Српска независност

лмж годе закључепн уговори са Аустријом. (Жагор) Р. Тајсић има обичај да се прошали, како да кажем (вичу пеки: да прочсше) да, да прочеше но не прима му за зло јер болује од тога. 0 својој способности, вели, нс даје ником рачуна до себи и јавностн. Препоручује одборску адресу. Председник наређује прочитање два указа: овлашКењс министру Финаиснје да поднесе закон о контролнсању злата и сребра: и о ннжој школи за привреду. Седница се закључује, наставак после подне. Жика МиленовиК, Налази да је норед отпоздрава на ирестону беееду дужност скупштине да у адреси изрази жеље и потребе народпе. А тако истода се адресом изјасни скупштина о прошлом раду владином и да заузме положај нрема будућем. Кад скупштина даје и одобрава законе, треба и да их контролише. Препоручује адресу мањине. Мил. ЖуниК. Вели да разлика стоји између већине и мањипе екупштинске у самим ирограмима. па је мора битн и у адресама. Каже за Ђурића да је о свачему више но о адреси г<}ворио. Нобнја опозицију да су Финансијски законн произвели забуну у народу. Пребацује ц Нов. Милошевићу то што — и Ђурићу. Поноси се да је у партији, која је судство уредила и вели да је нравда задовољена пребацује „Самоуправи" да је узрок запетом стању са Бугарском. Бранн министре и њиховепредлоге, говори обанци и долази на Руеију, те вели: Ја готово нигде не сматрам да је влада и народ (хтео јс вал>да рећи једно исто, но се трже и поче исправљати) признаје да је за политику зелен н неспредан, да до ње не допире и увек види доцкан. Зна да наа је Аустрија учинила пријатељство, но незна какво н како, ади су Аустрнја и Нсмачка велике државе које нам могу и добро и зло учинитн. Маричко ИвковиК. Адресу одборску градилн су чнновницн, који су лане гласали за повиншцу њихове плате. Но чим је влада усрећила лапс народ, и чиме мисли сад? Како је брапнти јачег но опе који једу коприву. Адреса одборска све одобрава н што је било и што ће бити. Кад ћемо тако, нашто смо онда долазили. то смо могли потппсати и код куће. Признаје даје нешто политичке слободе дала. но питање јс да ли би то била учинила, да народ није тражио. Но, вели зла ти риба без лсба, кад оно друто што је урадила мора да се осуди. Каже владиној партији да она може за све рећи да је добро. Али тамо одкудје он, друче стоји тамо је Осман паша жарио и палио, тамо су куће порушене, тамо је невоља н сиротиња. Осман је сатро читава села. теих нема. А н што је остало,нема у њнма калдрме и интова као у Београду већ се продају бакрачн за данак. Можемо ли онда одобрити што влада тражи? Нека му каже један од народних посланнкаиз владине партије, да га је народ иослао да господи повиси плату, он пристаје. Подсећа владу шта је у п Виделу с пнсала и како сада ради. Гласа за адресу мањине. Арса Дреновац. У одборској адреси нису обухваћене жеље народне. Напротив у нашој адреси све је казано. Ми морамо да поправимо лањске погрешке. Ви сте нас искључили из одббра, прошле владе то ннсу чиниле. Још смо благо изразили оно што <5оли народ, Одговара Тр. Јеремићу да он и његови пријатељи не терају нишка посла, они не терају нната. Прича како је народ бос и го, изгорео и презадужен био, и како су то писали у некадањем Виделу садашњн министи, да се касе на пијацама евр пским грцају од новца, те чекају на муштерију. Па како је влада закључила Финанскијске операције? Пребацује министру председпику Пироћанцу да је одмах кадјеподнео закон о судијама тражио повећање плате. Оеи и још неки разложили су Пироћанцу жалосно стање и молили га да одустане од намере да повећа плату чиновницима. Пироћанац им је одговорио: ви хоћете да терате опозицију. Нисам

вам досад казао, али знајте да сте нас тада прво отуђили. После тога дошли су Бонту н други законн. Најзад прича како је народ најгаднијим изразима дочекао лањеке скупштннарс, и како су и њега нападади и пребацивали му: шта за Бога учннисте. те нам толике терете намстусте? Моли владу да се окани тог правца н да се измири с народом. Мих. СмиљаниК. Има ли кога, који оспорава народу право, да изјави владаоцу жеље и потрсбе народне ? зато јс за адресу мањинс. Влада је заслужила неповсрсњс због лањског непрактнчног рада. И судови и полицнја пречишћени су у нартајској цсљи. Уклоњени су снособни чиновници, а постављени неспособни. Крајњс је време да влада престане ужасним стављањем у пензнју, јер трошак товари на леђа наорду који је бсз овачега остављен да се патн. Слаже се с попа Марннком, да јс нестало у народу благостања и да не може више носити терете. Никад неће дати свој потнис на адресу одборску. Марко БогдановиК. Нсшић и Жуњић тако су јасно изразили жеље и нотребе народне да неби о адресп тербало више времена п народних новаца трошити. Не налази да има битне разлике међу адреса. Само може рсћи да је одборска тако лепо написана, да су све жеље народнс у њој. Адреса мањнне тојепрссто као тужба на општински суд наиисана (Опознција се смеје и довнкује говорнп'у који држи хартију у руци: читај, читај. Смех. Жагор) Иребацује радикалцима да празним Фразама обмањују свет де увуку просте људе. 