Српска независност

ВРОЈ 16.

СУБОТА, 30 ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

сеаг 31 срез.-т: ва годинг 24 дин., на по годпне 12 ДНН., НА четврт год. 6 дин. 51 сстие 8ееле н2. бајпинлсз ПСДТОТСКГа годннг 30 »ганакл, на по годинк 15 »р. на четвгт год. 8 фр. 31 17стр0-7г1рсн" на годму 1б »ор. г ванк., на по год. 8 ♦. на чкгврт год. 4 ♦. 31 св2 :стие 1рж18е на годину 36 фран., на по годнне 18 »р., на четврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ИТОРШОИ, НЕТВРТК6Н, СУВОТОИ * НЕДЕ/ћО« 1-РЕДНШНТВО ЈЕ И АДМ11ННСТРАЦИЈЛ У КУИИ Г. ТоМВ ЛНДРКЈКВИ1.А ОВИЈИТ .КВ НЕНАЦ.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ 11гви нут 20 дин. пара од редл, а 110сле свакн пут 10 пр за прпј10с.1ан0 .то цара дин. од 1%*л. Р/нописи шалу с* урејнимтву. а претплата адтинистра^. / ј ..СРПСХЕ 2Е31ВаСВЗСТ 2" РУКОПИСГИ НЕ НРАЋАЈУ СЕ. 11Р.ППАТ.ЕПА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

Скушптино. отвори очи т Наша је лађа са думснџијом Нироћанцсм ударнла о Скплу. а сада иде да удари о Харибду, где се може иа комаде раснући. Утекоемо голн из руку злокобног Бонтуа. а сад као да ћемо насти у руке злогласвог Хирша. који ће нам. под Фирмом „Париско-Хо .ганЈске банке.^ здерати и кожу с леђа. Скупштино, отвори очи. кад си их бнла лане у зао час по Србију затворпла: ти већ неможеш све ноправнтн, што је нскварено. ади сачЈ -вај бар лађу, да и ^ча не потоне. Да се изјаснпмо. Већ су две недеље. како је са пропалицом Боитуом Србија нала у Фпнансијску бездну. а народ српски још никако не може да дозна од г виделовачке 1 ' владе колнка је дубина тогајала. То је нечувено. Свака ијоле увићавна влала. којој би се наједан п)-г овака несрећа догодила, увидела бп да носле оваког Фннанснјског лома пнје могуће да она п дал>е ужпва поверењ : »емхе: увндела би да је њена лакомнсленост н крајна неспесобност обелодашена пред целим светом. Али влада _внделовачка" ћути п радн. А шта ради? Ношто се народ овако осведочио о њеној неспособностн. може лн се још у земл.н наћп тако ограничен човек, који бн веровао, да ће та влада знати што паметно да уради? Зар ће она моћп да нонрави грдну несрећу', коју је учинила? Зар кад није имала толико иамети да је нзбегне, у пркос свима опоменама опозиције, зар ће се сад на једанпут у ње провалитп толика намет да земл>у снасе? У чуда више ннко не верује; на против. бојимо се да пас нова и још грћа несрећа не онаће. Владинн амннаши трубе да наша зем.кн неће иматп никакве штете од Бонтуове нропасти. јер једни веле. ,<а Ке Аустрија гарантовати Ротшиллу .ча сраска даван.а ип ,<о Ке иам Ротши.14 наиравити ,\ени пут: а други онет говоре да Ке банка Иариско-ХоланЈска узгти наше терете на себе и ж.елеЈНичу ча<ралити. 'Гу дакле нема сномена о томе да за Србпју не буде штете него се пита: ко ћс штету Србије у ирви мах да нодмири, па да доцвије, Бог зна с каквим још новнм теретима, Србнјом подмирен буде ? Ми све дубл>е газнмо. Ако Аустрија иуди своју гараитију Србијн за толике мнлионе бачене у Сепу с нашим државним обвезпицама. онда бн мн сви могли бити робл>е Аустријом купљено, онда би наша Финансијсиа пропаст могла постати и политичка. Ако Срби .ја не би бнла у стању да тачно одго-

вара својим новнм обвезама. тада нсти желсзничку концесију ако вдабн Аустрија могла изнудити себи да српска на то пристане право да за осигурањс своје гаран- То је истина, на као што видитије заузме један део или целу Ср- мо, влада на томе и ради Ја //гобију, па да у њој снлом наплаћује вор но ког .груго* ирелузггмача иреданак. Ко не увића последнце, које несе, само да бн сс но што но то би отуда нотекле ? На то смерају извукла из садашње катастрофс, онс речн .II. Лојда." којс смо до- бацивши земљи завссу на очн нронели у једном од иослсдњнх бро дужењем граћења железиице; она јева. дајесад време да Аустрија мисли да би јој још у томе могао тешње веже Србију за себе.

