Српска независност

— 70 —

1И ова ^фшмнсијсуа жртва" бити равнодушна Србији и онда, кад њеаа влада удара ао два и три напетп на једну исту радњу?** Ево како је владч псправила своје погрешке у Вечу ночињене. Не Кено да нитаио: докле ћемо овом ним брдином, јер видимо, да Ке мо њоме морати нћи докле год од пашнх лржавних кола буду држалн дизгине један Пнро1|анан. Мијатовић и Сош. Али ћемо да запптамо: Ко је имао право? Да лн „ми" кад смо рекли, да ће влада своје иогрешке исправл.атп ..сво,цИи боЈ.е стање на 1ор'- а нли има право Ппроћанац кад се у Ниделу" (бр. 75. од пр. гоД.; похвалн „протоколом закл>ученим у Лондоиу? Мп велнмо с намером Пироћанац. јер ма да је лакомисле ност Мнјатовнћева довол.но нозната, ман.е ,је позиато, да у иашој влади седи човек још лако.численаји, о,1 16 еш, а то је главом њен председ иик, само што он није тако и безазлен као Мијатовнћ. Благодарећп овој лакомиеленостп нао је енглеско ерпски уговор од к. 1880 год.. а на његово мес7. Фсбруара то долани ^Деклерација" од Ј" 1881 год. По њој своди се стечена стоиа од 10° „ и 8°„ на 5°! 0 у највпжнијгин ирелметима, а за друге који Енглеску мање интересују лорд Гранвнл задовол>ава се да изрази своје сажа.*>ен*е што је Србија сама напустила своје интсресе. г Гако н. пр. у ноги (од 8-ог јула ноновомна г. Локока велн: ^влада Њснсн Величанства сажа.1>ева што је у уговору са Аустро-Угарском ударена и/ференцијална царина на П0Л>ске алате Мера која је противна интересима Србије : алн* и у овом случају важност повластице коју је Аустрија себи осигурала, нетиче се тако много бритапске трговине. На тај начин, уговор са Аустрнјом вршн своје ногибелно дејство и налред и натраг: те докле садашњост руши, докле будућност слаби. он чупа из корена и оне тековине које су у ироги^гости задобивене. Све то вредн о тековинама Финансијским и економним. а да н не говорнмо о губитку нолитнчкнх користн. које су за уговор од 22 Јануара 1880 год. бпле везане. Ннкада ио њему неби могао лорд Гранвнл рећн да се изразио ..сукоб ; (..СОпСМс!") између Србије и Гледстонове Енглеске. а то сад вели у својој ности од 8-ог јула ио нов. на г. Локока поводом једностране нолитике владе Ппроћапчеве. Политика је ова заиста. нолитика ..без страховања": она заиста. као што се хвали. еавлађује земал.ске нослове ^без илбораи без стра.говоња и , али без оиог пзабора страховања" којега немају нп дсца кад смело у ватру скачу. на тек онда долазе до ..страховања" кад искусе опаеност ватре. кад често и за њих и за све њпхове драге н роКене зазвони Фатална реч „ доцкан. и Судбина је. у осталом. хтела да ову погодбу иотипше г. МарнповиК. Н. ир. на крчмаре крчмарпиу ц таксу дућанску. на шгваре Т|)отарину. крчмарш«у н таксе дућапске. * ХоКс јн се н посдс ове изјаве лорда Гранвнла рећи у српској скупштини, да Аустро-УЈ^арска не војује противу Србије но протиг. кон•. ренције другпх^држава! —

ј онај исти Маринковић који је преиоручио н благословио владу н иолитнку од 19-ог октобра , на њену »формулу*, собом и у Беч 1 понео, а сад виднмо да је с њом и до Лондона допрко. Тако брзо иружно му је Промисао богату иаграду. Он бн могао бнтн задово .Ђан, кад | бн му ово бнла н иоследња заслужна награда! Но ево на жалост, доће за њом и пропаст онога човека. кога .је он као солндног препоручпо а свога снна иослао да му овде конак сареми. 