Српска независност

88

шепвм стрнтисдимв н ударима саломпти и нијјача снага и највећа граћанска кураж и добродетељ. Ово је тако ужасно, да ми готово пе можено да верујемо, да је министар са овнм иредлогом хтсо својој нолнцијн да даде у руке тако снажно и оиасно оружје. Лли, на жалост впднмо. да је он /рактички нредложио. У интересу народном ми ћемо се радовати, ако министар тај свој нредлог тргне натраг, ако је дојиста и хтео то полициско прогоиство; илп ако га објасни и поправи тако да се оно не може зло тумачити и злоупотребљавати. У оеталом ма како то бпло, ми смо учинили своју и патриотску и журвалистичку дужноет, што смо свратили нарочиту ипжњц на оау најопаснију тачку овог предлога. Сад стоји до мпнистра и до пародног представништва да се од српскпх 1раћана уклони та опасност, која може бити творац недогледних злих последица. Имајући на уму то, да је сутра већ пред народним представништвом на „дневном реду". специјална дебата о овом нредлогу, и потоме да би цаша дал.а крнтика тог закона била одоцљена, ми са овнм завршујемо овај паш крптички поглед на тај предлог, Ако смо пронустили крптиковати што, за што је ваљало обратити већу иажњу, није узрок до нас всћ до министара, који тако важне предлоге крнју од јавности, взнашају их на решење пародној скунштннн и недав могућности. да их штамна јавно нрокритикује. Шта мисле судови наши? . ..пепиш рагсе(иг! 11 У Прошлом броју нагдасили смо зле последице по иарод од худнх личности у судовима. А сада се запитајмо како мохе бити с.\оболно\ кретања и живота у нас, кад сваки иомишља да му се со худих личности у суду имаље незаслужно одузети може, да му се кривица у свако доСа створити може и докази противу њега тако рећи „из прстију исисати* V Ко сме ту за добро и срећу народну што радити а да не помнш.га на опасност своју; — ко може имати ту воз>е да на науци ради кад наука не може користи донети; ко дакле може ту с разлогом бити патриота или научењак. Мнтрополит српеки може бранити прадедовску веру нашу н казати да је нешто незаконито. али зато он може отићи у апс и на заточење (још н без осуде) у Студеницу. Кундовић може устајати противу рушилаца јавног мира — али он може уапшен па и осуђеп бити као рушолац мира тога. Лнта Нешић може сузбијати неразложнс поступке н захтеве власти, исказиватн праву жел>у народну те отклањати холују која земл>у нашу снаћи може алн зато оо он стрпава у апс н јога му се претн судом као бунтовнику. Пон Данило може тражити да се и нападнута страиа ("опозиција у скупштини) саслуша. али он може бити у апс упућен. Може Маџаревић част своју нанаднуту преко нолузваничннх новина. бранитн, али за то може он сам као увредилац или клевстник суђен и осуђен бити. Може ко позван и дужношћу и савешћу својом радити да отклони и спречи нечије зле умишл,аје — али он за то може са својом породицом залогај хлеба изгубити. или бар. с границе на границу своје драге отаџбине са својом нејачи да тумара и т. д. и т. д. Само изванредна снага морална ту у таким злосретним приликама нашим може н сме да буде борац. Обична снага наша ту пронада. Њу ннште те худе личности судства нашег. Друге худе личности могу чинити само напад али од худих у судству личности зависи у главном да ће се наиадом усиети. Према томе худе личности у полиц. или другој којој струци никад не могу од толиког зна-

