Српска независност

ИШ11Е ПРИВРЕДНО II ДРУШТВЕНО СШ (Наставак) 1, Храна Извов храни Увоа хране из Србије у СрбиЈу Године Динара 1862 202Д76 801,863 1875 3,106,185 434,782 По овоме у 1875 извоз хране износи 2,904,009 динара, изи 15 путавише, него у 1862. На протнв ,увоз хране маши је у 1875 у 367,081 динара, или 46%, него у 1862." А целокупан тргов. обрт (извоз пувоз заједно) хране износи: Године Динара 1862 1,004,039 1875 3,540,967

Више

2,536,928 дин. или 3'/ 3 пута

1876.

2, Стока

Износи:

Извоа стоке Увоз стоке

из Србијо у Србију

Годиине

Динара

186-'

10,181,374 1,104,105

187о

22,086,205 1,689,929

Више у 1

11,904,8311 585,824

175 (

2 пута ј или 53%

А извоз

и увоз стоке заједно износе:

Године

Динара

1862

11 285,479

1875

23,776,134

Више у 1875 12,490,655, иди 2 пута

3, ПиКе

Изноеи:

Извоз пиКа Увов пака

вз Србије у Србцју

Годиие

Динара

1862

291.758 342,570

1864

481.800 340,958

Више у 1 190,042 мање! 1,612 или 1875 јили 65% У 1875Ј 0. 50% И 1воз и увоз пића изноее заједно:

Године Дипара 1862 634.328 1876 822,758 Више у 1875 188,430 или 30% 4, Бпљне сировине Износп: Извоз бил>. Увоз баљ. сирована из сировина у Србије Србију Године Дивара 1862 876,994 • 1,106,001 18 <5 4,416,275 3,572,008 Више у I 2,539,181 1 2,466,007 1875 Ј или 5 пута Јили 3 1 / 5 п)та Извоз и увоз биљ. сировина износе ааједно: Године Динара 1862 1,982,995 1875 7,988,283 Вишеу 1875 6,005,288 или 4 пута

5. Живот. сировине Износн ; Нзпоз живот. Увоз жнвот. снровиха из сировнна у Србнје Србцју Године динара

1862 3,126,470 404,385 1874 3,249.688 3,645,542

Внше у

123,218 )

3,241,157

1875

или 4°/„Ј

или 9 пута

Извоз

и увоз жнвот.

сировина износе

заједно:

Годвне

Динара

1862

3,530,855

1875

6,895,230

Више у 1875 3,364,375; или 2 пута 6', Коиови

Износи: И збоз копова Увоз коиова из Србије у Србију Гонине Динара 1861 546,347 2,473,808 1875 707,758 3.996,380 Више у I 161,411 I 1,522,562 1875 Ј или 30%Ј или 72% Извоз и увоз копова износе заједно: Године Динара 1862 3,020,155 1875 4,704,138 Више у 1875 Г683,983 или 56% 7, Колонијални ароизво^и Износи: Извоз колон. Увов колон. производа из нроиввода у Србије Србију Године Дннара 1862 61,840 1,289,746 1875 27,034 3,095,058 Мање у I 34,806 више 11,805,312 1875 јили .36% у 1876Јили 2 2 Д пута Извоз и увоз колон. производа узносе скупа: Године Динара 1862 1,227,906 1875 3,068,024 више у 1875 1,840,118 или 2'/ г иута (Настаниће се)

дописи Београд. 13 Јануара 1872 г. У 4. броју „Видела" под г дописи" нредставља „стари либералац- тму Божију којекаквих. по његовим речима: -подмстања. извцјања, измишљотина злоковарства, лажи, изоначености господе либерала," па се и другнм недостојним речима служи, пришивајући све оне грехе. либералцима око „српске независности^ које су напредљаци починили и непрестано чине. Но ми нећемо на „глупости и лажи у колико се оне тичу финанснјс-_^х и економних ствари „старог либсрала" овди одговар ^ти; али неможемо пропустити, да неодговоримо • на она изопачавања и неистине допнсника који се труди, да побије истину у „српској независности" (број 47 пр. год.)

