Српска независност

БРОЈ 16.

СУБОТА. 30. ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

Д22Е 31 СРБИГТ: НА ГОДИНУ 24 ДНН., НА ПО ГОДПНЕ 12 ДНН., НА ЧЕТВРТ год. 6 дин. 31 ОСТАЛЕ ЗЕ2ЉЕ Е2. БИКЛНСХС:! ПСЛ7СТСК7А ГОДННУ 30 СГАНАКА. НА ПО ГОДННЕ 15 Фр. »а ЧЕТВРТ ГОД. 8 Фр. 31 А7СТРС-7ГАРСК7: НА ГОДВНГ 15 ФОР. >* БАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ 2РЖ18Е НА ГОДННГ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДПНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИКО1, ЧЕТВРШ1, СУБОТОУ < НЕДЕЉОИ

гз:-л- Х1ЕЛОМ 1

ГРЕДНИШТВО ЈБ И АДМННИСТРАЦИЈЛ У КУТ.И Г. ТоИЕ ЛНДРЕЈЕВИЋА ОБПЛИКЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: НРВИ ПУТ 20 ДНН. ИАРА 0Д РЕДА, А ЛОГЛЕ СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРШ10С.1АНО 50 НАРА ДИН. ОД РКДАР/мописи шалу се уредништву, а претплата адтинцстрас ^Ју „СРПСКЕ НЕ31Е2СНССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПИАЋЕНА ННСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

Скупштино, отвори очи! Наша је лађа са думенџијом Нироћанцем ударила о Скилу, а еада пде да удари о Харибду, где ее може на комаде расиу1и. Утекоемо голп из руку злокобног Бонтуа. а сад као да ћемо насти у руке .члогласвог Хирша. који Ке нам. нод 4>ирмом .. 11пј,иско Х<кти,и'кс бамке.' здератн и кожу с леђа. Скушнтино, отвори очи, кад си их била лане у зао час по Србију затворила; ти већ неможеш све нонравити, штоје пскварено, ади сачувај бар лађу, да и она ие нотоие. Да ее изјасинмо. Не1> сЈ' две недел>е, како је са нроиалицом Боитуом Србија пала у Финансијску бездиу. а нлрод Српскн још никако не може да дозна од ^внделовачке" владе колнка је дубина тогајаза. То је нечувено. Свака ијоле увнђавна влада, којој бп се наједан 'ут овака несрећа догодила, увидел^ бн да носле оваког Фннансијског лома није могуће да она н даље ужнва поверен.е земл.е; увпдела бп да ,је њена лакомнеленост н крајна неспесобност обелодањена пред целнм светом. Али влада _виделовачка" ћути н радн. А шта ради? Пошто се народ овако осведочио о њеној неспособностн, може ли се још у земл.и наћи тако ограничен човек. који бп веровао, да ће та влада знати што наметно да урадиУ Зар ће она моћи да попракп грдну несрећу, коју је учинила? Зар кад пије имала толико наметп да је нзбегне, у пркос свима опомевама онозиције. :>ар ће се сад на једанпут у ње нровалпти толика иамет да земл>у снасе? У чуда више ннко не верује; на протнв. бојнмо се да нас нова и још грђа несрећа пе сна1,с. Нладннн ампнаши грубе да наша земл.а неће иматп никакве штете од Бонтуове нропасти, јер једни веле. да Ке Аустрија гарантовати 1'отгии.1,1у иа сриска Јавгииа иа Ја Ке нам Ротши.1Д наираеити >вазАени иут; а други онет говоре да Ие банка Париско-Холандсла узети наше терете на себе о железншчу саградити. Ту дакле нема сномена о томс да за Србију не буде штете него се пита: ко ће штету Србије у нрви мах да подмири. па да доцннје. Бог зна с каквим још новпм теретима, Србнјом подмирен буде ? Ми све дубље газимо. Ако Аустрија нудн своју гарантију Србији за толике милноне бачене у Сену с нашим државннм обвезницама, онда он мн сви могли бити робл.е Аустријом кунл.ено, онда би иаша Финансијска пропаст могла постати и политичиа. Ако Србија не би била у етању да тачно одго-

