Српска независност

БРОЈ 15.

ВАНРЕДНИ ЛИСТ ПЕТАК. 29 ЈАНУАРА 1882 ГОД.

2БН2 31 СРбНЈ7: УА ГОЦНГ 24 ДК11., 11А ПО ГОДИНЕ 12 ДИН., НА ЧВТВРТ ГОД. 6 ДИН. 31 0ст1ле зеиље н1 бллкаескоги п0лг0т0к7а годнну 30 ФРАНАВА. НА 110 ГОДННЕ 15 *р. НП ЧКТВРГ ГОД. 8 фр. 31 17СТР0-7Г1РСК7: иа ГОДННГ 1б »ОР. Г БАНК.. НА ПО ЕОД. 8 ♦. НА ЧЕГВГТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ 0СТ1ЛЕ ЛРЖ18Е : на ГОДННГ 36 ФРАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 •?., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛДЗИ У БЕОГРАДУ УТОРН1К11, НЕТВРТКОМ, СУБОТОИ * ИЕДЕАОИ аа. гг.а.гб.л.јс-^ 1 -редништво је И ад «1!ППСТГАЦ1!Ј а у КЛ.Н г. томе дндгејеви1.а овилит.ев венац.

ГОДИНА II.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ И>Т 20 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ IIУТ 10 ПР. ЗА ПРППОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шалу се уредништоу, а претплата адтинистрац./« „српсне не3132сн0ст н". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СВ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЖ.

ТЕЛЕГРАМИ НИШ 27. Јан. (оввгонална деоеш аi. И код нас јсднога јутра грунуше добошари на све стране но улицама. позпвајући народ на збор нолпцијски, да по заповестп мипистровој чује адрссу већиие скупштинске. Варош ова броји само на петнаест хпл.ада душа, а на збору дође сила света од 30 људи. те тако пропаде и вајна мисао о честнтцп скупштинској ве!|ини. коју полицајци за потппс у репу држаху спремну. Пожаревац. 27. Јан. ( оригпиина двпеша). Павлу Радиво/евиАу и Милосаву Степановику сжзгххиххзкха.рхпле. Чврсто стојећн уз престо Обреновића, борите се за народна права. Адреса мањине скупштинске права је же.га пародп., н ако се у срезу аппује али без /спеха. за поверев.е већипи владиној. Одобравајући рад мањине велимо: срећап наш владалан и народ еа таквим радпицима! Прховчани : Паув Спаеић. Мијајла Стојадиипвић. Митар Стокић. Милпн Мк ннковић. Марко Крцалић, Ђурађ 1'ајичић, Мита Станковић. Панта Митић, Јован Карамати!.. Вошко Симеуиовић. Алекеа •Танковнћ. Живан Ненчић, Живко Ивановић, Марко Илнћ. Стеван Станојевић, Живан Поппвн11, Ннкола Ловановнћ. До* бросав Поповић. Сава Пујић, Јован Павловић, Стсван Стевановић. Љубомир Милаковаћ, Стојан Фнлиповић. Милета Милошевић. Јокеим Мнлошевић. Лазар Тошић. Глигорије Тукић. Пожаревац, 27. Јануара ( огигипадна ДВПЕ1ЦА). Павлу РадивојевпАу НАРОДНОМ П0СЛАННК> Иолиција тражила од збора |>акиначког потписе за скупштинску већину. Збор једпогласно одбио. Ј елед тога нослата вчм јс она изјава одштампај је одмах. Поздрав теби н твојим једномисленип^ма.

Пожаревац. 27. Јануара ( оригинална ДМЕША). Павлу РадивОЈввику НАРОАНОМ ПОСЛАНИКЈ ЈСапетан од села до села нде читајући адресу већине. преиоручује народу одобраваае исте. Народ поштујући рад и правац својих посланика чуди се! Ноздрав теби и твојим једиомисленицима. писмом опширније. Влашкодолци: пон Светозар, кмет Невад Стојаиовић, одборник Ђурица Ива-

вовић.

