Српска независност

— 34 —

ница железнпчка? Кад се свет искупи, они као из небуха изнеше питање оор« ганизацији свога клуба. На клубу су говорили све сами чиновници, и то тоном, који ншита друго не показује, до званичну цретњу. Познато је већ. колико може иматн силе убсђења говор једног Рајовића и Кнсжсвића; а да ти људинемогу имати никакове логике и озбиљног разлога о томе и деца неће иосумњати. Рајовић и пЈ)едседник суда Алекса Јовановић, говорнли су са висинс свога положаја: есспција њихова говора 'ила је у томе: г,или и „а/.т"! А у наивном нашем свету произвеле су њихове речи онако исто страшан утнсак. какови су производили громки гласови и разннх власника турских. КнежевнК је бно као неки телал њихових говора, он је са чашом у руци онако простачки небпрајући изразе као пгго то он уме кад му ракија беседу отвори. викао на сва уста да бн речп новнх ага у Фраку и цилеидеру, биле што страпшнје народу. У овакој забунн. вреви, страви и дрктавици, уписивали су људе Настас Антоновић, секретар пачелства нншког и Светозар Попадић иисар среза јаблазичког. са још неким трчкаралима -видсловачким." Ту ти је сада био прави хаос, није се знало ни ко пије ни ко нлаћа. Уписив^ли су се и они који ннкако нису ни били па скуну. Тако су уписани: г. Мика Адамушевић, судија, г. Ђорђе Блесидес доктор, Стсвап X. Христодуловић. Мустава Е«ендија, и други; Спира је Донић уписао свога оца; Аца Стоиљко уписао је свога сина Тодора; Никола С. Чохаџић, уписао је свога оца Н. 0. Чохаџића; Димитрнје Коцић уписао је свога сина. који још није ни нореска глава и снада међу најраскалашннјо младиће нишке. А шта да речемо о сиротим хоџамаи мухезимима и осталим Турцима, који су на позив властп морали доћн те кад видоше 11та јс молшне да их поштедс. но у,виде: )вцн и их сплом натераше да се уиишу у њихов тевтер. Најг ад да споменемо и чувеног Таска баштованџију, п многе друге, који због својих личних интереса посташе г виделовци." Озо је краткн и истинити нацрт те галаме, у којој „виделовцк" образоваше такозвани „ напредни клуб. и Врло је занимљиво што од онпх којп се уппсаше или бише уписани, нсће ни четврт остати у том колу. Свесннји људи чим дознаше, како су их уписали, одмах поручише да их избришу; но да лп коловође -внделовачке" то и учинише незнамо. али толико можемо насигурно рсћи, да он» неће нншта плаћати нити себе икад : изнавати за члановс њнхове, а као и. » ЧЈ^емо бнће и протестацпја нутем јб 8н0стн. Мн емо другом пј)нлпком мало опншрније описати сав рад „виделовачки" у Нишу. нештедећи никога. А ово смо сада само тога ради написали, да свет види и уверп се даје све оно што се у „Виделу- писало из Ниша голо и лажно разметање. „Виделовци и дижу кулу од ситнога песка, као што и деца раде, алн само што то деца раде из невпности да би се што боље проиграли, а „виделовци и »шне то из лукавства, да би свет обманули. Но у Нишу дува оштар ветар за вас,те вам разноси вашс песковите куле; тај ветар је будна свест народна, која налази свога правог изрза у људима који исповсдају начсла народно-либералне странке. Ви се бојите те војске, тих поборника истине, те се на њих бацате прашином ваше силе, али уз њи је сваки српски патриота, сваки свестан грађанин нишки, те ви норед све ваше силе и власти, остајете само смешни и ирезрени од народа, Но вама канда то све слабо преди, ваш образ подноси све. А да јстотако сведоче ваше шупне фразс: да је „внделовачка" владавина утрла прљу са чела народног. Али да, ви сте свет паоиачки, па вама се и мора чинити све оно штоје добро као зло, а зло као добро. Па и сам ваш произволни назив „иапредњаци ц пронстнче из тога вашсг погледа, ви окорели назадњаци! Цео свет види да стс ви