Друга версија . која се проноси тиче се ^иириско-холанЈске банке'. Овде ваља знатп. да је иза ле1>а ове баш;с барон Хирш. }1>егово се имс крнје. алн с овом банком Хнршова је личност скончана. као што беше са -Генерал. Упијом" незана личвост Бонтуова. А који н ка-

оити спас. Лли ако влада и може према иностранству да представл>а земљу, ми питамо: како бп она по чл. 8. устава земаљског смела без лристанка народне скулштине да закл.учи нов уговор који би земљу везивао иа 50 година? Кад се зна да без одобрења скупштиве не могу

кав је тај Хирш. то већ свакн зна »™иистрн ни једне паре нотрошити. V целој Европи. ()н се нрославио ,;ако би моглн опи оамн без СК У"са турскои железнином. која је нос- штине "1>еносити на другог један ле наше; најскупља а нри томе нај- - уГ0Н,Ј ' 1 ' У коме се о ииионима ради. 7 »лн у коме се бар једаи „иостојеГш лемаљскгг јпкон мепа" / То не сме

гора у свету. Кто какве нам изгледе даје дал.а радња „виделовачке" владе ма страни. а мећу тим у земљи неспокојсто п узбућевост свс већма расте. Сваки владин корак тако је несрећно удешеп, да тој узнсмнреностн само пружа нову храну. Гарашанин је пашао за добро ,1а у овакво. н стању духова . куип грићане на зборове и ту да им чнта адресу скупштннске већине. Тиме је мпслио да ће једпе граћапе моћц умирити. а друге заплашнти. Па шта се догодило? Из свих вароша полетсшс одобрења скупштпнској опозицпји за адресу, којом она жпгоше сав владин рад. Сад је обелодањено нраво стање стварн: оно налнчи на опо стање у Француској кад оно министар Гизо има1)аше за себе већину у нарламенту, а мањину V народу. Тако псто сада стоји у нас Ннроћанац само ггосле једне го.рггге своје владавине. Ово стањс не може дуго трајати. Још ћемо обратитн пажњу на једну врло важну тачку. Наћиће ; се сада доста шпекулкпата, који ће тражитп да се на њих пренесе златни бонтуов уговор за жслезннцу. Кажу да је један од таковнх овде у Београду рекао, да бн он однустио Ава.хесет милиона линара, кад би се на њега тај уговор нренео, па би. наравно, н тада њем\ још богата добнт остала. Но ми нитамо: ннјс лн са проназим Нонгуом нао н уговор са њнм зак м.учени ? Кад он не може вншс да нспупи ниједног услова, на који се обвсзао, зар услови Србију да вежу? Али ћс пам се рсћи: Бонту по уговору I можс на другог нредузимача нрс-

бпти; а ако бн се мннистрн иппк усуднлп да то учипе, њихово бн дсло било незаконито н као такво нс би Србпју везнвало. Уговор са Бонтуом мора се раскинути То јс глас , који данас с краја на крај Србвје одлеже. и ако 1 још нма V Србији пепомућене намети, уговор ће сс занста н раскивутп. Алн нре тога мннистри треба да изнееу пред скунштину свуколи! ку штету п да је објасне, на онда ! да положе оставке у руке владаоцу јер ,је земља нзгубила всру у њихову намет. Онн морају својим одступањем да одреше руке и владаоцу и скупштипи; то им иалажу дужности натриотизма и оне оданости којом се они размећу. Они не смеју своју судбу ни са чијом другом мешати. Скупштино, отвори очи макар и ј у дванаестом часу! Ти с миннстрпма сву одговорност нодједнако теглиш, и ти ћеш. као год и они, за , све одговарати народу, који тп је своју судбу поверпо.

