Српска независност

БРОЈ 24.

ВАНРЕДНИ ЛИСТ СРЕДА. 10 ФЕБРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

:ЕНЕ ЗА с?ЕИ7: , ГОДМУ 24 ДНН., НА ПО ГОДИНЕ 12 ДИН., НА ЧКТВРТ ГОД. 6 ДВН. 31 :СТ1ХЕ 35Д1Е 21 Е11л12СК:2 ССДТ0Т0Х7, ГОДНН>- 30 •РАНАКА, НА ПО ГОДННЕ 15 *р. на ЧЕТВРГ год. Н *р. 31 17СТ?:-7Г1?С57 , ГОДННЈ 16 ФОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА Ч1ГВРТ ГОД. 4 ♦ 31 СВЕ :СТ13Е 1Р31ВЕ : I ГОДННГ 36 ОРАН., НА ПО ГОДННК 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

излази у београду ПОРНИНОИ, ЧЕТВРТКОМ, СУБОТОМ к НЕДЕЉ01 ХТА ХХЕ^ГО^Л; ТАВАК? 1 ГРЕДННШТВО ЈК 11 АДМНННСТРАЦНЈА У КУ1.П Г. ГоНЕ ЛНДРЕЈЕВНЂ-Д ОВПЈНКЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПГТ 20 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКН ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПЛРЛ ДИН. ОД РЕДА. Р/нописи шалу св уредништву. а прлтплата адтииистрацџји „СРгСЕЕ ИЕ3182СВЗСТ 2" РУКОПНСН НЕ ВРАЋАЈУ ск. нкнллт>енл ппсмл нк примлју се.

Ноби предлог закона о општинама. ш Но још јаче него до садагцим чдановима опажа се апсолутистпчки дух овог Гарашапиновог предлога закона о ошптинама у његовом иродужењу. По тачкама: б 6 п 7 чз. 32-ог у овом предлогу. сви изборп општпнскпх одборника и часнпка завпсе. у случају жалбе. од решења је.гно/ је,1ино1 Државшп чиновника. Председнпку првостепеног суда. дато је овим предлогом право. да одобри нли уништи изборе општинске. Он то чпни у пос. еЈњем стеаену , јер предлог изреком нава1)а да његов закључак извршен, не подлежи никаквој да .Ђној контроли. недајући незадовољном права жалбе против председникове одлуке. До сада је као што је познато, о законитости и уредности општинскпх избора решавао оаштински избор. а сада се то предаје државном чн новнику. Предлог одузима од народа једно врло важно право. право контролисања н овсровл.еља опгатинских часпика. и даје га у руке државној власти. Па бар да је то право пренесено на цео суд арвостеаени, колегијум. онда би се такво зоконско нареКење зар и могло правдатп; а овако, гди се то пренаша на једног чиновнпка и сувшпе је јасно, шта се са тим смера. Уместо да увећа п прошпри права општинска, а предлог народу одузима и оно право. што су му давали досадањи општпнски закони !! Дакле на то се сведе самохваљево „напредњаштво" наших „Виделоваца"?! У место напред, а онп пођоше натраг са народним слободама и правилима. У осталом од њих се нисмо могли другом чему надати. Онп су ее сада само показалн у својој правој назадњачкој боји, те да бар од сада не могу варати оне наивнике, који су до сада веровали њиховим лагаријама и празним обећањима. Они су овпм само дали један доказ више о својој варљивој радњи, коју су замотавали под маском напредних начела. Са овим предлогом подерапа је образина са лица наших, „виделоваца Ј , и онп нам се јав.гају онакви. какви у суштини и јесу, т. јест као прави и окорели назадњаци. Од сада бар не могу тп наши назадњаци завараватн својим шупЈ>им Фразама и празнпм обећањпма пи оне, којп су нм до сада. по својој наивностп. веровалн: а и то је за парод нека добит . на ма како мала бпла. јер ако ништа друго, а оно ће бар у будуће да раз-

дикуЈе нраве пријател>е народног бољитка н народних сдобода. од нолптпчкпх шпекуланата. који под маском напредних начела врше евоје партајске цел>п, на штету п повреду народних права и слобода. Читајући члан 79. овога нредлога о квалнФнкацпјн онштинских пнсара. морали смо вшне пути заиитати се: еда лн је могуће. да пре| длог за тако ниско место тражнти онако односно тешке услове. као што их впдимо у нредлогу. Не само да кандидат за општинског писара мора да је свршио „ннжу средњу школу са добрим уснехом". већ он мора да полаже и испит из: полицпјске уредбе п некнх делова граКанског п кривичног нрава. Мн знамо. да је ово ироста копија из страннх закоподавства; адц чвамо да се онде. одакле су .внделовци" ово коппралп и за државне чин«внпке траже извесни услови о свршеннм иаукама и да оин полажу : државне исппте, па не нојнмамо одкуда „виделовцп" да увађају пола; гање испита за општпнске писаре, кад се у нас за државнт сдужбу не тражи полагање испита. Онај. који неби могао ноложити иснит за онштинског писара, моћи ће. по нашим осталим законима. постати, после неког времена, полицијским чиновником, ер му за то не треба никаква спрема, нпкакво нолагар.е јавног исцпта. већ ће му бпти довољна само каква препорука неког нанредњака. И тај полицајац доћп ће, после извесног времена, да испптује и оцењује каквог кандвдата за оиштинско нисарство. и ако сам није могао нодожити тај исппт!! Каква бесмпслица. каква аномалија !! Но наш министар унутрашњпх нослова не зазире што ће му се ово двоје пребацити. само кад он тим предлогом може да постигне своју крај њу мету. Зиајући да општпнски нпсари ни су маловажна чињеница у оиштинама, он се овим предлогом саетарао: да може из општина избацити оиштинске ннсаре, који су његовој иолпцији неновол>ни, а да у општинама може понамештатп оне, који ће годити његовпм назорима и рачунима. Који општинскн писар не буде подесан полицајским чиновницпма, тај, разуме се, неће моћн пн испит да положи. јер ће га, кад нредлог другче не нарећује — да пспитује полпцизкп чиповвик. Но ако би који од њих случајно и пропао на испнту, ИЛИ биесе полициск« чпновник преварио о његовом правцу н попашању, нредлог се постарао и о томе да се нол