окаља.ш светао српски образ , да сте народ и државу српску довели на ивицу пропасти, а ви нам говорите да је та прља светило; јест оно је светило онаково, као што је светла и ваша прошлост; ваша дела и ваш рад. Заиста човек незна шта да вам рече кад то говорите, но нека вас висте свет стртоглави. на би хтели све тумбс да окрепетс, да је све вама раоно и јсднако, али будна свсст народна нсће вам ваљда то допустити. Један Нишкп Либералац. СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ V седница скупштинска 0,1 16 јануара, Председник: А. Ђ. Ноновић. Присутни сви министри. На дневном редг/: дебата о адреси. Вељко ЈаковљевиК вели да јс о^бор адрески изабран огромном већином (гласови: ннје огромном). Налазп да је противречност према лањској једнодушности, што оиозиција тражи избор одбора по окрузнма. Адреса мањине у главном изражава владп неповерење. Финансијске закопе довела је скупштина и она је одговорна а не само мпннстар. Врани министра свом снагом говорничком. Вели да је најмањс посвећеп у спољној политнци, зато нећс као други у то нитање да утиче. За жеље и потребс народне није место у адрсси, има и зато времена. Измерио је и проштудирао адресу мањине, но увсрен је кад би се нз опозиционог клуба изабрао кабинет, да неби могао остварити то што адресом пште. Напротнв одборска адреса је лепо и делнкатно напнсана, шта више боље му се допада но лањска, и зато гласаће за њу, јер тимс даје влади новерење. КујунџиК, ко.ји је међу тим нредузео председништво. јер је нредседник нз скупштине изишао , — позива опозицију да му као председнику у смислу пословника преда нацрт адресе. Р. Милошевиб. Не можемо је дати док немамо у рукама предлог одборске адресе. КујунциК вели да то закон нарећује и позива још једном да се нацрт адресе ставн на сто скунштински. ПахииК. Већина хоће текст наше адресе, то је главно а не пословннк. Д*\јте и нацрт одборске адресе, па ево вам и наше. То и ми желимо. А кад нисте хтели ваше адресс штамиати. немате сад право да од нас тражите. КујунџиК чита пословпик и енергпчио тражн адресу мањине. После кратког преговора предаје Р. Милошевић адресу потпредседпику. Љуба ДидиК. Врло јс иезгодно гово; рнти о овако важном предмету кад пема у рукама нацрт адрссе. До душе зна се унапред како ће се решити па зато се тако и учипило . те се није предлог Т. Туцаковића усвојно. Критише свог лањског друга Вељка Лаковљсвића. Сваке године изгуби по једног д; уга у скупштини, али се тим теши што их све више у народу добија. Вели да је зло кад се адреса прнми у којој се не спомињу потребе пародне. Налази да није паметно кад сс у скуиштшш представља глатко док је у ствари и у народу рапаво. То се може чинити у извесној цељи. Навађа расппсс мннистрове који закон крње и нита је ли то иравда? Говорн како су се лане свп у скупштини па и посланици страних држава чудили Вељку Јаковљевићу кад јс говорио о нолитици. Вељко је вешт говорник. зато се чуди да је могао за годину дана све заборавити. Вели да иароду не номажс деликатност; од њега се све више тражи дацнја, те сирома мора да пропада. Народу нису Фразе угодне. Толико, вели, моме лањскоме другу (В. Јаковљсвић: Фала леио). У адреси одборској утркује се у учтивости, тамо је све глатко н масно. Но ми нећемо разбацнвање с илатама и масннм званијама, на зато пе можемо да кажемо да је глатко што је рапаво. Разлаже шта је адреса и вели да у њу треба да уђу жел»е и нотребе народнс. Он види да сс народ нснрестано терсти наметима, па