вара својим новнм обвезама, тада би Аустрија могла пзнудити себн ираво да за осигурање своје гарангнје заузме један део или цслу Србију, па да у њој силом нанлаћује данак. Ко не увића последнце, које би отуда потекле? На то сиерају I оне речн „П. Лојда." које смо донелп у једном од последњнх бројева. да је сад време да Аустрија тешње веже Србију за себе. Друга версија , која се проносн тиче се ^иариско-холандске банке и . Овде вал,а знати, да је иза лећа овс баш.е барон Хирш. Н>егово се име крије, алп с овом банком Хиршова је личиост скопчана, као што беше са „ Гексрал. Уннјом" везана лнчност Бонтуова. А који н какав је тај Хпрш. то већ свакн зна у цслој Еврони. Он се нрославио са турском железннцом, која је носле наше) најскупл.а а нри гоме најгора у свету. Кто какве нам изгледе даје дал.а радња ..виделовачке" владе на страни, а мећу тим у земљи неснокојсто II узбућеност све већма расте. Сваки владин корак тако је несрећно удешен, да тој узнемирености само нружа нову храну. Гарашанин је нашао за добро да у овакво.ч стању духоаа. купи грађане на зборове п ту да им чита адресу скунштннске већипе. Тиме је мислпо да ће једне граћане моћи умиритн, а друге заплашити. Па шта се догодило? Из свих вароша полетеше одобрења скунштпнској опозицнји за адресу. којом она жигоше сав владин рад. Сад је обелодањено нраво стање ствари: оно налнчп на оно стање у Француској кад оно министар Гизо имаћаше за себе већину у нарламенту. а мањину у народу. Тако исто сада стоји у наг Пироћанац само аос.1е је,(не 10дине своје в.шдавине. Ово стање не може дуго трајатн. Још ћемо обратити пажљу на једну врло важну тачку. Паћиће се сада доста шнекулината, који ће тражитн да се на њих нренесе златни бонтуов уговор за жслезшшу. Кажу да је један од такових овдс у Веограду рскао. да бп оп одпустио двадесет ми.шома дннара, кад бн се на њега тај уговор нренео, па би, паравно, и тада њему још богата добит остала. Но ми нитамо: ннје лн са нропалим Бонтуом пао н уговор са њнм закл.ученн ? Кад он не можс внше да испуни ниједног услова, иа који се обвезао, зар условн Србнју да всжу? Али ће пам се рећн: Бонту но уговору I можс на другог нрсдузим!

нетн желсзннчку концесију аио влада српска иа то пристаие То је истина. па као што видимо, в.1ада на то.не и ради да ушвор на ког другог иредузимача иренесе, само да би се по што но то извукла нз садашње катастроФе, бацившп зем.ви завесу на очи нродужењем грађења железнице; она мисли да би јој још у томе могао бити сиас. Али ако влада п може према иностранству да нредставља земљу, ми нитамо: како би она но чл. 8. устава земаљског смела без пристаииа народне скупштине да закључи нов уговор који би земљу везивао на 50 година? Кад се зна да без одобрења скупштине не могу минш.трн ни једне наре потрошити, како бн могли они сами без скупштине нреноситн на другог један уговоп. у коме се о милионпма ради, или у коме се бар један „ аостпјеГм зема.оски закон лиоиа "У То нс сме бити; а ако би се мннистри ипак усудили да то учине. њихово бн дело било незаконито н као такво не би Србију везивало. Уговор са Бонтуом мора се раскинути. То је глас . који данас с краја на крај Србије одлеже, и ако још има у Србији непомућеие памети, уговор ће се заиста и раскинутн. Алп пре тога мннистри треба да изнесу пред скупштпну свуколику Штету п да је објасне, па онда да ноложе оставке у руке владаоцу јер је земља изгубила веру у н>ихову памег. Онп морају својим одстунањем да одреше руке и владаоцу и скупштини; то им налажу дужности иатриотизма н оне оданостн којом се они размећу. Они не смеју своју судбу ни са чијом другом мешати Скупштнно. огвори очи макар и у дванаестом часу '■ Ти с министрнма сву одговорност подједнако теглшн, и ти ћеш. као год н они, за све одговарати народу, који тн је своју судбу поверио.

