Српска независност

' I I ■ — 47 —

један католик. — да се устанак примппе босанској граници. — да управа аустријска није нигата крива, и т. д. и т. д. 1 У Јторак је Пио необичан састанак свих бечко-пешт-: нсг.их мнпнстара под председништвом 1есаревим. „Тај се састанак", веди П. Лојд, „ппје сазвао уобичајеним ФормаЈпим пачином и као да је, на особиту жељу ћесареву, на пречац удешен. Не зна се о чему се веКало: ал' је бдизу наметн, да се тицало делегација, које су тог дапа почеле векаља." Тај изговор Лојдов очевидно је ништав. За долегације знало се пре трп недеље, да ће се, кад ће се, н чега ради ће се сазвати и тога ради је бидо већ савета срих министара под председништвом ћесаревим. По томе мора да је каква беда невидовна. Ако нпје Скобељевл,ева здравица, којој бечка влада као дг хоће да се чини невешта, овда јс ји какав зао глас са бојигатва. илп можда штогод налпк на опо гато смо ми чули и јавпли о енглеској напоменн. Свакојако је ствар крупна, 4 већ и зато, гато је тако журпа п тако — тајна. Барон Јовановић јавл>а званпчпо са бојпшта: На вест да устаннци прикупл.ањем па Крбл>ави сметају вези између Сарајева и Фоче, послала је генерална команда пз Сарајева иовеће чете крстарице цод командом пуковннка Хоцеа, које су се 2» јануара попеде из Трнове па врх ногаја. Око 10 часова пре подне била је мала чарка са 100 устаника, који су сузбијени и новукЈа се Добропол,у. Чете су ноћиле на врху Ногаја. Тегако су рањенп. генералгатабни канетан Стевап Бабпћ. и пешадијски капетан регименте гро*а Греневиле Бр. 75. Карло Тихи; једаи је пегаак мртав а један тешко рањен. Пмена су пепозвата. Губитак је код устагаа био пет људи. Чете крстарппе онерацију сада са гарнизопом из Фоче. По пзвештају Фелдмаршала барона Јоваповпћа 28 јануара догодио се сукоб између иандура из Ж .Ђебе и разбојнпка (!). Чете пандурске пару н ту. Та Србп п опако воле „наполеоне" А он? Он је унркос хтео да се покаже Аустријанац и даје онда спротнњи дукате. И за то је само долазпо Бонту овде? — нитаћете вн Срби!? А стајо је мепи. најпосле, тто је он долазио. Илас је позваиа да се о том брипе и она зна наше је да слушамо! ттт Бонту је дошао по ^ану: чисто, јасно отвореио. Иоднисо је свој иасош на нреглед. Све је исправно. А н како би могао доћи пријател. једног читавог народа не спажен непредусретнут, и да му се сва пажља не укаже. Оп дође — виде и — оде! После победи — само: убећење, разлог и верпост. Што би, би . . . . „Видело" један београдски лист, који је у то доба нзлазно три иут и по на неде.ку и обавештавао свет и које је било носвећено у све тајне казало је све напред, и какоје оно рекло, онако је било: Бопту је добно српсну жел,езницу да гради кад хоће и где хоће и како хоће. Срби ће му за ту љубав илаћатн негато мало, во да неби он лупао главу, то је одређепа и цифра и дан п месец и годнна; а да се и Боптуовн сннови

са осталим сслским стражарима издржале су ватру, која је вигае часова трајала, против устаппка и растерале су их у плаппне, где је један кривогаија пао, а два су рањена. Из Билећа јављају, да у околинп нема вигае устаника. (!) Началник бечког министарства спољних послова гр. Волкенстајн путује преко Берлпна назападнедворове, као што се званпчно каже, због дунавског питања. Међутим га је издао Бизмарков лпст „Нордајче А. Ц." да му је задатак да пснита расноложаје дворова у опгате према сваком политичком пптању што тпштп Аустро-Угарску. Сва је прилпка да ће се та пптања понајвише тпцати Босне и Херцеговине. Срећан нут! Перо Матановић осуђен је у Трсту на 2 месеца затвора „због забрањеног повратка". Дакле сва она хука и бука о куиљењу чета за устанак, о оних две три стотпне хпљада динара од митрополита Михапла п т. д. п т. д. и све се то преко иоћ изгубпло и иретворило, само да се влада и судовп сасвпм не обрукају у ништавпло — „забрањеног повратка"!

дописи Крагујевац. 6. Јануара 18^2*) Каоштовидите, од некога доба учестали су вам дописи одавдс. Од пре слабо сте нам чули гласа — те је могло пзгледати, да се амо у политичном смислу ^мртвијем сном саава л И одиста, од како нас влада п чисте уставности" поче изненађивати свакојаким чудом своје незавидпе мудрости немо гледасмо покор пгго се чини и сетно мислимо докле ли ће тако да се тера! — Отуд и бсше овладао онај привидни немар спрам свега што се око нас ближе дешава. Док ми тако а овде неколицина помолила главу и из заборава истакла се на видик. У своје шарено коло примамила још којег „пунонадежног- полетарца и ето, сјатнше се око новог радикалног барјака. — Капе чета! Све по избор у момци и делије, захориле у нова иискала — те нас тргоше из дуге апапатије бесним покличом: на збор и на посланпчки избор! И видесмо се! — Нису страшни колико су смешни... Никоме ни на чему не завидсћи. смемо * Због нагомиланих рукописа задоинило.

