Српска независност

- 62 —

ла. кад она озбиљно и истино иредузме да врши своју обавезу. Међ}тим ако би се Аустро -Угарска томе уепротивила има других Европских држава које би има-.е у томе питању да дад>- свој одсудни глас. а сигурни смо да га према стању ствари неће дати на пггету нашу: о томе не треба да водимо ни најмање брнге; са те стране можемо бити спокојни. Саградимо ли жел,езниц>' сами о свом трошку и снази онда би створили лагано и смотрено земл>и један капитал од преко шесдееет милиуна динара. На оваку ненокретност Србија може свагда н у свако доба кад јој буде од потребе на!.н новац на страни под врло нробитачним условима, јер за то, има да да стварно јемство у залогу. Имајући тим начином своју жељезницл", Србпја би могла створити своју еопствену народну банку, без страннх спекуланата и швиндлера. који би нашу банку само на своју спекулацију унотребпли да што већу добит за себе исцрпе, а ако не би то могли да постигну. него би пропали, они не би ништа изгубили . већ би изгубила Србија. која за банчине заппснике јамчи. На таквом основу основана народна банка . радсћи нод управом владе солидно и сигурно, биће у стању да нодмирује не само интерес п амортизацију на нозајмл>ени капнтал за који жељсзница јамчи, него ће још и државп нривређиватп, асавдоходак од жељезннце који би у минималној вредности износио до 12.000 динара на кплометар у колико се не би трошно на одржаље и екснлоатацију жељезнице који трошак годишње износио би на (>—7000 динара на километар остајао бн држави као приход. који би она могла да употреби на подмирење друге какве нреко нужне државне потребе, или би тај употребљавала на грађење других жељезних пруга, тако, да би постепено и запериоду од 25 до 50 година могла Србија сву своју земљу жељезничким нругама да пспренлете, а да ни гроша више за њих не уложи но што је нрвобитно уложила. Млого би нас далеко одвело кад би хтели да изведемо потпун рачун о умножењу народног прихода на овај начин, који би се од жељезница добијао. За нотврду ове наше идеје можемо само упутити читаоце, који би се мало изближе хтели да упознаду са коришћу овога предлога. да иодробније пропггудирају статистику о постанку и развићу жсљезничких мрсжа малих држава. поглавито виртенбершке и баденске, на ће се брзо уверити о благодетним последицама и напретку благостања земље која се овим путем постизава као што га ми Србијн саветујемо. Овим држимо да смо доста казати, тс да може сваки увидити корисност нашега предлога: али пошто има доста невештих људи. који би се леиим иредставама дали и обмапути, па би се залуду доцније ношто би се и самн о својој обмани уверили. кајали, држимо за дужност да их учинимо пажљивим . да не угазе опет у нову погрешку, како сс угазпло пре годину дана прн погодби са Бонтуом. Дужност нам јс предунредити. да лакомисленици оиет не навуку народ на грдну штегу. ако би му случајно садашња влада. да би извукла себе нз неприлике у којт је иала погодбом са Воитуом. предложила. да се сва права н свс дужности Бонтуа пренесу на другу какву банку која би може бити била за сада сигурнија од генералне унијс, али можда доцније нодлсгла истој судбини која је постигла и гснералну унију, јер ниједна банка па била ма како солидна, нсможс рећи да је сигурна од нронасти, чим она предузимље спекулативне а поглавито берзанске послове. На овим иословнма можс се истина млого добити и тиме банка снажити , али се може и врло млого изгубити тако. да сс сасвим упропасти; а све приватне банке више мање овакове послове раде, јер само на таквим пословима изглед је на велику добит, на с тога онс те нослове раде. Такове банке незадовољавају се са мањом добити као што се задовољавају државне банке, оне траже велику добит, иа зато и подлеже великој нггети. Из овога сљедује. да гра-

