Српска независност

43 -

_Тегико јањгц/ с вуко.ч ЈругујуКи" Па и ми. у колпко 1-мо веровали да је п закон највиша воља. и у толико смо више ишенађени једном одлуком државне властн. која јс причипнла забринлтост и преврат V нашој онштшш. По предлогу Начел. ср. рееавског. начедство ћунријско репшло је: ла се Дина ЦанковиК прејседник отит. свгихајна'!*"■ лбаци с кметсгва. И предлог ср. власти н одлука начсл1-тиа, оспивају се на томе: Да иротиву Дине стоје тужбе односно његовпх злоуиотреба (!) ол којих су неке ас.мђене а неке нису и и _олноснп његовог избора." Да ее Дина ,налаЗи иод исле/јењем^ за ллочпн званичне утаје кажњиве но Јј. 11:» са 132 каз. зак. и Да ирема чл. 1в, 25) и Г>2 зак. о онштннама _ не може ла буле кмет и ла му није требсиго ни поверавати оишт. уираву.Н нредлог ср. власти и санкцпја начелства. заклоњенн су за чл. .•». закона «|Д 14 Лула 1^7^ о додатку члапа 22 зак. <• •пннтннама. Пре пего уђемо у оштар нреглед п оцену овога рада, нмамо нрво да потврдимо: да јс државна власт уз\*рпнрала туђа права. тврдећн: ла Дина не може бкти кмст. Према чл. 31 зак. о оншт. само одбор онштннскп нма права на расматрањс н опену пцтања о лаконостн нли незаконости и.чбора. у 1фостор којега улагш н нитан.с: може лн нлн не можс нзабраник онтн к.метУ То је. у исгаломс. « л >жено п са самом психодошком гтраном предмета нрошнравања права ошптинскнх. ногледом на унутрашње њсаине одиошајс Др:кавна власт. у овоме обзиру. има нраво мешавпне сам«> у случајевнма поменутог чл. •">. зак. од 14 Јула 1 ч 7*год. Дакле: Кад киет (лли номоћцпк) неКс да вршн носдовс Кад пх вршн неправилно: н Кад евојим лваннчнпм постунцпма став .ђа на ивицу опаспости интересе држаћне. И ми нотпуно разумемо значај овог .;чконског прописа. Разумем«« га као бед- л м н} отнв нсмбузданоетн. нротнв самов п :«урадости. Лли нико нема ирава да сс тим бедеу."М нослужи као иасилннчком машком за пуцањс општинске автономнје. На је лн Дј>ж. власт у овомс случају и нуннла Формалне н материјалие зактев<- овога чл; Нијс. Нитн јс Дииа бн.» немаран у вршсњу :»ваннчни\ нословр: пити је ове вјниио пеправнлио: ннтн је својим поступцнма доводио у опасност тржавне иптереее. То су захтеви материјалнн. С друге стране, и у колико је нама иознаго: он није "сас.гушан ио његовим оагуж- и.нма. А тг> је Формалан зактсв "вог пропша (аконског: ал у исто времс зактев, који ујемдава лична нрава оптужсног кмета. личну безбедност његову. Па сад како треба назвати одлуку државне нластл? II ко јс _ смотауз~ у Свнлајпду V! Ако је Днна -иол исле$ењем.~ каква 4'у ц која дела његова н тшто му нису гаонготена решења пстражне властн У а кад јс свс то нод пајгушћом тмнном. инда ои иије „кол ис,1е$ењем,~ нарочито одпосно дсла која још ~нису ис.ге/јеиа.И кад је све тако, оцда како је све мого. како је смео начел. ср. рееав. да представн а како ли смедС начелство да прихвати н у пме закона да санкционнра гаку потвору. тако нзопачавањс. таку норугу граћапскп права свплајенчана *? ! Исграга. цривилегисана нанредњачка гоеиодо кенеци. није стари кајмакамски н кабадахнј-ки бињекташ. Није <-ве једно шт«> н -скочн иа узјагии" или -ујаши иа '/зјачиг ! Н угражно гтањс интужсника је нзвестан иравни одношак^ коме се оптуженик по законим основима вероватностн сматра за крива. То истражно стање ночнње код нас од ^ 11 7 каз. пост. Па кад је. велвте ви. Дина онтужен за ЗЛ0Ч1Ш лваничПв утаје. — онда камо вам Формалне пстраге те кривице његове н камо вам решења о оптужном положају његовом"? II кад је он з.точинац. кад ви то иотврђујете. — какм нрема тач. 1 Јј 131 *;1Л иост. смете да 1 а држите у слободи ? (Данас јс четвртп дан од саонштења ове одлуке. и збаченн је кмет још — сло4Јолан\. Сва тежнна <«внх пнтања и иесавесности које нотпчу као одговор на њих. надају на ваше главе. Ми по дужности грађанекој, износпмо овај догађај, који нам изгледа и као пркос оној струјп народној за шпром општннском автономнјом, и то пркос у очн састанка скуиштине ! Но да чнтаоци не би остали необавештени о узроку овога насртаја, којим је

