Српска независност

<1а1се бесав, зар ти на дан избора да будеш панд>-р пандура! Ех, јесте то више него класнчна врдина! А како н не бн? — кад носле онако громовне речи, коју је призватим ск*ужитељима, као што веле. држао секретар Симнца — ннак стари апсанџија нзлазећн из собе нзбора, уздише јадан и куне онога. којнга под старост нагна да гласа за Стеннћа! Зна чнча да је неког чувао у апси — те мнсли, е су свн једнакн! А пе зна још да се и земља и све на њој окреће — нит је Спмица стиго да га о томе обавести н да је дуго настануло време и сад другн да судн судија и т. Д- и т. д. Но и ко би вам набрајао сва витештва оваквих делија. Из прнмера љнховнх првака, судите какви могу бнтн остали. И ја тек наведох са свим малени део. Е да ће се^ наћн ко вољнији да их у своје воеме у каквом шаљивом лнсту сва навСде. Од мене је н ово доста колико да докажем, како су: „поштено обавештавалн бираче о своме кандндату" — а о таквом поштеном обавештавању нек суде ноштенн. Ма им не замерамо нн на чему. Поштујемо свачију елободу . ма се на њу и не угледали — а какав је ко. она« ва су му п ерества. С. нама ннје ни полицнја, ни пандурија. Ено спнска бирача. На част им њихови 181 глас од којих више од половине свагда је покретно према сили од које зазире. Та снла беше овог пута напредњачка за то н јесте тако невпђено страшна. И та пас гони ! — ал ако ? — баца се блатом н незнајућн. да ма колико се из своје низине упела ипак блато на ннзнну пада. Ко је с њима ! Не заиста ни цвет нп језгра нашега грађанства. Прваци но имовнни н тековнни. по трговнни и занату, по науци н свести, по карактеру и поштењу, све је с нама гласало за Туцаковнћа. Ннсу толпко глупн да то и самн не знају. Ал нпак тако су бесомучнн да назове -најнесвесннјим пршннпетљама Ристићеве клике" једиог Радовића п Нешковића. којн у свакој грађанској прилицн кадри су доказати више здравој појма и чистог пожртвовања за корист свога народа него ли свн крагујевачки надрпрадикалци. Радовнћ п Нешковнћ пмућнп су и незавнснн трговцн и као такови нпгда ннсу припадалп ннкаквој г клики~. То је ваша ствар. не онп. ви сте г прашипетл»е и час ове час оне — ал никако једне постојане странке. Јест, вн неумете поштовати нпкога а ови честити грађани поштују увек првакв свести и засл\"жне мужевс свога народа. Они неумеју да таманпшу икојем власнпку. као што то уме нека од вашнх надрн књига не би ли како год мнлио под тласничкп скут, да згодном прплнком, под овом ил оном титулом. што год чалабркне. А што су овп први грађани — сем многих — мотрили на ваше ујдурме п целог се дана налазнли на меету избора. то је: да вам не бп дали да онако пггогод ђозбојаџиски преокренете. Мисле онн да ви то умете а вама је ваљда криво што онп тако о вама ммсле. А шта ћете

о њпм јавна пли тајна посла. Грешне ноге љегове доносиле су га и амо. Страшне руке његове руковале су се с млогима он, вампир. пре но што се конаапо :*аборавн проклета успомена његова, он ће се ириви1>атн у Београду но каванама. но околинама по којечијим џеновима. по кућама, по Фијакерима. по баловима, но шлајиицима, млогн ће га видети на длану своме: свуд, свуд. где год је он бпо. нли где год је се својом вараклејисаном руком дотакао. свуд ће туде да се појави. Страгино је ако на коме остане жнг од овог нечастивог човека. Људи, боље нам беше док нс знадосмо за њега. за Бонту.... Т7"ХХ1 Ко има глогова трња код куће нек чува и нек — не крчи. Кажу старн добро је од ванпира... НоКи нико да пе иде па раскршће. Будп Бог с нама. .Ђудн и да нас Бог, да Бог да, сачува од сваке иаиасти. Помолимо се свесрдно Господу Богу за све добре, нраведне ј и истините Србе: Грешннке не сномнњпте али их не заборавите.

