Српска независност

— 72 —

штжну изиђете. Ви сте ноглн и требади ■зИскати од владе сјо нужно обав штење да и ра наше питање одговорите. Тврди да удовор просто није испитан, нити су проучени уговори које је Анерика с другим државама закључила. У и^вештају нема ничега што би могло служити као објашњење, њима сс просто препоручује примање уговора, Већ то но себи било би довољно да сваки носланик г^аса против њега. Осуђујс лањски уговор са Аустро-Угарском јер нас је оштстио. И сада тај наш рђав ноложај у који смо допали прсма Аустро Угарској прсносимо на све државе. С тога не може гласати за уговор. Мил. ЂуриК Трговачки уговор закључен са Енглеском далеко је иовољнији од уговора закљученог са А) стро > гарском, иа ииак се та) уговор некад осуђивао но нисмо се на том зауставили. Уговор закључен са Аустро Угарском далеко је штетнији по индустрију, занате и трговачке интересе нашс. Њиме смо постали надннчари те државе. Ако је влада пошла тим штетним лутем по самосталност политичку и економну, он неће да је •потпомажс. Одсудно ,јс прогиван Нов. МилогиевиК. Чудн се известиоцу и влади што ћуте кад народни посланици траже обавештења. Може лн посланик онда такав уговор примити ? Шта ћс да каже народу кад га запитају за гај уговор и од какве је вајдеУ Мора казати није знала ни влада ни одбор ваљда се просто хтело да се отвори какво консулско место у Америци. Љуб. Дидиб Ми смо у Нишу одобрили трговачки уговор с Енглеском. Л>уди који су тај уговор у новинама најжегаћс осуђивали и махне му налазили, закључили су кад су догали на владу трговачки уговор са Аустро Угарском на много већу гатсту земљс и окрњилн су и и онај добитак који је влада и скупгатина у Нигау земљи извојсвала. Сад кад је та погрегака и гатета учињсна, све једно је гласали ми за или против овог уГовора који је природна последица закљученог уговора са Аустриј »м. Њему је жао и он осуђује да је влада наиустила гато је за државу било добивсио. Замера гато влада или не зна илн неће да објасни скуигатини какве користи можемо очекавати од овог уговора; С тога је противан уовору о коме нико не можс да даје обавегатења. В. ЈаковљевиК упућује говорникс из опозиције на лањски трговачки уговор са Аустро Угарском да се из њега обавесте, јср Аустрија ужива право највећма повлагаћене државе. Слаже се с поп Марком Истровићем да сс уговор прими. Д. КатиК Редко је који уговор примљен с потпуним обавегатењем па тако и овај. Кад је уговор утврђен на основу уговора са Аустро Угарском онда не може ни од њега бити користи но земљу с тога је нротив уговора А. ОзеровиК Од Сев. Америкс имаћемо све користи које уживају и друге државе. Америка не тражи од нас вишс но што нам даје. Уверен јс да сс равноправно преговарало. Гласа за уговор. Ђ. МилетиК Сва је ногрегака гато је лакључен уговор са Аустро Угарском. Кад нас на сваком кораку сузбијају одкуд смо онда могли равнонравно нреговарати. Нагае спољне приликс иосгалс су горе него за време васалства. Уговор није свестрано исиитан кад известилац не уме да дајс обавешгења. Гласа против. Министвр ПироКанац. Говорници нз опозиције говоре о овом уговору, но кригигау целу радњу владс при закључивању уговора. Само сс губи време . гато критишу лањски уговор са Аустро-Угар'•ком који је скуигатнна усвојила н влашлац нотврдио. Овај јс уговор проста ^екларација у смислу највсћма повлага1»епих народа. Не разумс прекор Т. Туцаковића да уговор није закључен на основу равнонравности. Ми смо се погађали са Аустријом, тражилп смо нигае а добили мање. Тако је и Аустрија чипига. Нлада је закључила тај уговор гато .јс користан по :»емљу. Ви ћете нас ту-