поругана свест свилајначких грађана; којим је на њнховим образима урезана по једна мазннца несвеености н неснособности за истинит и нскрсн еамосталап жнвот у општиии њиховој; Мн тврдимо: ла је Дина збачен с тога што пол утицаје.ч савести није хтео ла узме ј елну _наирелњачку акцију. и коју му је на дан пре ове одлуке нудпо црвенп чауш напредњачкн у ћупријском округу. А напослетку. нека прпмс овако ја| вну алп праведиу и заслужену хвалу оии одборници онштински који су се V овоме питању показалл достојни и зрели за иространнјп автономан живот. нека је хвалп: Милосаву Пстровићу тргов, цу (са вратнице) Седларцу Жпвку и њи ховим честитим другарима. У кобннм данима. у дашша кад се | тнрани хигају оштрим мачевима на сло; боде иародпе тад сс познају пријатељи ! н ноборпнци нстиие. слободе и законог реда.Пришнвати се уз какве нанрсдне мисли, па нх нзневеравати онда. кад је времс борбн за њих. кад их треба нрактичкн нрпмсњпвати и остваривати — то је недостојно. да не кажемо кукавпчкп! 8- I—< ч 2 год. Стојан Д. Јовановић

АДРЕСА i скупштингкк ВК-КИНК Престо Немањнн ннје никада ирестао , битн жив нсточпик благих усномеиа нашега народа. жпвотворап извор иадања и ве])овања у достојннју будућнисг. Престо српски, обновљен подокриљсм таковске заставе Обрсновића Првог. утврћен нлсменитошћу Обреновнћл Трећсг. круиисан земаљском незавнсиошћу помоћу трудова, жртава н уснсха Твојнх н Твога народа, Господару, ево ес блиста данас новом светлошћу, новнм духо.м слободе н нанредних преображаја. Владалачка реч. којом Сн прогласио да су седнице Народис Скунштине отворене. укрепнла је иотпунце ов<» уверење. драгоцеио но развитак Србије. II Народпо Представништво, у имс иарода ево пристуна Твоме узвишсиом нрестолу, Да Тс одпоздравн оном оданошћу која је у народу срасла са славним именом Обреи<»вића и оиим од>'шевљењем које у Србнна буди Твоје будно ок<». Твој неуморнн рад за срећу, нанредак н углед Србије. Са искреном радошћу саслушала је Госиодару. Народна Скунштнна. да и у моћпомс свету налазн нрнзнања и одзива нравилност које се држн Србнја у мећународнпм односнма. Да је независпост н будућност наша иогом етала на пшрок п сталан оонов драго су нам сведочанство. Прнјатељека расноложења према Србнји од етране Његоиог Величанства Цара Немачке. чнјих царскнх иредака наклоност нсторија српска намтп још од времена првс краљевиие срискс. ирпјатељска расиолнжења нрема Србнјн од стране Његовог Неличанства Имнератора Гуснје н инјатељска расположења Шег<»вог Велнчанства Цара п Краља АустроУугареке, којнма Си. Госиодару. лично сведок био као и одликовање, којнм су нредуерели Тебе. и \ Теби правсдне тежњс народа срнеког н некрене жеље његове, да са народима Њнховим «»држава добре и кориенс односс о иотреби којих иарод је потпуно свестан. Н на гробу Цара Алексаидра другог, Србија је поиово нридружила своје молитве уз 'Гвоје молнтве. Гоеподару, н своје жаљсње што се зверска рука усуднла д<»таћн се части св «га народа. У уверењу. да је време да се односн Србије са страним државама урсде у евакоме ноглсду Пародно иредетавшинтво одаивље се иотнуннм признањсм што је пастављен рад на урећењу трговинских и других одношаја. еа Сједињеним Држама Ссверие Америке, еа Холандијом и Вслнком Вританнјом: са монархијо.м АуI стро-Угарском и што се тај рад наставља н са псталим државама с којим Србија има заједннчких интереса. Народна Скуннггина са своје стране, Госнодару. не ће нропуститн да се озбиљно обазре па еве што можс донрипети да ее ове свезе развију и да се доиста одрже опако како приличи новом политичком положају Србије. >' уверењу. да јс народн« благостање основ без кога сс не можс извршитц никакав просветни ии нолитички велики задатак. Народно је Нредставништ<» са особитом радошћу саелушало речн. којима Си. Госнодару, наговеетио ире,тлоге о нижп.м пољонрнвредннм школама, оунанређешу сточарства. <> :;анатлијско.м фон ду. о занатлијској баицн, о на])одној банци. о целисходиим изменама закона фннанцијских и о новом закону пореском, како би овај закон одговорно и правнчности и нотребн земаљској. Уређење наше народне нривреде нрема једном смнш: љеном плану доиста је већ осетна иотреба, а нодизање н унапрсђсње саобраћајннх

