Српска независност

БРОЈ 14.

ЧЕТВРТАК, 28. ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ч;п .

ИЕ2Б 5А СРВ2Ј7: ИА ГОДИНУ 24 ДИН., ИА ПО ГОЈПИБ 12 ДИН., НА ЧКТВРТ год. 6 дин. ЗА ЗЕ2ЉЕ ЕЛ ВДтНДОД ПСЛ73ТСК7. А ГОДННУ 80 •РАНЛКА. НА ПО ГОДННЕ 1б #р. на ЧКТВРТ ГОД. 8 фр. ЗА 17СТ?С-7ГА?СК7: НА ГОДННУ 1б ФОР. У ВАНК., НА ПО год. 8 ♦. НА ЧКГВРТ ГОД. 4 *. 31 СЗЕ :СТ1ЈЕ 1РНАВЕ : КА ГОДИНУ 36 ♦РАН.. НА ПО ГОДННБ 18 ♦?., НА ЧХТВРТ ГОД. 10 ♦»'.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ 1Т0РН1И01, ЧЕТВРТКО«, ОУВПТОН « НЕДЕЉОК зг-а. ттп-дсљд

УРВДНИШТВО ЈВ

АДМИНПСТРАПИЈА У К> 'ПИ Г. ТоЧ* ЛПДРЕЈЕВНЗД ОВПДПХ.КВ ВВНАП.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУИА СЕ: |; " ; 'Г ПРВИ ПУТ 20 ДИН. ПАГА ОД ГКДА, А ПОС.ТК ОВЧКИ В^Т 10 ПГ I ЗА ПРИПОСЛЛНО :Л ПАРА .Џ!Н. '.и.РКДА. Р/мописи шаљу св уџсаништву. а претплата сс/тинистра^ .,с?пспе агзлавснос^н". РХКОПИСИ НВ ВРАЋАЈУ СЕ. НКП.1 АТ.К 1Л ПИС.МА НК ПРИМЛЈУ

ТЕЛЕГРЛМИ Париз 26 Јан. (ОМГНВЛЛЕЛ ДЕиЕШЛ). Л Г г а п с е" доносп. МијатовиК, нарачуна чнсту штету Србије осамнпест ми-шон". Истрага траје. Беч 8 Фебр. (27 Јан.) Из Париза тедеграфпшу: Срнскп миипстар Финанспје Чедоми-Ђ Мијатови)., нмао је јуче аудијенцију код Фрејсинета п код ^ Сеја. Тужио пм се да је српска влада пропашћу Гепералне Уннје ■згубнла осамнаест милиона н мо10о Француску владу да му помогне да склопи пову дружину, која би прпмила Бовтуове обавезе. Губптак тоЈгике. за малу зем.гу, превелике суме. прнмећаваше српскн државпик безазлепо, нахудио би осетл.пво симпатијама Срба ирема Франпуској. Оба министра одговоршпе Мијатови^у. да му опп не МОГу помоћи Крушевац 26 Јан. (0Р1ТПШАЛНА .т«Мпнистар Гарашапин президијалом наоштрио полицпју протпву свешгеника због одбране мптрополита Михаила. Види напредњачку слободу, и оцени поштење, од мене велим: Нећеш, госиодине, уилашити. свесно, о своме позиву свештенство српско.

Свилајнац, 26 Јануара (лигншд лии. Баба Мп.Ђик канетан моравски. заишао по срезу са Дончом цннпарином и нропалпм напредњачим кандидатом Животом Милутиновн ^ем па нзнућују подписе за неповерење мањини скупштинској. Свуда пропали. Свеспи кушил>евчани доносе сутра лпчно адресу поверења мањини. ЗраЊа 26 ЈаН. (0РИГНН4ДНА ЛШШ1). Бонтуово скончање тако брзо. док нн метар српске железнице није направио а већ почео пзвлачитн српске мнлијуне све у суву злату, најбољс је осведоччло правду опозиционе борбе. Патријотским осећајем дубоко жалимо. што је рђавпм руковођењем послова државних оназаНено н унесрећено наше највеКе економскополитичко нредузеће. унесрећев саи народ непрегледним тешким губитком. Али нека би се барем сад видело и признало. на чијој је страпи иенадмашна државничка увиђавннст, мудрост и патриотизам. Ко има уши нека чује. Ко има очи нека види! Грађани врањстг. Харитов Мвкић, Коста Стаменковић, Велимир Ж. Милојковић, Алекса Костић, Јанча Јовановић Таса СтеФановић.

