Српска независност

— 31 —

закоиа и устава. Мн за гад само региструјсмо ову жалосву иојаву, а други ћемо пут мало више о њој да проговоримо. Тешко Србији док су јој на влади „виделовци а , пропиштаће;под њима и детс у мајчиној утроби. Из Валева пишу нам. како је тамо тотално пропао М. Глишић. Било је пређе наивних људи који су му могли веровати, али сада се сваки уверио о н>еговој моралној вредности. У онштипи је сасвим пропао, и кад би он имао образа, неби за цело поднео равнодушно шамар, што му га оппггина дадс, обаливши му плату. Општински одбор који се састоји махом нз либерала, одсудно је протнв њега. Њега у Ваљеву подржавају само пеколнцина њих, који су у сваком поглсду њему равни. Има ваздан узрока који би свагог који иоле води рачуна о своме поносу н частол>убљу, нагнале да се повучс са позорнице јавног рада, али код Глишића је са свим противно, он се понаша са свим равнодушно прсма негодовању својих еутрађана, те им још охоло говори, да он неће све дотле даватн оставке на кметство, докле се пе изврше избори за велику скупштину. а после како буде. Знамо ми куд циља Глишић, али он јеслаб нишанџија; Истина оп јс јасно уочно цил>, али она је само уображење његова мозга. па ће сва нада и напор бити, грађење куле по ваздуху. Ми всрујемо да је у извесним пословима Глишић добар виртуоз, али и његово јунаштво познато нам је и сувише. Ми му толико можсмо рећи да је он за Вал»ево потпуно мртав. Из Лранјеловца нзвештавају нас, шта све раде : Никола кмет, поп Апдрија, Никола Божић иисар и Коста пратиканат. Они непрестано муте по општиии и сеју раздор бацајући отровно семе „виделовачких, начела међу грађане. Докле ће бити осуђен Аранђеловац да трпи на општинској управн таковог човека, као што је садашњикмет? До свести грађана стоји да се сами пом -гну те да се опросте овако несносног стања. Треба се кориотити својим правом. и стати злу на пут. Истина да данас у добу л виделовачком- слабо вајдн право, али за то га и опет не треба напуштати, да се бар внди ко гази та права. Из среза Грочанског нишу нам да је там. капетан затворио Исидора Баштовановића из Ритопека за то, што је и он при збору одобравао говор Анте Нешића. Суд је решио, да нема места томе притвору и ослободио га сасвим, пошто нема никакова основа да се овакове мере над њим предузму. То су све само маневри „виделовачки- да би се л>уди заплашили те да оеи при избору посланика иостигну своје цел>и. Но притисиуто јаче све више скаче. Бадава вам је све ви сте у очима народа свришлн. и свако ваше насил>е само ће га више подстрекнути да се користи својим правом. Тај »виделовачки ц капетан. стаје на пут ширењу „Српске Независности- међу народом. Општине и поједини л>уди претплаћују се на наш лист, а полицаја место да га упућује претнлатницима враћа га натраг. Зар се то хоће са министарском наредбом да се претплата купи при поштама? Ми смо то и у напред знали. јер се немамо на дати ничему добром од „виделоваца. 4 -

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 16. Јамуар 1882 Данашња седнипа отворена је у 9'|, часа пре подне. Пошто су прочитани в усвојени скупштипски нротоколи III претходног и I редовног састапка, а затин прочнтана нека питаља на мицистра гра !)Свине, спољпих послова и мнпистра војног, на која 1>е дотични нииистри после адреске дебате одговорити, и пошто су најзад још и неке молбе и жалбе у изводу скупштини саопштене, — наставл.епа је дебата адреска, која је без прекида до 12Ч 8 часова трајала. Јунаци данашљег дана билн су: Љуба ДидиК н Ранко ТајсиК, који су с великом пажњом саслушапи. Оба су оштрој критици подвргла владин рад п драстичким бојама насликали жалосно стаље у земљи, које је настало услед велпких намста и Фппапспјских операција. Њпхове говоре као и целу дебату тога дана донећемо у првомпдућем броју. Осем н>их говорили су за а^есу мањине: Ђока МилетиК и Васа СтогииК, а за адресу одборску Вељко ЈаковљевиК, Ми.ган Ми.шКевиК и Ђорђе НеишК. НарочПто се Васа СтошиК одлџковао простом и лаком критиком владиног рада и није се нимало дао збунити ни приметбама Др. Рајовића који му је с десне стране био најблнжи комшија. иити одочију Спасојевићевих којв је пред њим седео и непрестано се освртао и у њега гледао. Васа Стошић је први осудио поступак владе са митрополпром Мпхаилом и назвао ;е тај постунак. нередован и пеуставан. Још је вредно забележити да је потпредседнику скупштипе Мил. БујупџиИу Наједаредусред дебате пало па ум, да с позивом на пословник изиште од мањине скупштинске њихов нацрт адресе. За дивно чудо, како се тим пословником потпредседннк није одмах нрвог дана послужпо, већ је требало да прође дап и ноћ, на да се најенер.ичније пословник истиче за повод, да влада н њена партија, као што је врло згодно нрнметио носланик Пашнћ, има у рукама нацрт адресе мањине скунштинске.