ђење наше жељезнице нстреба никако продавати поново каквој другој па ма и сигурнјој банци. И та иривидно сигурна банка, можс као што смо нанрсд рекли да се сурва, па да нас још у црњу и гору несрећу увуче. Ако нас, сачувај боже, обманљивим обећањима да са преносом посла на другу какву банку нећемо имати никакву штету, уведу у какву нову нссрећу, онда нам нема више спасења. онда смо ми готови банкроти. Ово нека свакоме служи за опомену, и нека се неда никаквнм варљиним и привидно корисним прсдлозима обмањивати се,јер у сваком ногледу велики ће грех учи" нити ( ако се нод равним околностима и теретпма не прими оно што је боље и корнсније по народ. Ми смо ово казали као патриоте, да скинемо са душе наше терет. кдји би је прнтпскнвао у часовима народие несреће. кад му не бн казали у нанред што је за њега шкодљиво. а шта корисно.

| г 11еетер Лојд" од среде има уводнп чланак протнв Црне Горе н иротнв ернске онознције, који се одлнкује ванредним, унраво нештанско-јеврејскнм безобразлуком. У том се чланку размеће јеврејски скутоноша маџарске владе, како садашља српска влада зато не сме пасти, што она нредставл.а и чува аустро-маџарске интересе, те је зато не може ни скунштина оборити; и ако би друга која влада пошла иротивним нутем. да би онда „монархија-, хоће рећи нештански Јеврејп. научили Србију памети. Нека *зна Нестер Лојд н његови заштитннцн, да се у Србији ни једна влада не може одржатн, којаје народ оштетпла, да така влада мора онога часа пасти, чим то корист народа буде захтевала н да Он та-

дат. Сиромах народ српски он је противан свему томе. али његови министри неће да чују његов глас. Ужасни над Бонтуовизнео је све оно на виднк. што су народ и његове осветљене иатриоте иредсказнваги.— Србија је јако оштећена, и ту рану тешко је лечити. Народ и онет негодује али његови министри су закорели у свомв тврдоглавству и неће на то нп мало да се обазру. Одкуд и зашто толика тврдоглавост и упорност код српских министара. то се чисто неда објаснити! Важни, еиохални догађаји сиремају се у Еврони. који ће канда и решитн коначно судбину Истока. а сриски министри воде бсрзијанску нолитику, они сати|>у материјалну снагу Србије, а политички њен положај жртвују непријатељу. Србија само на иуту свога исторнјскога нозива може се надати лепшој будућности Да мало више поживимо Скупштинска глоса. ..< е1.ам ее има негде у неемема казаио. кад је некакав борац на брзо хтео да се удари са нротивником да нодели мејдан, а овај му је благо приметио: лако ћемо једаи нопшутн, стани мало да се одмо-

римо -те ла ма.Т! више аожидимо'

На

ка влада тек онда стубоком про-

нала. кад бп ма како признала. да је иодржава аустро-маџарскн интерес. Ни сто Лојдова не би јој номогли! На иослетку нага пештанскв клеветник дотле тера своју нодказивачку подлост, да српску опозицију иааива личним протнвнпцима кнежевнм. Нека му ,је на знањс, да српски владалац у Србији нема лротпввика; но ако бв их, по несре^и, у потаји гдегод н било. то их владалац јамачно неће тражити међу овнма. које му крвници његовог народа као такове буд\ олначнли.

Бонту Ледне руске новине нншу: Главнн чи> ннлац у Бонтуовим Финанспјскнм онерацијама био је капитал католнчког све! штепства. Оно је хтело у п Ген. Уннјн да концентрнше своје капитале, да би с једне гтране ноправи н осигурало своје материјалне ноложаје. а с друге добило што јачнх средстава за шнрење I католицизма особито на Истоку. Покато.гичеии Јеврсјин Бонту. био јс сасвим дорастао за те нланове католичких иоиоI ва. Јеврсјска препреденост и неиоштење и жудња д.| се својим новим настирима покаже као достојна овчица, он је био ' V стању да се на свс одважн да одговорн жељама својнх протектора. А свакн ће мо1»и нојмити да су католичанство н јеврсјстио истина но имену разне али у карактеру н дели а саевим сродне стихијс. И једно н друго уму добро да • шишају руно са безазленпх оваца. Ко у њихове канџе надне. тај остаје го као ирет. Према овоме лако јс увидети зашто је Аустрнја нотпомагала Бонтуа у његовом раду са Србнјом. Аустрија је здружена са Натнканом. ЈНих двоје имају ! једну цељ, да иодјарме православни нсток своме полнтичком односно рслигиозном госнодстну. На жалост тој ненријатељској струји у Србији иије нико стао на пут. Садашњн српски мннистри поравнали су јој иут. Аустрија н католичко свештенство гурајући Бонтуа у Србију нису I се ни на камичак спотакли. Бонту је дочекан као неки „усрећнтељ". Љегове ! оштре ножицс прокламоване су из меродавних кругова. као неки „рог среће, и из кога се лије на Србију свака благо-

