Српска независност

-67 —

воднма али ни с једним нијс со дошло до споразума. — П. Лојду јављају из Парила о покору што га је Бонтуова пронаст причинила: — Носдедња иошта јавља да јс истрага иротив Бонтуа и Федера довршена и да ће сад почстн право суђење. Међу шпекудантима којн су грдно нггетовади надази се и нотражнвач «>ранц\'ског престола, гр. Шамбор; изгубио је 5 милиона. Стара властела у Фобур-СенЖермену особито је етрадала декоји су просијаци : \-заптили им кјтњн намештај што не могу платити кирпје; други морадоше продати кола, коње н дијаманте да подмире потребс живота. Високо ду- ; ховенство и свештени домови изгубилн су тако огромне суме, да клерикално легитимистичка странка важи као Финансијски проиа .1а. Из Рима јављају да је папа имао много удеоница Генер. Уније ад их је за времена продао кад су стојаде на 2500 (Том нриднком се сећамо, како нас виделовци зову г клерикалном и странком. И да смо клерикални мн смо бар православно клсрикални: ал они су као што се види ,из приложеног под— ианинско клерикадна странка! У».) Српска вдада нсће ништа спасти осим једне оставе Бонтуове од 6 (ваљда 4 ?) милиона у франц. банци што је по уговору као јемство за срп. жедез. служило. — Удеоничарп неће да илате даљнх^ 375 Франака. На злочине, којима се Бонту кривн, одређује закон 13 месеца до 5 година тавнице. Мпјатовић отпутовао у Беч но од недељс очекују га опет у Паризу.

Народној Снупштини. Немио глас данас саопштавамо Народној Скупштннн. што се деси у селу В. Шил»еговцу, иред трн сакун .Ђене општне, и то: Вел. Ши.Ђеговачком, Здравил .ском н Крушиначком. и нред многим сакуил»еним народом, што је говорио Милош Богићевић канетан среза^рушевач ког, против скупштннара, који су у опозидији. Богнћевдћ капетан скуни сав народ кон је дошао но-његовој зановести. у механу Вел. Шн .Ђеговачку, и пре но што ноче чигатн адресу скунштннску рече овако : Браћо, зао удес снашао је нашу земл»у у скунштини, наша скунштина ноделила се на већ^шу и мањину, веКина је уз В.1 иаои/г. а мањина је против Зладаоца, и она ради дз. учини преврат у нашој зет/ои, за то те изроде , треба истерати из Скуиштине. На ове речи љегове народ ногдеда један другог, и махну главом.ј После ове изреке 1фочнта адресу већнне скунштинске, и када је на завршетку сноменуо нме Владаоца, народ је тринут узвикнуо: жнвио Владалац. После поче чнтати имена носланика, који су занисани у адреси, н када их све изре1)а, уннта народ, нма ли имена и ваших посланнка да су занисани. н неколико љих рекоше да нема. Нема. да рече канетан, они су изродн, и онн су свн нротив Владаоца, н на њих Владалац мрзи. јер они хоће иреврат. За то треба сада вн да им одкажете иоверење, и да жигожете њихов рад као неумесан и несрећан, а већини да благодарите. II иочне читати и:\јаву коју је сам саетавно, и када је сву нрочита рече: Ко се не нодпише на овој изјави. он је са мањином скупштипском нротив Владаоца. Народ чувшн ове речи канетанове одмах се ра зиђе. само остадоше кметовн и одборници. Канетан поставн нандура са острагушом у руци, на вратнма собе механске, и ночне звати једног но једног кмета и одборника, и нод нритиском натера их да се ноднишу, само се нехте нодиисати онштина Вел. Шиљеговачка и Здравињска. Каиетан као бесомучан ночне нападати на нонове овдашње, и на снромаха учнтеља, који никоме није хтео воде замутити, иити се икада мешао у иолитична носла, али ко ће њему доказати. О јадна Србнјо, шта си дочекала у данашњем 19 веку. О весели народе Срнски, докле ће се овако са

