Српска независност

— 49 —

врти дан прсд скупштину па им свемо* гућп Урош који законе нрави. можс много нашкодити. а Ристића за то гато је овај депозитар ово ерескс власти, па им у њиховим приватним и званичнпм пословима са његовим папредњачким ирнсталицама може чинити грдне неприлнке. На скупу овом који је отворен у сахати устао је Бнежевић при пуној чаши пива угледавши пред собом до 40 грађана и опијен славом победе рече : Браћо ! у Србији има више партија, но највећа и пајбоља је ова наша напредњачка партија коју потпомаже и само његово Височанство Господар и Књаз наш, (чије је пме више од двадесет пута споменуо да би тиме впше њих на своју удицу закачио) са својим министрима (и ове је по 100 пута потрзао као ера кебу иза паса) а уз ову партију и скупштинска је већина, поред многобројног чланства по варошима Србпје. Ми смо у Београду образовалп главнн одбор, коме је цел> да продпре са својпм вачелима и мшшвењем кроз народ, да образује пододборе у варошима, селима п где је могуће. Ми смо вас сазвали овде вечерас да образујемо један~пододбор _напредне странке". Члановп овог пододбора неће ништа плаћатп, а сви ћемо се овако почешће скупљати да се договарамо како ћемо наиравити од Леск„вца за Нрокупље, Арнаутлутс, заплене путове и т. д. да направимо калдрму у вароши, (сигурно да би Урош пијан боље по њој шпацирао), да Лесковацпостане окружна варош, да укинемо начелства, да уништимо конзисторије, да образујемо среске судове да упростимо администрацпју, а све ће насовојевтпно са договором стати, и ми ћемо сав наш рад и договор слати главном одбору у Београд а он ће код владе настати да се нв^;е жеље испуне. Сад може други који говорити а ја држим да сам вас упознао са цељу рад које смо се састали. За овпм устаде Јаков Протић Урошев писар иа гигански рече: не треба вшпе говора јер све што је напредњачко то је добро, но прпступимо потнисивању (истпна сва су обећања напредњачка сјајна али су празна). Но разборпти грађани лесковачки одговорише им: Ми смо имали до сада партије нити смо се цепали доктпнпсп Уроше дошао, нама не треба странка нп под одбор.Јми смо сви једно, тп нам обећаваш златна брда а впдиш како нас твоји друговп и једномишљенпци усрећавају, још само куће п њпве да нам се продају те да изранимо и појимо швабе. А пгго се тпче друмова. ми пмамо суд, одбор па п суд оиштпнски који се о томе стара. а не ти да нам говориш за друм Бунушки Запленски и Арнаутлук по којима се ти са твојим Турцпма возпш и парничим са нашом сиротињом и за дуг им најмилије продајеш. а ги ниеиустању са Ристићем н осталим да своја обећања иснуниш. но бацаш удице да се ватамо и тебе и твојим присталицама среће доносимо. За овим много глаголнви Илија Тодорић рече да се одбору и општнни толико невсрује колико нанррдњачком пододбору (кога сачињавају њих 10—20) и да треба послушати Уроша н уписати сеу клуб. — Урош да би^спео у својој намери рече: У главном напредњачком одбору унисан је и ваш нредеедник Васиљко н ја, ми смо номоћу тога одбора дали вам самоуправу општинску, слободну штампу, слободне зборове идоговоре, а нре ничег тога није било, кад год је ко номолио зубе да што рекне тај је већ био са оне стране катанца, и нуне су апсе биле, а сад тога нема еад је благостањс. За сво врсме док је Ннежевнћ говорио поред њега је стајао његое всрпи еелскп „Ламбов 1 * и отобравао његову п красноречитост~. Њсга је илвесно сам Кнсжевић довео да би му на случај злог искушења његовом лавовском снагом леђа сачувао. У овоме потпомажу Уроша и Миту Ристића. ноп Лука Дожудић. ЗаФир Златанонић, Павле Милић, Јсвћеније Марковић, Иетар Живковић , Тодорић који је

