Српска независност

то развила 3. 4. и 5. јануара, и да је Бонту пао 18 јавуара. Влада је поред свог редовног посланика у Наризу који се и сам лично интересује за берзанске игре, пмала у то доба још и нарочитог заступннка свог \ одиосима према генералној унији. адвоката и правника г. Ч\*мића. на су је морали известпти о кризи и љуљању генералне уније, те је могла лакше одбитп захтев њеп да јој даје новац 9 јануара. Мп нећемо да се унуштамо у разлоге којп су владу могли навести да Бопту даде унапред толике паре: јер се надамо да ће Цародна Скупштина од ње попскати рачуна о томе. Ми ћемо само циФром казати, да је виделовачка влада са овим неправплним поступком својпм увећала штету народу нашем н то! 1) главнине. 707,836.80 дин. 2) интерес 6% °Д 9 јануара до 20 <кебруара 1882 . . . . . . 4.954.26 712,791.26 и на ову суму интерес 6% за сво време док се ова <?ума не би од владе накнадила. Може лако да буде као што обично и бива да ће влада порећи пстину овој ствари. ми је молимо да најенергичнијем аминашу њеном покаже решење свог Финанциског капацитета којим је одобрио ово аконто. па ће се о истини уверити. У случају иотребе мпсмо готони дати ближе непобитне податкег. Други пример. Виделовци су по чл. 3. конвенције продалп Бонтуу сваку обвезнпцу српског жељезничког зајма од 500 динара за 357 динара. дакле продали су му 100.000.000 динара за 71,400.000 дннара. Пошто нп Бопту ни његово друпггво нема ових навода те да илати погођену цену за обвезнице наше државе, па да му се одмах предаду обвезнице то је уговорено чл. 17 конвенције да Бопту набави зајам начином којим он за сходан нашао буде; па пошто овај зајам оствари. и иошто се он уплати. влада је обвезапа да му према количипи оствареног и уплаћеног зајма изда одговарајућу количину обвезница жељезничког зајма, а пре не. Суме добивене остварењем зајма, остају депоноване, нли вољи владе. а на основу чл. 15 конвенције или код Генералне Уније, која ће плаћатп по 472% интереса или код Француске банке; па ће отуда Бонту подизати и то по одобрењу владе а у мери, у којој послови жел>езнички буду извршени. Одредбе су ове јасне. На име Бонту нма најпре да ноложи паре па онда да добије обвезнпце. Влада да изда обвезнице према отвореном зајму, а њој да пздаду генерална унија или Француска банка признанице сврх депозита; па отуда да даје Бонту према извршеном послу. Најпростији човек зна. да се облигација никад не даје пре него што се даду паре које су на облигацији назначене, или док се не изда облигација за облигацију као што је случај у овом послу са Бонтуом. На име влада треба да има толико облигација о депозиту, колико је она издала облигација за остварени и депонованп зајам. Међу тим влада виделовачка другше је урадпла у овом огромном зајму. Она је Бонтуу издала повећу колпчину обвезница, пре него што је остварен и уплаћен зајам, пре него што јој је зајам тај предан. Да нпје овако, мп чикамо владу да покаже макар и једну депозитну облигацију коју је примала сврх депоноване суме оствареног зајма. А даје издала Бонтуу 80.000 облигација жељезничког зајма, то је сама потврдила у званичним новинама. Колико је Бонту од ових обвезница продао. то и влада није знала. с тога је и пратила свог члана у Париз да се сад тек увери колико је од тога продато, а колико није. Па и по самим страним новинама не зна се права цнфра продатих наших обвезница. Тако једни веле 65.000 комада све друге не кажу лакше од 60.000 комада. Било 60.000 или 65.000 све једно ј е главно ј е да ј е влада издала Бонтуу 80.000 комадапре него штоје остварени уплаћен зајам. а она иема деиозитне облнгације на покупљене новце од оствареног зајма и по томе сигурно је штета у онолико колико је облигаци.а издала. атојеравно 40,000.000 динара. Какојевлада смела противно уговору и обичној памети издавати облигације без пара. и како је могла паре које су добијене за ове облигације остављати код Бонтуа бсз признанице, надамо се да ће народна скупштина умети потражити рачуна.

