Српска независност

— 60 —

сгати за вишс годииа много људи и воваца и довести је у сукоб са Персијом, и спречити јој да заузима кордои на поштанс кој линији од ушћа Атрека по свој <»ази и од Атрска до Мерве. и иајзад што је главно подкопаће политичку моћ Русије у средљој Азији. На свом је дакле месту, на данашљи веома значајан дан, гледајући на далеку нама драгу нокрајину, Фактички се убсдпти, што се, хвала Богу, мрачна предсказиваља Рулипсона , нису ни учим оправдала. Вама јс епима махом познато стаље ствари, по томе није потребно да ја улазим у нодробно расматраље: но господо, кажем вам отворено; да наша бајпа средље-азијска покраина није одавна била толик мирна н спокојна као што је са 13; може бити никада, од времена иохода Махмуд-паше на Херат и са тим тесно скопчапом делателношћу незаборављенога гроФа СимонићаЈЈНИје био угледнији и одлучнији значај руског посланика у Техерану. Господо, руска застава стоји сада високо, врло високо, далеко ка истоку за пределпма иокорене области: то ће 8а цело моћи потврдити и паши инжиљерн који су ту скоро вратили се из Серахса. Коме има да захвали наша отаџбина за тако повољан исход војепог дела? У главноме и нре свега , с поштоваљем спомеиимо учешће у експедицнји покојног нашег Господара — мученика".... Ту говорник описује мало подробније ток ствари. и напомнље све главне чиљенице у тој војни те наставља : „Да, господо. докле буде у редовима руске војске таких офпцира, моћи ћемо смело погледати у очи ма каквом добро обученом непријатељском строју! Не заборавимо наше погииуле геоктепинске другове, н кад наступи час да се војује, постарајмо се да и ми будемо онаки. као што су и они билн. Мени остаје да још кажем неколико речи, но овде ми дозволите да бокал с вином заменнм за чашом воде. и молим вас да будете сведоци да ја па и ннко измсђу вас неговорп нити може да говори услед каквог нсворалног узбуђеља. Господо, м 1 живнмо у таковом времеву, када се н саме кабинетске тајне слабо чувају, а оно што се у оваковом скупу, као што је овај. каже, изаћи ћс и онако на јавност, и по томе обазривост није излишна. Искубтво последљих годпна. уверило нас је, да чим који Рус случајно помисли, да он благодарећи својој историји припада народу великом и еилном;п ако сачувај Боже, тај Рус случајно изја^и. да руски народ сачиљава једну породицу са словенскпм племеном кога сада растрзају и газе, онда се одмах дигне граја наших домаћих и страних туђинаца. Такова изјава једног Руса. по мнељу те господе, може се само замислпти као излив Баханалија. И ето запгго и опет господо молим вас за дозволу да оставим пехар са вином а да дигнем чашу е водом. И заиста је дивно чудо, господо . за што нашим друштвом и појединим личностима овлада печувена бојазан. чим се ми додирнемо нитаља. које је руском срцу сасвим законо, као прпродни резултат целе наше хпљадугодишље историје? Узрока за то има много, и овде није ни време а ни место да се они ређају, но један је између главннх узрока, жалосна разлика, која постоји међу нашом интелигенцпјом и руским народом. Господо, свагда када се државнн домаћин руске земље обраћао своме народу, народ се показао на висини свога позива и сувремснс историјскс потребе. С интелигенцијом није увек бивало тако, п ако је ико )' одсудним часовима банкротирао прсд царем и народом, то је за цело то учинила та интелигенција. Држим господо, да је ова појава сасвим јасна. Европски космополитизам није извор силе и може само бити знак слабости. Снаге не може бити ван народа , и сама је интелигенција моћ онда када стоји у неразлучној вези са пародом. Један између најславнијнх встерана у великој еиохи наполеонскс војне, маршал Бижо, пмао је обичај да говори. да се у војни увек једни и нсти убијају. Моје војничко срцс и скорашље искуство показују ми да су се овди сабрали баш такови, о којима говори честити маршал. Ето за што ћс сада моје речи међу војницима, који немају ништа општега са политиком, само се војнички разумети. Господо, у часу кад смо се ми овде радоено искунили . тамо на обалама адријатског мора, наше суплеменике, који су устали за своју веру и народност називају разбојницима и поступају са љима као са таковнм !. .. Тамо у сродној нама словенској земл,и уирте су пушке швапско-маџарске у једновсрне нама груди.

