Српска независност

Наш одговор Ми би имали ваздан разлога да побијемо ову -званнчиу исправку- неготинске конзисторије. али за сада нам не допуигга то простор нашег листа. Конзисторија признаје и сама, данадиопом Мнхаилом из Кладова, није још извршена казна, а које крив томе то ми врло добро знамо; па према томе најмање лежи одговорност на проти неготинском г. МилојковиНу. Нема сум1Бс да је наш извештач добро погодио. али о томе други нут. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Ражња нишу нам. како је Милутин Матић, свом снагом нрегао да сузбије опознцијону струју у томс ерезу. Он небира средства за то; ни од чега непреза само да би делом осведочио благодарност своме министру, који га је ту скоро иоставио за начелника среза јабланичког у округу тоилнчком. а уједно и доказао како је потребан да оетане у Ражљу за начслннка среског. Министру нолиције канда то и иде у рачун, н зато га још држн тамо а требало би дајевећдавно упуКен на своје ново определење. Али као што нам отуда јављају слабо ће Гарашанину 1 имењак тамо номоћи. Народна свест нсда се нн су чим заилапштн него што је вншс угушују и Ирнтискују она тим јаче буја и Ј>азвија се. Са евију гтрана Србијс долазе узнемирујући гласовн. како Гарашанннова иолиција кињн народ. и силом хоће да га натера да одобри владнн нравац. Ми смо и пре једном нриликом казалн да ..виделовци- не презају нн од чега само да исигурају своју власт. После дванаест година нашс у«тавности доживили смо жалоено времс. да се на најоеудљнвијп начин гази уставност. а тера самовсља више но у каквој десиотској држави. Но ваљда ће и овоме доћн крај. ПОЗДРАБИ ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ МИТРОИОЛИТУ СРПСКОМ МИХАИЛУ Ваше Високоареосвештенство. М.гогопоштованп наш Архипастиру ! Скоро иет векова патио је народ српски под тиранством беених Турака због неслоге и издајства власничког. на Косову. За сво то време трпеојеон народ — свака зла и напасти, и све што се најгоре замислити може и с пушком и еабљом у руци бранно је себе и евоју породицу н заштићавао своју свету веру и цркву с којом је управљало свештенство оба реда. II кад су цркве но Србији од безбожних завојевача Турака, неке попаљене а неке разрушене биле, а домови њиховн поробљени и похарани — свештенство је с иа]»одом у планннс и пећине крило се, народ нричсшћавало и зејтнном од ораха цеђеним миросало га и у срце му слободу уливало да не ослаби у својој вери. ио да чека згодан час за своје ослобођење. и како од онда тако н до сада. свештспство се никада не одвајаше од народа н »ти народ од свештенства но делишс и срећу н несрећу за1едно. У ночетку овог сталећа, кад је народ ерпски на ново нрогнв својих угњетача \-стао и свештенство је српско <• народом \ стало. Првп покретачн тс нове идејс од свештенетва беху: Хаци Ђерои Хаџи Р увим л»уди колико карактерни толико одважнн, и поеле ових видили су се у првим редовима бораца: поп Лука Лазаревић. Прота Неиадовићи Смиљанић. а доцније нод заставом таковског јунака млади Јером. Враћевшнички Милснтије поп Милош нз Иара и многи други. Но и у најновије време под славним Обрсновићем IV кад је зора срнскс слободе народ>- срнском на ново сијнула, српско свештенство ннје опет изостало од свога народа. иа и ти си велики наI тиреначалниче нрви својим моћним гла< ом и пуним жара бессдама свештенетво и народ противу општег нспријатеља на освету подизао и давао свештснству иннцијативу у предњачењу и салшпрегој.ењу, н био болесницима и рањсницима душевни врач а еиротама и страдајући-