и мн госнодо имамо времена, ако јс нужно претресесаћем све до најмањнх делића Ако се закрати реч, ако се прекине претрес — ако се не да исказати шта ко осећа — протестоваћемо, господо сви!" Оне Стрпљиво-монашке и ове наговештавајуће јуначке речи исказао јс један говорник већине, сутра дан по светоме Сави. нрилпком дебате о адреси. И ове речн карактеришу не само говорника који их је изрекао, но исто тако и положај већине пред опозицијом н њеним захтевом: адресом мањинс. Говорник је горњих речи онај исти члан већине што седи влади уз колено којн два трн дана ире мишљаше да на „номози Бог! - ваља што нре нохитати са „Бог тн номогао" — као да се скупштина држи негде уз нут, без станка и одморка. Влада је годину дана мнслила док је саставила своје „иомози Бог" а говорник хоће одмах оно „Богтн номогао што се зове -адреса.- А садУСадве.ш: Почекајте. стрните се! -Да мало више ножнвимо! Лено је то кад се ко уме да „сећа - , као наш говорник већине коме неће требати да иомињемо име. У том ноучном -сећању и свршнло.се и оно, што се могло и ранијс свршити: адреса већнне ^усвојена је.~ За њу је гласало 99. иротив ње 50. Остављајући да овај нрви данашњи акт лањске скупштине нарочито проучимо л оцени подвргнемо. имамо да се зауставимо на знацима н иојавама које су сс у току ових неколнко дана иојавиле н које су ту неукротиву већнну нагнали да нреклиње на уста свога медоточивог говорника п педагога~ а уједно и другог шеоа полиције — да се мало са главоI сеченијем ночека, да се мало ноодморе, „да мало више ноживе!".... на тек 1 после — ако већ затреба - - да нротестују сви... Оамо крупна невоља мора а је патерала на ову молбу: само крајња оскудица истинских и убедљнвнх разлога анелујс на овакове монашеске разлоге. какве виднмо горе речене: само нлашња да се истини у очи иогледа одлажс ту неуклониму истину за иосле, за други нут. И кад је суђено да се мора ногинути. онда наравно још је најбоља утеха да се пусти грешннку да сс поред своје раке одморн да мало више ноживи. У таквом ее ноложају налази сад ПнI роћанчева влада, заједно са својом вс| ћином. Још онн имају више бораца. још | онн нсћс баш пасти, још они мисле да ће у ! крајњој невољи моћн и потрагуше војнс да рукују оружјем. — али до краја. до исј хода нису они сигурни и слутећн каиитулаццју, они моле да с.е одморе да ! мало више иоживе!" 1 С радошћу су они ушли у оних есдам најонаснијих шанчева, које се зову седам ј министарских столнца: они су засели ту ј бсз отнора, побилн заставу своју на којој крупно пнше -видело": расписали су контрибуције: свргпули млоге ноглавицс; ногазилн су расадпике и воћњаке. спо! разумели се с „комшијама - да као наметни људи — оеигурају себи лећа: иочешс крчитн путовс и друмове: обсј ћашс завојеваноме народ>' све и свашта, нозвашс га да заједно обделавају заузста поља, позајмнше семе, обећашедаће нићи неки особитн сити нлодови. да ће нотсћи свуд мед н млско, што не обделаше сами. дадоше туђину иод аренду, да им он врт украси н засади и сви се сагласише: Е, ово јс баш добро! од ! овог не можс бити боље!!.... Беше их којн н сумњаху, који се нобојаваху, који сс шта више и иротивљаху, тек: они су у I тврдињама: још сс иезнаћаше како ће