јучерањим указом постављен за писара начелства окр. нишког (впди иожаревачки кажњени зааод) и Јосиф учитељ који је за времс Турака изучио трчилажу. и који је за врсме владе Ристићеве тражио од државе 200 дук. ц. за његове неке заслуге па је о тога одбивен, рад чега је и огорчен. Они су за сво време говора Урошевог трчкарали од стола до стола н грађане обавоштавалп како јс то срећа коју им Урош нуди и да се без сваког затезања требају уписати у клуб напредне странке п тако уловише на своје удице њих 10 -20. За овим диже се велика граја, и већина грађана доватц врата на кући 4 говорећи за нас није то, не требају нам напредњаци, ми нећемо да се цепамо, иди ти Уроше у Карановац па тамо партапши, а не овде помоћу нас да течеш заслуге. Из све ове ларме и оволиког труда од частољубља Урошевог и прпсталица му, начини се само од мнрни и непартаични грађана лесковачкн раздор и каламбур, од ког ћу вам екорим јавитп резултат и то на сваки начпн на штету покретача н ако се тврдо надају у њпхову прпшппетљу учитеља ЈосиФа, који већ неколико дана трчкара по вароши и наговара грађане да се упишу у клуб напредне странке што му до сад не нсиадне за руком. Ето каквпм се средствима служе напредњаци, како праве раздоре у народу да би лакше дошли својој мети, но оиште је мнење овди да су они већ долијали. Од Истинског.

ИЗ ЛИСТОВА аи. рзгсзите Једне руске новине ппшу ово: „Добилисмо аз Мостара, протест там. православне општине, против увађања повог закона о војачењу, кога су обнародовале аустријске власти, но који нарушава старинска права и законе те земљс Та права п законе не давно обвезала ее свечано аустријска влада, да ће их чувати и поштовати. Мостарска општина опуномоћена је да тај протест преда у нме свега православног народа у Херј цеговнни. А из Сарајева добилп смо протест босанскпх муслумана такође против тога закона, адресован на пме туреког султана. кога они прпзпвају да зашуити права земље, која су мрскп дошгљаци погазплп. Оба протеста произлазе од два дела становннштва. која су се мрзила. а сада су се ујединилп мржњом на општег непријатеља. те допуњавају иподкрепљују једно друго. Оба ова протеста заслужују да угледају јавностп, и ми ћемо то у идућем броју нашега листа и учинитн. јер у овом ннсмо нх моглп штампатп. што су касно приспели. Ми смо увек нмали дубоко саучешће. према нашој браћи у Босни и Херцеговини која мученички страдају и јуначки се боре за своје право п елободу. Извештаји отуда' показују колико они љубс и цене нас Русс и колико се од нас надају. Судба њихоиа и наша давно су тесно скопчане, оне се н у будућности несмеју нпкаквом снлом одвојати; веза која нас са нашом браћом по крвн и вери веже. мора битп јача. јер она је јамство за нашу општу орећу и славнију будућност. Сггракизс ^Преса" доноси нод насловом: ^Русија п устанаку Херцеговини~ јсдан чланак. из кога ми главнија места вадимо: -Једап између руских кореснодената берлинске ., Трибуне -. којн је често показао, да једобро убавештен о тежњама руског друштва, но прн том има и навику, да све у врло црним бојама нредј ставља, пише 25 Јануара о: „Русији и о јужно словенском устанку нротнв Аус; трије" .... „Сада се » ади на томе да се источно нптање поново запали. али тајно преко својих агсната, како се не би Русија званично компромитовала. Међутим могу се ненрестапо суседнн дворови уверава-