доживимо. Свакако је така лакомислепа изрека једног уставног министра за осуду — сем ако њоме није хтео тек само да ноплаши опозинију. _ Седница је трајала до 7 V« сахата у вече, За сутра у 9 часова заказанаје седница.

му види нпштоље (цар је бно тада здраво млад — 18 година). Книћаппн нзвади један пиштољ и окрепе цев цару у нрса, на шта га овај зачуђено погледа, по у том тренутку окрене он онет жнво ништољ тако, да цев дође њему у нрса а јабука од дршке нару, затим се поклони и пружи пушку деликатно смешећи се царусаречма: „Онако дајемо неиријатељу, а овако нријатељима." После тога био је на свечапом ручку у двору, којом му је приликом ноказала особито благоволење мати парева поч. ерхерцогнња СоФија. За време самог ручка он је мапа сваке етикете и дворског реда, устао у по ручка и својим громовнтнм гласом напио здравицу цару и младој војводипи срнској, пзразпвшн у тој здравици своју жељу и надање: „ . . Да ће цар умети да цени и штује нрава срнског народа." Кад је но ручку стигао у свој стан — „Но1е1 гин луЦДеп скапп" — павали силество бечке госноде, генерала, мннистара и т. п. њему па подворење тако, да је од умора био малаксао, о ч*му н сам вели: „Напалише брате цвај швујп, баш

недадоше данути, једва их се курта.тпса данас!" Из Беча се крсне у Берлин да посјети свога сина Антонија који је тамо био у војеној академији. У салону га железннчком дочека силан свет, а ноглавито Срби, Хрвати, Чеси и остали Славени; салоп и улица проламаху се од вике „ура" и „жпвио"! На челу овог сабраног парода нојави се Јаков Живановнћ „депутирац срнског лојво ства при аустријском правленнју, и изговори слово у ком је додирпуо: „ .. . Да парод Српски лпшен судбином војводе свога у ово важно време представлења свога, пред лицем и у кругу Његовог Императорског Величанства у Бечу може благодаритп Богу промислитељу, да је у лицу његовом као тако заслугама љубављу народа и другова и милошћу цара, нрослављеног Србина у светлом кругу царском с војеног позоршнта српског заступпнка видео." По свршетку овог слова нрнстуни Кннћаннн беседннку н рече: „Колико вам на љубави вашој благодарнм то срце моје зна. При растанку пашсм ја бнх желео све вас устма пзљубитп; но кад ми ово ннје могуће, ја ево грлнм и љубим де-

Ово је јаспа недоследпост од страпе председннштваскупштипског, кад се ова тактпка унореди са резултатом јучерањсг гласања да се о предлогу Тод. Туцаковпћа и пе решава, јер је по изреченом мишљењу потнредседнпковом нротнван био пословпику. Тиме је у иуном смислу призно потпредседпнГ; а с њиме и већипа скупштинска да је посланпк Тодор ТуцаковиИ хипао ра .Ј .гога да тражи штамиање обеју адреса. Већипа је, као што је иознато, тај захтев опозиционог скупштинара одбила, но 24 сахата носле тога ћути кад нодпредседннк прпбегова пословнику, да већини оно осигура, што се онозицији одрекло. И тако сада већина скупштннска на тенане студира адресу одборску и адресу мањине, — а сирота опозиција буд нема у рукама адресе одборске, ево јој сада узеше пз руку и њихову рођепу адресу да уђе у акта скупштинска. Опозиција се дуго оппрала искању потпредсеАпиковом, но најзад мораде попустити, јер се потиредседник за закоп заклоппо. Продужење седнице у 3 сахата по подне. У продуженој седници говорнли су: Жика МиленовиК (за мањину) М. ЖуниК (за одборску адресу) Маринко ИвковиЛ, Арса Дреновац, Мих. СмиљаниК (за мЗљину) Марко БогдановиК и Глш. ПетронијевиК (за одборску адресу) Аца СтанојевиК (за мањнну). Затим Стојан НоваковиК. После одмора говорили су још: Благоје БожиК (за мањину) Стој. НавловиК и Дим. ОбреновиК (за одборску адресу) Сима НесторовнК, Дам. КатиИ (за мањипу) министар Гараишнин. Нван НиколиК, Тод, ТуцаковиК, Стојан СтанковиК, (за мањину), министар нросвете Стојан НовакивиК п мнннстар Финансије Ч. МијатовиК. С обе стране пало је жестоких речп. Мпнистар Финансиј : г. Мијатовић завршпо је своју беседу с доста чудповатом ономеном опзиоцији: да се слободе тсшко добпјају, још теже чувају, но да се лако могу и изгубити. Шта је мислио или хтео с тиме, имаћемо ваљда прилнке да путирца младог војводства нашег, у исто време старог прпсног пријатеља мога Живановића, и у овом примите да сам све вас изгрлио и пзљубио." — У том звизну знак поласка вагона, Книћанпн уђе у кола, а громовнтом „живео" неби краја. Из Берлина се реши да иде ираво у Праг, јер велн: „Морам да ндем да виднм и ону браћу тамо." Но баш кад је иошао на жељезницу буде му саонштено да царско-аустријска влада нежели да он тамо иде, и моли га да од те намере одустане. На овај глас о његовом доласку у Праг, Чеси су се јако узрујали, сиремајући се да га свечано и велнчанствено дочскају, но све ове скуноцене припреме беху наравно узалуд, јер се он морао да врати у Србију пазад. Кад пије могао да пде лнчно у Праг браћи Чеспма у пооде, а он дошав кући спреми своју ратну сабљу и пиштол>е, на им нрати за спомен, са једним снроводним писмом па ческом и срнском језику ово су нпсмо неки родољуби у много екземплара одштампали, на великом лепом Формату. Пиштол .и сабља и оригинал нисма налазе се у