им — и шта се љутите на њих кад је с вама и председник Паја, који и треба да је само с вама и само ваш. Нолико су бесочпи наши противници судите и по овоме. Пишу у грех честитоме Туцаковићу, што је као свагда рано , по навици и послу — на дан избора прошао чаршијом — и поздравио свакога. ког обично позд|>авд>а. С тога су пропали па избору. Да је тог дана остао код куће. да нпје никако излазио на впдик — они би победи..и. Нз тог видите. како су јаки. кад дрхте и од саме појаве човека. против кога су уетали. Па како да их назовемо? -Дечур ијом - ?— Ох, не, недечурлија се и може памети научитп — а они *? ... Да, они су тог дана у сваком дибералу видели страшног „агитатора." И требало је тог дана да никојп не изађе, да се пе види ни на улици ни на .раскрсници а на да видите. како би радикалија иобедила! А што тако није било, љуте се онако горко у своме допису — томе урнеку и грађанских и свакојако сл^бодних начела. И ако се саме не смеје — да чему ли ће се игда насмејати ! Ал ннје то све. Ми смо, веле они, плаћали гласове. Позивљу се на Јована Спалајковнћа тргввца. Видели су му кесу. Да. славпи витезови — ви сте то видели и Спалајковић вам поручује јавно да дођете по кусур новца, јер сва она кеса није потрошена. А п не знате, дајењегов весео момак нарочито био дошао у „Каснну- да вас у невољи прочастн. С тога је и лупао по кееи, да не жалнте пића. Он је знао да ће то газда да одобри и ако је онда био у Пешти и без сумње веселио се гато је Туцаковић нзабрат. Али баш и да је био Спалајковић овде, и да је хт^о с вама држати конкуренцпју у куповпнп гласова — баш не би пи једног за нашег изабраника могао купнти. Све је с нама из убеђења гласало. А код вас ? — има гласача разне цене Неки за три, некн за два а понекииза динар био је убеђен да гласа с вама. А тих је било толнко. да вам је п кеса пресушила — те кажу. чак п сутра дан долазилп су неки с вашим привременим прпзнанпцама кмет Паји, да им исплати јучерашњи глас за Степића ! Ал ово је најсмешннје. Кажу . да сте за динар и подсмеха купнли! Неки Мићовић, бивши иандур а сад ваљан земљоделац. узео од вас динар и пришао гласању. Па тек кроз смех рече: да лн ми тамо дипар да гласам за неког ., Стеии/1а~. Хвала им и на динару — а гласам за Туцаковића. Има таквих анекдота много. којима би се могло доказатн. да сојтарија нпје баш жалила ни иеиијег новца. да би победила — па нпак оста јој тур<х>а и трговина н победа. Ал бп п то хтела да забашури клеветањем другога — те без икаква стида всли. да је проФесор Паштрмац. бајаги, _ватао и наговарао нандуре. да гласају за Тодора -1 . — Можс бити да јс и којн пандур оног дана од вас бегао и да стс га вн ваталн. Та внстезасве епособнн. Панггрмац то не уме н сматрао би испод свога достојапства не само да их вата него н да их лаговара. То је био само ваш посао п изниска се видп да су сви пандурп с вама гласалп. Онн су права одлика ваше свести — а на тој одлици г. Иаштрмац ппгда вам неће завидети. Па и то је још којекакав цвет ваше пстнне — ал ете заборавнли на еваки СТИД кад велите: да је Паштрмац еа прнзватим ане г некнм Ђокицом трговцсм" отнмао људима посао из руку и вуко их по чаршијн на биралитте.Тиме -јавно на очиглед евета" износите само своју бруку; јер цео је свет видео како онај измет друштвени. неког покојпог бивша _десна рука- ловсћи по чаршпјн, из далека махаше иском скромном човеку. Па кад га овај. ноеле кратког преговора онако просто одбп—опда. од многих који су тај прнзор смешећи се из даље гледали. одеумољен Паштрмац да упита-.штајс тамо бпло. И оиај поштепи човек речс : „Салете ме тамо неки. а незнам га ко је. да бпрам неког Степнћа. Би га ћушнуо био. да ме небн стид од света — а рекох му: да Стспић није ни за нокат Туцаковића.- Од тог једног човека и једног случаја сојтарија изводн људе и случаје да би своју бруку другом превалила. И но томе суднте о моралној свестн ових нових ђозбојаџија ! Још већи трпу оку остаје им проФесор Пејић. Башсумукивнн — па кад нншта стварнијсга немају да протнв њега наведу онда у стару клевету и нову денунцнјацију. То им је у крв прешло па се н не стиде. Изно се да је боловао па за избор оздравио. 0 да чудотворна избора! А што нс рекоше, да је за свог р ЧОЈГадрг, ПЛ8Р ПОРЧ-^а 0