'Го му је друга али још не знамо да лп ћему бнтп н ноеледња награда. Срећан човек! Још пре 25 годнна рекао је о њему Кнпријан Роберт. Францускп књнжевник: „ово је српскн Тал,ерап, који је све уиропастио, за што се прихватио." Госиодину Тодору Туцакови&у народном носланнку за вар. крагујевац. Београд. Кадје 1858. дошло време, да се нрекииу власто .Ђубиве тежње извеснпх срнских велпкаша. који су тако дуго стајали на иут народиим те жњама. и великој српској пдеји. кад је требало сузбпти страие штетне унливе са нашег домаћег огњишта. и кад је требало датн живота давнашњој же.ЋИ и потреби сриског народа: да се на нресто новратн народна династија Обреновића. са којом су тесно биле везаие и мнсли о упутарњој слободи п о уједпиењу сриског народа, — ми смо на супрот ондашњој грубој и тешкој сили, ноклоннли Тн наше новерење са надом. да га тн нећеш нроневерити. И тн га ннси нроневерпо. Тп си га испунио онако, како је била не само наша него н свега српског народа жел.а. Од тога доба кад смо год билн сре1|пп. да се прнмаш нашег нзбора. тн си свагда доетојно одговорио нашим жел.ама. и вазда си узвишен над партајским страстима најсавесннје заступао н бранио, како интересе онште-л>убл>ене династнје 06реновиКа. тако и ннтересе наше. интересе свега српског парода. Ово си и сада показао у потпуној мери: па зато ги овим изјављујемо иашу пстипнту захвалност нуни вере. да 1»еш истрајатн на путу. којнм поетојано пдеш од 1858. год. Поздрав тебн н твојпм друговима нравим ирнјатељнма народним од Твојих Сирача: 27 Јанулра 1882 год. Крагујевац, Јован Спалајковић трг., Бож. М. Мнрконић трг., Мнлоје Блазнавац трг., Димитрије Лазаревић трг., Вељко Иешковић трг.. Јеврем Пнк^лић трг.. Петар Радончић сарач, Коета Молеровић. Светозар Паннћ, Наун 1\ Налигорић. Никола Кочић трг.. Никола Јанкопнћ мумџија. Јерсмија Навловић. Станојло Стевановић. ('има Т. Палнгорић. Коста Т. Палигорић. Танаснјс Мнловановић трг., Трнвун Палнгорић. Днмитријс Вељковић, Никола Палнгорић. Апостол Ннколић дуванџ. Наун Ћорћсг.ић мсанџија, Јанко Јанићнјсвић трговац. Миленко Р. Макснмовнћ адвок.. Стеван Нетровић дуванџ.. Јован Димитрнјсвић — Чумпћаннн. Зоорћс Павловић. гргован, .Тамбр« Анастасијсвић Ми.ђко Стојковић налбан.. Лдам Димитријевнћ тргов.. Риста Мијаиловнћ, Мнјанло Стевановнћ. Риста Пешовић, Никола Јовановић сарач, Милован Обрадовић сарач, Лазар Гавриловић трговац. Марко Срећковић трг., Милош Поповић трг., Милснко ТПуковић абаџија, Радован Ђорђевић гбаџнја. Јован Цветојевчанин трг.. Димнтрнје Павл"вић трг.. Хаџи Стојан Жнвковић мум.. Мијаило Костић. Марко Павловић —Рамаћан, Паун Мплашпновић т.»г.. Мнлан Миловановић. Љубисав Миљковић. Мијаило Миловановић. Зарија Обрадовнћ. Филин Ланковић. Алекса Ђорђевић саиун. Груица Арсић. Мијаило Ђорђевић тргов.. Стојадин Мњтенковпћ трг., Мијаило СтеФановић, Петар Миленковић. Коста Сте-

Фановнћ, Радосав Ј^ремић. Сима Станковић, Јованча ТриФуновнћ, Милан Миљковић, Коста Ђорђевић, Станоје Ненковић, Никола Стојковић, Јанко Стевановић, Ла:<ар Петровић. Милисав Крстић, Коста Ђорђевић, Свстозар Костић, Стојан Тодоровић. Вуле Миленковић абаџија Ни-, кодије Томић трговац, Коста Поповић ! трговац. Лаза цоповић. Милисав Миленковић , Мика Аризовић , Младен Враић тргова. Ђ орђе .