иача 'ЧшеГ" Шта да радимо са железницот после пропасти Бонтуа? (Од ЈКДНОГ ИНЏИНПРА). Генсрллна Унија пропала је, еањеном нропасти. поколебале су ее и наше оГ>везе према њој у ногледу грађсња железнице. Овај догађај, био бннамдобро дошао. ако бн ее оелободилн тешклх обавеза и злоглаепог швнндлера Контуа. Србнја би. уелед таквог догађаја, могла да гради евоју железницу на начин којн она за најбол.и и најкориснији наКе и одредн, само каД ее неби у исто време на' метало питаи.е. какву штету морамо да С ^јретрпимо сапропашћу генералнеуније? фо је штета велика, оида но нашем :!

мнењу биће најбоље да се у грађење жслезнице никако и не упуштамо. јер смо тврдо убеђени. да српскн народ неће бнти у е.тању да нодмирује како плаћања која ироистичу из уговора са Бонтуом закљученог за грађење железнице и за унропашћени њиме новац. тако и оне издаткс. које треба држава да чини око нродужења њеног грађења. У том елучају Србија мора да се резервише и нлаћа еамо нретрпљену штету. док је коначно ие подмири. па тек иосле да мисли на начин, како да сагради своју [железиицу. Нолика ће штета бнти за Србију са пропашћу генералне уније, не зпамо: али евакојако. ма колико влада уверавала да такове бити неће, мн држимо. да пе је неIIремено бити. У осталом наше о"де није да ту тачку додирујсмо: зато је надлежно народно предетавништво. па нека оно од чланова -владе и тражи рачуна. Ми ћемо ту тачку само толико додирнути, у колико се она гицала буде етвари о којој миелимо мало ниже говорити. Ми емо казали. а и тврдимо. да ће са падом генералне уније бити штете, казали смо ако буде ова велика. шта треба да радимо: сац ћемо да кажемо шта треба да чинимо. ако штета буде помања. рецимо У до 12,000.000 динара. Ако буде штета толика коју мн овде замишљамо, онда би најбоље и најкорисније било. да продужимо грађење жсљезнице самн својим ередствнма н евојом снагом. Да можемо са коришћу чини ги доказаћемо циФром. Узмнмо да се оштетимо са дванаест милиона динара, то на ту суму имали би годншње да нлаћамо интерес и отплату, прсма учнњеној погодби еа Бонтуом 6% рачупајући. на 720.000 дннара и са том сумом. нлаћајући је годншње. измирили би горњн дуг, који нам јс данашња влада на врат натоварпла. без да смо пгго од тога сркнулп. или куснули. за 50 година. а саосталом еумом од 5 ,270.000 динара као доиуном до суме, коју смо морали годпшње у злату да полажемо Бонтуу у 6,000.000 динара. израђивали би полако ностенсно нашу железницу, докле је не бн потнуно саградили, а саградили би целу нругу поТпуно за 8 годнна. ако би еве новцсм плаћа.ти. Али ако би парод на лакшим ме1-тима и равницама и својом снагом у номоћ нритекао. а сем тога притекао још у набавци камена. шљунка п слипера, онда би нас железнпца врло јефтино етала и ми би смо еа горњом сумом коју би годишње на то употребљавали могли нашу железницу да еаградимо и нрс шеет годипа. Мн бн у том случају ималп двојаку корист: једну што не би никоме за желсзницу дужни били нн парс ии динара. а другу што бн били нот; иуно гоеподари исте и неби нам имао нико од етранаца да ес меша у земаљеке иослове. Да би се тиме добила велика корнет за земљу држимо. да нам нико неће оиорсћн и да нам не треба даље доказивати. Можда ће ко запитати да ли би Србија могла ио међународним уговорима рок грађења железницс нродужити. На го му мн можсмо с поузданошћу одговорити, да према нађеној нас неерсћи не само да може.мо нсго н емемо, јер.кад је Аустро-Угарска ириетала да Бонтуу продужн рок на годину дана, како небн српска држава могла е правом тражити да се н на даље продужи-