Српска независност

- 56 —

нистар иза бусије својих президијала п шиФровапих депеша гађа па мањипу скупштииску, а у скупштини кад иесме с њом да се упусти у отворену, законнту, борбу ? Зар није купавички у кад министар уместо тога скупштинској мањнни мучки из свог нолузваннчног органа овако прети: Г А ако би се нашло краја у Србнјп. ако би сс нашло сељака српског, ако би се нашло мудрих дом&Кина, да и таке ваше ностунке одобравају. — онда је наш полнтичкн развнтак, и наше јавпо васпитанТе у опште, на врло рђавом путу : уставна се свест код нас помрчава слобоЈшип установало, и народнн пријатељи морали би много дубље размислпти о начину да такав праван нашег јавног жпвота не пређе у заразу и (Впдело број 12), Мн смо врло добро зналп, да „внделоваш;о и мипистарство оно слобода, са којима се непрестано хвалише, није дало по своме убеђењу, већ што је силом околностп на то било нрнморано. Жудни да се како тако одрже на властн, а увиђајући да нм је то могуће само ако приме на себе маску лнберализма, виделовачкп" минпстри изиђоше пред прошло годншњу скупштину са слободама, којнма су онп и по својим традицијама н по својој сопственој наклоности протпвни. Тако се десило нешто необичпо, на име да су се стари н окорели назадњаци, јавили као н ки слободњаци. Али гле како се брзо скиде ова образина са нашпх „Виделоваца и : ево њих већ у врло кратком року, гди се јављају у својој правој боји, као назадњаци. мрачњаци, г р)тппоцн закона и слобода! Они аолициски осуЈ>ују кандидате пародних носланнка и где нема ннкакве кривице до њих или ако је п пма, гди би само судови бгиги надлежни да о томе своју одлуку искажу ; опн управ лишавају осуђене права жалбе, јер их држе у прнтвору и после жалбе, а акта о њпховој осуди незаконо држе у министарству, и не шиљу надлежпом судпји; опи нрете народном представнпштву н народу срнском. да ће одузети дате нм слободе. Но варате се господо „Виделовци" ако мислите тпме застрашити скупштинску онозицију и српски народ. Издржали су опозпцпонари и српски народ од ваших прсдака и од вас много већих зала и претњи, иа су онет осталн чврсто на бранику својпх законитих ирава. Будите уверени, да ће и ове ваше незаконитости и нретње бити законим средствима онозиције и народа, сузбијене онако исто спгурно, као што је то и досада бнвало вашим претцима и вама; да ће народ српски, бранећи своја законита ирава уставним и законим нутем и вас бацити у суноврат онако исто, као н ваше претке. Народ је српски већ нроговорио. Иосле ваших агитовања. да народ изјави неноверење скупштинској мањини народ нротивно одговара. У Лозпици, Књажевцу иЗаичару начелници окружнп не успеше, да се мањини скупштпнској нзјави неноверење. У Лознициогромна већина грађана кандндује за пародпогносланпка осуђеног Кундовића. Алекеннац са нотписом нре-

ко 300 грађана одобрава држање свога посланика у мањини. Ужице то исто чини са 500 гласова, и шиј ље нарочиту депутацнју да поздравн свога посланика, као члана скупштинске мањине. И друти свесни крајеви Србпје, нз Крушевца. Крагујевца, Алексинца, са Уба, из Алексин. Бање, из Вал.ева, Шапца, Јагодине Лесковца и т. д. ево већ одговорише тако исто. а јамачно ће се и остали одазватн у пајкраћем року. Ето господо „Виделовци и докле вас је довела ваша лакомислепа и неискусна управа са државним пословнма. И ви још имате образа да другима чинпте ма какве прекоре!? 1\утите бар н не нападајте као бесна животиња у носледњем часу издпеаја те бп вам се бар колико толико могло олакшати, кад будете за вашатолнка недела н лакомисленетерете народпе изишлп нред неизбежни народни суд. Г. Чеда у Паризу. „Н. Бечком Тагблату и јављају из 11ариза: Познато је да се срнска влада обратила француској влади с молбом, да јој у катастроФИ Бонтуовој буде у иомоћи да р;шп српске односе према .Генералној Унији". Јуче су г.г. Мијатовић и Мариновић ј-чпнили код владе Францускс први корак, и министар правде, Хомбер, обрекао је, да ће заступницима Србије помоћи нз државне касе (?!) у границама које законн прописују. (Како ће му помоћи државна каса франц>*ска види се из наше деиеше Уред.). Одпошаји између Србије и Генералне Уније том приликом овако су изведени : Српска влада дала је Генералној Унији *0000 хипотекарних обл«гација српске железнице. Те пГ»дигације, које гласе на 500 фр»н. примила је Унија Ј а -425 Фр., ио т«ме износи укупна сума 34 милнона. Ту сум) дуује Униј°. српској државн^ј благајни. ова онет дугује Унији онолико. у коликоје она извршила грађење жслезнице. Од отих 80000 облнгација нродат^ је око 60000 ком.; не зна се још тачно. јер се тек данас на томе отпочело радиги. Застунник масе Хертеј. добио ; е данас налог да што брже ствар у томе иогледу на чисто изведе. Адвокат српске владе мншљења је да Унија иредставља само простог комисиона^а Србије, и д*1 остатак непроданих облигација од нрвих 80000 ком. пе снада у масу Уније. Услсд тога извес^о ће се породити врло интересантан нроцес, јер ће повериоци масе бити јамачно противног мишље а а. Друга серпја од облигација, која бн се имала на лето Уннји "редати, наћена је потпуиа, и у томе српска држава неће ништа штетовати. Што се срнских лозова тиче, ту је српска држава у рслативно повол.нијем положају, јер ни један комад није код Уније у Иаризу нађен. До каковнх ће правничкнх заплета и ова сгвар доћи не може се у нанред казати. Због пабавака што су их за с »пску железницу чиннли и неки аустријскп заводи, могу се излећи још многе тешкоће н нроцеси. Бонту у затвору Г Н. сл. 11реси~ јављају из Париза 3 Фебруара (22 јан.): Бонту и Федер посвађали се у затвору и зато их раставише. Дадоше им најбоље тамнице, оне исте, у којима беху: Мире (директоркредит-мобиније-а). Орсини (бацио бомбу на Наиолеона III) н арцибискуп парискн за време комуне. У свакој ћелији има један сто: две столице, један умиваоник н једна пећка. Од јуче ннсу се сужници видели, но могу примати своје рођаке. Данас у подне био је Бонту опет изведен пред судију. п .1а сам" клео се Бонту —„сасвим певин у пепра-

