Српска независност

БРОЈ 9.

УТОРАК. 19 ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ПЕГ2 11 СГЕ2.Т: ■А ГОХКНУ 24 ДНН-, НА ПО ГОДННЕ 12 ДНН., НА ЧЕТВРТ год. 6 днн. 31 0СТ1ЛЕ ЗЕСЉЕ НД П0172ТСК7. НА ГОДННУ 30 »ГЛНАЕЛ, НА ПО ГОДНПБ 15 «р. на ЧКТВРТ год. 8 Фр. 31 А7СТР:-7Г1РС27: НА ГОДННУ 1б »ОР. Г БАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 сзе :ст1д: с ?ж1зг НА ГОДННУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР- НА ЧВТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРШОИ, ЧЕТВРТН01, СУВОТОУ / НЕДЕЉ01 ТТ-С-..ГГОТ./Г ГГ^Б^ЈСГ^ УРВДННШТВО ЈВ Н АДМННИСТРАЦИЈА У КУЕИ Г. ТоМВ ЛНДРВЈКВНЕА ОВИДНЕВВ ВВНАИ.

ЗА ОГМСЕ РАЧУНА СЕ ПГВИ ПУТ 20 ДНН. ПАРА ОД ГЕДА, А НОСЈЕ СПАЕИ ЦУТ 10 ПР. ЗЛ ПРШ10С.1АНО 50 11ЛРЛ ,Ц1П. <»Д 111ДА. Рукописи шаљу се уредмиштеу. а претплата адтинистра^Ји -СРЗСКЕ ЕЕ3132СН0СТ1"РУКОПИСИ НК ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1ЛТ.ЕНЛ ППСМЛ ВЕ 1ЈИИКЛЈУ СК.

Народна банка с погледом на Бонтуов предлог. гтг При етатутнма, који нам се предЈажу поуздапо можемо казатп да банка неће нн моћи одговоритн члану 44. Она ће имати у свом порт♦ел.у натрпане гомиле ефеката свакојакс природе. множину е*еката од својнх започетих. и може битн већ у своме почетку прочалих ипдустријских или трговачквх предузећа што их је влада као оајаги општем ал јамачно и партајском — ннтересу * одобрпла била. подобпо нашсм Мајдан-неку. нагаој заједпипн. нашој првој банци н т. д. : — она ћс пмати гомилу железничкпх обвезнипа и т. д. све артнје за које није у стању олмах добитн новца. или само са ведиком ттетом — својом цропагаћу. — Шта ће онда раднтн влада? У интересу јавнога реда биће оринућрна да се умешана — и ето нам стање нагае суседке АустроУгарске. Нмаћемо на банкинпм »аоисима лепо нагатампано. да се у свако доба могу разменитн за злато али тога злата нећемо видети. Обрт ће битн снлом нЈшнуђен. да се служи заппспма. и мп ћемо нскусити све рћаве последице. које су н другим државама следовале. А да те последипе нису гретне природе. зато нама може служити за доказ напрезање свих тих држава. да такво стање и са највећнм жртвама уклоне. А те државе долазиле су до таквог стаља највпше несретним случајевима. дуготрајним ратовнма: ми улазимо у то стање својевол.но без икакве, потребе. Губнтке ће само народ платити, јер господа оснивачи и поглавари постараће се. да себи своје осигурају. јер ће бити у стању све те незгоде много раније предввдетн, и то већ у времену, кад ће се у народу тек врло слаби знаци I цојавл,ивати. Доцкан ћемо се онда сетнти, да смо само нашом кривицом нашом лаковером себе оштетнли. Рећи ће се нама влада има потпуну контролу, н неће допустнти да бавка тако ради. На то морамо одговорити. да је већ у статутима таква радња одобрена. н владин уцлив сасвим укочен. И зар немамо стотнне примера. да се тако и више пута поред владнпе контроле. и поред много бод»их статута у другим државама десило ? Зар немамо нрнмера да су н саме нладе такву радњу помагале. кад су у *инаисијске непрнлике дошле кли најцосле н из другнх узрокау којима и туЈ )И уплнв можс имати велики део. Уништи најпре материјадно стање неког народа. а друго