ерсдстава такво.ме уређењу улива живот ујемчава благотворан опстанак. А всликаје захвалност Нар<»днога Пред« ставништва Теби Госнодару. штосипотнуиу очинску бригу Своју поклонио и нзгзетном нрпвредном одношају у новоослобођсним крајевима. Олакшати ово.м врсдном крају иаше земље терет неплате срећним урсђењем аграриих питања задовољивнш у исто време нравичност. то. значи ослободити га ио други нут коначно и славно. 11 са колико радошћу, љубљнни Господару. прпхватанародно прсдставншнтво бригу Твоју о нривредно.м унапређсњу иародном, са толиком истом пажњом нри хватићс н озбпљпо уређењс зсмаљске <>дбране, унанређење народне наетаве урећење народие цркве. На крвавом бојнпггу народ је извојевао независност цркви својој. Врсме је доиста и да се одношај цркве спрам народа уреди, како ћс Српска црква моћи се одати нарочито н нотнуно светом нозиву своме и <*вештено-служитељи њени ставити се у гган.с да могу одговорити пот|)с')ама н оеећајима свога народа. На твој владалачки иозив. Госиодару. а уз одушевљење народно. заночето јс у велнко још лањске годинс прсображај наишх иолнтичких установа у духу слободе а сајемствнма сталности. Наетавак овог наиредног нреображаја у земаљској унрари н у (»сновноме закону земаљском. у уставу, нрнхватиће Народна Скупштина с оним нстим одушевљењем <• којнм га јс и нрви нут прихватила. јер смо увсрени Гоенодару, да ће овај преображај прннравнти и да приправља стварно земљнште, на коме се изазнва пажња слободпога народа п<»главито па корисна ннтања нрнвреде и нросвете. Народна скушптпна нрнступпће своме важном послу. Господару. еа оном поузданошћу коју јој јемче досадањн успесн но стварну незавшчЈост н слободу. но углед н кредиг земаљски на етрани. по ред н безбедност у земљи. Народна Скунштина нрнстуниће своме важном послу са оним новерењем. које "јој јамчн неколебљива свеет народна о озбиљном задатку Србијс н њених еинова како нрема садашњоети тако п нрема будућности. Народпа Скуиштина нристуниће евоме важном нослу са оном снлном љубављу. са којом је Србип кроз вековс иомињао своје родољубиве владаоце, са оном љубављу, којом Тп. узвишспп Господару. дајеш тако сјајна ирхшера према народу своме. са оном љубављу. са којом вазда и сада ускличсмо: Да живи Књаз Српски Милан М. Обреновнћ IV! Да жнвн Срнека Књагнња Наталија! Да жнви нреетолонаследпик Алекеандар! Да жнвн Народ Српеки! првдседннк А. Ђ Попови1> нотпредседннк Милан КујунџиЂ С кксетарн: Никола КруиежевиК. Мита РакиК. Милан ЖјниК. . (им. МиловановиК. Лрои НинчиГ, Ми.гија Толорови/1. II о < л \ н н ц н: Авра.м Озеровнћ. Аврам Станимнровић, Алекса Николић, Алекса Новаковић, Алскса Поновић, Антоније Пелнвановнћ. Аранђел Марннковић, Аранђел Цветковнћ. Атанасије Милошевић. Атанасије Сридаковић. Богдан Мнлановић, Васа Божнћ. Васиљко Цветковнћ. Вељк<» Лаковљевнћ. Вунца Миловановић, Вуле Ноновић. Гаврило Чуиић. Глигоријс Герасимовић, Глигорије Петронијевић, Димитрије Димитријевић. Димнтрнје Јоксић. Димнтрнје Марннковић. Днмитрнје Обреновнћ, Днмитрије Томић Дина Љотић. Драгомнр Рајовпић Ђорђе С. Пешнћ, Ђорђе Топузовић. Ђока Угљешић. Иван Милановић. Илнја Пантелић, Илија СтојкОвић. Јакуб МустаФић, ЈеФрем Станнсављевић, Јован Вадемлић. Јован Босић. Јован Нссторовић. Јован Максимовнћ. Јован Мнлпновнћ. Јован Радојевнћ, Јован Рајчић. Јован Шалавардић, Коста Борнсављевић. Коста Магазнновић . Коста Петровић, Коча Радованоцнћ. Коста Стојановић. Коста Петровић, Лаза Иетровнћ. Љубомир Мгмеровнћ . Љубомир Станојевнћ Марко Богдановић, Марко Бекчнћ. Марко К. Мнлојевић. Марјан Драгић. Мнхајло Лсремић. Милан Богићевић. Милан Кузмаповић, Милан Лекнћ. Милан Ђ. Милићсвић. Милован Спасојсвић. Милоје Ми.тојевић, Мнлош Љ. Глншнћ, Милош Нлић, Л1илош Трпезић, Мито Станповић. Мита Станојевић, Миханло Пстровић. Милан Ристић. Нсдељко Ђирић, Ннкола Спаснћ, Новак Пауновпћ, Новица Ковачевић, 0брад Ж. Антонијевнћ, Петар ЛазиБ Ђурић, Иетар Чолнћ, Радисав Симнћ, Радоје Димитријевић, Сава Браднћ, Сава