опст пигде ништа, опет се нема јср све више влада иште. Кад је тако, може ли се то прећутатн? Ако нећемо ми овде казати, хоћсмо ли на сокаку? Спомиње програм владин у Виделу односно штедње и упоређујс га гонењсм чиновника у интересу партајском. Вели да се народ бољем надао: Има чиновника који су за ову годину трииут унапређсии. Ти могу глатко и масно ; али ми нећемо. Њима не замера, јер сс ти људи још надају. Народ, вели, од вас очекује штедњу, а ви трошите нсмилице. Хоћете губернијс у место начелства. Не разуме да је то штедња, кад се хоћс о нових губернатораса по 3000 талира платс. Ко нма воденицу знаће да се она ие окрећс кад настане суша. Тако н влада неможс трошити кад се нема одкуд. Она не води рачуна о народним жељама и потребама. Напротив ево чика ноловину земљс у. место да мири и да се сноразумева. Но радите како хоћете, народ нема внше да даје. Хоћете да урсдитс аграрно питање. Ћо како? Да цснате рукав, па да крните панталоне. Да ми помажемо , кад и сами тражимо помоћи. Вели за адресу онозиције да је према владином раду још врло блага. Гласа за њу. Вељко ЈаковљевиК одовара лично. Ћока Ми.гетиК Доказује да влада не иде оним путем који је у Виделу обележила. Жали што од опозиције није ннко у часништву скупштинском. Тнме правда засебну адресу. За Ђ. Неишћа велн да не жнви у народу, те не зна за потребе његовс. Те потребе и жеље не внди у адрсси изложсне, јер она све оберучке прима без примедбе. Мањина напротив износи право стање зели>е без прикривања. У осталом то прикривати и не вредн јер се у народу осећа а у свету види. Ми пребацујемо влади што није водила политику земље како је требала! Зашто се хваљеним аустро-угареким пријател.ством пије користила ? То нас пријатсљство све више кошта. Боље га се дакле клонити, јер нас сваки дан све већма заплсће. Иризнаје да се влади оштрим -изразима. чине у адреси пребацивања. Но то је заслужила. Сномиње министров распис због сребрне монете и велн како морамо Бонтуа златом да илаћамо, а у народу нестаје и сребра п злата. Он се уверио да је влада на крнвом нуту и зато по убеђењу и савести гласа за адресу мањине. Васа СтошиК у подужем говору разјаењава значај ирестоне беседе н адресе. Вели да у адреси треба да уђу све жеље и иотребе а не да се само огледа ропска преданост. Министру просвстс пребацујс да је погрешио са страном речи анахронизам, (Нешић му довикује: мало сте се пребацили) пре је, вели, друкче мислио док није постао министром. Осуђује пзведење закона о судијама, јер су поетављени сами ..напредњаци. и Вели да се огрешпло о правду и закон. То је стари деспотизам византијски. Влада гони и јури иеке из нолиције. а на њнхово место поставља своје верне. Сиомиње нутовања разних чиновника извесне партије са грдним дујурнама по земљи као н. пр. др. Јанковића. Не може да верујс да је то у народном интересу. Осуђује Финансијске законе. Пита зашто се дижу револуције, и да ли је владало благостање под турекпм пашама. пли се народ хтео курталиеати грдних намста? Непита којој нартији мг.трополпт припада. но налази да је његово збачење због такеепог закона нередовно и неуставно. Подеећа владу на свечано дато обећање да ће закон о самоуправи предати јавностн. Нита у опште зашто влада није пзнела на јавност законе и реФорме, које у престоној беседи сномиње ? Гласа уз мањину, Ранко ТајсиК. Говори о престоној беседи и адреси V опште и о њиховом значају. Каже за одборску адресу да је оставила без крптике слабе стране владине. У њој се спомиње реФорма порезе према захтевима државним. То јс врло растегнут израз бирократске установе и њихово проширење гутају много, а влада какчим је путем ношла, етвара све веће потребе да има што више пара у каеи како би могла авансовати одане чинов-

