Српска независност

— 66 —

то приснљени силом •жолности зарад одржања на мннистАрским столицама, дадоше неке слободе на хартији које одма у нрактици почеше злоупотребљавати више и грозније, него што су и њвхови „достојни" претци чинплп . Државне пздатке неразложно, управ као распнкуће, умпожнше само да подмире своје партајске пе.ги н намере. Народ српскп својнм раскоштвом и лакомисленошћу доведоше готово до презадужености. А у спољпој нолитнни показаше се наша господа ,,виделовачкп" мннистри као недостојни и прокаженн синовн ове земље, јер странцима за љубав жртвоваше и углед п интересе српске. Њнма је мало било што су трговачким уговором и разнпм конвенцпјама Аустро-Угарској учннили, на штету Србпје, устунке и у очевидннм већ стеченим правона Србије, већ почеше то псто чпнитп и расаисима, кад са обновом миннстарства добнше у новом министру правде „ве.тку правничку сна/!/". Српске граћане нредадоше, са новредом српских закона Аустро-Угарској, да их она осућује на робпју пли стрел.а. Ето то је слика рада г виделовачког" министарства. Тат;о радећн пека се исто мннистарство ии иајман.с не чудп, што ће га српскп народ^ једног дана посадити на оптужничку клуну. Но кад то време дошло буде. нека се госнода „виделовци" добро „обују у опанке," јер тада неће бнти време насиља н незаконитостп — као што је ово њихово — већ време законите онтужбе и одбране, алп и време теш ке народне осуде свију оних, којн су са миннстарскнх столица газили законе и ироневерилн српске иародне интересе. Спремајте се госнодо „виделовш!" да иред такав, праведан. суд нзнћите: „кајте се грешнпин" бар у последњем часу за ваша недела јер „сућенн" час прнближује вам се брзо п немнлосрдно. Београд. 1. Фебруара Рачуни су жел.езничкн нобркани, посталп су опасни. Клада ме сме да да одговора Народпој Скупштини. Миннстар Финансије. Мнјатовић, већ од толнког времена бавн се у Паризу, не толнко да извидн колнка је штета — јер то би суд Француски н сам учипио помоћу нашег сталиог носланнка у Паризу — колико је главна задаћа тога члана срнске владе да се нотрудн да на брзу руку скрпи какву било нову ногодбу. да таквнм начином не доће ннфра штетс цред скупштнпу у свом нагом, опасном облику. но: да се увије у какву бнло нову ногодбу. да таквим начпиом не доће инФра штете нред скуиштину у свом нагом. опасном облнку, но : да се увије у какву било нову ногодбу, с каквим било новнм Бонтуом. За што се стање стиарн крнје, зашто се чују гласовн о новим погодбама у Паризу — свак ће разумети. Лист овај, као оргап јавног мњен>а: као орган једне полптичкс нартије; даљс, као орган опозиције, најиосле н по својој дужностн гледа да ову колпко несрећну, толико н занлетену — а владином кривицом — н тајанствену онасност осветли, објасни и начисто изведе. чипећи евоја носматрања на основу позитивннх Факата или носредних нли неиосредннх вести. Да ова наша дужпост коју смо ирихватнли није по вољи данашњој

влади, која хоће да од несреће начини што замршенију тајиу, — то разумемо. Алн да смо мп неки нздајпици или нешто налик на то; да ми са овнм објашњавањем несреће чииимо земл.и и пароду квар и штету , да уништав&мо достојанство и кредит државс на страни итд. итд. — то, ето, ннсмо ни хтели, а нисмо ни знали. „•Вадело", лнст, кроз који говорп влада. немарућн н не смсјући шта ' да каже о нравом стању ствари, насрће на целокупну опозицију, па н на либералну партију; изоблиј чава целокупну јавну штампу, па ! н „Српску Незавнспост" —да лист тај не чннп добро, што сад говори о Боптуу, о банкротству. о несрећама [соје иас сустижу, а — по свој прилнци. бнће да му јс најгоре криво. — што помиње лпст овај, ко је у нрвом реду и крив за све ово н ко ствар још горе и заплетеннје ствара, именујућн као внновнике у ирвом реду владу : Пироћанца. Мијатовића, Новаковнћа, Гудовпћа н Гарашанина, и остале знане п незнане њиног реда н племена. И тако. док владину опозицпју т. ј. нас, напада дрско и безобразно „Пестер Лојд", дотле јој подмеће неверство паш београдскп „Лојд", наше „Вндело", прво у свом члашсу Ј „ Зар тако ?" па н у свом броју 16. Не осећајућн се кривн нред просвећенпм мњењем „Видела" — ипак мислнмо да се нзјаснимо. Знамо ми. господо пза „Видела" н око „Видела" колнка је ово несрећа за нашу земљу и зар не впдимо ми, да су на нас зинули, да нас утру — ириликом ове грдне несреће — с једне стране кајишари универзалнн с друге полптнчки непрнјатељн наше земл.е — алп зар да не кажемо да је то иосредно н непосредно вашо.и и то само вашом кривицом V Знамо мн како је страшан бпо бонтуов уговор н без овога бан кроства; а како је страшнија несрећа опет. у наду тога „српског тутора"; а.ти зар смо мн недостојна деца овс земље. што велпмо нстнну да сте ви бнли нокровнтел.н Вонтуа и творци тога уговора"? Знамо мн госнодо, шта то значи плаћатн на еуво белом свету 18 мн лиона дннара или мплион н но дуката — плн само н трећнну или и ноловину од тога — алн зар емо ми нарушноци креднта државног, кад кажемо да је Бонту с којнм сте ј вн закључилн уговор једпа упивер1 зална варалица, који је под судом? Зиамо ми, госнодо, како ће то бити несрећа но наше Фннансије, кад се од пејакнх ередстава наших мора још н на то да одваја да се нлаћа туће банкроство — али зар смо ми кривп за то, што се ви нисте бринулн да се заштите интереси ериски, н да се новац паш депоннра на сигурно место, ма и с ма њнм пнтерсеом. а нс да се мете у коцкарску шакуједиог варалице као што је Бопту и н.егови јавни н тајни оргацп? Знамо ми, госнодо, како ће се нара но нару да закида од наше дечнце, од школе, од цркве, од земаљске обрапе. од свију државнпх установа, — да се нзравњава буџет н да сс нлаћају светски банкроти н нропалнце — али мнслнте ли вн да то нису вагии грсси н да смо ми зли н опаки што п то кажсмо ? Зпамо мп, госиодо, како ће то изглсдати тешко и нСсноспо, кад у даначннм нризнаннцама, поред редовних државннх дација, данака н прнреза, а н норед безнрекидног дуга државног за независност, слободу и увећањс домовние буде уведена рубрнка за ненлату банкрота „Генералне Уннје" — а јесмо ли ми оо.и« кривн, вама, који сте донели ово ? Знамо ми, да бн вама најлак-