; Ако и неби било истина. било би бар смешно! — Не сме човек пре избора ни боловати — а да му се од противннка што не придене; — или мора боловати I и на дан самога избора, ма да је пре 1 десет дана оздравио и дошао на бираI липгге — те му у свом јаду пребацују да ^сасвпм здрав јури по вароши ваздан и целу ноћ и и за то су пропали! На основу таке измишљотипе. аови лекарн проглашују га „гангреном напросветном : телу и денунцијантски пишу му рецепт. Истина, ничега се не стидите. ал да вам бар кажемо — и ако сте најновији ле! кари, овог пута јако сте се преварилн. „Просветних гангрена- налази се код вас. Та је срце вашега одбора. Онај рецепт и могао би јој поднети само не желимо да га од нас нађе. И само из тако _гангренског срца" потекао је јед и иа директора Живковића. И беше прилика да се једном тај јед и јавно појави кад се досад и ода| вно звапично и незванично тајно изливао. Е. боме. п није лако бити директор. Па још доћи и на избор и гласати за ТуI цаковића! Да се г. Живковић није „виђао у варошн,- да је седео ,скрштених руку^| ипак га не би хвалили ови редокаљци; ; ал да је с њима гласао, е онда би га , можда н хвалом обасули. Хвала и грдња код њих је час у левој, час у десној — онако као пгго и доличи политичним шпекулантима оваког соја, или, нравије рећи, оном _гангренском срцу- њиховог одбора. Ал ништа их није толико заболело. па ваљда ни сама пропаст на избору. колнко глас адвоката Остојића. Тај једити глас у броју 310. њима је ужаснији од свију укупно. Ох да вел»е жалоети! У бесомучности свога гњева. на њега излпвају сав отров своје душе. Њему придевају све своје прљотнне — те не| нмајућн шта више да са себе скину. наги облећу око гроба умрлих — спунггају се у део к ладна смнрилншта, ту, грчевитом руком грабе опроиггсни пепео, да се сам породичном светињом — ти новн дивл»ацп — на недужна Остојића бацају. А зашто?... ј 0 бсздушни онадачи мртвих! Стидите се сунца. У мраку коме сте прибегли нико вас неће видетн... Адвокат Остојић доказао је најсветлије овом прилнком. да се умеузвисити над сваком партијом. Та врлина мрачњаиима није позната. Остојић пнје гласао као партајиста за иартајпсту — већ као човек за човека челпк — карактера, коме то Србнја при:;наје — п за кога сваки зна да нигда, «ш за чнју л>убав ннје нзневерио својпх убеђења. Ма ко био и онако за Српство радио п мј ! мо као Тодор Туцаковић. наћп ће одугаевљеиог одзнва код попггених сваке странке — ако од нсти евака странка цил>а само добру своје отаџббнне. Име Туцаковића. узвишено је над себичним страпачкнм тенденцијама и једино довро Србије страна је којој тежн. И вн одпадници. и ви сте му то признахи оном адрееом. коју сте му 30-тог Новембра 1 прилпком скупштнне у ! Београд н у впду телеграма упутили. А сад ? Једпни Остојић. којег је име осветља| вало ваша незнатна нмена на оном телеграму. остао је свом убсђењу доследан. И с тога, остављенп вашој недоследности. без светила јадикујте на тућем гробљу. II бабе бп вам се емејале да ннсте и одвећ грознн. Опомињете богаташа Панића да се окани _ћорава посла." Уставно право — ; но вашем мњењу — било би дакле ћорав посао. Ннгда некреннјн до сада. То признање осветљује вае ко сте и каквн су вам рачунп. А пгго се тиче анализе ње- ј говог богатева и рачуна, као што пре- ј тите, еве што наћете нечпста. то вам ; Паннћ иоклања. Уобнчајили ете. да се ! сваком приликом окачите по мало о Чо- I I лак-Антнћа шеоа у «абрици. Оканте се ' ви њега. Он нма пречег носла, него да вам одговара по новннама. а остаља вам на част неистину да се служио. као нгго велнте, које-каквим старо-отрцаним оружјем, да бн раденике приморао да за кога гласају, а још мање да је икоме од раденика претио отнустом. ако не гласају за Тодора. То су само ваше вештине. Он вам не замер... па нп вашем пиеар Ники. пп пнсар Мики. нн мајстор Блажн ннт икојој вашој трчплажи. Најзад не осташе на мнру од ваших ј нападаја ии поштени грађани »цпнцари- I Палигорпћи. Ви сте ирви у свету. којн | нанадате без икаква ра:»зога ове мирне I и нризнате људе. Једап од њнх пао вам ј ! је у очн на бнралшпту. А има их пет- ј најест — све пореске главе мсђу првнма. Како сте поджи ви црвенбарјаковићи. кад Ј их (»пако иронично назнвате цннцарима! ; ; Каквих ли међу вама нема! Јест, овн [ п цинцари Ј , који се диче својим пореклом, ј склонили су се већ одавна у Србнју. Њн- | I хор« стапи«и кп'и оу н сад као пошто- !