ник . Он и његови једномисленици ниеу никад били за новишење порезе, но увен па и сада траже праведнију екалу. (Мита Ракић нешто примећава односио навода Ранкових из одборске адресе). Кажите извештачу кад ја евршим, онда нека он говори. У престоној бсседи је стављено питање промене устава на дну па тако и у адреси всћине пре државпог прсустројства; но ово последње не може се нре нромене устава нзвршити. Очевидпо се хоће пре свега да протуре губернатори. кајмаками шта ли су, атоје систсм каквог другог Батемберга кад комесари и други могу јурити по пароду и контролисати и изборе и све на евету. Ми желнмо прво промепу устава, па на томе зидати предустројство. У адресн одборској нису одрсђене слабе стране за кона о обрту, о крчмарини и т. д. што је лањске године све преко ноге прекршено н што је произвело забуну у земл>и. Министар Фннансије нздао је два три расписа, сваки друкчије те је забуну још већу изазвао. 0 банки као значајном и важном пнтању нема такође епомене како ое мнсли. И за њу се ваљда тражи кахав нови Бонту. Ми хоћемо народну банку с искључењем туђинштине. 0 жељезничком раду код свих грдних нснравилпости којс се до сада показаше, такође нема спомеиа. Така адреса дакле не одговара правом стац>у. Дотиче се београдског посланнка и владиног повереника при преговорима о трговачком уговору у Бечу, Ђ. Неншћа, н тумачења његовог односно разЛике међу адресама и вели, ако је тако разумевао и трговинеки уговор, онда на здравље нама. У одборској адреси само су ласкања. Смањите прво дације, па онда ласкајте. Мп не можемо да ласкамо, већ морамо да кажемо истину. Министар-иредседник истина не признаје, да су еилна пензионнсања, одпупггањап иремештаји чиновнпка учињсни у партајској цељи; но ваља еамо загледати указе, па је излнлшо говорити. Кад се појсдини чиновници три пут у годинп дана авансују, онда је то систем партајски. Одговара Милнћевићу на његову китњасту беседу односно народних слобода и разлике од пре 19 октомбра и после. Није, вели, власт никада још нз баште брала слободе. Он то одбија да је влада из мплости учинила, јер кад нико иема нрава узуровати нарадие елободе, онда их иико не може н 1 и.» милости даватп. Нема тога. Владајетоморала учинити, она је морала попустити ц пспунити штој с обећала, јер иначе неби задобила изборе. За Вељка Јаковљевнћа свог земљака који је лане био у раднкалној партији а еад је у другој каже, да у политцци не разуме ни словца, Он је лане умео довикнути пријатељици Аустријп потамо, а сад друкче говори. Као што је лане зпао, тако и еад зна све у нрсте особито као бивиш чиновник, ал сад нећс но гдешто да зна. Гласа за адресу мањине. Подаредседник. Налази да би се могло тумачнти као омаловажење што је о Батембергу као владаоцу суседнс државе епоменуто. Он је уверен да то ннко није смерао на ни говорпик (тако је), Мил. МилиКевиК каже за Ранка да је обилат у изразима, да влада језиком, да га милује и радо слуша, ал да има обичај да се излева — преко границе. Па пека га. Но не може донустити да се факт изврће. Поиавља што је рекао о промени од 19. октобра, да има велике разлике и да то нико ни најдаровитијм ни најречитијн не може опроврћи. Вељ. ЈаковљевиК дели спољну иолптику Ранкону, но се чува политичких стварн да неби што рекао што би доцннје порекао. 25. НешиК. Жали што га мањина није схватила. Фали предлоге владинс о порези. Иолитнка спољна је делнкатна, зато о њој ваља само обавештенн да говоре. Појмп осећаје мањине ирема Русима. но држи да ће се у опште пореметитн пашн добри одношаји са страним државама, ако једну над другом истичемо. Диви се питању опознције зашто се влада ннје користила пријатељством Аустрије. Жао му је да је оиозиција заборавила данашим политичним и економним интере-