неби клали с пашом децомуређено је све до 1931 годипе Бопту поста газда. Он се назва чак и срнскп „тутор и Мету неке артпчнне у џеп и — више га не видосмо. Кажу да је имао два квартир^а: у Бечу и Паризу! Добио је веле, н орден од Фрање ЈосиФа, цара! Е јес добар човек тај Бонтуа Кажу људи да су и Цппцари о њему таког пстог мњења. Јеврејп су пак чисто зал>убл>ени у њега и чуде му се сви; смеју се и шапућу: „биће ћар! ц Посде тога, као што рекосмо нисмо га впдели впше, Посла он неке мотнке будаке, иијукове и ашове те кидиса свет и ноче градити опо што нам је он обећао. И да Бог поможе : Има читавих хпљаду корака све сама гвоздена пута .... За Србију млого ! ире иије ни толико било. Бонту само заиоведа, а оно се коиа. Навалпо Талијан па све рује (рије) Његова се реч из далека чује . . . . Добијалп смо вестп од њега. Бпо је здрав и напредап .... И ако ! педесет година он треба да тишти , ХЛ7". „Парнз 1Р Д Бопту скончао јут! рос ! а

ипак рећи, да се са оваквим представпицима радикална партија најмање може поносити. Ови могу се називати радокал>цн, редокал>цн, најпосле и родокаљци, ал' нпкако свесни радикалци. Но, рашга речи и нашега суда? Они о себи понајбоље говоре — а да су такви, сваки свестан лако ће се уверити; ил сс већ и уверио. из њлховог дописа од 14. Дсцем. у 156 бр. Самоуправе — и који нам стиже амо баш лицем на нову годину. Нпје ваљда хтела — а они тек веле, да је тим Самоуправа нехотице честитала нову годину крагујевачким либералима. Ако је, хвала јој — бар нас је и убедила да крахујевачка раликалија уме и хоће само у права да дира — ал' ето, ми им недамо! Тај допис говори о избору нашег посланика. о нашој победи и њиховом поразу. С тога је и писап жучом и чемером проигране сујете — аусвсмуонје тужна иронија на свест и савест, на уставна права и грађанску слободу! Ал' од кога је — није ни чудо! Могли би тај допис оставити без помена и без устука. Ко то мари, што би они мпслили да их се бојимо! Али, ако се ииак латих пера да што одговорим, нек и не мисле да је то њих радн одвећ су ниски да то заслуже — већ ради оних, које сојтарија баш поименицс и бесомучно напада; а није право да се и једна од њихових нсистина, узме за истину. Иредходно ваља знати, да је и Крагујевац мање ил' внше подељен на тако — зване партије. Обманљиви програм консервативаца беше у први мах завео у неколико невичније — и могло се рећи, да све што нијо у либералној, прнпада самозваној _напредњачкој ц партији. Није ни чудо! Свака новост иривлачи док се не увиди, да није злато све што сија. И одиста, како скоро наста побрка између речи и дела, дође до разлвоја —. те из привидно компактне владине странке -у скунштини, истаче се нова радикална странка. Све пгго нас од ње одваја, била би њена претерана наглост к' преображају друштвенога стања — без рачуна на прилике и развој народа, коме се тим боља срећа жели. Зато у напред изјављујемо, да се све, што се овде износи против присталица радикалнс партије, тиче само и једино крагујевачке радикалчје. Осим своје обраие чинимо то и зато, да вође и остали солиднијп чланови радикалне странке ви де, да им њиховс крагујевачке присталице срамоте странку и да су кадри сваком приликом изиграти начела радикална, која би иначс била најближа начелима народно-либералне странке. И та партија нађе овде прилично одзива, на уштрб г напредњачке", која се сведе на псзнатан број присталнца. Па и ови усамљенн у невољп, у очи самог избора, званично се упутише: да гласају за ралнкалног кандидата! Нису ли нам нрава н дужности подједнаке. А и да смо? — Зар што је за вас врлина заузимати се за своја начела — било за на неопросни грех? И тако бн сва агитаторска полицајна моћ. удружи се с крагујевачким радикалцима. Очајно се борише, ал у залуд! Под утицајем онаквог пораза и у заносу оноликог гњев-