циска власт и таквог ошптинског нпсара на свагда курталише. Члан 81 преддога дао је је вдасти у руке свемоћно оружје за то. По том члапу општински ннсар, који би био одпуштен из општинске службе, неможе иикаЈ више бити узет за оаштннског аисора ни у једној оиштини у Србији!\ То је једна тако ужасна казна да ће се, из страха од ње, саломити сви општински писари толпко, да ће морати да постану сервидна оруђа својих госв нолицајаца. Но од ове немплосрдне нотчпњености иод полицијску превдаст, ни су поштеђени ни осталн зваиичниш! онштински. По последњем одељку члава 82 у овом НЈЈедлогу иодишгјска влас1 може и председника и кметове оиштииа казпељем због меуреЈНОсти и немарности уклонитп са њнхових звања кадгод хође. Ко зна. како су растегл>иве рсчи „неуредност" и „немарност." тај ће разумети врло дасно, да на овај начин. како је V предлогу. председнпцн и кметови општина апсолутно не могу ни минута опстати на местима поверењем народа њпма датпм само ако полицијска власт налази евога засебног рачупа, да их одатле уклони. По.тнцпја ће нх трипут, као што велн предлог. новчано због неуредности или немарности. казнитп и онда ониморају да оставе председннчку плн кметовску столицу. Па да би уплив полицијскн над председннцпма и кметовима општинским био што јачп да бп притисак имао што спгурнијег деЈ 'ства, предлог нпЈ'е председнпцима и кметовима дао ни право жалбе протпв полицнјских осуда. То не значн ништа друго већ, кад полпција хоће да збацп кога председнпка да уклонп кога кмета општппе она ће га у првом и последњем степену. казвптп тринут па онда и уклонитц. II код оваквих својих предлога „напредњаци су још толико дрски да не рекнемо безобразнн, хвалити се како еу онп дали н како дају народу слободе?! Зар би се и после оваквог виделовачког предлога смело рећи, да би под тпм предлогом. ако бн се прпмпо као закон. могло бити у Србији слоболиих ошптииа, којпма би уиравл.алн народом изабрани самостални оагитински часници и званичницч?'. Можда ће се наш минпстар унутоашњи послова бранити да он ово није „измпслпо," да је н у неким пређашњим оиштнпским законима било подобних наређења о нредседппнпма п кметовима онштппскнм, ми му н доиуштамо ту одбрану! али само држпмо, да ће и он нама до-

пустити, да му искажемо. да Је то ништави одбрана. Он Ј 'е некада и јавно и прпватно иападао на законска нарећења; па зар зато ои седе са кметовске на мпннстарску столицу да сам себе иориче, да уместо што бн кметовима дао већа права и гарашшје. а он им ствара јаче притпске од стране полицпјскнх власти?! Тако могу радити л.уди само назадних начела ; тако се могу јавл>ати само д>уди, којима управ ннје стало ни до каквих начела, којима је нрва и послед&а мета [ власт. на ма то било н на своју сопствену бруку и срамоту, Искрено да речемо мп сажал>ујемо човека. који хоће да узме државничку улогу а толико мало уме да одржн онај углсд, без кога је сваки државник само ништавило. Ми смо досадањим разлагањем. : чини нам се, прилично обелоданиди аисолутистички смер овог цредлога закона о општпнама. Али и сами морамо признати, да у овом предлогу има једна тачка, која је достшла врхунац апсодутизма. којом су управ погажена. збрисана. сва грађанска права и слободе. То је тачка друга члана 6 у овом предлогу која гласи: „ако му није. ни полиЦИСКИМ, ни другим законим наређењима забрањено живити у доТИЧНОЈ 0ПШТИНИ." Дакде ни више ии мање. већ се узакоњава полициско прогонство грађана. Ако би се ово усвојпло, ово би бпло једио ужасно оруђе у полидијским рукама. По томе ни један сраски гра| ђанин вебн бпо сигураи, да П0ЛИциском наредбом. као што вели предлог, веће бити прогнат нз своје онштине. јер закон не одређује категорије оних лица, која могу заслужнти полицијеко прогонство. Ми смо већ внделидаЈ "е Гарашавинова полнција осудила бпда на прогонство у Заичару бившег среског пи еара, човека са свима граћанским цравнма п то још под садањнм законима, кој'н не дозвољавају полнциско чрогоиетво без друге кривице на и то само као скитницу и без куИника. А да шта лн би било са граћанским слободама и личном безбедиошћу. ако бн ее усвојпло ово полицпско нрогонство 110 предлогу Гарашапиновом?! Нико онда не би у својој кући, на своме имању, међу својом цородицом био ни мппута слободан, а да га нолиција од свега тога осудом па ирогонство не одвоји. Па што јеЈ 'ош шугоре предлог не вели, којп су ти узроци, са којих се когод може осудпти на полицпско прогонство, те да би се човек знао чуватн, да то пе заслужи. Проств^с у томе остввљена полпцијн тако јака моћ, да ће се под