Устанак на српском југозападу Бечке делегације одобриле су оаомад влади кредит од 8 милиона •орипага на угушење уетанка. Но

већ сад јавл.а полузванични Рга^ег АћепЛМаМ, да ће се скоро на пово сазвати делегације радп одобрења већих трошкова. јер 8 милпона неће бити доста. У последњој седншш аустријске делегације значајно су говорплн: Клајић, кнез Чарторискн и Штурм. Клајић налази главни повод устанку у живој жељи народа да своју народну државу обновн. Он нште народну управу у оном крају. Корн владу, што шил.е далматнрску цегименту Вебера на устанпке, браћу на браћу. — II кнез Чарториски мисли, да Аустрија само тако може задобити јужпе Словене, ако им иоштујеи негује народност. — Штурм говори, како се Аустрија може извући из окупацнје. Анексијом, присвојењем тешко, јер то би стадо још скунље од окупације. Најбоље би било, да се Аустрпја поштено нзвуче из Восне п Херцеговине, као Енглезн пз Афганиетана. Но могла би се створити из тих земаља и једна кнежевина под заштитом Аустрије, као што је Бугарска нод заштитом Руспје. Окупациони минпстар Славија одговорио је свима врло оншнрно, ал не баш врло основно. Чинн се као да г. Славпја мислп, ако пошље у Босну једну чету чпновнпка састављену из велико-Хрвата. чешких и пољачких бирократа и мање-више помађаренихСловака, којп за кратко време науче нешто натуцати српски, да сс то онда зове управљати народним чиновницима, јер свп ти људи зиају бо.љс сриски од Славнја н од њи црпе он своје знање о тамошњем народу. Онако и успева. Руски листови се баве пепреста но устанком и бечком делегацијом. Новое Времавели, да Аустро-Угарска треба да уступн Босну Србији. а Херцеговину Црној Гори. н да само тако може полагано задобпти спмпатпје јужиих Словена. Прави рат на устаиике тек ће сад започети, док стигну резерве. Бар. Јовановнћ стигао је у Мостар, одаклс ће управљати војском. Бечке вести о досадањим сукобима тешко је разумети. По њима је бнвало да ногину више официра него војника у каквом боју. II ако се зна да устаницн радо конабс офпцире. ипак је тегако веровати . да ће војника мање погинутн. По приватним иисмима аустријскпх војника нз усталнх крајева. аустријскн је војник тамо на муке. Својом тешком обућом и оиремом не може се иикако мернтн са устапиком. Из Задра телеграфишу П. Лојду. да Кривогаијанн хоће да нобуне и Жуил.ане н Пагатровиће н признаје се, да бн за Аустрију то била велика невоља, кад би Кривошијаии успели. Дописник Манчестарског Стражара јавља, да је од Веберове далматннске регпменте пребегло 35 војника устаницима Далматински домобрапци јавно говоре, да ће се нре сами убити, него гато ће ратовати на своју браћу. [: нагтлд

Боје се да ће устаницн ударити на Фочу. Зато *је послат пуковпии Хоус тамо из Сарајева са 1 региментом. Оп је на путу иаилазио на устаинчке чете. ал ихје увек мудро ођилазио. Зато су уетаници напали аустр. војску између Сарајева и Мостара. Погннуло је. велс аустр. извештаји, неколико војника, а устаника миого вигае. Ако тако поће. оида скоро неће винте нн бити устаника. Из Букурешта јављају П. Лојду, да је у прогали петак прогало кроз Репи 140 руских добровољаца иунпх рубаља. за Босну. Из Кракове јављају истом лпсту. како путници из Русије иричају да у свој Русији влада ратни покрет особито у Подолијн н Руској Нољској. II у Бесарабији купи се велика војска. Офнцири су уверени ди не може проћи бсз рата. „Морамо свршити што смо 1877 г. започели а веле н Скобељев добија са свих страна ноздраве за ону славну здравицу. Ако се то обистини. а прилнка је. онда ее разуме загато су аустријске властп позатварале толпке отмене Русе у псточној Галнцпји, у Лавову и Станпславу, као: дворског саветника АдолФа Добранскта, некадагањег посланнка старца НаумовиКа и сина му. доктора медпцпне, н многе друге, све зато, гато су хтели да обраћају руске унијате у православну веру и радп тога допнснвалн са рускпм спнодом. Да ће то Русију јога већма раздражити, већма него и Србија, и Босна, и Црна Гора, о томе нема сумње. Нпје Катков ономад масла ради иаименован за тајпог саветннка.