( вилностима што се г нашем друштву пребацују, ја нисам трговац Сошше (I' а(Гајгевј, не разумем се ништа у Финансијским пословима. Управа ме је узела за нредседпика, што сам нознат као поштен човек. Шт*) год се десило. десило се без мсне. Видеће се, да сам невин." Федер је сасвим клонуо, н он вели да је невин. Биће и дал>а хашпења. ако већ није. На берси се говори, да су затворили или ћс скоро затворити носиоца једног старог властелинског имена. Листови о Бонтуовој проиасти. Иод насловом „Бонтуова пропаст и Србија" доноси бечки г Тагблат" овај чланак: „Данас још пе можсмо ми догледати све разно врсне и кобне иоследице, што ће доћи носле Боптуовс катастроФе. Њоме ће се морати бавити и политичар као и Финансисте. У занимљивом Финансијском роману Бонтуовом заузима српска жељезница понајчудноватију главу. Ми смо већ јавили, како се српски мипист. фин . г. Мијатовић на први црии глас на врат на нос крснуо у Париз, да за СрI бију од пропале ген. Уније снасе што може. Цео се свет сећа жестоке утакмпчке борбе у очи лањског решења о грађељу српске железиице. Порсд Бонтуа искаху Инглези и Руси да граде жељезницу. Српска се жељезница одмах из почетка сматрала са свим страна као чнсто полнтичка ствар. Особито су се ј Енглези унели из нетних жила. да ерпску жељезницу добију у своје руке; цео је ! политички свет опазио био заузимање Ј ондашњег енглеског послапика у Београ; ду, г. Гулда. Ал није ни мировао ни ! нрећашњи тамошњи посланик, бар. Херберт, и заложио је сву своју моћ за Боитуа. те је овај и надвладао. Г. Бонту закључи познати уговор, да за три године сагради жељезницу за 75 милиона. За то Србија плаћа највише 100 мнлиона. Нобедиоца је одликовала Аустрија лснтом ордена Фрање ЈоеиФа, услед заузимања покојног Хајмерла. У исто доба добио је Бонту и ленту ерпског таковског реда. Грађење се започе пролстос. Унија пошље силну чету инжиње ра у Београд. почне трасовање и грађење иодграде. Ген. Уннја положи сри. влади кауцију од 10°/ о т. ј. 7 и по милипна и уступи од посла 30 по сто Лендербанци. а 15 маџарској земаљској банци. Новцс за грађење требао је набавити српски жељезнички зајам, што га је екуиштина решила. Један део тих обвезница — веле 40 милиона — предат је јесенас Ген. Унији да их распрода (Званнчно призиато У.), и баика, што је сад иропала. распродала је збпља те обвезнице, или свс или већином, у Бриселу. Неможе се ни предпоставити , да је Бовту куповииу од тих обвезница иослао у Београд. и садање путешветвије српског милорда канцелара не може имати друге цели, него да се извести о томе, колика је штета по Србију од иропасти Уније. Као што нам јучејавише. обратила се српска влада на Француску ради својих Унији поверених обвезннца. Суду је наложено да одмах испита ствар. Српски иосланик у Паризу пријавио је гужбу против Уиије. Српска опозиција гледа да се већ сад користи незгодом у коју су пале српеке Фпнансије . и збиља, сад се не да ни назрети. какве политичке иоследице могу бити из тога. ако се покаже. да је Србија пропашћу Уније стварно оштећена са 20—30 милиона: „Странка Ристићева** сад се у Србији опет иодигла. она странка, која је од вајкаде мрзила на Аустрију те хоће сад пропаст Бонтуову. кога је Ауетрија заштићавала, у евом смислу да уиотреби. Београдске вести задају велику бригу. — Тиме се доказује свеза између Боптуове пропасти и иеточчог питаља. — О пропасти Бонтуовој пише Лојд: Узрок невоље одвојен је од здравог тела, огњиште преваре, Гепералпа Унија, разрушена је. она п њеи духовнп воћа. предати су судовима. „Нестаде у морУ ииштовила'*, рекао би переијски песнив.