ти о пајискренијој лојалноети. апритом смешећп се посмаграти како Аустро-У гарска, све дубље улази у неприлике, а без да води рат са једном велсснлом. Докле ово овако траје прпнуђена је Немачка на посматрање. Она. не треба да премишља о својој алијансијп и прпморана је да само посматра. Она се може мрштити, паи у највећој мерп. и ако у ФранцуекојзведаГамбетпна заплазито се п још може световати повлачење, п какови нови конгрес продуковати, коме се хоће да натури мисао, да Аустро-Угарска, ниједорасла за своју миспју у Боснн, и онда би се препоручивало. да се раскомадано српско племе ујсднни у једну велпку и снажну државу. Та мисао уједињења велике Србије, скорим ћс се појавити на нолптпчној позорници ; Њу су већ наславнсте см :слили и нашлн дајеонадобра и корисна, јер прво ствара се паДунаву једна држава противна Аустрцји. а друго што се тиме и источна Румелија подстиче да чини то исто. Велика Србија, ве.тпка Бугарска и Румунија, то се допада тој партији. п на томе раде н апгГпрају руски емиеионари — изаслан |цп у горама Херцеговачким и у Београду.* „Трцбуна- нропраћа ово писмо у коме има довољно истине са својим коментарисањем у коме опомиње на „црне облаке Нуткамерове" н на говор генерала Скобељева. Ово се последње мора узети као озбиљан снмптон, јер је изговорио човек, који спада међу најхрабрпје војене личностп у Русији, које уживају и велпку популарност." —

ПОЗДРАВИ ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНГТВУ митрополнту српском МИХАИЛУ Ваше Високоареосвештенство. Млогоаогитовани наш Архиаастиру ! Глас да сте са адмннистрацпје митрополије српске збаченн. поразпо пас је. Пратећп ваш рад од како сте заузели високи положај у цркви, немогосмо представити наше дубокеосећаје благодарности на вашем неуморном раду како на одржању чистог православља н јединства наше свете цркве тако и на књпжевном пољу н очувању братске љубавп п слоге са једнокрвном браћом нашом чувајућп свету цркву и евоју заклетву коју ете дали евемогућем Богу. Са управе мптрополитске пали сте, али тежите се ваша правда и истина коју сте заступали неће вас напустнтп јер сте доста народу српском умножили ваша света дела. Ми сматрајући за дужност ла вам овпм путем заблагодаримо на вашпм услугама српскоме народу и св. црквн молимо свевишњега да вас дуго година поживи. А у једно просећи архппастирекп благослов и љубећн вашу свету десницу јеемо. Вашем високопреосвештенствунокорнн Аврам Рачић свештеник, Илпја К. Дцмитријсвпћ свешт. Петар М. Рашић свеш. Никола Поповић. Д. Цветковпћ, Милисав Ристнћ. Никола Ристић. Лаза С. Ннколић Дамњан Савић, Мнјаило Матпћ. Јоца Когоба. Ђока Баић, .Ђубомпр Д. Мућвац. Коста Јовановнћ . Станоје Крстнћ, Даиилп Ђ. Ми-снковић. Станоје М. Ннколић, Ђорђс Јовановпћ. Нпкола М. Шошић, Коста Трајковпћ. Аксентије Стевановић. Ђорђе Крстић, Љубомир Снбнновић. Станко Мнловановић. Ђура Брзаковпћ. Светозар Цернански . Павле Милошевић. Милосав Николнћ. М. М. Рнстић. Владимнр С - Пеливановнћ. Станко Јовановић, Марко Лазић, Јанча Симић, Мита Тодић, Филии Јаиаћковић, Таса Костић, Спира Брз^ковић, Димитрпје Анђелковпћ Л>уб. Момчиловић. Г. В. Стамепковић. Јован Аћимовић. Арссннје Катанић. Димитрије Таснћ, Петар Радовановић. Раја Јеремић. Радисав Живановић. Милосав Ристић, Милутин Милосављсвић. Мијаљко Голубовић, Јован Живковић, Максим Апђелковић , М. Ристић . Тодор Стојковић. Јаков Пулко, Таса М. Јовановић. 10 Децем. 1881 год. у Иупрпји. Ви својом научном отважношћу н светом заузетошћу бранећи чистоту и ие прикосповеност нравоелавне српске цркве