'Чита опозицији лекцију као с пр.едикаонпце (општи стех) Ви, вели, само за ваше џепове радпте (жагор. Ларма) ПагииК: То је увреда. Председник (непрестано звони) М лим говорннка да се уздржава од увреда. Иогрешио је но и мањипа греши. Моли скупштинаре да се у интересу реда попашају деликатније нрема партијама и лпчностима. Марко БогдановиК. Прима опомену и завршује. иије способан да говори за народ колко би требало, ал му добро жели. Гласа по убеђсњу за одборску ад- # ресу, јер је добра и дсликатна. Глигорије ПетронијевиК вели, да је владалац у престоној беседи погодио народне жељн, с тога је излишно напомињати у адреси. Опозицнја нззна шта тражи нит кад да јој се да. У одборску адресу ушло је све што се за нристојно може сматрати. Баш ону политику споља коју опозиција осуђује, он одобрава. Државничка вештина састоји се од ненријатеља створити пријатеља. а стари пријатељи не разилазе се тако лако. Није влада крива због всликих расхода и пензионисања. но ми- Гласа за одборску адресу. Ахца СганојевиК говорн о значају беседе престоне н адресе. Неодобрава министру Новаковићу што је противно оном говорио, што су људи на влади некад говорпли и писали. Налази да јепротив практике и здравог разума да не уђу у адресу жеље и потребе народне. Беседа је програм владе, зато у адресу мора ући што ваља казати владаоцу. То је једини пут да владалац сазна нраве жеље и нотребе народне. Уверио се колко вреде скуиштинска закључења, ако се влада није с њима слагала. Лањске године решнла је скупштина да се митрополиту смањи плата. Влада је митрополита збацила и поставила администратора с истом илатом. С тога нек се не говорн да скупштина може предлозима, закључцима, и интерпелацијама нзражати потребе и жеље пародне, то ништа не вреди ма да су и министар Новаковић и други владини посланици о томе говорили. Одборска адреса је пуна китњастих Фраза без сваке садржнне и ее баца критички поглед на рад владин. Адреса онозицнје признаје добро а осуђује рђаво, она је јаснија и нскрсннја. Мора се признати да је влада учинила погрешкс, зашто дакле то овде прећутати? Тим би се само влади попустило да још више греши. Ако влада тако продужи, преће пасти, а то бар већина скупштинска не жели.

Сто;. НоваковиК министар просвете. Пребацује Аци да основу његовог говора није јаено представио. Казао је, да се адреса крсће у оквиру прсстопе беседе кад скупштипа има у влади поверсње. Кад је влада израз всћинс скупштинске. онда влада остварају жеље те већинс. А кад би противан случај наступио, онда није нужно да улазе све жеље народнс већ нросто да се изјави неповерење. Настајс одмор '/* часа. Благоје ЕожиК. Његови су друговн објаснили све о адреси што је бнло нужно. Зна да за одборску адресу неће гласати они који по своме убеђењу мисле но они по туђем. Спомиње буџст од 1875 | данас, није нарастао за војску већ због силног пензионовања н унапређивања. У већипи ссде данас председпнци који су лане били чланови. Све се то натоварило на леђа голом пароду. Ограђује се против речи М. Богдановића да мањина ради за свој џеп. Из мањине нико пеће да постане окр. начелннк или капетап, но да казује праве жеље народне. За мањину. Сгој. ПавловиК. Неби говорио јер је доста говорено, ал кад вндп да ће само адреса да кошта 1000 дук, хоће и он да говори. После кратког говора, обнављнјући разлоге већине велн, решавајмо јер је етеполитички дал»е претресати аддесу. Мисли да не може ни бнтн специјалне дебатс. Дим. ОбреновиК. Расцеп неда да се сложимо, и ако нема много и велико да се разликује у адресама. Интересе народа треба застунати где се може. а где су друте државне потребе то пе пде. Држн да има свако савестн да не буде сувише галантан. Опознција жали што нико од опозиције није у одбору, и оц жали ал нс може да номогне. Вели да се нропушта време са адресом. Зашто се не еложимо да учинимо један корак напред. Правда владу због лањскнх закона јер је скунштина више давала но што је влада искала. Сима НесторовиК, Већина у адреси просто велн лади: што си радила добро је, а што ћеш радити добро ће бити. Особнто почитује владине посланике, они не греше кад гласају за оне који су их нзабрнли, али и народни посланици треба да гласају за оне који су их послали. Не може одобрити раскошлук и разметања владина, која су у највећем степену учињена. Хоће штедњу, јер се уверио да то народу треба. Треба све жеље и потребе народнс владаоцу у очи казати. Говори нротив новог преустројства државне управе. Неће губернаторе ц кајмакаме јер то није штедња. Пре ћс подписати себи смртну пресуду но гласатн за преустројство. тражи правичност пореске системе, а неће повишење. Доста је кад се иравично порез пореже. Изјављује