ВЕСТИ ИЗ НДРОДД Са свију страна наше пезавпсне отаџ! бине, стнжу нам ужаснп гласови. како је , Гарашанинова полиција развила нечувени тероризам, само да угуши јавно мнење, које је устало на законити отпор против „виделовачке'* в..аде, због тога што је она метнула на коцку све животне пнтересе народне. Штахоће _виделовачка и влада? Зар је Србпја домеп и спахилук _виделовачки ц ? Зар је народ српски, зар су слободни српски грађанп, којп су своју слободу и независност извојевалп драгоценом крвљу својом, робови да се са њима може располагати по ћуди и ћеФу неколико људи, којима је само стало до власти? _Виделовачка- влада хоће да проиграва нрава, слободе и интересе народне, а да му неда ни пустити гласа против так вог несавесног рада. „Виделовци^ немплостиво оберучке ударају народ, па бп још хтели да он и не јауче и не заио.маже. На све стране питају се српски грађани, да ли има закона да ли има правде п правице протпву овакове самовоље _виделовачке ц полнције? Опозиција скупштинска, треба да осудно и мушки подигне свој глас против оваког тлачења слободе грађана српски, и да јавно л виделовцпма и каже, да Србија није њихов спахилук, да српски грађанн нпсу робље, са којим се може поступатн по ћуди п ћеФа поједпних бесавесних власника. — Из Ваљева нам јављају, како јетам. начелнпк познатп Мата Радовић, почео да гони више грађана Ваљевскпх. који су изражавали негодовање противу рада -впделовачке^ владе. А да ово све чпни начелник по мигу одозго, о томе немасумње. Познато је да је М. Глишпћ у Ваљеву морално мртав, и да су свеснп грађани преглулп да га се п у оппггпни куртгиишу. Али Мата је засукао руке,те обема рукама опробаним у жалоснпм догађајима у Лозници годинс- 1874, тс силом хоће да одржи свога љубимца на кметпвској столпци. Ко познаје само Радовића, тај ће моћи и зампслити, каквим је средствима он кадар да се послужи. Али поред свега тога „популарптет" Глпшићев претворпо се у дим и вихор свести грађана ваљевскпх брзо га гони са њиховог огњишта. Као што поуздано дознајемо збор је закључио да се Глпшпћ најдаље до 15. позове у Ваљево, да полаже неке рачуне у општннп. За цело ово је најнемилији посао за Глишића. Али гвоздена доследност Ваљевских грађана неће се овде дати умолити, но ће терати своје до краја. Време је да се једном пречисте сви рачуни те да се види које какови. — Из Врање нам јављају, како се тамо налазп Настас Петровић, бпв. начелнпк ваљевски. те врши неке мнспје, које стају народ толико грдпих новчаних сума. Какове мисије вршу -впделовачкп" агентп, то је и сувише свету познато. — Из Раче нам јављају да полпцпјска власт, са кметом Петром Милановићем жнво ради па томе: да се честити учитељ Рачанскн Доситеј Обрадовић премести, једино с' тога: што је са осталим одличним грађанпма изјавио неповерење кмету Мплановићу, који по општини жари и палп не дајући ннкакав рачун о своме раду. Дали ће Мпнпстар просвете уклонпти I из Раче честптог учитеља, да учини задовољство својим прпсталпцама. види| ћемо? ^>4» СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 11 Фебруара 1882 Потпредседник Милан Кујунџић отвара састанак у 9 часова пре подне. Секретар чпта нротокол XVI састанка. Прима се. Секретар чита протокол XVII састанка. Прима се с неким прнметбама. Чптају се молбе и жалбс. Све се упућуЈу у одбор. Ве,гизар Ау«лов!/^,иодносиовај предлог: 1. Да се садањп систем порезе као по све неправедан укине. 2. Да се узаконп плаћање порезе ио 1 имању и да имање нлаћа порезу па ма се где оно налазило. 3. Кад се заведе нлаћање норезе по имању, онда да се укнну носредне порезе; као што је крчмарнпа, регал на дуван и плаћање на обрт трговачких радња. Овај иредлог мој, молпм народну скупштину да га огласн као хитан. Аранђ. Маринковип моли за одсуство на неизвесно време. Ојобрава му се на месец дана.

Сава ЂусиК моли такође за одсуство. Одобрава му се на 15 дана. Сима 3/»мош€вмћ молн председника да извести скупштину, шта је учин^р одбор за преглед стања државне касс, који је на лањској скупштиин одређен. Потаредседник учпниће по захтеву. Дим. ОбреновиК иредлаже да се све молбе због сеоеких дућана прогласе за хптнз. Решено: да нредлагач поднесе писмеп предлог. Мил. КуамановиК нита шта је с њего-' вом интерпелацијом због неког пута у посаво-тамнавском срезу. Министар ГудовиК одговориће за који дан, јер још није нрикупио сав матерпјал. За сада може толико казати, да је пнтерпелант ненадлежно етавио интерпелацију на њега. Прелазп се на дневни ред: ародужење саецијсигне дебате о изменама и доаунама оагигинског закона. После дуге дебате усвојен је II чл. предлога да свака општпна мора бројати н°јмање 500 гл?ва нореских са овпм додатком: >у врлетним н довољно ненасељенпм местима, где би удаљеност од села до онштинске куће износила више од 2 сата, може опстати оиштина н с мање од 500 нореских глава.- За овпм су усвојенн III и IV члан. Саетанак је закључен у 12 У 8 часова по подне.