Лозница 27 Јан. ( орпгннална двпкша). И Светислав Пантелпћ чиновнпк иолшшјски из Шапца дошао да агитира против Кундовнћевог избора. То је другп долазак. Јавићемо опширно. Лозница 27 Јан. (орнгпналпа дкпнша). : Ноћас после пола ноћи покушавано да се председнпк окружног суда 1 убије: разбијени ирозорп на соби где спава. «««*>» ВЕОГРАД 26. Јануара У тренутку, када српскн народ са највећим пестрпхењем и највећим [ правом очекује од данашњих мннпстара. да му отворено и јасно кажу, хоће ли и колико Србпју стати пад Бонтуов, или ће Србија у тој кризи проћи без губитака. и ако, на који је начин то могуће; у тренутку, када свако искрено срце зебе од неизбежних злпх последица за Србију, са Бонтуовпм капшом; у тренутку, када је сваки патрпота, негледећп којој полптпчној партпји он припада. вољан само о томе мпслити, како да се отачаству помогне у предстојећој- општој беди и невољи, како да с-е са Србије отклоне црпн облаци Бонтуовог „усрећена"; у тренутку, када народу српском предстоје великп теретн, набачени му лакомисленошћу — да се најблаже пзразимо — његових мпнпстара, данас на управи; у тренутку, када већ и највеће присталице „Виделоваца" увиђају на какву је опаСну странпутицу Србија доведена, како о најтанем кончићу виси морална и материјална будућност Србије, све узроком и осудљивим радом њених данашљпх министара — у томе тренутку дакле, шта видимо код тих наших министара ? Да лн бригу н старање. што су дужнп својој савести и своме високом. али и одговорном, положају? Не, тога они не показују; као оно свака неразложна пропалица, тако и они, у место да одклањају зле последице, у место да ус; покоје опште зебње, ако могу чим. ј а они нам се напротив јављају нис' ко, иустошно и кукавички. Ми појимамо врло добро сву теI жииу ових наших израза. Иама је , жао што се морадо смо њима послужпти. Али смо, нри свем том. сио; којни. што није до нас. већ до нашпх данашњих министара, узрок да ; се о њима мора овако да искаже јавпа журналистика. Илн зар пије ниско кад ее полу | званични оргап дапашњих миннста! ра, „Видело," у своме 12 Г>_роју о