ше било живети и „дрмати" Србијом, кад би билн само вн и ваши? Али шта ћетс, кад смо се и ми либерали и остала опозицнја и то у таком несноеном броју нашли у овој земл.и — па сматрамо себи за дужност да пружимо прст. на оио што је зло. А зло раћење — готово сућење. господо ! Ми смо одавно говорилн — а слушати није никад ни срамота ни грехота Али ви мишљасте да сте најмудрији ! Знамо, најносле, госнодо, и то, да вп радо волите, да гледате и слушате да се когод нађе који ће пред овим изненаћеним светом да адвоцира за вас, алн, немојте нас нагонити да о вама мислимо Да стетако плитки, да шнтете п очекујете да ћемо и ми хтети да покривамо ваше „лене" образе и ваше крупне рачуне, оћуткујућн о свему што би н слепац батином видео. Правдајте се самн, што ћутите ? ПГта казасте вн до сад да се јавно мњење умпри ? ? ! На нротив, држнмо ми, да је правн севап казати данас шта још не жнви и шта се још не ради. •— како оно ви рекосте — „све за народ".... И мн, нрнчајућн о „државничкнм" делнма наших „Виделоваца" исиуњавамо своју дужност. II само, кад не би то радилп стизао би нас прекор, који нам „Вндело" иребацује.

Устакак на српском југозападу Пре него што бисмо наставилн пабпрчење нз мршавпх аустријских извора са којима се морамо за сад задовол.итн. о догаћајнма на нољу устапка. да расправнмо један стари рачун са јевроиским иротнвницима устаника, да погледамо у очи једиој старој, оклеианој клевети некнх шшилпсаних јсвропл.ана на најјуначкије нокрајпне срнске. на Бокеље, Херцеговце п Црно Горце. Нашн бечкопештански пријатељн зову по старој иавпци I Јрногорцеп околна нлемена „ >Јазе1 аћкећпеи1ег" (што режу носове). Кад еу оно јесенас Кривошијанп убнлн она 4 жандара. пронесе се глас, да су им одрезалп ноеове н уши. На то се диже н хала н врана по „Европи" на те варваре. те Патагонцс. Зулукафре н какве ти ја незпам дивљаке. Уз ту вику ирестаде н „далматннски католнчки лист." Јетан од чувенијих пнглескнх часописа 8а1нтЗау Кеу1е«'. доноси велики члаиак. по свој прилици иозлаћеп у Бсчу, где сс нз тога грозпог случаја изводи нраво Аустрнје на господетво надотим дивљацнма у иие просвете. па н па уништење њнхово. ако није друкче. Тај су чланак свп већн бечко-нсштанскн лнстовн радосно прештампалн, да се вндн како мнслн „нросвећена Јеврона." Мећутнм ее доказало. н званичпо нризнало, да су они гласови били лажни. Но баш да је у љутом боју и одрезано које ухо жандарско. да вндимо, како сотнм стојимо у „нросвећеној. занадпој Јевропп." Немачке новине Л1и8(пг1е 2е11ин§'. које пзлазе у Лииисцн. лист за културпи жпвот пемачкога народа, доноси у 2013бројуод 28 јан. ов. год. по повом у уводвом чланку под именом „Анархија (безвлашће) у Ирској," са евнм објектнвно нзмећу осталога н ово : -ТарНс1| 1]пг1 гаап уоп $;га8зНсћеп Мог<1еп. VI)]] еп1че(/П('1]еп 1Јегб111тте1и11Ј;еп, \'оп 0 ћ г с п- и п (I N а 5 е 11 а 1) 8 с ћ II е 1<1 е п, шн1 \\'сП>ег чегЛеп тН (1ст (51аИбсћегев (1 с8 КорСек 1»еч1гаН. \уепп 81е ;иг1 (1ег Н1га8»е тИ етет РоН/Л81еп ревргоећеп 0(1ег Шге к1ешегеи ћаивПсћеп Ешкаи1е ћеј уегвећга1еп Рсг8опНећке14еп ће8 огј Л ћаћеп". (Снакн дан чују се етраховнта уСиства ужасна еакаћсн.а одсецање ушију и носева . а сваку жспу ошншају до главе, која 6н ее разговарала с каквпм полицајцем. или Гш ма какву снтницс куиила за ксћу ко1 к>кве нп^кчимнс личнпети).