ване старине, углед скромностн, вредноће и штедње доносили су, кад је најтеже и најпрече било ослободиоцу Милошу, кроз еве опасности барут против Турака. Напустили су своје лепо имање до Битоља, те изнова као слободни српски грађани знојем свога лица текли и стеклиугледно имање. А кад је опет одјекнуо тлас за елободу српску и Палигорићи су, као сваки честити Србин, одушевљено похитали у тај бо). Један једини г Николче Палигорнћ" внше је сам осветлао српско име у рату него сви ви бутун крагујевачки родокалци и нааредњаци ! Сва ваша хвалисања, да ће те бај аги други пут победити, игк су вам на утеху. И лисица. кад није могла дохватити грожђе. оде покуњена лажући ! саму себе да корсем грожђе није зрело. А ми вам велимо да ће за вас увек бити кисело. док је крагујевачке свести и поштења. Криво вам је, што смо победом бнли весели. А како и не би ? Зар да сте ви победили. ви неби од беса чуда починнли. У пакости понижене сујете иронишетс -бакљоносцима- и онако се грубо упиње.е да све цинички изопачите. Није се отишло .цепаницама горећег луча- да се посланик поздрави. Тек у повратку и при онаковом одушевљењу узгред се набавио луч и запалио. А неки су и мислили да би рне цепанице могле и требати. да вас с њима било ко дарује кад би само то тражили. Ннје -амиџин-син- Папггрмац предводио бакљоносце — а и да је. никаково чудо и отац му је с таковскнм барјаком у руци нредњачно предцима 'данашње Србије. Вашпм цинизмом терате и даље не би ли изазвали н још каква правдања. Презирање на то вам је одговор. Тек не можемо, адане одговоримо на онај злобни изум ваше плитке Фантазије, кад. под Фирмом туђих ушију. велите. да је Туцаковић одговорио на поздрав : хвала вам браћо, што опрасте моју чает и пгго не дозв<-лнсте. да дечурлнја нродру*. И ви верујете да су то његове речи те му ваљда с тога упућујете поворку бедастих нитања зар да војујете нечијим ушима ви. који сте добро чули. како Туцаковић гонори. Ваљда још нисте заборавилп вече оног вашег значајнога збора! Па још, ви. недостојнн ни нмена _дечурлије- — опомињете га. како ће те „будним оком пратити сваки његов поступак као поеланика.0 умне малише о ви дрскн кепеци! И кад најпосле сасвим открише своју моралну руготу иоследњом капи истрошене жучи бележе „серенаду- извесној : госпн....! -Извеену госпу- ми и одвише попггујемо. да би емели дозволитн себн част њене одбране. Од кога! — Зар од вае? Вашс измишљотине нису ни презирања достојне — и ми нх одбијамо на простоту из које су потекле. ( Имало би још много гато — гата да се врати овпм безочнпм делијама. кад нам не би бнло жао времена које дугујемо племенитијем позиву. Да завршпмо : -Ево вам у кратко елнке" крагујевачке назови родокаљије. _па нек се цени каквог бн добра могао очекивати народ од људи. који се свуда и на сваком кораку служе овако нискнм средствпма да постигну своје цељи. и -Уздамо се да ће доћи једном време, кад ће се народу дотужатн — па ће својој евссти досљедно -растерати ове аветп. којс му прете да ће га прождерати.- Истпна, аветеки закључак. али са евим за њих н мал не са свим њихов. Нек им је на част. Лесковац 4 ^ануара ов. год. Грамжењем за чагаћу. жељнж славе и премегатаја на боља места, као што то н практикују данашњи миннстри са својим вернима. Урош Кнежевнћ да би се имао чпме похвалити његовчм папредњацима п минпстрнма. какоје за кратко време стекао у Лесковцу толнко популарности код грађанства да је могао од њнх саставитипододбор -напредне странке" па ма и закон погазио. што је и учннио са Дмнтром Рнстићем сазвавшн скуп 3 овог месеца у 5 сах. по подне противно чл. 30 зак. о удружењу. противно о томе што о скупу овоме ннеу нзвестили месну власт благовремено, већ на сами дан скуна пре пола сахата што тврдн акт ово општ. власти Л« 3 18. Па и ако је закон о удружењу општ. чаеништву и ово среској властп пред очнма опет оно несме поменутог Уроша н Рнстнћа да дозове и узме па одговор, а још мање казни, као покретаче овог екупа. Несме велим е тога, што је данае чет-