Српска независност
— 71 —
Л Г. Мнјатовић, српски министар финаисије, који јс, као тто је ноанато, стигао ономад у Парпз, видео је јуче: Бонтуа. председника министарског савета, г. Фресинета. и министра Финансије Леона Сеја. Нропаст генералне Уније, особити је оштетила српску в. 4 аду. Нашн читаоци . знају како се то друштво обвезало саградити срие.ке железнице, и било је овлашћено подиКи на то зајам од 100 милнона дипара, за које јемчн Србија. Но већ је било досад расиродато обвезница. за 30 мнлнона. који је новац ушао у касе генер. Уније. а толнко би кнежевнна на сухо пзгубила, да јој није мнннстар Финннснје могао ставити забрану на кауцију од 4 м :лиона убанци франц. и на вредност које су положене у Србнји за јемство. Г. Мијатоиић цени, да ће се штета свести на 18 м.:лиона, пгго је илак огромна сума за малену државу. Оно: г. Бонту је увсравао г. Мијатовића, да ће сви поверитељн ген. Упије примити 50 на сто. Но то је само нада, никако пак извесност. Што је српски мшшстар Финанс. дошао овамо да тражи. то је какво Француско друштво, које би хтело примитп на се ерпске железнице. јсдном речи, замепити ген. Унију. Од Француске владе не пште он материјалне помоћи и не би пмала никаковог повода дати му је — него само моралну потпору у интересу француекихх држилаца српских обвсзница. Ако влада у којој учествује г. Мнјатовнћ. не биуспела да ујамчи. како било, извршеље погодбе учињене лањске године са ген. Уннјом, она ће бнти збачена, ^ а влада која дође чосле ове. небе хтети, о томе нема сумње, иризнати дуга нрема носиоцима обвезница , којибиу том слу■чају били стубоком оштећенп. Тако бар мислн г. Мијатовић и ето зашто се он узда у моралну потпору француске владе. Ал у чему би се могла еаетојати та морална потпора? То је оно што би врло мучно бпло означити. Толико Љл Ггапзе" . а слободно се може казати. и толико Француска влада. Ми смо у прошлом броју одговорилп на виделов чланак од нрошлога петка, ■којпм владино клепало опет сипа јед пламен на -опозициону штампу, што ова напада владу због изненадног пада предузнмача српске железнице. Генералне Уније", и што разглашује да је земља с тога тешко оштећена. „Видело налази да је то вепатриотски. да се тим обара нашој држави кредит у најважнијем тренутку а . оно у томе налази „до данас нечувену и невиђену бестидност, којом се превиђа чак и углед и интерес ржаве и т. д. Ми смо се у ирекјучерашњем свом одговору на те клевете држали обране. Но горњн извештај париекн о нечувеној очајаичкој с-мутњи нашсг малог Финанцисте по Парпзу даје нам не само повода. него п права да пређемо у нааадај. Пре свега да видимо. ко нам обара кредит: Зар сс може тај кредит још већма борити, пего што га ви већ оборнсте? Ако се може. онда га нико тако из оспова не може искореннтн, као што је то учннио ваш л>убезни Чеда у Парнзу, кога већ. н сама ваша прнспа пријатељица стара. Нреса назива _до крајности лаковерни' 1 Ако се Бонтуовим најпокорнијим н до послсдњег часа поверљивнм клијентнма може још обориги какав кредит. онда је то учинио Чеда т<грбаре^и са нагиом же.ге.зницом ао Паризу од куће до куће и намећући људнма опе услове. којима се само пропаличкс државе обавезују. те изазивајући тако у сваком солидном предузимачу сумњу. да Србија или неће хтети. или пеће моћи одржати тих несмислених обавеза. То недостојно торбарење, то је она »нечувена н невиђена бестндност. којом се обара чак иугледн интерес државе' ; . јео и ако се баш и нађе каква нарнска банка. која ће примнтн железнички посао пропалице Бонтуа на н пашу штету од Бонтуа. то ће битн само нод оннм истим каишарскнм условима, којим пас је Бонту био велао, па ће можда за примљеиу штсту искати и банку, исто као Бонту, а то ће Србију далеко скунље стати од оних 40 милијона, ма ови сви проиали. Још сувише не смемо нн то сметути с ума, ко нам јемчи за солидност Бонтуовог пријемннка? Они исти који су нам јемчили и за солидност Бонтуову. Према томе не може бити у нападању опозиције ни непатриотске побудс. Но баш кад спомепусте пепатриотство у опозицији, да се мало разрачунамо. А како оно беше, кад Аустрнја стаде паваљивати на пређашњу владу да јој изиуди уступке, којн се само од васалне државе могу тражити н који воде правцс до напуштања пезависности државне, па када се влада мушки одупре том обесном искању, — ко оно беше што иокрену