тобом иостунати, докле ћс те сннови твоји које ти раниш и нлаћаш овако кињити, н растројавати. Зар сп овакву слободу Србијо себи нзвојевала. Где сте сада да видите изгинула браћо наша за крст частни и слободу златну, шта се радп у уставној и незавнсној земл.и вашој?! Ово вама јавл,амо браћо наша, којн сте у скунштннн у опозицијн, да знате какове замке снремају вам нолпцајнн чнновнпцн, којн нрппадају напредној странкн. Немојте браћо клонутн духом, но смело стунаЈ*те нанред. н борите се за наролпа ирава. јер је сав народ уз вас. II ако до1>у из народа какове изЈ *аве нротиву вас. знаЈ *те да то нису жеље целога народа. но ноједипих кметова. коЈ *е Ј *е иолиција нод топузом патерала да се поднншу. Грех вамн браћо на душу, ако не тражнте заштпте законске, да оперете љагу која вам се паиосп. Ми свн врло добро знамо, да нема у скупштини ни ј^дног послапика, кој'н је нротнву нашзг мплога Владаоца, п када бих зиали да пма и Ј *едног од вас, мн бпх га камењем убнлн, али знамо ми то да су ујдурме ноједнних садањих нолицајаца иротнву вас. Мн вама желимо срећан оад, н хиљадили се таковн сннови срнскн. Вел. Шнљеговац, 21 јануара 1883 год., Милета Раденковић нисар оић. В. ШиI љеговачке. Радоје Чабрић трговац. Сгеван Ристић, Аврам Живковић трговац. Аврам ЈовановиК зем. из Здравиња, Антоније Цветковић зем. из Беласице Алекса Нвановић зем. из Мадс Реке, Милисав Жнвковић зем. из Бедасице. Мнлисав Евгеннјевић зем. из Беласице. Станоје Гвоздановић зем. из М. Реке. Марко Јовановнћ зем. из Мале Реке, Ђорђе Веселиновић зем. из Мале Реке, Обрад Јовановић зем. из Бедасице, Радоје Милосављевнћ иредседнпк опћ. здравињске, Миладин Павловић члан опћ. здравињске, Јован Милојевнћ писар опћ. здравињске, Живан Марковић зем. из В. Шиљеговца. Милета Петровић зем. из В. Шиљеговца. 1 Василије Стојковнћ пз Рибара. Антоније Мигрић инсар опћ. Рибарскс. Јован Канић из В. Шиљеговца. Лазар Динић из В. Шиљеговца, Милоје Ђорђевнћ из В. Шиљсговца, Павле Јанићијевић из Су• шице. Вуле Радосављевић из Здравнња.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА. Из Раче Крагујсначкс јављају нам за иопа Косту Јовановића напредњачког гласила да је ->1 пр. м. ноћу коцкајући се картаиа па новац потукао се са једшш гра^анпном те му је чита улупана а лице нзгребено. Овако ради млади попа поред толики тужаба противу н.ега.

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СеЈпнца ол I Фсбруара 1882 После више дневне дебате уевојпла је пародна скунштина јуче нре нодне нреддог закона о 1шжим школама за по.Ђску прнвреду с некнм нзмеиама п допунама. Расправа око тог законског нредлога текла је доста мирно и објективно. Говорницп и с једне п с друге стране нризнали су потребу и важност ниже по.вонривредне школе, само су многи из оиозиције желслп, а то је екушитнпа и усвојила. да се министар Финансије послужи саветом стручне комнсије у целоме раду своме нрн осниваљу ових школа, у првоме реду, да но мнењу те комисије тек одреди у којим !>е се местнна таке школе завести. Једина замерка коју смо ирину11епи да на тај закон учииимо, то је за наше иолитичке прилике доста карактерна нрта да се н већина и мањниа скунштипска сложнла, да се војничко вежбање нсклл чи из тих школа. То је крупна ногрешка, која се могла и требала избећи; парочито је била дужност владе, која се у свима прнликама хвалп да може рачунати иа оданост вс-

ћине скупштинске, да своје назоре и у овоме питању одржи. Што је то пропустила, неможе јој се ппкако опроститп, јср кад се и у самим основним школама, но иримеру већих и уређенпјих држава, увађа војничко вежбање, и кад нри томе свакп србин мора бити војник, онда је доиста чудно што се могло појавнти противника војничком вежбању у земл.орадннчкој школи, нарочито кад се још усвојило да се ђаци тих школа, који су с отличним успехом свршили школу, ослободе дужности у стајаћој војсци. Још смо нрину1>енн на овоме месту да замеримо некпм говорницпма из већпне скунштннеке, као на нр. М. Милићевпћу и другнма што су у овнм чисто унутрашњим дитањнма пашнм иаглашпвали позив н задатак Србије идржали заиста похвалне п иатриотске беееде које бн много пре имале места нри решавању каквог уговора са Аустро-Угарском или са Бонтуом. па најзад и у нрилнкама кад се диже реч нослаиичка у прилог части и угледа земље, што влада „нацпоналне политике с пол>а" више од годину дана оставл>а грађане српеке у страним хапсанама да труну и нропадају. У данашњој седннци одговорио је мнннстар грађевина, Гудовић.на ннтерпелацпју нопа Мнлана 'Бурнћа због путова у ужичком округу. Његов непотпун одговор нзазвао је интернеланта да жестоко наиадне на владу због бројне небрнге Што се ни најмање не стара да подиже друмове у ужичком округу. За пон Миланом устаде М. Жуњић да н он од евоје стране као посланик из ужичког округа пребаци влади немар и небригу за те заборавл>ене крајеве. Вел>. Јаковл>евпћ прнхвати онет са своје стране да је влада требала впше нажње иоклош.ти ужнчком округу; он изјавн да је незадовољаи са одговором и бацн крнвицу на окружног начслника. Још су говорнм ноп Новек Милошевић п Пет. СтеФановић нротив мннистра и тада настаде призор каквих је редко у нарламентима светскнм: Мнннстар Гудовпћ, одговарајући на нрцмесбе нредговорннка, а можда и нешто хутит што су и некп члановп „панредњачке" нартије сложнли се у овом нитању против њега. пзјави да је све учииио са техпичке стране што му је бпло у дужноетн. те паводећн да би н другн требалн да чнне њнхову дужпост баци сву одговорност на нзвршне власти. Метак ногодн. Мипиетар унутрашњнх нослова, Гарашанин, устаде да одклони од себе ирекор свога колеге. те вал>да у намерн да му вратн мило за драго, рече да не може бнтн говора о одговорностн извршннх власти, да кле о његовој одговорности, кад у том округу „још тако рећи није нут нн траенран." Дебата иостајаше све живл>а. Гудовпћ се трудио да докаже са званичним актпма, да до њега нема крнвнце. Предссдник скупштпне, такође као посланик нз интересованог округа, придружн се незадовохницима те и он осуди владу. Жуннћ п ноп Мплан један за другнм надметаху се с председником скупштнне' ко ће више и спажније да побије разлоге мшшстара и да нх већма окрнвн. Поп Милан рече да не крнви полицпју због неизвршења, већ самог : мпнистра унутрашњих послова, ко, ме је дужиост пе само да наређујено и да се о извршењу стара. Најзад наетаде између мннистра Гарашаннна и пона Марка Петровића кратко али доста значајно иарламентарпсање, што је пон Марко навсо да јавна гласила треба министрима да служе за нут којим ће дознаватн за све гата бива у земл>и: и кад поп Марко на пнтање мшшстрово речс, да се то њега т.ј.