Ја не могу да завршим господо... срце ми се болом надима. Али као велика утеха служи нама вера у силу иеторијског позива Русије." Вслики словенски натриота Аксаков, у своме органу „Русв", доноси на ову реч Скобељељеву ову прнмедбу: „И с таком ће се великом утехом прочптати реч пашегд прослављеног војсковође нс само у Русији, но н за целим граннцама, у свима крајевима словснског света, а особито тамо на бреговима Адријатике, у горама Херцеговиие н на пољнма Босне!... Генерал Скобељев не војује само руски. — то се може реЈш и засвевојпике и оФицире наше армије; да не само рускн осећа — и то сетакође релативно јавља, — но и руски мислн. што је па жалост код нас сасвнм редкост, а особито у слојевнма интелпгенцнје, која је на вишим иоложајима службе у РусијиЛ... И мн с наше странс отварамо наше топло срце и примамо сваку реч с.^авног руског натриоте генерала Скобељева у љега. Искренс, нлемените речи руског јунака падају као лсковити мелем на ојађена срца српског народа, оне нам отварају поглед на лепшу будућност, и утврђују нас у верн . да се ми само искреној помоћи у нашој светој ствари имамо надатн од велике и рођене нама Руснје. Непријатељ наш из свега словенетва, опасао је српски народ као љута гуја, али са рођеног словенеког севера указује се светлост, хоре се речи утехе: Не• бојте се неда.чо ми да ви ароиаднете. И ако је рсч Скобељева прохујала као гром кроз уши наших непрнјатеља. нама она звони мило и слатко, јер нам улсва наду да нећемо пропасти. Генерал Скобељев говорно је из срца руског народа, и руске војске, и за то су љегове речи значајне ио нас. С.гава славно.м јунаку руском 1енера.1у Скобељеву!! - ^1» ГРЧКА И МИТРОГШИТ МИХАИУ10 Богословски лист ироФесора Атипског университста теолошког Факултета „Тр. Фони и од 15 о. м. бр. 46 и опет доноси важан чланак о нсзаконитости у нашој цркви на између осталога вели: „По несрећи незаконито стаље у српској цркви још постојп. Митрополит Михаил још је у миру, адругије Епископ одређен за привремепог заступника мнтрополитовог. Овога Епископа већи део српског парода не признаје за законитог заступника митрополита Михаила — н са свим умесно. Г. Михаило је муж мудар, веома је познат као омиљенн писац н велики трудбеник на народној величини и слави српекој. Он се праведно сматра замученика и нсповсдникајерје мушки бранио права српске цркве и љено достојанство, па због тога је п протестовао против онога ванда.гског закона који српско свештенство нринуђава да од државе купује за новце свештене чинове и благодат св. Духа. Па заиста како је и бпло могућс да преосвећенн Михаил прими закон, који установљава и узаконовљава најсрамнију симонију у Србији отворено газеКи најјасније каноне аравос.гавне цркве а на поругу и срамоту сраске ц]жве. Ми искрено желимо, да српска влада једаннут разуме своју погрешку за коју је сви православни народи строго осуђују. Нод нас је у Јелади тај и у Турској нечувсни закон учинио врло гадан упечатак који ни мало нс служи иа част онима. који су га створи. и." #1» ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА У 8. броју од 17 Јануара ове године новина „Сриска Нсзависност и изнешено је: како је начелник ово окружни донео пресуду, коју је и министар Унутр. дела одобрио, да сс Живојин Величковић. којн је овде радио адвокагске послове. протера из општине зајечарске. Неностоји, ннти јс т стојала пресуда из начелства овог, да се Живојин Величковић одавде нротера. Према томс изношељс оно у Сриекој Незавнености са свим јс измишљсно. М 297. Од начелетва округа Црноречког. 21 Јануара 1*82 год. у Зајечару. Наш одговор Шта да речемо о оваквој званичној нсправци? Да ли да јс жигошемо са оним , именом, које заслужује неистина и кад се љоме послужи државна власт на понижељс свога угледа? Ми ћемо се уздржаги од тога; одговорићемо на саму ствар у намери да

изнесемо истину на видик, иа онда само јавпо мишљеље, нека цепи гита је начелство Црнорсчко заслужнло са својом не истинитом иеправком. Начелство вели, да нс постоји нити је | постојала пресуда из Начелства, да се Живојин Величковнћ одавде протера." Каква ненстина?! Каква беетидност државне власти?! Ио званнчним актима. која су била пред Министром Унутрашљих послова под ПЛ2 15931 од 1881 годинс Жнвојин Величковић жалио се министру нротив рехиења Начслства округа Црноречког. којим га је Начелство одбило од жалбе против решсља мсснс влаети да се он Живојнн — ..ук.тони" или „удалн- из Заичара — не еећамо ее баш правог употребљеног израза; Министар је после оне наше белешке о овом пезаконом поступку нрема Живојину, званичнд тражио од Начелства нека објашљеља о овоме. И Иачслство анајуКу све то врло добро из својих званичних акта , толико је дрско и бсз стида, да у званичној ггсаравци аротивно говори. Оно се хвата за реч „пресуду," коју смо мн у оној белешци унотребили нечитајући акта, па мисли да му је слободпо званично неистину говорити само зато, што ми у оној белешци нисмо знали казати, да ; је Начелство издало о Живојину г решење. и Ннје главно у овој ствари. да ли је Начелство љу расправило г аресу40м и илн „ решењем, и већ је главно да јс Начелство ма у ком од та два вида одобрило: да сс Живојин из Заичара удали. Па кад Начелетво и преко свега тога званнчно овај Факат норнче, онда је то н стидно и недостојно. Било би излишно да н даље о овоме говоримо: сама ствар довољно показујс како се срамно с.гужи неистинама Гарагианинова аолиција и код овако очгхтих аротивних доказа. А каква је она у делима где пема протпв себе овако очитих званичннх доказа, није ј тешко знати! ВЕСТИ ИЗ НДРОДА. Из Нараћина нишу нам; како је злостављен там. грађанин Ђока Јовановић због тога што је купио потнисе на адресу г. митрополиту која је послата и у нашем листу штампана. Кмет Димитрије Лазић послао је ноћу код љега два нандура и писара општин! ског да га тако рећи из кревета доведу у оиштински суд. Кад су га дотерали у суд дође и срееки писар Коста Петковић, те су га претресали и тражилн неке хартије. На то дође Јеремпја Милоеављевић. љегов ортак и заппта. запгго се тако ради са-једним ноштеним грађанином, на што му срески пиеар одговори: ' да ее.одмах чисти јер ће му пначе гвожђе на ноге метнути. Јеремија је сутра дан протестовао протнв оваковог пезаконог поступка код среског старешпнс но овај је на ово одговорио са евим хладнокрвно. да о тој ствари не зна ништа. Леп изговор. Зар се тако врши своја дужност? Зар се тако мотри на сигурност грађана ? Мисмо већ више пуI та казали. да под г виделовцима~ нема личнс сигурности. а пп грађанскс слободе; све ово гази разуздана партајека страет. Иа куда ће све ово одвести то сам Бог зна ! — На богојавлељс купио је помоћник • начелства ћупријског Браловић неке потписе у Сикприци. сигурно да се изјави влади повереље од народа. Том приликом узимат је на одговор бив. кмет из Сикирицс да каже за ш.о је долазио • код љега Мијаило Радовановић из Параћина, и да ли је износио какову хартију да се он на љу нотпише ? У исто време изјавио је јавно да је сваком слободно пнсати против мнтрополита, а сваки који ! што узпитне за митрополита бићс строго кажљен и у гвожђе метнут. То ли је Ч чиста уставност- виделовачка ? А зар се могу другчије и замислити „виделовци и но да владају самовољом. Нигде у свету у уставним државама нема тога прпмера. да се људима закраћује изјављивати своје ноштоваље људима који су то заелужили својим патриотским радом. „Виделовци ц немогу да изазову у народу признаље својим дслима, по хоћс силом да га иетерају из народа. Но тешко о| иима којн се таковим средетвима ел}'же, Ј онн само тиме иотенцирају мржњу и