штампану, како су: папредњаци неред на главном збору друштва за пол»ску приврсду 20 Децембра нравили, и како је председник, г. Спасић, збор распустио, јер на млоге молбе и ономепе, нијс могао напредњаке у закопитом поретку одржати те да се послови друштвепи посвршавају. Дописник каже: г да уредништво Српске иезависности вал.да није нјшметило да је био и полицај на збиру, па да би овај по дужности растерао збор да је било нереда." 0 плиткости! о незнања! Зар полицајни чиновник несме као нриватан човек, или као члан на збор доћи, и зар као такови, од надлежне власти као комесар неодређсн, сме растеривати збор, па ма највећи неред био?! Узми закон о удружењима ијавним зборовима и добро га проучи ти „стари либералче а ; па ћешсе уверити, да сч „стара нсзналица и и да само клепећеш, како би се твојнм садаЈБИм госама „напредњацимапрепоручи >. Дописник мора се и сам стидити, ако образа има, што напада на г. Сиасића и подмеће му партајску цељ, као председнику друштвеном. Треба знати, да је г. Спасмћ највећи труд полагао око оснивања друштва за пољску привреду ; да је као 13-то годишњи прсдссдник. неум..рно радио на унанређењу истог друштва; да је прве четир године, кад је друштво основано, њега главни збор за председиика бирао, а после, без при Iрења на промепе владе, све су њега прсдлагалс Љеговом Височанству за председника, а ово је за то бивало, нг.о се је г. Спасић, као предссдник друштва. умео узвисити над свима партијама и друштво на неутралном земљишту одржавати као што оваква удружења и треба да буду. На овоме је и овако и сада радио г. Спасић, кад је, по његовој иницијативи у одбору и једној широј конФсренцији економа предложио. да се за будуће одборнике друштва узму чланови из свију политични партија, а за председника, ношто он неће даље за таковог да буде биран, да се узме неутралап и одлнчан човек. И ово је одбор и конФеренција радо примила, како друштво небн, као партизанско изгледало и како би се и даље са уједињепим силама на бољитку наше пољске привреде радило. Но, ову благородну и за народ врло користну намеру, новоуписани члаповн г напредњаци" осујетише и неред начипише такови, да је иредседннк принуђен био збор раснустити. Али .,напредњаци и навикнути неуредним путем своју цељ постизавати, остали су у сали и противу закона бирали управу. Што донисник удара у клепало овим речима: „ да је требало одмах збор сазвати, како је мипистар правила друш-

твена одобрио па да г. Спасић да оставку и да се друштво конституише," којв је речи на збору г Срета Ноповић. члан касације говорио, показ)је. да и он, као и г. Срета ие познају нравила друштвена ^ и да њима није стало до истине, кад нису утубили оне речи председпикове ' којима јс у одговору прстом показо: када се, на основу иравила друштвеиих какав збор сазива и шта се на њима ради! Друштво није ново, оно је констнтујисано јошт прс 13 година, а па сазваном редовном збору, управа најпрс даје свој годишњи извештај о радњи, па се затим бира нова управа, без да председник даје оставку, јер се по себи разуме. да иово изабрана Управа прима и иродужује радњу друштвену. Но клики напредњака, који су се на 3-4 дана нред збор у нивари договарали, ка о ћс управу друштвену у своје руке узети, па се у очи избора, 19 Децембра. запишу њих педесет и нсколико за помажуће чланове, није стало до напредка друштва. не- * го до тога, како ће друштво за пољску приврсду претворити у Филијал „напредњачког клуба." Како је пак ова ствар текла и како је свршена. видиће попгговани читг оци наши из звапичнс преписке одбора друштвен«>г и г. миннстра Финансије.

ВЕСТИ ИЗ НАРОД Из Зајечара јављају нам. да је там. окр. начслник Јоцић донео пресуду коју је министар унутрашњих нослова одобрио, да се Живојин Всличковић, којн је радио адвокатске послове, протера из онштине зајечарске. Живојин је Фамилијаран човек, даначна глава и има своје занимање. а владања јс примерног као што нриличи једном грађанину. Но ствар јс у овоме. он као свестан човек и патциота, опасан је по -виделовце," те га за то началник на миг одозго нротерује из Зајечара. Овоје највеће безакоње што се може замислнти. Нод владом _виделовачк<»м- наступило је врсме где се свака слобмда изнграва и гази; а што је најжалосније. и чега не може битн ни у једпој уређеној држави. где има закона, то је да се поннштава лична слобода и свако грађанско право. Но »внделовци и иду на то да <-вуда погазе П (»зитивне законе, а на место њихово да уведу разуздану самовољу партајеку. Ми смо доживели кмбне дане да нисмо ни дању ни ноћу слободнн од насплног насртаја на своју част слободу и права грађанска. Па чиме се ми разликујемо од Турске? Овакови жалосни примери ноказују. да ^внделпвци" брзим кораком јуре да не само дост гнсмо но и престигнемо Турску. У нашнм законима јаено је обележено да се нико не може протерати из једне онштине, где нма своје зан шањс н ллаћа редовно свој данак. Али г виделовци и и закони то су два непомирљива појма. Њихов појам „чисте уставностн,- не може се друкче тумачити, но изигравањем