жити, ако таЈ уговор нс рати*икујемо. Спомиње користи од њега, н. н]). скупоћу говсђег меса. Каже да влада преговара са Француском. Немачком, Русијом. Турском н Румунијом да закључи таке уговоре. Вели да то нису питања нолитичка но земаљскс природе н да се до бољн уговора нијс могло доћн, зато може скупгатина равнодугано нристати. Р. МхигошевиК очекивао јс да ће министар-прсдседник дати обавегатења на Пагаићево питање. но се нрсварио. Јсдно је јасно да нам Амсрика нризнајс право највећма повлагаћених народа. Одбор јс требао изнети та нрава која уживају ти народн. и иобринути сс да нас обавсстс каквој тариФн подлежс артикли иагаи. Тражи обавсгатење због јавног мнења. Министар-иредссдник )е бар требао објаснити каква ће нрава уживати наЈпи трговцн који с Амернком радс. Одбор је био дужан да свестрано ствар иснита и кад то пије учинио, нисмо им криви гато морамо гласатн нротив уговора. М. ПетровиК објагањава свој говор. да је из иогатовања нрема америчком народу за уговор, кад смо та нрава већ нрнI знади Аустрији. Тимс ћсмо створити Аустрији моћног конку^ента. После попа Марка говорили су : М. Милићсвић и С в. С т е в а н о в и ћ (за) обоје нравдајући уговор због капитулација. Сима Милогаевић С. Нсс т ор о в и 11 (против), 0 з е р о в и ћ (за), Р а га а М и л о га е в и ћ н Н. II а га и ћ (против), Д р. I' а ј о в и ћ (за). 1'. Попов и ћ (нротив), М а р к о Г> о г д а н о в и ћ (за). А р с а Д р ен о в а ц н Т о д о р Туц а к о н и ћ (за), који јс објаснио министру-прсдседнику како он разумс равнонравност. Најзад јс говорио нзвестилац са свим полсмично н нредссдник министарства Пироћанац. Ио свргаеном иретресу стави прсдссдник на гласање. Всћина прима уговор. Долази конвенција и уговор са Холандијом. Изеестилац чита уговор и извегатај одборски. Н. ГЈашиЛ 1зјављујс да ће онозиција из нстих узрока као и код уговора са Амсриком нротив гласати. Погато вигае говорника нијс нријављено, ставља нредседник н овај уговор на гласање. ВеКина га усваја. Сскретар чита указ кнсжев. којим се овлагаћује министар Фннансијс да поднесс скупгатини закон о установљењу сточарских завода. Састанак јс закључеи у 1% часа ио подне.

Претилата на „Дар Мар" прима се непрекидно. Нретнлатити се може код еваке местне ноште Адмннисграцнја „Дар-Мара" прима претплату од 9 — до 12 нре, и од три до 6. после подне. Уредништво „Дар Мара" Огласи Тражи се Јсдна солидно :шдана кућа са 5—(» соба, кујном и осталим нрннадлежностима у — улицама сннже главне полиције и око по:1орншта да куни на отнлату. Који би гакову имао и на от плагу за неколико година продаги је хтео, нека и:шоли јавити се уредпиштву овог листа. 1ГРАЖИ СЕ ЈЕДАН СТАН СА " две до три собе без намештаја за самца у околнпи теразије. Унитати у штамнарији код „Светог Саве."

ЛОВАЧКО ОРУЖЈЕ ГАЛАНДА првог Фабриканта европског; 13. гис <Г Наи1сИ11е, Рапв. са Фабрик ма у 1»нрмингааму и у Лијежу. Албум 1а.гандов. велико дело о оружју гааље се гратис и Франко, на захгев преко илаћепог писма. М. Оа1ан(1, ^а1)псан1 <Г агтез 33. гие <Г Ман1суШе.Ра пв. 8—52 ^ А. Т. Ларога наг})ађен са 1в.()00 ^ МФранака, 8 медаља на нзложбама к ј V Паризу 187« итд. II н шшжиив и

и и и и и и и и

еликсир 8ИНСКИ

снжећи. опорвљући и против гроанице: препоручујс се иротив слабости, изнемогдости, неуредности стомака . нротив застарслих грозница, којс се нису моглс излечити кинином и т д. и с т а

иротив мсигокрвља и бледоке, анемије итд. Рапв. 22 с* 19. гие Огоио! е1 Рћ -1СВ.