ће доћи само по себи. Не можелп и то код нас бпти? Имамо за то доста жалосвог изгледа? Ми нећемо улазити још дал,е у критпку т , појединпх чланака. где бп још доста нашлп, на што би се могле учинити приметбе. То бп нас далеко одвело. Нама је највнше до тога стало, да покажемо, на каквим бп се рћавнм и опаспим ооновама наша народна банка поставила. ако би се примпли штатути Вонтуовн п да покажемо, шта треба избегавати, да паше н онако слабачко матернјалпо стање пе падпе гаака несавеснпм л.уднма којнма је једина намера. само себе унапредптн. и то ма каквим средствнма, и којпма при том ни брпге није. хоће ли под њима народ и држава пропастп. Нехитајмо са решењем тако важног носла; за народ није потреба тако велика као пгго се обично предс,тав.1,а. Може битн. да има така потреба за паше државне Фпнанције али и онда вал.а народу да се брине да не уведемо у наш државни жнI вот оно што је наш народ већ вако ј јако оштетило — а то је — зеленашлук!!! Најпосле, ако већ мис.шмо. да нам је народна банка тако потребна. или ако хоћемо таку по што по то да имамо, зар се не би могао паћн пут да сами себи помажемо? Ако смо радн да имамо банку здраву, то не смемо издати таку несаразмерно велпку суму банкнлих записа, као што бп Бонту желео. На основи скупо плаћених искуства не сме нздаја банкиних записа никад прећи ни достићи потребу повчаног обрта, а тај се може ценнтп за нас на 30,000.000 дннара. П то је сума банкнних записа у највећој мерн. за изванредна времена. За ово треба да нма банка по статутима Бонтуовнм уплату од 3,000.000 дннара. Па зар не бисмо могли ту суму код пас скупнтн. кад се могло на Београд. кредитни завод наћн 1,200.000 динара? Вал,ада бн се још нашло код нас становника, који бн горњу сум^ подмирили, кад можемо наше државне лозове и промесе куповати. Па и држава могла би. н требала би. да учествује најмање са 1,200.000 динара. као удеоничар -— као што је то случај при Немачкој банци,Држава би могла још ч са већом ! сумом учествовати, ]ср би могла бар за цоловину свога улога извадити банкнних запнса. По члану 7. Бонтуова банка греба само 3.750.000 уплаћеног капнтала да се може констнтунсатн, а да може одмах нздати 37.500.000 баикииих I записа.

„ !

Ми Гжсмо тнме моглн добити банку као нашу установу. Ако има добитка или губитка он је наш. Нри Бонтуовој банци само је губитак наш. добитак припада туђннству. Ако банка буде основана на добрим статутима, лако 1>емо наКи кредпта и за велнке иослове, а да пе тражимо такав код нарискпх зеленаша. Ми с&10 мала држава, неразвијена која се н у својој унутрашњој радњи неирестано колеба; нама није просто упуштати се у нослове. који превазилазе иаше снаге, п за које немамо ни нотребе. Мп смо већ својим носледњим Финанцијским операцијама напшли па терете, које тешко да Кемо моћи поднети, који ће тек доцније сву своју величину да покажу. Алн н ако морамо осудити своје*Финанцијске уговоре како за железницу тако и за наш државни зајам. опет њихове рћаве стране ишчезавају сироћу онпх Финанцијских мудрости, које се налазе у статутима Бонтуове народне банке и наше народно представништво прима на се много већу одговорност. ако би нас усрећило народном банком, под чијом му драго заштитом по обрасцу Бонтуовом. Таодговорност бпће много већа. него за железнпчки уговор. ■ Свршнће се) Бонту Депеше са парнске берзе што су 26 (14) јануара стпгле у Беч јавл»ају, да тог дапа није било никаквог носла на берзп. Духовисујако клонули услед вести. да последњп покушаји, који хтедоше номоћи генералној-Унији, нису уснели. Сутра дан се јавља из Париза Лојду: О томе једва да ико впше сумња. да ће Генерална-Унија са сви* престати Иснлата диФеренција те баике на берзи нанлази на врло векике тешкоће, што Ген. Уннја захтева. да јој кулиса прими нове акције. како би тнме могла иснлатити мењачнма диФерепције, што их је дужна за купљених 60.000 својих старнх акција. — Оставка Гамбете неће у томе ногледу никаквих иромена донетп. јер познато је, да ће његов иоследнпк поћп истнм правцем. Парнске новипе доносс ову ноту о помоћној радњн више банака Наи1е вапчис) у Парнзу : - Нншс пајзнатннјнх нарнских банкарских кућа п разни крсдитпп заводи. забринути иастајањем радње и падањем курсова. сноразумсли су се да стану на пут већсм квару и решили су помоЂи ономе друштву које је у највеЋој опзсности Генералној Унијн Мзвесио јс да та помоћпа радња може рачунати на потпору ..иајмоћније банкарске куће