Београд 18 Д — Министар Финанспје отпутовао — ноћас ! ! Бонту у апсу! Т7-Х Обе су се ове страшпе вести укрстиле: једна је из Париза п дошла је жпцом баш норед оне исте рупе коју су Талијапп искоиалп и зову је: \ча 8егга*а зегМса.. а она друга вест прешла је ш па*ига у чамцу на Вишњпци, у 3 сата јутру и са нешто пртљага отнутовада у Нариз. Страшне вести! Кратке. муњевите вестп ! Иди, Србнпе, у последњу колибу, чућеш да се о том говори ! Иди на крајњу караулу п виде ћеш да се п онај окорели, онај неосетљиви пандур. којп се пн Арнаута не боји — од ове вестп нешто плаши. Неки се кураже; и благ њима кад то могу. Знаш, чнтатн, нма разна света! Плашп се, нлаши све. Јапезнам шта је овом свету.... Но, то ће већ свет сам казати : пе треба да се мешамо у његова носла. Акојесвет опет нма иамет. Т7ХГ Кажу старн историцн да кад је свршена битка Рнмљана са Татарима па Каталонским пољпма, код

шчепаше комадић преломише отровне стреле, напредњаци неро и онако ту по, надрезашс допис, те све што сами чинише у корист успеха јављају свету, да смо ми то чинили. Ил' смо ми вануставних права? — Ил' јс либерални устав само ваша привилегија? — Дал' и мислите оно што пишсте? Ох, како сте мајушни, како сте тупи! Ил' ваљда мислите, док изађете само на среду онако пресним неистинама, ми, од вас(!!) унлашени, нећемо нисметида изнесемо на видик ваше пронале ујдурме и полицајну припомоћ! — Како сте наивпи! Будите уверени и спокојни, да и ако нам је сасвим мал. стало за ваше подвиге — ми их ипак знамо. Са смсхом смо их пратили а од шале да их споменемо. Много и много пре самог избора, ви онако вешто и популарно као што умете, проповедасте свуда уку и неуку свемоћ ваше радикалности и свестручност вашег избрапика. Душа вал>а,- треба признати, да по негде мал'не прођосте и мученички. И како да се не всрује — На пр. једном проФесору као што је Пера Ђорђевић! — Оп је као што кажу ишао од куће до куће, од свеће до свеће да . . . у славу св. Николе сваком свечару ма и непознат честнта . . . избор Ристе Стенића! — У ватри свога апостолата — да другу ватру п не помињемо провео је, веле, тај вампион радикалије све до зоре . . . Ако то није пожртвовање — а да шта би било? Но да о том и не говоримо. — Веле даље требало га је гледати на дан самога избора каквом фнлозовском озбпљношћу ражња тамо — амо и предусреће било — кога да убеди (а ни од беде да га ико чује) ил да од ревносних кумпаниски потркуша дозна. колико су их сами убедили. — Могло се је видети, како тај проннкљивн члан просветнога савета, на раскрснпцн нзвесне улизице поверљиво предусреће . . . кога?.. Онај друштвени отпад. што се за сретнога нашег доба, преставља Фас — фотим полицајног лава на умору. С њиме љубимац нашег архи -Филолога шурује н довија се како би се могла од превладе либералне спасти угрожена напредњачка част! Па — Зар ни св. Никола, ни онако жељно тражсна популарност. да не покаже и на даље н на више моћн ии уплива овог политдчког Џина? — А веле, да једнако чезне — као и сви велики људи — не бп л' игда попео се слави новог Робјеспјера! Шзшп 4епеаН8... ох не смејте се, молпмо вас! Све о њему било би дуто и одвратно. — Да видите и друге јунаке. Његов неодвојни пратилац Рака, он је, знате онако достојанствено — као што доличи човеку који зна (!) све слободнз установе других народа — ма да нехтеше га у збору чути — он ј »ш ннје тако популаран као побратим Пера, он је водио тек једног по једног пандура окружног суда на биралнште! Зар је то шта недостојно једног писара? Нарочито кад је онако сигуран за кога ће пандури гласати, да је тек Форме радц као што кажу стојао уз сваког да не би имена погрешио. Ох Рако Рако,

Шалопа на Марнп, на пределима данашње Француске, тамо где је и Бонту „скончао" — да су се чак п духови мртвих лешева у ваздуху гушали и давпли.... Рпмскп војвода морао је да трпи ударце „ Бича Божијега — живождерног цара Атпле — алн је мач племенитог војводе дубоко засецао у месо туђинско у месо татарско битка је бпла страшна да су је и излетели духови у атмосверп продужнлп.... Причају наше бабе, а старци веле да је истина да кад умре који човек. опда душа његова за пуних 40 дана мора да обиђе још једиом сва опа места. где је покојннк за жнвота био, да узме последњу миљу; с тога се по смрти оставн жедној н гладној души по чаша внпа и комат леба у дому... Онда се рано леже. Деца се крију пли ако ко изађе у невреме. особнто у глуво доба испод крова оп — сачувај Боже — превиђа: све видп мртваце и аветиње! II та сатана, тај живи ђаво у човечпјој кожи, што га зову „господин" „Бонту"... „скончао је" умро за пас, умро за све оие, који су доживели ту несрећу да се кад год у животу с њнм виде и да пмају