„било па и није." Последњи дани Ген. Уније и затваране њених управитељаопомињу на старински иреки еуд. Ужасном брзином стигла је освета узрочнике тнх зала, и ако су многа имања пропала, многе ексистенције пале жртвом лакоумња, коцкарства и лакомости за лаким добитком, нико се није са тако заносне висине тако стрмоглавно као Бонту, другар консервативних политичара. Ма како му суд судио, ветрењаштво (швиндел)н заношљивост осећени су за сва вршена; катастроФа Ген. Уније биће дуго споменик страха за све изгреде на нривреднои пољу. «<♦■» „Видело" број 13 у уводном чланку „Зар тако?", говорећи о „Сриској Независности ц и рачуну о штети. коју ће имати народ српскн да претрни поводом пада Бонтуовог, између осталога рече и ово: да је тај рачун нравио г јсдан вајни трговац (који је био под еудом што је сам своју кућу запалио, осигуравши је)". — Онда сматрамо за дуЉност, да читаоцима ту подвалу објаенимо да се небн 0 тој .гичности посумњало, и износнмо шта је у стварн н колико има истине. Ево шта је: Године 1872 изгоре томе трговцу кућа и радња са еспапом. Ово је било осигурано противу ножара. То осигурање није онда и за тај случај учињено, но су ти иредмети били за ту суму осигураванн за 10 година раније. а код последњег друштва од 3 год. ранпјс. Кад се пожар догодио, власт је по његовом личном захтеву а и по званичној дужности одпочела нељедовање. Тако он дође под суд. Но шта би даље? Власт га је као невина ос.гободила у пошто се истрагом доказало, да то лице не еамо што није криво. но да до њега непостојн нп сумња ни подозреље, да је тај пожар његовом кривицом постао. — Код оваковог стања ствари, он може бити само у очима писца горњег внделовачког чланка и његовог. дошаптача, прљав, а код свих другпх прав и чист. — Само државна закона власт, може нскога као кривца жигосати, а кад она нађе. да је ко по томе невин , онда свака напомена. као оно горња. јесте шјмо , ниско и аолло оаалање и њхевета. Оволико ради истине и одбране части једног грађанина. Цељ, ради које је та нотица донееена. била је та: да пошто је ппсац у „Независности" познат као врло добар рачунџија у нашем трговачком свету, — да том нотицом забашуре одговор и нобијање тамо пзнешеног рачуна, и тиме да скрену пажњу читалаца на друту страну. — Кад је тај чланак писао, па је само као „Србин~, као „Патриота", кога је као свакога другога Србипа болело, пгго види да ее Србпја због Бонтуовог жељезничног уговора и његовог пада, налазн пред великом пропашћу. Рачун је направљен онакав, како излази зз утовора и из онога што је влада пре тога народЈ објавпла . а до саме влале стоји, да се правда пј ед народом, и да покаже и Фактнма потврди. шта је од тамо нзложених сума спашено, а шта не, јер ми могасмо само о позитивноме рачуна правити, а оно што можда влада н зна, а то нпје објављено, ми неможсмо на намет одбнјати. Пошто је чињеница. да је Србија са иропалом Генералном Унијом, а преко Бонтуа и владе жељезничке и друге утоворе направнла, пошто је чињеннца да је Генерална Уннја стубоком пропала. пошто је чињеница да су српски лозови н обвезннце железнице продаване у Бечу и Иаризу, онда ће нам ваљада то владино гласило „Видело^ бардозволитн толико патриотпзма. да и ми осим њсга смемо се бринутн о судби овога народа, које га смо и ми нсто толнко чланови, као н господа напредљаци, па да смемо и поеумњати, да је по Србију било штете у томе банкротетву. Сваку штету сндеи народ, а ко се нокажс као невин нека се ничега не боји. Ми дакле вндећп и представљајући извесну штету чптајући шта страни листови о томе а према намн пишу, а чидећи да влада, као најнадлежнија о томе више од 10 дана ћути, и ни словца за умирење нв