Лоигиа! (1еа Оеђа1з додаје, послаће се за сад 17 милиона Франака у Лнјон, да би се омогуЂила Гене ралној Унији испдата депозита — Свако ће разумети. да она „најмоћнија банкарска кућа ц није нико друго него Ротшнлд н збил>а се јавља, да је Ротшилд од своје стране уделио 4, милнона Франака да Ген. Унија може иснлатпти улоге. Кад се узме, да је Ротшилд највећп, заклети противннк Бонтуов, то је онда сваком јасно како он стоји. кад је на то спао, да му Ротшплд уделп. То је очевидно само зато. да унрава Ген. Унпје са Бонтуом, као главннм кривцем, не би дошла под суд, те да не би срамотпла цео банкарскн занат. Да ли је и то у осталом. нскрепа жеља Родпшлдова. то ће се даиас сутра , показати. Бпло како било. свакојако ће изаћи дело на — — г видело'\

I ;

на јевронском коину

Као што

дописи Ниш 14. Јануара 18*2 г. Ја сам мало закаснио да одговорпм „Виделовом- донпснпку из Ншна. -Впдедо" је већ у нсколико 6ројев<4 својнх донело неке дописе пз Ниша, у којпма се говори. како је све лпсаом нагло да се пише у напредњаке. Мећу тнм свесни људи читајући ово разметаа»е, само се смеју: алп оваково пгго није само за псмевање, но је и за потпуну и строгу осуду. Људп који воде рачуна о својој моралној вредности ретко ће се бацати на поље лагања п обмана. но ће се држатп истине, знајући да јеу лажи плитко дно. Али канда тнх леппх врлина нема код „вцделоваца-; њпне су карактерне особнне сасвим противположене онпм условпма. што чпне човека солидним, моралним н правипним. Они виде да немају земл»ишта у народу, ца за то гледе да ујдурмама створе себи услове жпвота и опстанка. Но ти су услови врло нипггави, то је грађење куле са песком. Вихор д\*пе и разнесе кулу у прашину. а они који сс тим кулама хвале остају посрамљенп нред озбиљнпм, поштеним светом. У _виделоваца и нема морала. кроз све редове њихове јадне војске. па није ни чудо, што ц ова четица -впделоваца- у Нишу тако јасно ову иетину доказује. Мп ћемо ово кратпим нотезима потврдити доказујући. да свс оно чиме се „Видело- размеће пије истина, но просто нупггање плсвс на встар. Да чујете само како су „виделовци" дошли до неког свог клуба н до јавног збора, па коме корсем утврдише тај клуб. Нема сумње да је овди играла улогу у првом роду сила н власт. иа послс обмана и лажи. Када тога иеби било. не еамо код пас. нп и у целој лемљи небк сс знало ни трага „виделовцнма." I _Виделовци - да бп домамили светину па свој скуп, нослали су свс саме служител.0 надлежателства. да зову л»уде. Али они се капда пису н на своју власт н еилу довол.но ослањали. но су се латили обмане, иреварпвши свет. даћевекатп на скуну о томе. где да буде ста-

(•