се владати „комшије - : још се вељаше да ће скупљена пара за добро бмти дата, богаства и срећа, коју обећашс, да што пре стигне, јер срећа и онако врло сноро иде? а носејано семе л слободе и и „нееебичне иравде". дакако роди однста по сто зрна! одједнога: да како арендатори не хтедну ограду од лепа имања н да ако не скину и врата с куће да се у кућу свак може увући... „Да видимо, да ако буде све најпосле и добро, знатс „политика је дубока ствар- — говораше свст — кад све реко би да иде будп Бог с нама, наопачке, онда тамо негде из дубине тек иснадне најпосле добро: почекајте људи није вам етала крава на ногу, није лако ни у једној сиромапшој кући уирављати. а камо лп у државн.Чека се, чека — и више од године а срећа не сврати у дом. На нољу ниче боца: сродницн се одродише: а комшије обртоже леђа: закунници н „туторн" пронадоше, падоше у банкротство — а све. све на нечију иггету н страшну опасност. Од куд ово сад ? — питају они. који су позвани да се о томе нобрину. Ево пуних двадесет дана како се води разговор само око тог нитања: „Је ли добро све ово што ради данашња влада илк не? И као да их има много којн ненристају на то: и као да прете, који слуте на сукоб, на борбу, а против свега оног и нротив свнх оних. који бејаху узрок млогим ненриликама. Не уздајући се више у ноузданост н тврђу својих столица — шаље бројно јачн нротивних мудра човека опозицнјн на сусрет који носн маслинову гранчнц\ г и нрича ствету: „Сећам се нма негде у иесмама казано. кад је некакав борац на брзо хтео да се ударн са иротнвнпком да поделн мејдан. а овај му благо нрнметио: -ласно ћемо један погинути: стапи мало да се одморимо — да мало вншс поживимо/ А после? -Па —нмамо времема. вели I тај мудри човек с маслновом гранчнцом. ако се не да нсказати шта ко хоће иротестоваћсмо — свн! — Чак и и савезннк х »ће да протестује, он и сви тротив кога ? То нам не рече! А ми знамо да -врана врани очи не вади Внди се да њему и није некако до боја. но до нека — празна разговора: па да ако која кока иоверује да је настунила ' слога и љубав... и сиђе са свога седала ; у — вечни загрљај. Не знамо да ли се мудрац сетио да Бановнћ Страхнња кад га је ионудио силан влах — Алија да мало почека и да се одмори. није хтео ни мало чекати, но да му јекопљемшатор оборно. а носле га, не знамо да ли се мудри човек сећа — зубима заклао! Не ваља дакле „сећати се~ баш оних песама, где имају тако страшие ствари. Али ми верујемо да нужда закон мења: верујемо да ће све што се од сад буде дешавало сводити се на ово једно исто: „иочекајте.... да мало внше поживимо!" Но као да су скуне цене и опасни рецспти са којима мнслн влада и њена већина да себи продужн жнвотЈи не верујемо да ће се моћи сачувати од онога од чега ес *5оји па баш ни оним средствнма, која је само ова влада у стању да унотреби. Дотле нак. докле непунн нророштво мудра човека и доглавника владннога да ће , _лако један ногннути" — дотле се ваља стремитн на свако чудо н битн на онрезу. Није нрсдседник министарства рекао ј од прнлике: Разливујемо се мн (опозиција и већина те још како. Али влада ће, ослањајућн се на нотпору већине. стално н даљс нћи нутем којим је ношла! Дотле: да ако се мало вншс и поживи: а после: горе што тешко да ће доћи и можда ће се ко год чему бољем досет.ти! Дуго је до века. А ми укупној онознцији честитамо њено држање.

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА У броју 5-том -Српске Независности нод домаћнм вестима из Кладова донешено је на јавност: да јсреј Мијајло Аганацковић још није издржао 20 -то: дневну енитимију. и као да га Његово Преоевештенство заступник митрополита од издржавања казни заклања. Неистнннта је горња вест из Кладова; јер јереја Мијајла није оеудно г. Енискон; већ ова конзнсторија, која је јошт под 2Л. Сентембра нрошле г.Ј№Н81. наредила нреко протојереја, да га на издржање казни упути; а Његово Ире^евештенство није наређивало, да се ова казна задржи или неизврнга. КЛШ4. Из седнице Енархијске Неготинске конзисторије 15 Јануара 1882. г. I у Неготину. иРЕДСВДННК КОНВНСТОРНЛК СВК1'ВТАР, 1.АКОН; " ПРОТА, М. Мидојкови* 0. Михаиловић