I 1а МоШе ^ оообита параш одпиринџа направљен с бисмутом. на јс за то врло добар за лицс, нрионе за кожу н не видн сс, а такође даје боју млађаног изглсда н нрироду нежну. Можс сс добити код Ш. Фаја, нроналазача у Паризу и код свих нароФнмера. Ситинска покада која то својство има. да одржава мекост н нежност руку у руку чува од свакс новреде, која би им се утицајсм хладноћз могла нанети. СН РАУ, РагИшопе ш Рапв 9, гие <1е 1а Рајх. Огаваригиге ко^ свију парфимера и фризера.

У суботу (Ј Фебруара дава1>у у Палилулској цркви, у 8 часова ире иодне годишњн параетос моме почившем еупругу МИЈ1ЕНК7 МАТИЋУ ВИВ. ПКШАД. КАНКТАНУ Магдалена Матић

Свакоме бесплатно одправља упутство за потпуно излепеље у тајности и са мало тропгка, тајаих болести скорашњих н застарелих само вал.а писати: ЕУМ1М, Ујеппе > 1зеге > Ргапсе.

и и и и * и И и и

Способни агенти потребују за продавање ба ^енских ло.)ова од 1846, који ће сви скупа до 1886, са згодптплма дасеизвуку, заједно у групи са 3. ароцент. кнежев сриских Премија -лозова , са уплатом по 5 Фор. и 18 Фор. месечно; за рад добијају агенти добар проценат. Фрапко -оФерти нека се ша.ву Вапкгеге/п/дипд Сгип & Со. Ат$(егс/ат НоИаис/ Прилепчиве болести Болести ноже, чиреви. крвне болести и т. 4. лече се Депрквш дзооецк» Др-а Оливијера одобреним медецинском академијом у Псризу н владом и чстиригодишњмн искуством нублике засведочсни као изврсни. употребљују се у болницама. Извесно лсчење овим моћним деиуратнвои од улцера, екулмана. аФекција <*корагањнх и застарелих, случаја консекутивних у устима и гугаи итд. 24.000 Фракаха награде да ннкаква друга метода нема овнх изврених својстава. Лсчење пријатно, брзо, невино и поуздако. 62 ше <1с ШуоП Рапв. Конзултације од цоднс до Н еати и рско писама. за тоци.кање на леду Американске НаМах обичне са кајишима од сваке велпчине добили смо ових дана. Браћа Карапешићи

ТРГОВИНА АНДРЕЈЕ Ј, ЖИ ' вадиповн^а потребује једног шегрта н ирактиканта из добре куIIе који могу одма ступити.

ЛАМПЕ

Берлинске познате као најбол.е н најлепше н то асталске сеће и дуварске добили смо ових дана. Браћа КарапешиЂи. ТАМАЕ ШБ1ЕК плод ча чигаћењв ОКИЛ-.СЖ освежаваЈућн протнв затвора н гаул>сва најпријатпије (•рество чигаћења за децу. (тп11оп. рћагш. 21. Кпе Иапк1и1еаас, Рапл Каса снгуни нротиву ватре и лопова добилн смо у комш-нон нз Фабрикс Н. Полцер и кумге. из Беча која је на свстској изложбн Бечкој до^ била највећу прсмнју : диплому иризнателнск сти. Браба Карааеши&и

Мојој почившој еуцрузи А Н Н И даваћу 6 Фебруара, у Суботу у 9 'ј 8 чаеова ире подне. годишњи параетое у палилулекој цркви. Молим иријатеље да изволе приеуствовати овом еиомену. С. П. Бајалови* профвсор

власник ..Лпужина за потпомагање Српске Књижввности*" штампано у штамнари.

ји .кож^в.

О авр." кнез михаил. ул. вр. ј одговорни уркдник Др. Лаза Кости*