г. миннстра Гарашанина тиче, министар га унути да поднесе интерпелацију на ће на њу одговорити, нашто опет попа Марко са своје стране изјави, да иптерпекације не иомажу кад се на њух може и да не одговори. У истој седници одговорио је ми нистар председник као мииистар спо.ђних послова, Пироћапап, на ии терпелацију иопа Мил. Хурића због Мплеика Борисавл>евића који већ годипу дана робује у Босни. Миленко је прошле године прешао у Вишеград и ту су га аустријскс власти ухансиле н у Сарајево спроведе, где н данас без исиита и суда лежн у затвору. Миннсиар Пнроћапац на вео је од прплпкс то исто и додао да је влада све нужне кораке учиинла да Миленка ослободи. но како је Миленко окрнв.кен због разбојништва, те му ауетријски судовн суде, то се мора еачекатн резултат п према томе поетуиити. Разуме се да овакав одговор, са већ тривијалном Фразом Пироћанчевом да неби бнло у иптересу еаме ствари о том сада говорнти. — није могао задовол.итн интерпеланта. Он жестоко нрекораваше мииистра што је оставио српског грађапнна да пуну годвну дана ни крнв пн дужан робује у тућој земл>и. Нзмећу осталог рече како се бнвшем миниетру спол>них послова, Мијатовићу, жалио за тај случај п како му је Мијатовић рекао да се умири и да ће Миленко ире њега кућп доћп. Од тог доба нрошла је година. За тим је интерпелант споменув добре односе наше са Аустро-Угарском, и нзјавио чућење да та добра еуседка наша ве поклања влади сриској ни толико новерења да на њено заузимање нустн на слободу ернског граћанина! Какво је онда то пријател>етво'? Поп Мидану се придружи Сима Милошевпћ. Он рече да еу аустријске вла сти разбојнпчкп поступиле са Мн; ленком н да Аустро-Угарска која хоће да уносн културу у тнм крајевима нимало није утекла од Турске. Прнча како је Миленко на мукама бно н да га аустрнјске власти зато не пуштају што је сав испребијан н осакаћен. II на све ове страшпе оптужбе на и сам прпговор пон Ђурнћев да се влада није као што треба заузела за српског ноданпка нашао је Пироћанац за довол>но да одговорн како не може тако лаким тоном да улази у ону ствар и да да свечаног израза н доказа да донста постоје добрн одпоси са Аустријом и да тако политпка владииа наилазн на рпште одобравање! Министар је оставно па вол>у пнтерпеданту да верује нлн не всрује ономе што оп каа:е п завршно је првом изјавом својом да се мора сачекатн резултат судске истраге. Пон Мплан у онште одобравање опозиције одговори минпстру да пе разуме таку полнтику која не дозвол.ана мннистру да за штитн граћане Србије. То може сзмо нолнтнка малодушпости и попуштања бити, коју он осуђује. Но то свс не поможе јер ее ћеИина >адовољи о.џовором министровил. Прн крају седннце ставп Н. Пашић ннтање на нредседннка скупштине: шта је учнњено са његовом ннтерпелацијом на мивистра председннка због нреиоса Бонтуовнх обавеза у ствари српске железнице, и хоће ли мипистар председник на њу одговорнтп? Председннк скупштине рече, да му је мннистар нредседннк јутрос вратно интерпелацпју да је упутн одбору, што је н учинио. Пашић незадовол>ан тим одговором нагласн да је већ трећи дан како јс ннтерпелацнју ставио и да се такнм ноступком обидази закон. Присутпи, иредседник ЈГироКаши нс рече ни речи. При гласању била је већнна уз председника.