неповерење влади. Каже да су се власти мешале и у последње изборе. Одговара Стојану Павловпћу да Формални предлози долазе одозгоре, зато је дужност скушнтине да се у адреси искажу жеље народне. Критише оштро независност судску која је у партајском духу створена. Уздише кад гледа независне судије где морају да гласају за владу, боли га у срцу због таке српеке независностп судскс. Одужује се савести кад гласа са мањином. Дим. Кагип. Не мисли да је у залуд трошити време и новца за адресу, јер то је основа целог будућег рада. Опозиција је свестрано претресала адресу. Она је оцена владине полнтике н програм народне скунштине. Изузимајући отпоздрав владаоцу свс остало тиче се у адрееи владе и скушптине. Као што влада у беседи оцењује свој нрошли рад и обележава будући, тако и адреса мора да садржи у себи становниште скупштине у том погледу. Он општим бесиристрасним мерилом оцсњује владин рад; влада каже у престоној беседи да су закони и утовори уродили богатим плодом и да се све на боље окренуло и т. д. То се и у одборској адреси признаје безусловпо. Но није тако. И унутрашњи и спољни рад владе не одговара програм}' њеном и жељи народа. За-

то има непобитних доказа. Кад мипнстри расписима обарају законе, може лн се од народа захтевати да нх онда поштује. Констатује да се иолицијске власти меш ле у изборе. Напомиње.' тајне раснпсе усљед трговачког и железничког уговора.и претњу да се људи затварају који би те уговоре усуђивали. Тако се не загушује незадовољство у земљи и народу: то значи прво га стварати па онда казпе и затворе употребљавати. Каже да не само што ннје било штедње всћ се тако расииало као да се прелнва. Још мало па ће цела србија ностати велика канцеларија са самим чиновницима. То све одобрава одборска Јадреса, али ми не можемо да прећутимо. Вели како су лане на скупштину ^изнешсни закон са свим изнепадно и како се о њима није дало нн размишљати. То нарочнто важн за трговачки железничнн уговор. Зебње које смо тада у тим питањима исказали излазе сада на видив. Но то сада ништа не помаже. Ево впдимо да се још горе почиње. У место начелства заводе се још тежа и већа надлежства. Већинато одобрава унапред, ми не можемо. Док се устав не нромени не дамо да се устројство земал»ске управе мења. Прво устав. па онда реорганизацпју. А влада у престоној беседн каже: Ако све примите што иштемо, онда ћете доживитв промену устава. Нризпаје да је тугаљиво говорпти о снољној политици за оне који нису ^ њу посвећени. Но колико се зна и разуме, полптика владина претеже на једну страну више пего на другу и то на жалост на ону од које народнајвише зазире. Народ хоће спољну политику у народном духу, а политика српске владе клања се Аустро-Угарској. И то сама дела еведоче. Она нас отуђује од најстаријег прнјатеља који нам јеувек указивао своје симпатије н коме смо обвезани за осведочена прнјатељска дела. Така политнка не иде народним правцем. Па нпак одборска адрсса све то одобрава, Изјављује да целокупан рад владе није ни мало иепунио очекивање народа, ц за то је за адресу мањине. (одобравање) Министар унутрашњих аослова Гараишннн. Изазван Катићем објашњава да постоје 3 сорте кореспонденције. Једна је обична званична под нумером, друга полузваничка а трећа личва његова. Прнзнаје да је после прнмљеног железничког уговора издао распис да се узбуњујућим гласовима ма с које стране па пут стане. Тај је распис јаван,- њиме је хтео да побије гласове ц да нстнну изнесе. Призпаје идаје било притиска од стране полнцијских власти прп изборима. Но он ннје Бог да од злог створн добро. Он поступно, иолако и чнни му се постојано нде напред. Говорнло се и о теретима, и о свачему па чак и о ономе што још ннко није видео, а'осуђује се. Изјављује да се устав не може мењати док се извесне политичке гаранције не осигурају, но нма вере да ће доживстн да се устав промени. Иван НиколиК. Већина није водила рачуна о народннм потребама, кад је по својој вољн изабрала одбор. Говори о Финансијским законима који су у земљи забуну пронзвели и критише рад владин. Гласаће за адресу мањине, јер су у њој све жеље и потребе народне ушле. Тодор ТуцаковиК. Тешко је народном посланику да говори о адресн кад је није ни прочитао, но мора то по схваћању и из говора владипнх посланика да чини. Жали што пико од опозиције иије имао удела у саставу адресе, и изјављује своје дубоко сажаљење што се тако једнострано поступа. Мило му је што је кнез на прпјатељски начнн примљеи од царева Немачке и Аустро-Угарске, а парочито што је од руског цара одлично дочекан. Српски су владаоци свагда одржавалн добре односе са свнма државама, нарочито са Русијом. Лањски Фнпапсијскн законн показали су се неправедпи, жао му је што је влада ударила тим путем да терети земаљске произбоде. Нека влада потражн начина да оптерети стране артпкле, тиме би бар сачувала занате, трговину и зачетке нашс нндустрије. Жали