Ђуриђећ, Ђорђе Ми лошевић. Миљко Мишић трг. . Иетар Радовнћ грг., Милан Ђорђевић , Павле Ђокнћ. Иетар Мирковић. Илија Јовановн1», Иетар Стојановић, Новак Зековица, Нетар Божић, Ранко Максимовић, Петар Пауновић, Јован Станић, Радован Максимовић, Марко Алексић трг., Тодор Тодоровић, Пастас Димитријевић аџија. Мика Аризовић, Благоје Недељковић. Јевта Цајовић, Милић Савић, Марко Стојадиновић. Милосав Иејовић, Јовица Иетровић, Млај дсн Петровић. Петар Арснћ—Шсњанин, ! Сима Палигорић, Јован Рачовнћ , Јован Илнјћ. Димитрије Вуличевић. Никола Вукадиновић. Алекса Симоновић сарач, Димитрије Илијћ сарач, Ђорђе Васиљевић трговац. Милан Ристић , Јпван Николнћ ј терзија, Марко Миленковић кмет. Л>убомир Стојковић, Никола Анастаеијевић, Сава Димитријевић. Јован Гавровић. Мн! ленко Пантић. Риста Тешић некар, Мла! ден Стојановић. Днгитрије Николић, И! лија јКивковић, Жнвко Стамеиковић, Мн; лутнн Васиљевић. Јован Кузмановић, Срећко Обрадовић, Радосав Станојевић. Таиасије Танаековић. Маринко Јанковић бакал., г ј,имитр1ге Златановнћ ужар, Дра' гутин Новаковић оиан. Благојс Ђорђевнћ ! бојаџија. Јован Недељковић. Коста Весковић мех.. Васа Вељковић меан. Милош Стојановић налб.. Андрнја Васиљевић. Вуле Здравковић, Глпша Здравковић бак. Т. Тодоровић, Антоније Огњановнћ. Димитрије Кристић. Мпјапжр Јанковић. IIлија Лазаревић опан.. Милосав Поповић столар, Ђорђе Мијаиловић. Благоје Миј ленковић. Арсеннје Пантовић, СпнраЂор{ ћевпћ. Сима Милпвојевић. Срстен Мило| јевић, Ннкола Радоњић ћурч., Милош Маринковић. Витко Поповић. Васа Богдановић, Снма Петровић. Радован Вучсгнћ. Милан Радојковић. Живојин Максимовић. Васа. Јоксимовић , Коста Чо^нћ, Ђока Иалиг<»рнћ. Танасије Урошевић, ' Стаменко Јоваиовнћ абаџ. Сава Бојановић опанчар, Стеван Ннколнћ. Анта Мнловановнћ. Милосав Радосављевнћ. Никола Рнстнћ дуванџ. Наун Пали орпћ, Жпвојин Благојевић. Јанићије 'Кирковпћ. Димитријс Николић. Миладин Сретеновић трг.. Милоеав Гвозденовић трг. . Јован [Напчапнп трг.. Петар Ђорђевнћ. Мнлан . Лазаревић мсхан. Коста Алекснћ трговац. Исан.то Васиљег.нћ. Радосав Днм».тријевнћ. Јован Депић кмет, Димитрије Милојевић кмет. са још 20 подпксника, свега 21"). Посланици.ча за срез Нрушевачни г. г. Ву/ици Тодоси/евиАу и Смиљну ЂириАу БраКо Пос.ганици ! Поверсњем народпим ви сте заузели I то место са кога се Српском Народ\* срсћа и несрећа делн. Народ ерпски у цсломе своме пространству од ..народне 1 екунштннс" ишчекује побољшања својнм тсшкнм искугаењпма којима јс — ваљда промислом Божјим — кроз толнко векова I оптерсћен бно. Парод у Кнса;евннн Србији »• иравом од вас браћо поеланици ншчекује да браните и да чувате једино народне ннте1 ресе презревшн све власничке тсжње | које су од вајкада бацале Србију п њеп народ у понор највсћнх несрећа н иропасти. Браћо. тако вам народног новерења. ! — тс за свакога Србина велнке светиње овога света. нсдајтс сс иовести за лнчним тежњама овога илн онога власннка, недајте се завестп том надрп цнвнлизацијом западном. којом паши власннцп и всликашн нрепуњени <>ћн да упрона; стс овај добри народ српеки — будите свесни свога позива на смело станите н: браннк народних интсреса. Вера. та највсћа светиња иаша. којој једино нмамо да благодаримо што смо сретно проиин кроз све стазе и богазе свакојаких мучења н несрећа иа нзашлн | на нут срећс и снасења — на иут драгоцеие слободс. која је и бесловееној ; животињи мила и драга молимо вас недајте да будс обесвећена. Мн смо уверени да данас на власннчкпм столицама има н таковпх људи, : који ио несрећи рачунају на веру као иа какову еноредну ствар на ослањајући сс на то очигледно ногазише кано! нпчно црквено право које ј <г начелима иравославне христовс цркве освештано : кроз толико вскова — Но ви браћо псдајте се повести овпм лакомисленим људима: будите стожар народности српске коме је православна вера била од вајкада најдрагоценији украе.