да одмах Оез отлагаља дође у Гроаву, оеуди га на 30 дана затвора и затвори га одмах. Раздоге томе затварању подвеоје капе.тан под неке нараграфе, као да је Анта узрок шго се збор разшпао, но ово је еамо подиетање. а да је заиетатако, може осведочити цео ерез. „Виделовци- еу се бојали да Анту не избере народ за носланика, па су се латили ових мера еамо да нзбор осујете. Анга и љогов писар сметају пм па за то их треба ухапсити. док Внделовци својим ујдурмама и обманама не заведу на])0д на странпутицу. Мар је ово слобода ? Зар емо ее за то крвавили у два рата, да нам еада _виделовци- газе наше слободе п права грађанска ? Зар је за то дао Авта н.еговог јединца сина, да ее бори за свету нашу етвар. да га сада они, који су изигравали наше свето дело, у његовој старости у 50-тој годиви, апсе права здрава. Анта је кмет још од 1863 годипе, и за све то време не само гато није никад кажшон. но ннје ни опомињат ни за што. Он је вазда вршио своју дј- жност свеено и поштено на опште задовољство својих еељана. А као народни посланик вазда се одликовао својим поштеним радом и родозубљем, застунајући само интересе народнс. 0 н>ему се и сами противници његовилено изражавзју. Па ево како . виделовцн' еа тако ваљанимипогатеним српскпм грађанима поступају! Ако је „виделовцима 1 - стало да добију себи какову креатуру н аминаша за посланика, нека прегну за то како знају, али нека не дирају у слободу поштених људи, јер терајући лисицу могулаковука иетерати. Је^ан очевилац.

дописи Гроцка 24 Јануара. У вашсм листу јавл»оно је дајо Анта Нешић затворен. Ево да вам кажем и уарок н>еговом .ттвору. Нознато је да је среена влает позвала ореску екупштнну. да јој саонштн распие миниетра Финансијс о узимању за порсз златника и крунних динара. н нрсдлог министра грађевина. да се од сада за грађсње друмова новцем нлаћа а да ее \ - кнпе кулук. Скуиштина се ереска изразила и пј ) о тив једног и иротив другог. Анта је говорио како је бол,е да народ и од сад 1*ради еам друмове као што је радио и до еада јер нсма од куда да нлаћа за то поред других терета. А што се тиче моиета, ту се еав скуп изразио против. без да јс Анта и једнс речи нроговорио. Пошто је каистан чуо одговор народа, заинта скуп речима: „ко јс иротиван иска нзађе а ко је за. нека остане у собн." на што сви 113ађу. После је капетан иозвао свс кметовс у собу коју је закључао, н наложио им да одмах сваки у својој онштини еазове збор и да донесу своје одлукс. На ово су свн кметовн нристали. После се збор раснустио и закључно. Одлуке селских онш-^ина познатс су, онс су у истом нравцу донесене, као што се народ на ереској скуиштинн изразно. 13 ов. м. оде каистан у Београд . са једним трговцсм грочанским јамачно да добијс уиуства, и ио свој ирилицн да га је од надлежног министра и добио. Чим фу«' врати у Гроцку каиетан нозовс Анту

Е "Ч СлАВНОГ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА М. Д. СкОБЕЉЕВА Држана на обеду 12 јануара у спомен славне годишњице заузећа Геок-Тепе у Петрограду : ;,Наше поколење живи у врло значајном времену, кога није било у историји. 11ре неколико векова, владало јеумеђународннм односима право јачега. За тим је наступила епоха трактата/њих чувати , но Форми а нарушавати по духу . јавт,ало се као највећа иолитичка мудрост. Нашем веку било је суђено. да очи\ гледно искуси, да силнији своје захтеве ! према елабијему осннва само на крви и железу, и да правом влада еила. — отворено, с признањем Факта. Всома је значајно господо. да овомс равног нризнања насиља, потврђеног догађајима, није до сада било у историјн. I Всликс патриотске обвсзе наваљује наше желсзно врсме на садашње поколење ! Но велим госнодо на жалост, тим се јаче видн у средини наше младежи тако много болесних утониста, који заборавл»ају, да је еада најирсчи дуг, жртвовати све, па и својс духовно ја за развитак снаге отаџбине. Ако господо. у прнватним пословима неповерење једног прсма другом, не може битн никоме повољно. то је на против томе. крајње неповерсње прсма свему туђсм, које нарушава законе историјске идеалс отаџбнне. патриотска обвеза, јор ее не можедопустнти, датеоријанасиља. која садатрнјумФује, буде искључива ј својина једногплемена.Изовога што је казано, чини мн се јасно је како радосно мора одјекнути у срцнма натриотскнм, када ннз догађаја тера у лаж даровитог отачаетвсног недруга. Чувсгво ово госиодо одјекује еилно, када се налазиш|у средини људи , који су својим трудом. својом храброшку, п крвљу учннили да се увиди погрешка тога недруга. Вама свнма нознати, господо, „даровити- недруг наш сир Хснри Рулинсон, у своме делу : „Русија н Енглеска на Истоку", )ош 1875. изјавио је да ће нснријатељетво Ахал — Техинада Руеију