Се,}нииа од 12 Фебруара 1882 Потпредседник Мил. Кујунџић отвара седницу у 9 часова пре подне. Чита се протокол Х\ЧИ састанка. Прима се с неким изменама. У.газн минисгар Новаковиб. Читају се молбе и жалбе. Упућене у одбор за молбе п жалбе. Пет. СгефановиК предлаже да се свеиггенпци могу жалити против осуде на епнтимпју ако прелазп 7 дана. Чпта се предлог: да се укпле такса за архијерејски благослов. Чита се предлог да се посланицима сведу дијурне на половину, ачиновнпци I п свештеници да не примају никакве дпјурне. (Гласови: као хитан. Смеј). Дим. ОбрвновиК подноси према јучерањем обећању ппсмен предлог због сеоскпхдућана. В. Павип моли денешом за још 10 дана одсуетва. Одобрава се. М. Бекишб моли још месец дана због болести своје жене. Одобравч му се до оздрављења женина. Потаредседник јављада су кнежевнм у| казом постављенн за владине посланике: ; Алекса Јовановић председнпк суда вар. Београда: Јован Мпловановић председник суда београдско трговачког. Павле Самуровић трговац из Прњавора и Вучко Д. ! Стојановић ђумругџија београдски. У исто време јавља да је Вучко Стојан^вић поднео пуномоћије. Упућено од! бору да се прегледи кад и остали попослаипцп поднесу иуномоћија. Петар СтефановиК интерпелира министра иностраних нослова због Вук. Лаушевића и његове кћери, што с^, их Турци прошле годпне кад су прешли нашу границу да нљачкају, убнли: је ли шта урађено? Мњг. Ми.говановиИ и Т. ЂикиК интерпелишу министра унутрашњих послова због Левчана што их тамошња среска власт узима на одговор што осуђују владу због Бонтуа: даље нптају због секретара Начелства тамошњег што нде по срезу и агитује за владу. Поа Ив. ПротиК интериелнра министра Фииансије због тога што је многпма враћен добровољни зајам без интереса, ма да је овај ушао у буџет као издатак. Министар НоваковиК захтева да му се та интерпелација уступи као акт, да можг по њсму радити. Потаредседник јавља да је комиеија одређена за преглед стања државпе ка, се прегледала касу за две годпне п да ће °а који дан члан комисије Мита Ракић ноднети скупштпнп извештај.

Председник А. Ђ. Попови^ јавља скупштини, да ће прва српска Фабрпка за штоФовеу Параћпну славити 16. о. м. и да је позвала скупштину да на тој слави буде застунљена. Председник предлаже Уроша КнежевиАа и Арсу Дреновца као заступникс скупштинске. Прима се. Пре.гази се на дневни ред. У.гази министар Гарашанин. доцније РлдовиК и ГудовиК. Ча дневном реду је Г> члан закона о општинама. После дуге дебате која је до 1 и по сахат по подне трајала и у којој су преко 50 скуагитинара учествовалп, решила је скЈиштпна, поштојеминистар на то пристао. већином гласова да овај члан отпадне. - НОВИ4Е Из Париза дознајемо, да су славном руском гевералу Ско6ел>еву, поднелн и бугарски и грчки ћаци, који се у Парпзу уче. адресу. Он је н љих као и Србе примио најсвесрдпије и одговорио нм онако псто ватрено и одушеагено као и Србнма. Бавлење Скобел,евл>ево у престолницп Францускеи шегове значајнеречинзговореве представнпппма источних народа пзазвале су живо одобравање. Особпто речи против Немаца изговорене, одјекнуле су у срцу сва ког Француза. Једна знатна личност француска рекла је у разговору са Скобељевии нзмећу осталог п ово: „Господпне. у вашој светој борби протнв Немаца, можете рачунати потпуно на нас. Вара се сваки који мпсли да ће „велика иација" опроститп суровим потомцпма тевтонским. панешене увреде. Ја мпслим да је у пнтересу опште слободе да се Немцнма сломију крила, да не могу свет прекрплитн". <«♦!»» ТЕЛЕГРАМИ Рача. 10. Фвбр. (ОРИГИНА1НА ДКПВША). Јутрос у десет часова Гаврпло Ранковпћ учите .Ђ паиусти школу и оде на збор општпнски, да по свом старом обичају сплеткарп што он то чеото чнни. Овако напредњацп учител>н врше уредно дужност за коју од ревизора добпјају оцену одличан.

Огласи Ч и т а ј! Нови угостите .Ђи у каФани званој „КОД Позоришта", јаат>ају поштованој пубхици: да ће скорим доћи нова невачка дружииа са одабраним и укусним персоналом н ирограмом. која ће своје представе у истој каФани давати. Потннсати угостител>и побринуће се за најбо.га јела н нића са умереном ценом, а уједно уверавају поштов. нублику, да ће бити најусрдније дочекана н усмужена. Валори и Номп. УВАСННОЈ УЛ. Бр. 6 ИМА 3 проироетрана и удобна лућана за ијлавање од Ђурђева дапа. Никола Барјакгаровиб 1—3 судмЈ* 7 пен»*Ј» ТАМАЕ ШВ1Е1Т плод за чишћење 01ШЛ.,0^ освежаваЈући против затвора и шуљева најпријатније ерество чишћења за децу. ОпИоп, рћапп. 27. Кпе Нат(1и1еаие Раг1в,

власник .Дружина за потпомагањв Српске Књишевнос т ч" штампано > штампарвји г к <»« С в. С авн- кнкз михаил. >л. бр. ј одговории уредник Др. Лаза Костић