Шта да радимо са железницом после проласти Бонтуа? (Од ЈЕДНОГ ИНЏИНИРА). Генерална Упија пропала је, » а њсном пропасти, поколебале еу се и наше о<5везе према њој у погдеду грнђсша желелннцс. Овај догађај, био би пам добро дошао. ако би ее оелободиди тешкнх обавеиа и злогласног мгвиндлера Иоптуа. Србнја би, услед таквог догађаја, могла да гради своју железницу на иачин који оиа за најбол.и п и/Iкориенији на1јс и одреди, само кад см неби у исто време иамегало питаи>е, ккву штету морамо да претриимо сапропашћу гсиералне упије? Ако је штета велика, |'онда по нашем

СЛК«> Ј« Ш1С1Ј1 НС.1ПК ^ _

миењу биКе иајбол>е дн <;е у граЈ.сње железиице никако и нс упуштамо. јер смо тврдо убеђепи. да српски народ неће бити у стању да подмирује како пдаћања која проиетичу из уговора са Вонту<»м зак&учеиог за грађење железнице и за упропашћени њиме новац. тако и оне издатке, којс треба држава да чини око продужења њеног гра^ења. У том случају Србија мора да ее резервише н нлаћа еамо иретрпљепу штету, док је коначио не нодмири. па тек после да мисли на начин, како да сагради своју [железиицу. Колика Ке штета бити за Србију еа нронашћу генералне унијс. не знамо: али свакојако. ма колико влада уверавала да такове бити иеће, ми држимо. јп Ке је непрсмено бити. У осталом нашс о^де није да ту тачку додирујемо; »ато је иадлсжно народно представништво, па нека оно од чланова владе и тражн рачуна. Ми Кемо ту тачку еамо толико додирнути, у колико се оиа гицала буде ствари о ко; јој мислимо мпло ниже говорити. Мн емо казали. а и тврдимо. да ће са падом гснеЈ»алпс уније бити штете. казали смо ако буде ова велика. шта треба да радимо: сац ћем«» да кажемо Н1та т[»еба да чинимо. ако штета буде помања. рсцимо 9 до 12.000.000 дпнарл. Ако буде нггста толика коју ми овде замиш.ђлмо . онда би најбоље и најкорисенје било. да продужимо гра!>ење жсљеннице сами својим средствима и својом снагом. ;1а можемо са коришћу чиннтн доказаћемо циФром. Узмимо да се оштетимо са дванаест милиона динара. то на ту суму имали би годишње да нлаћамо интерее и отплату. према учињсној погодби са Боптуом 6°/ 0 рачунајући. на 720.000 дпнара н са том сумом. плаћајући је годипп&е, измирилп би горњи дут, који нам је данашња влада на врат натоварпла. без. да смо што од тога сркнули. или куснули. за 50 година, а са осталом сумом од 5,270.000 динара као допуном до суме. коју смо морали годпшње у злату да полажемо Бонтуу у 6,000.000 динара. израћнвали бн полако иостепено нашу железницу. докле је не би потпуно еаградили, а саградилн би целу пругу потпуно за 4 година. ако би еве новцем плаћали. Али ако бп народ иа лакшим меетима н равницама и евојом снагом у номоћ нрптекао, а сем тога притекао још у набавци камена, шљунка н елипера, онда би нас железница врло јеФтино етала и ми бн емо еа горњом еумом коју би годишњс на то унотребљавали моглп нашу желсзницу да саграднмо и пре шест година. Ми бн у том елучају нмали двојаку корист: једну што не би никоме за железиттцу дужни били ни паре ни дипара. а другу што бп бнли нотнуно гоенодари исте н нсбн нам нмао нико од етранаца да ее меша у земаљске послове. Да бн се тиме добила велика корист за зсмљу држп.мо, да пам пико нећс онорећн н да нам не треба дал»е доклзивати. Можда ће ко запнтцти да ли би Србија могла но мсћуиародним уговорима рок грађења жслезницс прод}'жпти. На то му ми можемо е иоузданошћу одговорити. да прсма нађеипј нас несрсћи ис само да можсмо него н с.мемо, јер кад је Ауетро-Угарека пристала да Боитуу иродужи рок на годину дана, како неби ерпска држана могла с нравом тражити »а се и на даље продужи-

I