чаја бити. колико оне у еудству нити 1 праведног прекора н осуде строге заслуживати као судске. јср оне друге нису ни по аоложају ни ао аакону Срањене у раду своме начелом независносги. Да промотрнмо овде само једаи од поменутих скорашњнх елучајева, који је по себи ситница па ћс се сваки пријател. земл»е ибеспокојити кад види како и ко1 лнко и у тој ситници има незаконитоI сти н каквих тсшкнх носледица, но безбедност личпу и нмовну .може да изазивље рад худих у судетву личности. Да се дакле нозабавимо а«»ером г. Маџаревића. Чнтасмо члапак у „Српској Независности -4 један под подписом Васе Маџаревића. којим Маџаревић одбија од се^е да се несавесним радом својнм у судству обогатио што му је лист -Впдело" пришивало — па у брзо за тим чусмо да се Маџаревић узима на одговор и ставл.а под суд за клевету г. Инроћанцу. што и највиши суд наш одоГ>рава — ма да је 1. Маџаревић наводио за одбрану, да оно што је печатано не може за своје да призна нити да штампан иотпис -Васа Маџаревић" може по себи као доказ какав противу њега да поелужи. без његовог ручног потписа све дотле докле му се од власти нс би показао рукопис његов о ономе, што се под иотписом његовим иечатало. Печатан аотаис „Васа Д. Маџаревић и јелини је доказ да је оно г. Маџаревић иисао па још и дао у штнмпу. што је наштампано. Ко зна шта су докази и у каквој вези они морају да стоје са окривљеним и кривичним делом, — ко зна да су докази оне појаве које по својој унутарној знази а помоћу евоје везе са окривљеним н кривич. делом, уверавају и нагоне судију и по логици и по природи саме ствари да се нешто у даљем случају за окривљенога мора као истинито усвојити или као лажно одбити — н ко зна шта су у нас доказн по крнвич. поступ. нашем (гл. XVI), па чује ово шта се и како учинило са г. Маџаревићем, тај мора да очајава тај мора да стече уверење да се у нас безбедност и поједина и општа на коцку ставља. А ко размислн о томе, пгга је судија, ко не изгуби из вида да је судија опигги браннлац прапде и невиности, да је чувар безусловно нужног општег норетка и безбедноети у друштву и заштигник граћанских и полнтичких права: — па чује да еу судовн наши усвојили иешто за доказ, што не само по науци. но нн по закону нашем никако не може битн доказ. онда мора да се преетрави н да запита: па шта су који су то л>уди. шта хоће они таким својим радом у овој земл>и; — мисле лп да јој тим добро какво доносе!? И наравно заелужан и правн одговор могу дати на то само они, који су илн у евези еа тим људма, иа се ма и у крајњој цел,и каквој слажу или који нх лично изближе познају. У крив. п:ступку нашем до се казује шта може као доказ бити у гривнч. стварима. нигде се не каже: да и аечатан потпие чиј може по ссби доваз какав бити. На одкуд судијс да то узму .«а доказ? Такав рад суднја не може ни у науци а нн у закону н шем пи пајмањег ослонца наћи, —- такав рад може бити ирава неерећа за земљу, - такав рад у нас може од законитога незаконнто. од уставнога неуставно, од права неправо. од истине лаж и подлоет од заслуге осуду, од пријате.Ђства непријатељство од патриотизма издајништво п обрнуто како кад уст])еба. стварати! Да лн је незнање, да ли ћуд да лн ннтерес основа таком рад\\ — или основно збнљоко уверењеУ Поштеније бн н савесније било кад бн те лнчности отворено казале ако гледо свој интсрес. шта мисле те би и ми после могли цснити да ли ће боље бити да их нлаћамо, а да нигата не раде — дакле да иду кућама. илн да нх онаке какве су оставимо на њихову месту. Али овако заузимати свето место браниоца права и општих и иосебних за скупу награду, на у место браниоца бити по раду еудећи. рушилац тих права то бн крајње несавеснл било. то би иред истином нред историјом и пред Богом био грех. н пред људма зазор и поруга. Зар што год изиђе V којим новипама под потпнсом чијим да је то доказ нротиву онога на чијс име потннс гласи !У Ко то јон! сме да усвоји н од памети и од савеети!? Тај би морао бити или тако рећи букварац у правннм наукама (дакле готово колико п идајог) илн трговац са савешћу својом и срећом земаљском — или у великој невољи!

НЕВ2Е60У/ША НАб тбЕИ !* Хсремвина је уста.\а ,Иег/е{2;огта ћав г!8еп~ — овим рсчма почиње дубровачки извештач „Манчестарског Стражара". сриском свету сада већ добро позти Инглез Артур Џ. Еванс. свој нрви ..тслсграм с бојиог поља*! Ми ћемо се грудити да што боље и што брже упознајсмо читаоце »Срнске Независности" са овн.м. као и са осталим, сведоџбама честитог г. Еванса у чијем моћном п праведном иеру и раду ерпске народне стварн броји данас драгоценог заступпика па и смемо рсћи и — осветника! Дакле сво тог првог телеграма. ч Удине Четвртак 11 / 19 -от Јануара у вече „Херцеговнна је устала! Срцеустанка је и овога пута у крају одакле плану прва цушка протнву Турака 1875 год. Устанички логори образују ее у горама око Невесиња Гацка, Љубиња, Фоче. Билећа и Требнња. Ратоборно илеме Зупци, што грапичи са Крнвошијама, иредало је иламену евоја огњишта и. под добро иознатим воћом своји.м Вукаловићн, придружило се устанку. На њ се угледаше и села на Херцеговачкој границн више Дубровника. — Устанак, колико севиди извршен је договорно, и није без извесне организације. Нити су уетаници без срестава, јер сваки прима дневно нешто мање од цванцика и но пола Фунте брашна. Турци и СЈрби братимв се\ Турске жандармерија одмеће се листом, а усташки логори примају их. наравно. са свом опремом и оружјем с к*јим их је Аустрија тако мудро снабдела. Чак и у католичком пољу Попову чује се да се појавпо добро познати вођ Мусић. У главноме, пак муеломански живаљ претеже у редовима усташа: и у Фочн један турски бег успео је да скупи за48 сахати одабрану чету од 240 људи. Из Боке Которске етиже глас да су становници стеновитог полу оточића Љуштице — познати као најжешћи приморци Боке — истерали дотичне аустрије.че стражс и организовали једну малу репу- : блику („а 1лМ1е герићНс.) Устало јо и морско село Ораховац, док се устанак шири и у Горама више Будве — крају који носн имс „Аустријске Арбаније. Положај усамљених гарнизона аустријских у горњој Херцсговнпи критичанје, а то при свој грозничавој живости ауетријских команданата у изашиљању поткрепљења. — Код Дабра исечеио је у комадс неких десет или двадесет солда. та. Смслост усташа може се суднтн по Факту да је пет солдата посечено у еред махале Херцег-Новог. Наравно. пропосе се на све стране глаеовн као да је иоједини офицнри падају од зрпадн чим се макну -кудкод. и да по.едине стр*же бивају отсбчене алн све ово још треба да ее нотврди. Толико је извосно да јс положај и на самој далматинско-Херцеговачк<»ј граници био тако критнчан да се д\бровачки гарнизон морао ноћу нослати у помоћ угроженим позицијама. Ирва вест да смо на прагу озбиљног по* крета стигла је бечком војком мннт тарству за време саме конФеренцнјо Ненерала Јовановнћа 1-а дотичним војннм властима. Јовановић је донео бно Јнриличан извештај о стању ствари у Дал мацији — тако да је страховита вест и мњење од стране надлежннх у Боспн пала као г ])ом на владу. Цар је у седпици живо иаваљивао да се буна с мсста угуши. макар се морало мобилизоваги и сто хиљада војеке у Далмацију н Херцеговину послати. Четири или пет регнмената и четрнајест батаљона већ су на путу. Регнментс Шмерлин стигла је у Дубровннк кад н ђен. Јовановнћ. а, заједно са Всбнровом. на врат на ное нспраћене у Требиње. Збиља, пред нолазак адресовао нх је ђен. Јовановић. који изглсдаше веома узбуђеп н једнако лупагае ногом о земљу. Рече им да вигае није пнтањс о -хајдуцима". него да ваља ићи у једну мучну земљу и тамо угугаити буну. Опоменуо их је гледају да се нерастурају и објаснио им тактику усталих горштака. „Непријатељ- рече нм. ,то је бунтовннк који нити даје нити тражи пардона." — < војим дубровачким познаницима ђенерал је изјавио да усташн имају магаинне пуне муниције и хране. и да су снабдевени инглееким оружјем и страним новцем. Послатим трупама командују оФицири Немцн и Маџари. а оне саме састоје се махом нз Словака и Русина — нолити«'ке и војничке раје коју ови господари њени водс у бој противу слободне браћс словенске на Југу. — Ово је један чудан али. можда и судбоносан појав. (Свршиће се) * Нндн „Маисћс^^ег дизгсИап- од в /«г Јануара Пр.

ИЗ ЛИСТОВА а. РЗгсасизс г Восток и пише, како је лепо и величанствено нрослављен српски нросветитељ Сава. у српском иодвору у Москви. На бденију у очи нразника, као и на служби на сам нразник, било је млого света у цркви. Сви отличнији руски иатриоге присуствали су на тој свечаности. На богослужењу певали еу певци по Корнелију српским напевом. Службу је саборно служио иастојатељ српског нодвора пгуман ТеоФил са два ђакона. После службе говорио је игуман ТеоФил лепу беседу. У њој се изнео заслуге св. Саве. учнњене срцекој цркви и СрТији н учинно је сравнење између рада ев. Саве који је вером иравославном утврдио српскн политичкн живот. и нзмеђу садашње струје која је завладала у Србији, п која нде иа то да уздрманравославну веру. тај снажан ослонац српског живота. Он је јасно карактерисао тежњу данашњих ^усрећитеља- српских. На завршгтку позве^ је беседник присутие да се помоле Богу, да он свемогући . разгони тучу која се навукла над Србијом. Носле очитане молнтве св. Сави. изговорио је нгуман ТеоФил млогољетство за књаза, књагињу, наследника српског и г. мптрополнта Михаила. После црквене свечаности настојатељ је примао честитке у својим покојима. Све срнкиње које се уче на разним заводима у .Москви биле су прис\тне са својим учитељицама нз тој свечаности. А тако исто и сви Срби и млого отлнчних Руса. Млоги од гостију остали су ч иа обеду код наетојатеља Ова светковина и ако скромна. учинила је леп утисак на присутне- 0 њој се још и данас умоековском грађанству лепо говори. Браћа Руси који су походили ту народну ерпску свечаност показали су колико љубе Зратски нм сриски народ.

КОВИ^Е Неки руски листови доносе вести, да ће се генерал Скобел>ев скорим вратити у Петроград где ће заузети врло важно место у руској војсци. Сви руски офицнри на ивојскајако сајЈпатпшу према генералу Скобел>еву. они то не крију, но јавно и демонстратпвно очитују. У Москви спремају руске патриоте сјајан дочек славном натриоти и војсковоћп Скобе.гзву. Московско грађанство спремило је леп лавров венаЈ, украшен разнпм символнчким знацима и патриотским натписима да га преда генералу. кад доће у Москву. Сва руска натриотска штампа најленше се одзнва о говору генерала Скобел.ева, а и у осталим словенскв^ крајевпма наишле су његове речи на тонал пријем. ««Ж*# ТЕЛЕГРАМИ Вчљево. 9 Фебр. (ОРПГиНАЈНЛ .гкшкшл) По.тиција ме петл.а на одговор због оговарања личности Гарашанинове н чнча бонтуове опшириије писмом. Благо/е Сто/адиновиА .\двокат

()гласи Ч и т а ј! Пови угостител.и у каФани званој „код Позоришта", јављају поштованој публици: да ће скорим доћи нова певачка дружнна са одабраним и укусним персоналом и програмом, која ће своје иредставе V нстој каФани давати. Потнисати угостител>и нобринуће се за најбол.а јела н нића са умереном ценим . а уједно уверавају поштов. публику, да ће бити најусрдиије дочекана п усмужепа. * Валори и Ноип.

влАснак .Дружина за потпомагање Српскв Књижевчос г ч~ а1ТАмилм<> у штлчилгили Св. Слвк- кнкз мцхлил. ул. вр. ј одговорни >ркдник Др. Лаза Костић