скунштинскоЈ мањини овако изражава: „Како је скупо време. што га је провела скупштина о адреси. Гечп је пало мпого, врло много, ал и дпнара - диевница много, само умесних разлога мало. Па можда је лбо1, гих ,1невница и аало тако много "речи , .јо ,\уже аотраје: добро је то у времену, кад се глабо, $ара/Ј!/је. а Зар није ниско , кад се народним посланнцима за њихово савесно вршеље посланичке дужностп подмеће, да они то чпне за љубав оне тричаве посданпке дијурне? Зар није ниско са мпнпстарских столица ■ гако омаловажавати народно нредставништво? Зар није ниско. кад то чине власници, који, после свега тога подметаља, у договору са председншнтвом народне скупштине, неколико дана не сазпвају у седнице народне представипке. већ пх остављају, да време проводе у нерадњи? Зар увређена мањина скупштинска не бп пре пмала основа, да вама Господо „Видедовци" пребаци, како тим развлачељем скупштпнскпх седница и нерадњом само пдете на руку својпм ,,вернпма" да приме што веће дијурне не радеИи ништа, већ само спремајући се да изреку још које судбоносно и несрећно _за." као што беше оно „за" прн Бонту1 овом уговору, Аустро-Угарским конвенцијама и многим другпм наметпма на ову нашу ојађену отаџбпну ?! А зар није пустошно. кад мпнпстар Гарашанин преко својпх полицискпх властп у очи самих пзбора народнпх послапика пошто—по—то ствара кривице познатнм кандидатима народно либералне странке. осуђује их по тридесет дана затвора, једнога, Кундовпћа у Лознпци, за ариватан разговор у ириватној кући а другог, Анту Нешпћа из Гитопека за дозвољени говор на збору,самом влашћу сазваном? Зар нпје аустош но, кад псти миппстар преко своје познате креатуре иачелнпка среза грочанског пстог кандпдата, који је до сада у внше маха са светлпм образом заузимао, као изабран поверељем народа, носланпчко место у народној скупштпни, одма хапси по оној капетанској осуди и нечекајуГ,и да види, хоКе ли окружни начс.шик но изјављеној жалби осуђенога одобрити илн уннштитн нресуду? Зар ннје иустогино, кад минпстар Гарашапнн преко свога началника ереза грочанског нрисваја себп судску власт осуђу)ући човека за говор па ј јавном збору, за који су само су\ дови надлежнн да га оцене да ли је кажљив иди не? Зар није аус\ тошно, кад Гарашанин у својој канцеларнјп држн акта о томе осуђепом

кандидату за народног посланика, и ако зна, иди бар треба да зна, | да по подициекој уредби осуде среских начелника не нодлеже расматрању миннстра. већ окружног на•1 0" Ј1< челника у последшем степену? Зад није аустогино, кад ее у мпнпстарству Унутрашњих послова брату осуђенога подрутљпво одговара. да је узалуд платио депешу, којом је ј окружнп начелнпк тражио од среског началника акта и пресуду о тој осудп, јер су, веле, акта у минисстарству и неће одма да се ношљу началнику ? Зар није аустошно, кад министар Гарагааннн оставља у притвору човека. који се жалио протпв подицпске осуде. а акта о његовој осуди самовољно неће да потље наддежном еуднји. — овде окружном Началнику ? Зар није аустошно, кад се министар служп : таквпм незаконпм средствима само да епречи избор човека. који ужива новерење народа среза грочанског ? Зар није аустошно кад министар унутрагањих послова тако безобзирно гази закон о јаввим зборовима осуђујући говорпнке на пстима ио.шциски, уместо да нх шиље суду ако су што скрпвпли? Да ли је .,виделовачка" хваљепа елобода збора и договара дата само да би министар своје политпчне противнике могао аротивно закону хаасити/ И најпосле, зар није кукавички. кад минпстар унутрашњих послова па јасну п отворену интерпелацнју. зашто је наредпо полицпскнм влас тпма да дејствују, да се мањини скупштинској од етране народа изјави неповерење. пзбегава да даде чист и одеечап одговор ? Зар није кукавички, кад миннстар Гарашанин од опозпцнје тражн да му пзнесе доказа о томе. ваљда да уз интерпелацпју прнложи његове президијале нлп шифровапе депегае. уместо да пареди истрагу, ако су властп нолнпчске радпле без љегове наредбе. Зар нпје кукавички, кад министар несме отворено да каже:је лп и.тп није нздао такве наредбе полицнским влаетима? зар није кукавички од стране једног минпстра кад се заклања за своје млаће. а њих оставља да одговарају за њ< њве паредбе? Зар нпје кукавичкч, кад мннистар, ако има ма и једве искре стида, мора нред својнм млаћима да црвени. што пориче оно, што је свнма њима нознато као ње1ово дело н наредба? Зар ннје кукавички, кад министар не сме пред лпцем народне скунштпне п јавног мишл.ења на себе да узме одговорност за своја дела, већ нодмеће другога? Зар нпјс кукавџчџи. кад ми-