивам на свагда у Брестовачкој-Бањи 15 Августа 1849 ВАШ БЛЛГОНАКЛОНН А. КарађорђевиИ с. р. После зпачајних победа које је одржао Кни1|анин па Мошорину, вилову и др. стиже и глас да се Гергеј предао руском геиералу ПаскијепиЦ' код Вилагоша. Благодарни Срби нрозову Кпићанппов стан код

Мошорпна — „Кпићевац," ради вечнтог спомепа свом драгом потомству, даје КниКевац исто тако непобеђен остао, као што је Книћанпн непобедпм био (видн пекролог Сте♦ану II. Книћанину п т. д.) После овога саетане се Книћаиин са Баном Јелачићем. којон су се приликом частплн и веселили; тада је Бан рекао: „Да је Книћании стекао код целе Аустријске армаде не само л,убав, но н дубоко нош товање." — Но свршетку рата ишли су сви важиији генерали у Беч, па нодворење цару Францу Јосифу I. а и порадп саветовања о устројетву монархије. Како је изрично била царева жел,а да вндн Книћапина, то се и он једно због тога, а друго да заблагодари на подареном ордену, крене у друштву са баном Јелачићем преко Загреба у Беч. Бан га је у Загрвбу ејајно угостио, подарнвшн му за спомен дивну позлаћепу сребрну чашу. Па једној страни те чаше пише: „Јоси® Барон Јелачић Бузински, свом бојном другу СтеФану Петровнћу Киићанину,*' а на другој: „Панчево н Мошорип," на трећој се налазе два укрштева топа, а на заклонцу сребрн кип који

претставл,а Србина, са голом сабл>ом у једној и народпом тробојком у другој руци. Ова се чаша налази у народном музеју у Београду У Бечу су га пресјајно дочекали славни Фелд -маршал граф Радецки, Фелд цајгмајстерп Хес и Хајнау, свн царски мнпнстри и ева елита бечка; сви ови указали су му особиТу нај.Ђубазинју иредусрет .Ђпвост и пријател>ство. Цар га је на ауднјенцнјн примно са особитом милошћу и љубави иоказавши Ју се отворепо искрен. и стварпо до крајности благодарап. Он му је на овој ауднјенцији иружио својеручно и данае још пајвећи орден у Аустријн — Марнје Терезије III стенена. П а Р је овај орден пољубио са речнма: „Нека буде генерал Книћапнн увереи да љубећн овај ордеп њега самог л>уб!ш;" затим је нружио орден кога прнхвате Бан Јелачић и Фелд -маршаллајтнат граФ Грине, па га у присуству царевом нридепу Книћаннну о врат. На овој је аудијеицији нредстао српскн јунак у народном оделу од зелене кадиФе, о бедрима је имао сабл>у, а за сплавом два сребрњака. Пошто су церемопије на аудијевцији свршепс, занптересује цара да