г Видсло и те одмах стаде и у томе „Виделу и и преко својнх безазлених тадањих присталаца у скупштини журити уговор с Аустријом по што по то? Који оно беху, што непрестано облстаху око ауетрнјског носланства. нудећи и намећући своје лакејске услуге за све што се год буде захтевало, само да се уклоне они, којнма сте лично завидели ? Који то беху ? И да лн је то било патриотски, или издајнпчки ? Да ли би Аустрија успела и са грговнчкнм уговором н са својнм „врло католнчкиА1 ц Бонтуом, н са другим разннм неправнлиим атентатима на српску државу независност, да се није нангло у српству тако јадних синова. »огрезлих у партајеком слепилу-? И ви још имаге образа, вн смете још да изустите реч г патрнота" и да је одричете опозицнји? Што сс напослетку тпчетс ^нечувене н невнђене безстидноети". том наспиљаричком грдњом г Вндело"живо ономињенаону жену у народној причи „стрижено, кошено~. Муж велп да је трава кошена, жена хоће силом да је стрнжена и никако* не попушта, док је муж у љутнни не бацп у воду: ал она још иепод воде дпже руку и ноказује прстима да је стрижена. Тако и _Видело и . Онозиција, уз коју је у том случају без икакве сумње скоро сав народ, велн да је „Видсло ц бестидно. што га ни Бонтуа>ва брука не може да застиди. а оно грцајући у својој срамоти још опозицији иребацује бестидност, Лнпсује, а псује. Но оставимо за један часак вашу славну нрошлост. Узмимо олакше и Чедино торбарење, одбимо м}* на дару, на очајање и на е.рах од последица, јер знамо да очај и страх у гако јуначких другова. као што је наш 'г. Чеда, може да иомутп свеет и да тим умалн урачуннвост кривнце. Но г. Чеда се није задовољио тим. Он се у своме страху, да му се не измакне министарска столица. дотле заборавно. даје пред Француским мпнистрима <ж.гевегао денунцирао свемогуКе будуКе сраске владе н министре, да неће хтети нрнзнати сриског државног дуга. Може ли се замислити жешће, кримнналиије г обарање крсдпта нашој држави у најважнијем тренутку." него што га обара сам ваш мпнистар својом клеветом на сву будућност Србије?! И ви сте ипак тако бестиднн те с.чете још изуетити на друтога реч „бестидност"!
Иахгга, штета Уздањс наше _мудре владе~ и њеног смотреног министра Финансије, да ће маеа пропале генер. Упије моћи платити поверитељима 50 на сто, оснива се на нади. да ће удеоничари иропале банке пО искању синдиката имати још да уплате неуплаћеннх Н75 Франака. на сваку удеоницу. Но како удеоничари то неће драговољно да плате, то би се ради тога морала покренути парннца, која по масу нема ннкаквог нзгледа на уснех. Како су ти изгледи посебп ништавн. види се отуда, што је, као што се јавља из Париза. синдикат пропале банке већ <>дустао од свпг искања , јер неби имао чнм да плати нн парничних трошкова. -=*»ФИФ^* СА НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ Седнпца о,\ 2 Фсбруара 1882 На данашљем састанку одговорио је мипистар нојни. М. Лешјапнн, на интерпелацију Арсе Дреновца због неких злоунотреба окјјужног команданта крушевачке војске. што је прнлнком ироласка једног батал.она стајаће војске кроз Крушевац снлом натерао народну комору да преносн ствари тога батал»она. и што су том прилпком многи народни војници кажњени, па н неки који су се теле^рафским путемобоатилн миппстру војном и молили да казненима оирости. такође осу1>енн па загвор. Одговор министров. основан на званпчним извештајима, изазвао је жестоку дебату каја је за сво време састанка трајада. И већнна и мањина скупштипска сложише се у осуди нротив миннстра војпог, иа и сам председник скупштине пашао је за нужно да заузме положај протнв њега. Изгледало 1*е да је већина скупштинска оберучке прихватила оитужбу онозиције нротив овогмннистра, — нз каквих нобуда, баш
нротив њега, н да ли из сличних због којих је дан нре „дисцинлинирапа и већина скунштинска ударила иа министра Гудовића и иодржавала нанад све док се није оккренуо против Гарашанина , — о томе ће можда скоре нриликс бо.ке умети да одговоре. Свакојако остаје занимл.ива доста неразјашњена нојава, да већнна скуиштинска устаје иротнв војног мннистра и министра грађевина због стварн које баш не засецају такојако у живот народни, а ћути као заливена, шта више брани владу кад се износе нолицнјска нечувена наси.ка и кад забринутп народни носланицн траже рачупа од владе због лакомисленог ностунка њеног у стварн проналице Бонтуа и чекају узалуд ево већ 14 дана да влада умнрн земл.у и да изнеее право стање ствари. Но није само то једипн моменат, који ће још већма збунити узаврело јавно мишлење од како је наш „усрећилац" Бонту срамно жигосан као варадица. У народном нредставништву чуло се тога данаисједне и с друге стране тако ужасних н у исто време жалосннх речи иротив војске српске и старешина њеннх. ОФицира. да смо мислили, да нисмо у срнској већ у каквој туђој скупштини која има рачуна да нанада на српске ОФицире. Ми немнслимо да нравдамо изгреде појединих ОФИцнра и војених старешина ако их има и кад се износе на среду, али нпкако неможемо одобрнтн да се због нојединпх случајева напада на све па н на саму установу стајаће војске. То ннти је нраведпо нити патриотично, нарочиго данас где се у суседству нашем бореједнокрвна браћа наша за опстанак свој. Кад бисмо и после тактике владине у Бонтуовом питању могли да видимо озбнљног рачуна о њој, ми бисмо с иуним нравом пребацили кабинету Пироћанчевом што члановн тога кабпнета ни једиом речи не узеше у одбрану српску војску и њене стареишне овако морамо да сажал.