получиете н гонење за њу. Но то и при" етој I _иравом војном Христовом. 1 * Ви сте велики господине и архипасстиру с полученим за православну цркву гонењем. постали у очима целог света, па и сами гонитеља. млого светли. Јер то би прилика да ее у највећем искушењу великим и одважним покажете. Плачне грдне помрчине. могу оне светлост крити ? Светлости се оне крију, оне ће се распалити. _Плам ће вјечно животвории бдистат Србу и цркви његовој твоје зубље. Све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље нас ово тјеши Време је брзо. иде и доћи ће дан кајања и вашим противницпма. ^Поколења дјела суде, што је чије даће евјема и . Слава тп свсти оче и поборниче цркве наше за ствар православпја свагда ми вама п ви с нама са чим остајемо љубећи вам сзету деснпцу. 14 Децембра 1881 год. у Чачку. најпонпзнији евештеници ВиКентије ПоиовиК Витомир ПоиовиК Владимир ПоаовиК Свешт. заблаћски Чедомир МајсторовиК свешт. качулпчкп.

БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из среза грочанског пишу нам, да је там. среска полнцпјска власт осудила Анту Нешића, кмета из Ритопека, на 30 дана затвора, због говора његовог на среском скупу. Анта је одма по саопштењу пресуде затворен. Овако -,впделовци- практикују закон "ослободи зборова ц договора. Збор је и нозват за то да каже, пристаје лп народ на оно што му власт предлаже, и народ је казао. За што дакде да се казни човек за оно, што је сав народ хтео. Али ово треба објаснити другим нечпм. 30 Јануара је пзбор посланика за срез грочанскп. $ Анта је Нешлћ, кандпдат народннза посланпка. »Впделовцима~ он не нде у рачун, па бп хтедп да осујете његов избор. Понављају се прпзорп Лознички и Гор. Милановачки из год. 1874 и 76. Али ће | се без сумње појавпти и њихове последпце. Народ ће и сада бирати оне, који се гоне. као што је и онда то чинио. Бар народ из среза Грочанског и вароши Лознице нма јасан пример пред очима за шта се боре пристадице _впделовачке. и Поеланпцп њихови попели су се преко грбипе народне до добрих плата и положаја. а народ им је девета брига био. Ц сада је сасвим природно што народ хоће да бпра људе који ће бранпти пнтересе народне. п борптц се за опште добро. Анта Неншћ, досадањим својпм радом п као скупштинар н као кмет показао је да не гледи на своје рачуне но мујепред очима бдаго народа н земље ове. Мп познавајући свест народа у срезу грочанском, подпуно се надамо да се онн нн сучпм неће дати заилашитн, но ћебпратн за свога посланнка човека, којн ће јуначки стајати на браиику народнпх иитереса. — Са вшие страна, нзвештавају нас нашн пријатељи. како се са попгге враћају бројеви нашег дпста натраг. И заиста ово је у ствари: јер ми смо већ вишс пакета добплп натра ; . На пакету ј је натпнг поштарев или каквог полнцајног чиновника, као бајаги да га сами уиисницц неће внше да прпмају, док међу тим ми непрестнно од њих>добијемо рекламе запгго им лист не шаљемо. Ми смо у напред зналп куда смера ново уређење _виделовачког- миниетра полиције! Иде се на то да се сваком опозиционом лнстуускрати приступ у народ, а „Виделу" да се даде особити монопол. Ми ћемо донети један тајан презндпјал, нлн да се послужпмо министаровим речпма у скупштинп . презпднјал треће врсте, пз кога ће се видетнЛкако се Видело- путем власти протурује по народу. Из ср. десиотовачког (окр. ћунријског), јављају нам: да там. каиетан сматра као девету бригу државни посо; па гдеда, да по што по то, измами од народа што већу колнчину дннара за _напредњачку" странку. Па како због начсла наших ^виделоваца" п русваја што га починише у земљи за ову годнну дана, овп службени агитатори не могу да постижу