огорчеље против себе у народу. Бадава вам је све; узасуд су сви напори и ујдурме ваша се звсзда гаси, и она ће скорим зиаћи за навек. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Јуче смо јавили, да нисмо добнлн од поштс II. Лојда, нз чега смо закључили, да га јс цензура зауставила. Тај број добили смо дапас. Но још ни данас нема бечке Н. Сл. Пресе од истог дана. Да ли је цензура зауставила, или ћемо је после добити, незнамо. Наша примедбв о пенажњи наше цензуре свакојако стоји. — Јављају нам да је аустр. власт у Мостару затворпла тамошњег унравите.га српске школе, Ђорђа Беки1|а. ва.ада зато. што је Бекић пре тога бпо сарадник „Заставе". Зар ее културна мнсија врши гонењем и затварањем учите.ш? Лепа култура у аустрпјском издању! СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Ссдница ој 21 Јануара 1882 Председник А. Ђ. Поповић. За министарским столом: Новаковић. Гудовић Радовић, и Гарашанин. Протоколи VI и ^'11 састанка примаЈУ се. Секретар чита поздраве,неке молбе и жалбе, затим предлоге, питаља н ннтерпелације. Неколицнна опознционих поеланика интерпелишу министра-предеедника због Бонтуа, н питцју: је ли истина да влада преговара с неким друиггвом да примп Бонтуове обавсзе и ако јесте. шта је досад учиљсно. Интерпеланти предлажу да се интерпелација нрогласи за хитну. но предеедник пзјави, пошто министарпр^дседпик Пироћанац није у екупштини. да ће му интерпелацију доставити. па ако пристане да на љу одмах одговори он ће то екупштнни саопштпти: у противном случају упутиће интерпелацију одбору. ПаимЛ захтсва да скупштина то реши јер љено је право хоће ли прогласити поједине предлоге и иптерпелације за хитне. Председник се ' познва на пословник и не дозвољава да се о томс даље г »вори. Ник. ПагииК пита нредседника хоће лп се решити јучераља ствар због из вештача „Сал1оуправе и ? Председник. Само нз поштоваља према Пашићу, јер по пословнику не бн требао ни да одговара, објашљава да је предеедннштво правизно поступило, и да се то пнтаље нс може ни износити пред екупнггину, пошто спада у делокруг нредседнинггва. Таке ствари могу редакције најбољс с председништвом у ред довеств и раснрављати. ПашиК одговара да је по уставу скупштинскн рад јаван и да председник нема ; те властн да искључи новинаре из скупштине. Кад би се то право признало, председннк би могао и пуб-ику и све , који нису скупштинари уклонитн. Наводн како нредседништо пристраено обавља ту дужност, јер док свима скоро извештачима иолитичких листовазабраљује да и по самим ходницима скупштинске зграде пролазе, дозвољава извештачу »Видела и да улази и у собе за одборе одређене и да се без сваке сметље шета по евима просторијама. Или нека наредба важи 8а све или ни за кога. Председник изјављује да ће се држати пословпика и прекида сваку дискусију о томе. Прелази се на дневни ред: закон о нижим школама за пољску привреду. У дебати су више говорника п с једне н с другс стране учествовали. Свега је доеад уевојено пет првих члаиова закона. Затим је председник закључио седницу.

власник рДружина за потпомагање Српске Књижввнопти 1 * штампано у иггаашарији 7 ко* С в. Савк " кнкз михаил. ул. вр . а одговории урвдник Др Лаза Кости'|