Ж. Обрадовнћ . Светозар Стевановић, Спнра Д. Марк<»внћ. Стсван Д. Ноповик 1 Стеван Ловановић. Стенан Ружић. Стојан Павловић, Стојан Ристић, Таса Кости1|, Тодоснје СтсФановић, Тома Огајић, Трајко Живковнћ. ТриФун Јеремић Цветан I Цвета Ћорђевић. Цвија Оетатовић. Урош Кнежевић.

) СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 21 јануара 1НН» Данас је била кратка скупштинска седници. Око 1(» часова пре нодне, ношто се народни посланици иску• иише у скуишпшеку дворану. отвори нредседник А. Т>. Лоповнћ седницу п прочпта одговор Госнодарев [ на ноднесену му адресу од стране ( већине скуиштинске. За време читања одговора улазили су министри • један по један у скупштину и заузнмахи су своја места. Како је ирсдседник евршио с извештајсм. одмах је и седннцу аакл>учио, изјавншни да ће наредити кад Ке онти идућа седншш.

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА I 5' броју 7-ом листа _Српске Независности- од ове год.. а у члаику нод насловом -вести из народа- нредстављено је како је начелник среза грочанског на среској скунштинн. која јс била са:1вана иа дан 11 тек. месеца радн саонштења нскнх наредаба министра грађевина и Финанције. мимо осталога нрочптао н неке наредбе мшпГстра грађевина, којнма се тражи од народа, да од еада више нс гради друмове сам као до сад. већ да илаћа државн. на да држава даје којекаквим иреду:ншачима грађење друмова. II Министар грађевнна ннје досад издао никакву наредбу у горњем смислу. Него ирн спремн предлбга новог закона о начнну грађења и одржавања земаљских друмова нмао је на уму. да би према данашњем етупњу цнвилизацнје нашега народа. трсбало н кулук као ирежнвелу установу заменитн другом бољом. иа 1 зато је иод 19. Децембра нр. год. под ' бр. ;>853 иослао евима окружннм начелништвима распис. који од речн до речи гласи овако: »Потрсбно ми је. да\$нам како народ у еадање време мнсли о радној снази (кулуку), коју је по закону дужан да даје у радницнма за грађење н одржавање државних окружпих друмова. а то је 15 дана у годинн свака даначна глава I вндп 10 закона о сувоземн. јгшн. друмовима). да ли је т. ј. вољан да ова закона установа оетане н даље оваква каква је. нли би радије прпстао да умеето давања раденнка нлаћа уз норез редовнн прирез у новцу, као н колико би највшЛе приреза иристао да нлати.Ш Према изложеноме нод 1 н II у истини јс то. да је од народа тражено само мнење о кулуку као законој установи, а не стојн да је миннстар грађевнна наредио. да народ у место давања кулука плаћа државн у новцу. Из инашњерског одељења министарства грађсвина IX Јануара 1**2 год. у београду Бр. 340. До данас не постоји ннкакво решење миннстра грађсвнна. по коме бн се г. Ђури Љочићу инжињеру нмало да иоверн грађење ма какве нове зграде за једну ннжу београдску гимназију, без илана н без лицитације. онако _испод руке,* као што је то изнешено у броју 9. листа _Срнске Независностн ц од ове годнне, а у члапку под паеловом ^испод руке.Из архитектонског одељења министарства грађевипа 20 јануара 1882 у Београду Бр. 303