евамо тај појав н да бар нона Мил. Ђурићу одамо иошту иризнања што је једнни од говорника тога дана уеред сриске скупштине умео да разликује војску и старешпне " њене од оппх који ираве нереде. Дебатаје трајала чптаво пре подне и свршепа је с пзјавом мннистра војног коју је скуиштииа узела на знање. да ће у овој стварн нареднти ислеђење. У истој седницн иоднео је владпн носланпк Мил. Богићевић оставку. коју је скупштпна усвојила; а ново пзабранп иосланпк за срез грочански. Св. Гарашанин. своје нуномоћије. Селница ол 3 Фебруара 1882 На данашњем састанку примила је скупштииа већином гласова закључену копсуларну конвепцнју и трговачки уговор са Сев. америчким државама и са крал,евинрм Холандијом. Дебате је било само око нрвог уговора са Америком. Т. Туцаковић, Ђурић, Нов. Милошевпћ и други из опозиције говорише нротнв уговора што је закључен на основу аустро-угарског српског трговачког уговора као штетног но иитересе земал>ске. Ник. Пашић ставио је иретходио иека важпија
нитања на известноца одборског, Г Б. Нешића, у прилог обавештења скупштине, но известилац је нашао да није дужан да на та питања одговори. То је, да се најблаже изра зимо за осуду зна се да се у евима нарламентима одборн и известиоци зато бирају да у споразуму с владом спреме све нужне податке који може да послуже скупштииарима као обавештење како би по савести својој, потпуно убеђени, дали свој глас. Друго је питање: какав је то материјал; али изићи пред скупштину као известилац одборски и ограничити се на просто нрочитање нројекта и сувонарног извештаја одборског, да је одбор свестрано нсиитао уговор и да га ирепоручује на примање, а не наводитн скоро ннчега, шта внше рећи отворено д^ ннје дужан давати обавенггања. — у том ногледу. без сумње остаће београдски носланик Ђ. Нешић јединствеп као известилац одборски! Председник: А. Ђ. Поновић отвара састанак у 9 3 / 4 час. пре подне. За министарским столом : Пнроћанац, Гарашанин, Новаковић. Радовнћ. Чнтају ее молбе и жалбе, за тим нека питања на ноједине министре. Председник. Пре пего пгго сс приступи дневном реду. јавља, да ће у будуће, сазивати ееднице у 8 часова н редовно прозивати послаиике. На дневном реду : консуларна конвенвенција и трговачки уговор са Сев. Америком. Известилац Ђ. НешиИ чита конвенцнју и уговор заједно са извештајем , одборским. Т. Туцакоеик. Прошле године нри претресу о адреси захтевао је да се трговачкн уговор са Аустро-Угарском закључн на основу равноправности. Тнме | би државне каее дошле до много већих нрнхода ђумручкнх, одржали би се занатн н потпомоглп зачетци наше инд\ | стрије. Но влада је нашла за добро, да не стане чврсто на томе земљишту, већ ; је пошла иутем нопуштања. То је но' следнца да сад морамо све да попуштамо. Тако носматрање владе донеће рђавих последица н за занате и за трговину н зачетке индустрнје. Према томе одсудно је нротнван сваком трговачком уговору којн није закључен на основу равноправностн, зато ће н нротив овог уговора као таког гласати. Марко ПетровиИ критшие угосор са Аустро-Угарском н вели да је влада при закључењу тога уговора спшла са основе рецнпроцитета и иристунила попуштању. Н овај уговор са Америком утврђен је на том основу, зато може н он бнти штетан но земљу као и Аустро-Угарски. Замера што се нодаипцн страних држава ослобођавају од свих обвеза. Тиме ее ствара иривнлегпсан положај странцимау земл.и. Наводи како је Америкча производња иоплавила цео свет, на ће штетнтн н нашу пронзводњу. Но кад смо Аустро-Угарској свс то признали која нас у свакој прнлпци екснлоатише. налази да нема разлога да скушнтина одбаци уговор са Америком. Ник ПагииА Пре њо што се упусти у еаму ствар моли нзвест»оца да му објасн" који артикли наши иду у Америку кој се из Америке у Србију уносе и какве таксе ностоје. Даље каква права уживају највећма иовлашћене државе у Америцн. н ккква Америка истим државама иружа. НехииГг известилац. Налази да није дужан на то нитање да одговори. (Немир у опозицнји) и вели Пашићу да је сам требао да се упозна са целим стањем ствари. а не да пита. ПашиИ Кад вамје скупштина иоверила да уђете у одбор Финансијски а овај вам поверно дужност да проучите потанко ове уговоре пре но нгго ттред скуп-