ма штедар отац. За болницу срцску у оба српска рата толико си код сродних и братских нам народа испословао, да ти се народ срнскн ннкада одужитн не може. На нол,у духовне књижевности толико си радом твојим створио да ти и неиријателш твоји завиде. И после свију ових твојих врлина ти наде са твоје архинастирске столице на којој си нуних 27 година седео. н црква српска која је нод твојим чиноначалством своју нееависност добнла у црно се зави и тешке ране трни. Ти си за свету ствар као велики борац иао, али не да проиаднеш но да се до небеских висина уздигнеш. Ти си изгубио земал>ско благо да лакше доћеш до небесног. Продавање светих чинова јесте Симоннја. коју жели Рим-Напа и у Србији увести. а ти си се протнву увођења ове славно борио и тиме потврдио да си достојан сљедбеник српских светите .Ђа: СЈ1ве. Арсешуа и Максима. Верни служиоци св. олтара и синови нравославне цркве у престоници српској на данашњн радосни дан Рождества Христова, честитају ти твоју внтешку борбу н издржл>ивост у бранењу св. цркве н њених каноничких нрава и узвнкују ти заједно са Псалмоневцем царом Давидом: _да носпЈДлтса 11 носра.митсл всн Гпцуши д\ шу твок»; да облекутсн оболгак»шн та В1> срамоту. н одежд_усн одеждек« студомв своимб.Препоручујући еебе и евоје породице вашим светим ахрипастирским молнтвајеемо Вашег високопреосвештонства 25 Децембра 1881 год. у Београду. Најнонизније слуге Протојереј београдски Новица ЛазарееиК свештеници: Здраеко ЈовичиИ Исак ЂорђевиК Мијаи.10 ДимитријевиИ Сава ПоиовиК }>акони : Василијс Ми.гиГ, Нико.га ТрифуновиК Димитрије Миленковип СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Селпнца од 29 Јануара 1882 Председник: А. Ђ. Поповић. За министарским столом: Новаковић, Гудовић. Радовић и Гарашанин. По прочитању неких молаба п жалаба. чита се интерпелација. Дим. КатиКа и другова на миннстра унутрашњих послова због агнтације реI савског каиетана ЈеФте Поновића. Председник. Пошто г. министар Гарашанин није нрисутан. то ћу му интерпе' лацију доставити. Петар ОтефановиК нита министра нросвете и црквених нослова. зашто није но лањском обећању свомс поднгао погорелу школу ковиљску. Министер НоваковиК одговара да до њега није било кривице, јер ио закону дужне су општине да се брину за подизање својих школа. Он је учннио кораке да се онштини олакша. но општина није хтела да узме зајма који јој је на ту цељ нонуђен. Пет. ОтефановиК ннје задовољан с одговором. Пои Милан ЂуриГ, такође не може да се задовољи одговору. Наводи како се влада за све нобрине. само не за сиротињу. Школа ковиљска изгорела је у рату, зато је нраведно да је држава нодигне. Народ је тамо осиромашно и пострадао због свију нас. Нов. Ми.гошевиГ,. Не може да одобрн такав кратак одговор министров, јер је заиста жалост да се не води брига о школама у онуетошспим и најсиромашнијим крајевима земље. Кад се влада брине за'судове и полицију и кад је, не штсдећи трошка, нравила кабинетско ни| тање од нензионисања, зашто да је у овом интању тако штедљива и иемарна. Наводи бројно стање школа у Београду н упоређује са стањем у унутрашњости.

Дужност је владе, вели, да поднесе скупштини нужне предлоге, ако јој занон стојп на путу, да не може Јда подигне погореле школе у окрузима који су сиромашни. Влада то пренебегава, с тога тражи с правом да се о томе више водн рачун. Ник. КруиежевиК не устаје да брани владу, само иримећава да није иотребно на једно питање навезиватн друга, као што предговорници чине. Он је први да се номогне у рату пострадалим крајевима ако је могуће. Ст. Д. Поиовип. Ствар о кови.ђској школн стоји као што је министар разложио. Министар норед најбоље воље није могао ништа за школу учинити, јер му закон недозвољава. Општина је на збору нитана. хоће ли зајмом да подигне школу. па је изјавнла да неће зајма да узме. Признаје да је у .ужичком округу најмање школа. Али то није довољнода се тамошњем свету помогне. Ваља променити закон н решити да се у будуће нз државне касе нодижу школе у снромашним општинама. Ђ. МшгетиК Није с одговором задовољан јер види да се свему већа пажња ноклања само не школама у погорелим крајевима (жагор). П. Отефановиб. Замера Крунежевићу што нли неће да зна за стање у нострадалим крајевима или га изоначава, те говори о томе са свим хладно. Оиштина је за ошнту ствар пострадала, народу се бакрачи продају; то значн да тај народ само треба да даје а да нема никакве корнстн. М. ЖуњиК. Наводн како је у ужичком округу најмање н то већином жалосннх школа и налазн даје мнннстар просвете требао да нзнесе иредлог да се у том погледу номогне томе крају. Ио његовом мнењу грешн Србија што толике паре узима из тог округа а не брине ее за народну наставу. за друмове и т. д. Урош Кнежевип. Узалуд је сав говор, кад је по закону општина дужна да сама I подиже школе. Воље бн бнло предлозима иомоћи. М. ЂуриК. Не одриче министру да је ! по закону ноступио. али замера уонште влади што као у првом реду позвана није ноднела предлог да се народу помогне. Ннје да општнна неће зајма, већ је сирота па не зна како ће га платити. М. МхишИевип. Признаје да је округ ужичкн најсиромашннји у школама нрема стању пореских глава. Наводи како је због нространости н брдовитости тог округа тешко учннитн уелуге народу. Налази да је боље другим путем помагати гом крају, а не само владу крнвитн. која против закона не сме да ради. Нек изнесу господа предлоге. па ћс више иомоћи ствари. Министар НоваковиК Он је одговорио како је према стављеној ннтерпелацијн требао. Нребацује ннтернеланту да је знао узрок зашто школа није нодигнута на је онет тако ставио нитање. Да је , другче нитао. на нр. шта влада мисли чинити. он би другче одговорио. Овако моли скунштину и иредседника да се ствар креће у означеном кругу. Р. ПоиовиК Чини мп се да је министар имао начина да интерпеланта задовољи. Он је могао ноднети нредлог: дакле не стоји да нзје имао могућности. имао је али није хтео. Пои СмиланиК нотномаже нредговорника. Н. КруиежевиГ, И ако није имао намеру да се исповеди. изјављује да но срцс и симиатијама прииада радикалној нартији. а ио уму папредњацима. (Вичу иа ствар. Опозиција вели; нустите га да говори) Нребацује недоследност ра, дикалној иартији што тра:кн са.моуправу кроз свс гране народног живота, што тражи да држава не учествује ни у постављању учитеља. а сад ирваци те нартије траже чак и то да држава општииама школс нодиже. Ми.1. ЂуриК. (Доста је говорено; није. жагор. Председник му даје реч ради обавештења) Одговора Крунежевићу, да радикалиа партија ннје иа владн, ^гога мора да се 6ојш за олакшице најЛ^у■;