ТЕЛЕГРАМИ Смедерево 15, Јануара ( оригинална депеша ). Рад одбора за прикуп.љање прилога у помоћ Херцеговачко-Бокељскнх рањсника и нејачади обустављен је забраном полпцијске власти. Према овоме престала је радња одбора. Светозар С. Спасић Коста Шиартаљ, Рпс^а Петровић Ј. В. Нешпћ, Коста И. Наумовић. Лесковац 14 Јан. ( оригипална де- 4 пеша ) Урошу Кпсжевпћу пнскарачу; нашим ћутањем пусти смо доста мегдана твом хваљеном хату ког си давно нопно а велпш да га за трку имаш. Удри прпје да ти жао није. <1» ПРИПОСЛАНО* И 3 Ј А В А ^

Г. Алимпије Савнћ овд. адвокат позвао је грађанство на јаван збор 21 декембра прошле годинс у мехаиу Настаса Костића, да као бајаги и он даје неки рачун о својој радњи као одборник општивски. Г, Алимиије на том збору пред скупљеним грађанима није хтео говорити о неком своме раду одборничком, од 1 Новембра 1880 год, па до 1 Новембра 1881 год. због чега је и сазивао д>уде на скуп него се упустио у доказивање туђих рачуна и то не за време од како се он населио у Неготини, већ много пре тога, кад он није ни нознавао Него ин\' а сигурнонијенисањао даћедоћи у њу. Кад се г. Алимпије упустио да говори о туђим рачунима, који њему нису ни мало познати, то је учинио погрешку но оној народној пословици : „види у туђем оку трн а не види у свомс брвно .- 1. Алимпије кад већ хоће радо да се баца у прошлост, и да говори о ономе што је било, онда је требао и о себи и о својој прошлости да нам коју исприча. јер он је тога ради и позвао нас грађане да говори о своме раду, па кад би нам изнео своју „светлу" 1 прошлост, онда би тек имао нрава да каже: г ево видите какови сам ја од вајкаде, а какови су опи што су пре били одборници и кметовн , на сад судите сами које од нас бољи и поштенијн.- И свег бн судио ! Али г. Алимпије не учипи то, но пређе преко свога брвна, те поче указивати на трун, кога он уображава да види у нашем оку. * За стварц под овом рубрнком уреднипггво не одговар.

ческом народном музеју у Прагу. Писмо ово гласп: Благодарни сад оволико може! (Хгавни Чеси Драга бра&о сраска ионосна грано великог славенства Кад светом и златном Вашем Прагу грозтпе бомбе, и Карловцима сиону Српском громовп топова пропаст навјестише заједно сте са нама са славенипу својственом храброшћу на бојно нол>е похитали да непријател>е цара и слободе, Славенства и миле нам народпостп поразимо. Цар Душан, силни и безсмртнн Обилић заједно су са храбрнм н страшпим неирпјатељу Жишком, браћом својом Чесима, одозго са надоблачни мјеста где мрачности неима, уз благосиљаље славом нам увенчаног оружја, бројали победе јужније, славена и ваше. (Продужиће сс)