ЛИбТ&К СТЕВАН ПЕТРОВИЋ КНИЋАНИН НАРОДНИ ВОЈВОДА СРПСКИ пи1иб АНДРА С. КН2ЋАННН арофесор хемије аоч. коњички аотаоручик Фала теби Киићанине Стево Што отера Киша од Моригаа. (Народи* песм*) Кад је вест о овом „чуду" стигза у Србију, ношал.е му кнез драгоцеау саблу, у вредпости 300 дук. цес, са следећим сироводним писмом: Љубезни Госаодине ЕниГмнине! На глас страдајуће наше опостраве једнокрвне браће, ви сте све своје овамо оставнли, и њима притекли да им помогнете сачувати живот, одбраннти народност и извојевати нрава аихова, којасу погажена вила. Вн сте задатак ваш колико се оружјем рјешити могло, у домашају вашем сјајно рјешили, побјеђени ипсте нигдје би :и, а свуда где сте ударили разбилисте. Ово ваше нлемецито одушевлеље и родо.губије, храброст и пожртвоваље, нрндобило вам је нризнател-

пост целог српства, уважеље великп царева, који су јуначке прси ваше знацима отличнја украсили, и право на награду од мене. Ја вам дакле са чувством срдачног задовољства, на тако отличпнм заслугама учиљеним нашем роду, изјавл.ујем моје особнто благоволеље, и дарујем златпу сабл.у, украшену мојнм именом н надписом „за храброст." Са овим изјавл,ељем ја још п све војннке ваше, који су вас у прославлењу имена српског на бојном пол.у потпомагали, похваљујем и поздравл.ам. н желећи вам свпма дуг жнвот н постојано здравље да се наше отечество са својим тако јуначким снновпма дуго дичи и ионоси ноздрављам и вас најусрдније, и са увјерењем о мом савршеном благоволењу, пребнвам на свагда у Брестовачкој-Бањн 15 Августа 1849 ВАШ БЛАГОИАКЛОПИ А. КарађорђевиИ с. р. После значајннх победа које је одржао Кпићанин на Мошорипу, вилову и др. стиже и глас да се Гергеј предао руском генералу Паскијепићу код Вилагоша. Благодарни Срби нрозопу Книћанинов стаи код

Мошорина — „Книћевац," ради вечнтог спомена спом драгом нотомству, да је Кннћевац нсто тако неиобеђен остао, као што је Книћаннн непобеднм био (внди пекролог Стеч>ану II. Книћанину п т. д.) После овога састане се Книћанип са Баном Јелачићем, којом су се прнлнком частпли н веселили; тада је Бан рекао : „Да је Книћаннн стекао код целе Аустријске армаде не само љубав, но и дубоко нош товаље." — По свршетку рата ишлп су сви важнији генерали у Беч, на подворење цару Францу ЈосиФу I. а и поради саветоваља о устројству монархије. Како је изрнчно била царева жел.а да видн Книћанина, то се и он једпо због тога, а друго да заблагодари на подареиом ордепу, крене у друштву са баном Јелачићем преко Загреба у Веч. Бан га је у Загребу сјајно угостио, подаривши му за спомен дивну позлаћену сребрну чашу. Па једној страни те чаше нише: „ Јосиф Барон Јелачић Бузински, свом бојном другу СтеФапу Петровнћу Книћапину," а иа другој: „Панчево ц Мошорип," на трећој се налазе два укрштепа тоиа, а на заклоицу сребрн кин који * - V'" М

претс гавља Србнна, са голом сабљом у једној и народпом тробојком у другој руци. Ова се чаша цалази у пародном музеју у Београду У Бечу су га пресјајно дочекали славнн Фелд -маршал граф Радецки, Фелд -цајгмајстери Хес и Хајнау, сви царскп миннстри и сва елита бечка; сви ови указали су му особнту најљубазипју предусретљпвост и иријатељство. Цар га је на ауднјенцпјн примпо са особитом мнлошћу и љубавн показавши гЈу се отворено искрен, и стварпо до крајности благодарап. Он му је на овој ауднјенцији пружио својеручно н данас још највећн орден у Аустрији — Марије Терезије III степена. Цар .је овај орден нољубио са речима: „Нека буде генерал Книћаннн уверен да љубећи овај ордеп њега самог љубим-- затим је нружно орден кога нрнхвате Бан Јелачић и Фелд -маршаллајтнат гра* Грине, па га у ирисуству царевом нридену Книћанину о врат. На овој је аудијеицији предстао српски јунак у народном оделу од зелене кадиФе, о бедрима је имао сабљу, а за силавом два сребрљака. Пошто су цсремоније на аудијенцији свршепе, заиптересује цара да