да јс на влади. она би знала шта треба чинити. Ник. КруаежевиК хоће да одговорг. Вичу: доста је говорено. Председник чита имена оних који су се пријавили за реч. Чује ее: доста је, није. Председник закључује нретрес и ставља на гласање одговор министров. ВеКина се задовољава одховором. Чита се интернелација Петра Стефа• новиКа због варошице Ивањице што нсма лекара ни болницс, а општина ненрсстано уплаћује у болнички фонд. (Прсдаће се министру». Чита се интернелација Ранка ТајсиКа због тога што је нолиција у његовом крају покупила прошле године нризнлнице од узетих реквизицнја под изговкром да их држава нлати. па су те прнзнанице доцније народу враћене са одговором да не важе. Пита шта је у ствари Министар ГудовиК одговара на инте]>нелацију Марка Богдановнћа, што је жслезннчка траса обишла Крушевац. По чл. 20 железничке конвенције одређено јс куда ће траса ићи. Прсма томеније могао нити смео друкче учинити. Чуди сс интернеланту што наводи да се сам уверно да је трасирање рђаво, кад су се сви стручњаци изјаенилн за трасу конвенцнјом усвојену. Наводи да би пут прево Крушевца био 20 километара дужн, на према томе к скупљи, а и б^ег би се морао нросећи. Најзад мисли да ће огранак од Сталаћа до Крушевца бити ирви посао. кад се железница сагради. Арса Дреноваи, иримећава пои Марку Богдановнћу да је требао боље отворити очи око Бонтуовог утовора. (Смеј). За#аљује министру да је траса с леве ст]>ане Мораве повучена. Марко БоиановиК задовољава се <>дговором. Не стидн се што је гласао за уговор с Бонтуом и мисли да нас неће оштетити. Председник нита скунштнну : је ли с одговором задовољна. Скуиштина се зпаоволава. Јов. Шалавардип иита иредседннка, хоће ли несвршене лањске молбе и жалбе изпетн на решење ? Председник. Није досад ништа учннио но ће их поднети на решавање. После овога хтеде председиик да с обиласком дневног реда стави на нретрес измену §18 закона о буџету. но како се опозиција томе протнвила, то председник тргне свој # нредлог натраг. Приступа се дневном реду. Седннца је закључена у 1 час ио нод. ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ ЊекЈвом високоареосвештенству архијеаискоиу и митроиолиту сраском ». Михаилу. Високоиреосвештени г. митроиолит Миханло. иознатнм својим старањем за одржање наше с-вете вере. нзволео је нодарити н нашој новоднжућој се цркви средњевској. једно нотпуно одело свештеннчко са једним целим редом књига црквених средње коло у вредностн 4050 дуката. На овом милостивом архннастирском дару, општнна средњсвска налази се побуђена да високом и штедром дародавц> остаје вазда признателна и благодарна. Но овом прилнком нека је споменуто н ово : Општина ередњевека, која не броји више но 100 глава цореских н до 80 домова, одлучила ее. да тако рећи без гроша готовине у својој каси градн себи цркву у вредности од 2—12500 дуката. У оваковим нриликама, гдеје онштина ова као енротна нрегнула да својим малим средствима сагради себи храм божнји, добро је дошла ова милост нашег доброг архннастира. којн се вазда и неуморно труди. да номогнс свуда где је номоћ нотребна: за то му онштнна средњевска овнм путем јавно изрнче најтоплнју благодарност. иа његовом штедром дару и ноклону. 25 Декембра 1881 год. у СредпиЉу. По овлашћењу и норуцн оиштине и кмета Мнте Ћнрковића н тутора Мите Ж. ЈовановиКа њнхов бивши свештеиик Сима ПоиовиК

<>♦■♦0