То се не номиње у бечким новинама, јер би оне хтеле да представе свету, као да је одсецање ушију и носа само црногорска особина, а из овога се види, да тога има у време рата и код најобразованијих народа на свету, и да га вал.а став.Ђати на рачун разузданих страсти п ратних страхота у опгате па ма то бпо и само међу собпи, тако звани граНански рат. а не као особину или својство каквога народа. Али шта да рсчемо. кад се поједнни аустријски оФиПири хвале, како нри заузеКу Босне и Херцеговине нису могли да усиеју, докле су само зароб.Ђнвали, а кад окре нуше на нокољ („масакрирање") у маси. гада окуиацнју на брзо дочеше Шта лн, кад сад у Сарајеву кажу да убијају стаиовпике на нросто иотказивање. без иснпта и суда ? Јадна науко о нраву. како ли си још мало развнјена, и како ,се у практнчноме животу наопако вршнли ? Кад човек повреди или убије човека. онда се казни затвором, робијом или смрћу ; а кад један народ удара на муке други илн му радн још н о глави, ондасе то зове г усноставл>ање реда.'* „окупација - " (заузеће), „анекснја" (придружење), онда се пита: је ли вређач или крвник образованији, богатији, силнији. на ако јест, онда нма право на насилно освајањ н онда пма нраво да _шири културу,- ма и с пушком у руци с динамитом у тобоцу. Овако су право ималн и калуђери средњега века, кад су шприли „једнно спасоносну" римску веру с мачем у руцн, а у самој ствари ишли за освојањем словенскнх и других народа. Ми нак велнмо. трајног мпра на балканском нолуострову не може бнтн. док се не усвојп пачело: Исток — источнам народимо\

БОНТУ ПРЕД СУДОМ Н. сл. Преси јављају из Иариза Бонту и Федер поионо су данас доведени у ..Генералну Унију" и суочени су с Рианом и војводом Брољиом. Ренубликанске новине јавл>ају да ће се многе замашнс отежнце нротив њих двојице обелоданити. Обрана њихова ненрестано је у овоме: Мн нисмо никада продавали ТИгеа а с1есои\ ег4: да небн наш кредит уздрмали ми смо имали ираво да се на тај начин од штете сачувамо. Срнском министру Мнјатовићу који је хтео доказнвати да • је и Француска одговорна за Сонтуове дуговс одговорио је Фресине, Францусна не може нмати никако одговорности 1 у томе. Србија само на (5мидионаможерачунати к«»ј»1 су у СрСшјн узанћснн. 0 губнтцнма извесних бечких кругова несмемо ннкаквиу нојединос-ти доносити. 11о тслегр. нз Парнза од 8 Фебруара пр. нстражне судије су у главномс ставили на унравне чланове Рнјана и Брољију три нитања: 1. дали су чињенн уображени рачуни на име особа којих немаУ I '2. дали су фнктнвнс днвндеиде раздлва! не? 3. дали су са друштвеним удеоницама чињене кажњиве спекулацнјс? Пр! во нитање оснива се на изналаску имена од особа које до сада нису показале знак живота. Односно другог питања морају оптужени да докажу нзправност, У погледу трећег иитања као што обтужба гласи, Генерална је Уннја нанире које је купила одмах продавала н тиме своје соиствене удсонице тако јако дизала. Како издање хартија које је она сама иродавала н куповала није могла нримати то нх је она сама себи ранортирала. Оптужени веле: да су зато хартије продавали да нс би било оскудице у њнма а тиме да се кредит Банчнн неусколеба. Држи се да ће извиђај рачуна и књига пајмањс шест месеца трајати. Активу јс нсмогуће онредедити. Пасива нзноси на 200 мнлиона. Бонтуо је узео за свога браниоца адвоката Чарбуа а Федер г. Адуи. Говори се о притвору многих члапова унраве. Многи нопови из унутрашности земље јако су оштећени. Легнтимистични Л г гаисаЈ5* { јавља српскн послови н\ г ћсни су овде разним за-