I Односно наше вере дакле браћо, радитс на томе да се васпоставн ред у иашој црквн онакав, како то капони привославие цркве заповедају а уздамо се ! у вашу иепристраспост да ћете достојно умети паградити лице које је дарнуло у најосетљнвији живац наших народннх ј осећаја; лице које је ушло у светињу нашег нравославља — лице којс је погазило црквено каионично право на без икаковог реда и закона одузело управу глави српске цркве Његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу то,м узоритом прво-свештенику српске цркве и најваљанијем Србину данашњсг ' века. У спољиим нитањима правац е.рпског државног ж^гвота доводитс у склад с правцсм полнтике братског нам народа Руског чнјој иницијативи једино имамо да благодаримо што је данас ионосно уздигао главу спаситељев крст на светој Лазаревој цркви у Крушевцу. Том "ратском пам народу имамо мн млого да благодарнмо што данас еушаетвујемо као народ у овоме свету; с тнм народом с том нашом ио крви и верн рођеном браћом — у слогн ми само можемо стати ногом заврат оннм нспријатељима нашнм који се дању и ноћу груде да збршну Србију и њен % народ са лица ове земље. У унутрашњем пптању радите на томе да се уништи овај но народ несрећни раскош, који донешен од нашнх влај сника и великаша са запада распростнре своје опасне гране на ,свс стране, те упропашћује све сталеже српскога Народа. Кад је судбина донела да сс онакав злогласни (по Србе) Трговачки Уговор закључн то бар сада радитс на томе. да ее српска војска одева оделом које | се у Србији производи, те бар нека се ; са те стране доскочи увозу крпа п тнпа аустријске индустрије. која нас је закљученим уговсром до крајноетн потоиила. Браћо посланици, шта мислите са I оволиким пензионерпма. којима се у по! следње време пренуни срнски народ зар ће те ви вечито одобравати. да власници и еликашп терајућп своју лнчн. мржњу нрема овом нли оном лицу, гомилају оволику нерадну спагу на леђл и терет н онако претовареног народа ; српског. Ако нма кога у чиновништву који неврши своју службу за којује њтаћен но лакону — нека се казнн н иетера; а зашто да се на леђа радпе енаге товарн. У оетале Фазе појединог рада екупштин* ског нећемо заеада да улазимо — вама браћо у аманет остављамо да самн поправнте грешке ако нх на души вашој осећате да ете их прошлс скупштннске ееснје уплнвом овог нли оног власника учинили али вас браћо молимо да се у сваком решењу за које бн ваш глас ималп да дате поводите једино по савестн вашој.која је највећи будилник части н поштења. У ово име ми вам а иреко вас н целој скушитинн чоститати можемо овогодншњи рад и урезати вашим именима нстинску благодарност у нротивном проклететво народно чека вас неизбежно. Нека Бог милоетиви сачува српеку скупштииу од посланика подобнпх Дробњаку и његовим друговима, који на том светом месту нађоше онравдања евој јим личним тежњама за чннове н власннштва. презревшп нар. ннтерссе. Живио Књаз ерпскн Милан М. Обреновнћ IV жнвела Књагпња Наталија живио Престолонаследнпк Александер. Жнвели Посланицп Иародан који су 1 свесни своме нозиву. Повереницн ер. Крушевачког Иван С. Весић евештеник Иетар Недељковпћ Младен Томић. Тома Милоеављевић, Груја Ђорђевић 'Кирко Аиђелковић Јова Мутавџић Петар Игњатовић Аврам Милићевић, Ђока Чолић Богосав Мнлосављевић, Вујица Пантић Миленко Ганћ. Ваеа Коетнћ. Аксентије СтеФановић. Илпја Савић. Свештеници: Јосиф Њшовић. Алекса Поповпћ. Житељи среза Крушевачк«»г: Велисав Ивић Иван Гвоздеповић Илија Ланчевић. Драгутчн Симоновић. Мнлан Вееић, Здравко Гашић, Лова Радоичић, Иикола Јовановић. Мијајло Радивојевић, Милнсав Атанасконић. Милош Паптић, Милан Стевановић, Милисав Богдановић, Нопица Илпћ. Љубомир Живковић. Живадпн СтеФановић. Милнсав СтеФановић, Аранђел Живковић, Вегелнн Мнннћ. Зака Мнлосављевић, Мплан Јаковљевнћ. Здравко Давндовић. Тодор Гвозденовнћ. Рака Снмоновић. Вукоје Живковнћ. Жнвко Томић. Свеван Лапчевић.

Ко је то што ..обара нашој држави кредит ? Нариски лист и 1,а Кганзе-. којн је у ирисној вези са данашњом Француеком владом. нма у броју од 7 Фебруара ову белешкс: