Српска независност

БРОЈ 26.

СУБОТА, 13 ФЕБРУАРА 1882 ГОД

ГОДИНА

цЕНЕ 31 С?Б2;7 «а годину 24 ДИН-, ИА ПО ГОДИНК 12 ДНН., НА ЧКТВРТ год. 6 днн. 31 ССТАЛБ ЗЕ2Д.Е 22. БАЛШЕСКСа ПСЛ7СТСК7. на годииу 30 » ранака, на по годнне 15 »р. на ЧКТВРГ год. 8 *р. 31 17СТРС-7Г1?СН7: НА годиит 1б *ор. Т ванк.. на по год. 8 ♦. на чвгврт год. 4 ♦. 31 СВЕ СГТ1ЛЕ 2Р ЖАВЕ: ИА годину 36 «ран., на ПО ГОДПНЕ 18 ФР., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 #Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ЈТОРШОИ, 4ЕТВРТК0«, СУБОТОМ н НЕДЕЛ»вМ 21-А. ЦЕДОМ

»ТВДНИШТВО ЈК И АДМИНИСТРАПИЈА Т И>~КИ Г. ТоМ ОБ1!ЈНТ.КВ ВКНАЦ.

ЛнДРКЈКВИТкА

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ игг 20 ДНП. ПАРА ОД РЕДА, а ПОСЈЕ С8АКН ПГТ 10 ПР. ЗА ПР1Ш»а*АНО бо ПАРА ДИН. ОД РЕ,\А. Руиописи шалу се уродмиштву, а протплата адтинистрацији „СР2С2Е 2Е3132СНССТ2" РУКОПИСН НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕ11.1АТ>ЕНА ПИСМА НК ПРИМАЈУ СН.

ТЕЛЕГРАМ Скадар. 11. »ебруара ( орвгинахва депеша). Бокешко-Ерцеговачко ро> бље хиљадама прелавк у Црну.Гору. Црквенско питање у новој мени.

Раздор. који је произведен ирошле годпне измећу владе Пироћанчеве и наше пркве. и који се свршно са падом митрополита Михаила, ступио је ове године у нову мену. Мп још за сад не знамо све праве п дуб.Ђе узроке овом великом п важ ном акту, већ, судећи по извештају министра просвете и црквених дела Новаковића, што је печатан у Српским новинама од 18 Октобра 1881 године број 228. нринуђенн смо да примимо, да је томе узрок био закон о таксама на свештенич ке чпнове нашао је, што је п цео архијереЈски сабор потврдио. да је наплаћивање оваквих такса нротпвно канонима наше православне цркве, које су опи обвезанн да чувају; а влада опет, стављајући се на гледпште светскпх закона и о оваквнм предметима, завршила је овај спор тиме. што је 18 октобра прошле годпне уклонпла мптроиолита Михаила од адмипистрацнје архпјеппскопије београдске и мптрополије српске. поставпвши у исто време за заступнпка архијереја београдског и митроиолита српског ар хијереја епархије неготинске г. Мојсеја. У намери да нађе какав пзлаз овоме нередовном стању у нашој цркви, које је без нужде и потребе нп за цркву ни за државу сама пропзвела, влада је спремила неке пројекте о пзменама у закону о црквеним властима, и те је пројекте мипистар Новаковпћ ирошлога месеца послао на мишлење отачественим архијерејпма, који су се међутим, по позпву, у Београду скуЦИЈИ. Отачествени архијереји, примпвши овакав позив министра просвете и црквеннх дела. саветовали су се шта им по дужности вал>а чинити, па су сви једпогласпо пашли да нп по црквеннм капопима, ии ио њиховој заклетви,коју су као архи-

ника сабора — митрополита И оии су ово своје закл»учење саонштили на свршетку прошлога месеца минпстру просвете. и вратили му послате законске пројекте нерасмотрене. На ово им је мпнистар иросвете учинио нрнмедбе. да је овакво њихово зак -Ђучење пес .Ђедствено и једнострано. па нм уз то опет послао спрем.Ђене иројекте и поново их позвао да приступе саборском раду п узму у претрес ове пројекте. Поводом овога другога ппсма мпнистровог отачествени архпјерејп саветовали су се и по други пут. и иатнли, да у њиховом првом закључењу нема пн несл>едствености ни једностраностп, него да је исто основано на непобитним каноннма I и проппсима црквепим, и да је њима, као рршпоцнма и чуварима црквеппх закона. немогуће од тога одступити, а да не повреде те закопе и своју заклетву. С тога су п по други нут сви једногласно, као и

Г. митронолит Михаило П рви иут, одговорили министру да сабора архнјерејског не може бити прп оваквом стању српске цркве и њене јерархије. Привремени заступнпк мптрополпта, еппскоп пеготинскн г. Мојсеј, саглашавајући се у целом досадањем раду са својпм друговпма, осталим архпјерејпма, п сл»едствепо томе, поднео је у псто време оставку на I заступнишство архијепнскопије београдске и митрополије српске, молећн да се од те привремене п теретпе дужности што пре разрешп, те да се на своју епархију може вратити. Оваково понашање отачаствепнх архијереја у овпм тешким приликама, које задесише српску пркву и њену јерархију, достојно је њпховог узвишеног позива као представнпка српске цркве и чувара народне вере, и опи ће, уверепп смо, паћи одобрења не само у српском, пего и у славенском, па чак и у целом православном свету: а митрополпт Михаило може иаћи дово.ђно утехе. кад су архијереји и без његовог присуства и утицаја његово мшп .Ђење и иравац освештали. После свега овога сваки патриота српскп, п свако православно српе може с правом занитати: на што, норед толиких сно.ђних и унутрашњих тешкоћа и неирилика. у којима се наша отаџбина налазп, нашто и отпА^в^Ј ... вај сукоб са црквом н њеном јерархнјереји пред олтаром божијим и јав- ј јом, изазван без икакве нужде? По — чочп т> т ЧР ГТи

сажалење.. што српско свештенство није ничим заслужило, да се овако према њему ноступа, јер свештенетво српско нпти је кад бнло орган какве главе пзван аемл>е, нпти је било оруђе тућем уплпву. веК у црквп верпо божнје.м олтару, оно је у народу и са пародом свакад . било поборнок народне пеличине п славе. као што нам вечно сведоче нмена: владике Милеитија, Хаџп| Ђере и Хаџп-Рувима, попа Луке и попа Смил>анпћа, и мпогпх других. Српска железница.

Под отим насловом довосп стручии лпст за париски новчани трг, Раш-Вопгве, овај значајни чланак: „Тешкоћа која смета замепи Бонтуове групе у послу српских железница, оснива се пре свега на чиљеницама. које су нагаим чнтаоцима познате. Они ће се сетити, да смо ми често позпвали генер. Упију да одговорп на критпке српскога буџета у најпозванијим листовима јевропским. Никад нас нису удостојилп одговора, а знали су и зашто, јер је лакше стварити кајишарске обвезнице. него бројевпма доказати, да је посао са Србијом основан на озбиљннм податцима. Зато је тешко прпмпти тако ветрељачко наследство без дово.гног јемства. Зпа се да је Турска прошла подобни пут у издаваљу своје румелпјске железнице. Пошто је презрела мудре предлоге Фппансиста првога реда, бацила се безобзирно у наруче Лангран-Димонсо-а. Кад је овај долијао, дочепао се уговора г. Хирш. пзменп га на свој начин и — судбпна је Турске бпла запечаћепа. Да нпје пропао ЛангравДимоисо, Турска неби имола ни дуга, пи железнице. Но са Хиршом она је натоварила на се грдан^дуг, а што се тиче железнице, о том нпје вредно ни говоритп. Сумњаје велика, да би Турска имала вредност за своје обвезе, баш кад би Хпрш и испунпо све услове погодбе и кад би Турска свој дуг платила. Штету носе држаоци обвезница. То би се исто догодило да је Генер. Унија успела да расирода све српске железннчке обвезнице. Но како је пропаст готова, српској влади остаје само да још учини једну погрешку: да се угледа у приглер турски, те да се иапусти подвалама препредеиих »ипанспјера, ношто се већ бпла иредала, с везанпм рукама и ногама, Фннанснјернма од папнра (Днапвгег (Је саг1он). То ће рећи да Србија треба да стуии у свезу само са Финанспјерима првога реда, да мора поднети

пронаћи порезе. којн би били во.ђни да се обвезе изврше.

до-

Тако говори једно од првих гласила новчаних сила јевропских. Дотле нам је „оборила кредпт" напредљачка влада својом приспом везом са Воптуом, а још сувише несмпсленим, очајничким торбарељем свога малог Фпнансиера по парискпм булварима!

ЈСрсЈИ ирсд идтЈЈУи У и«>нЈ..- — Ј | « __ [шлп пршп /«,«• но пред народом положили, они не ред мпогих других дела владе Нп- усдове свога кр едпта и да не сме

могу не само прпступитн саборском роћанчеве, која су за осуду и раду, него нн саставити архијереј- жалеље, и ово је једио између иајски сабор без закопитог председ-

знатвијпх, и у толико већма- за

с/

примитп другог уговора до онога, којп би јој ујемчио грађеље љених железиица, ако је у опште могуће

Дух и ред виделовачхе владе у државном газдинству. Под овим еасловом доносићемо у вашем оргаву све што особито карактернше дух и ред којим виделовци дишу и ред кога се они држе у дрхавиом газдннству. I Правило је и у владином газдинству. да се из државне касе ништа ве плаћа пре док ве дође законо или уговорено време плаћања. Противно овоме правилу, виделовачка је влада у интересу својих пријатеља а на штету дмжавне касе плаћала пре него што је зато плаћање законн или уговорени рок дошао. Нрнмера ради да наведемо плаћање виделовачком пријатељу, нашем проклетом Бонту. Први пример. По члаву 13. несретне жељезничке конвенције, закл»учене с Боитј-ом , влада се обвезала да му нлаћа годишњу отплату жељезничког зајма у 6,000.000 динара но четвртину ове суме 20 сваког трећег месеца почев са 20 августом 1881 године. По овоме имала је да му платн прву отплату у 1,500.000 динара 20. августа 1881. Другу отплату у 1,500.000 динара 20 Новембра 1881 итд. Ове две отплате влада му је положила, и ако не баш тачно у одрећеном року, она му за задоцњено време платила ивтерес и ако он ннје уговерен. Трећу отплату имали би да положнмо Бовтуу 20 Фебруара ове године, као што је то одређено чланом 13 злосретне конвенције. Но виделовачка влада није хтела да причека 20 Фебруара, него је свом пријану Бонту платила у име ове треће отплате још 9 јануара ове годипе 707.836 динара и 80 нара, што Ч"нн преко 60.000 иуката аустро-угарскнх, и то без и једве паре интереса! Платити оволику суму новаца на 42 дана пре него што ју је требало илатити, није без узрока. ЈБудн који су блнзу управе српског народног зајма, која је ову нсплату извршилч, причају да се заступник Бонтуов од 1 Јануара о. г. непрестано налазио око министарства Финанције тражећи да откине повећу суму новаца макар и у име зајма, да му је виделовачка влада дојета хтела дати у зајам, но да су је надлежни учинили иажљивом да не може зајмове давати без законодавног решења, те је најпосле морала помоћи свом пријану са аконтом треће отплате жељезничког зајма. Побуда је јасна штоје Бонту тражпо аконто. Он је знао да јс банкротирао или да ће банкротиратн, па је хтео да закачи малу Србију са што већом сумом' Али загонетна је нобуда из које му је внделовачка влада могла давати ову помоћ. Пре свега она ннје смела ннком а још мање Бонту плаћати што у напред јерје то противно закону. После тога, она нијс смела то чиннтн ни с тога што сј већ у то доба чуло да се Бонту са његовом унијом л>уд»а. Зна се, да се крнза генералне уннје датира од почетка јануара, да се варочи-