Српска независност

—- 105 —

стране, и то: једна војска од Рисња на Кнез-дб, друга од Нераста на Леденнце а трећа од Доброте на Ораховац. На Леденице н на Кнез-дб дочекаше војску ауетријанску само кривошијанске страже, којих бејаше на објема позицијама само 40 војника (због изненадног аустрнјанског ноћног наиадаја) и отворише е њима бој у саму зору, којн се сврши с тим те аустријанциуспјеше задржати положаје, нзгубивиш 18 мртвнх и рањених солдата и 2 офицнра мртва и рањена. Од крнвошијана ногнбе један војник. Рањених није бнло. Трећи иоход, који је онерирао на Ораховац грђе је прошао јер је изгубио 38 Агртвих и рањеннх солдата. једног капетана и једног оФнцира на мртво. а једног ОФнцира рањена. Од Ораховчана није било Ш1 мртвнх Н11 рањених. Сви рањени н мртви солдати аустријанскн донесенн су у Котор. У пролазу преко Рнсња војници аустријански убише 2 мнрна грађанина Рис. њска а 2 раинше, уеледству чега 15 Рншњака побјеже међу устанике. Војска аустријанска тврди се у својнм положајпма и нрннрав .Ђа на одсудну бнтку, но нн Крпвошнјани не стојеонакон рни се нрипр:шл.ају п утврђују у своје ноложаје и чекају иомоћ нз Херцеговине. У Херцеговини окупацнонн усрећитељи ^јошт грће стоје. јер тамо нз данаудан чарке се догађају, врло нм неиријатне, а осим тога снага устаника сваким даном расти. Устаннчка снага по досадашњем подијељена је на 7 чета и то: Једном четом управља Стојан Ковачевић, коју зову -Летећом четом." Другом Перо Тунгуз и Салко Форта (оба знаменитн јунаци). Трећом Мрдак Лубурић. Четвртом Васо Буха. Петом Хамет Дедовић бив. бимбаша Невесињски. Шестом Сманл-Вег Ченгић. Седмом Хасан-Бег Сабљица. Свнјема четама командант је БећирБег Ченгић. .Бројна снага нзноси 3.000 војннка, по већој чест^добро оружаннх, и муницијом снабдјевени. Организирани су као народна војска у Орбији и Црној Гори. Имају своје командире. подкоманднре. оФицире, водннке и десетњике. У боју који је овнх лана биоу Гацку на калиновику било јг устаника 500 а солдата аустрнјански 700. Солдати иосље кратког окршаја буду од устаника разбијенн и ћерани до Фочс трн дана (јер у Метохнју немогуће им би умаћи). Солдата је иогинуло много остатак се у Фочу спасао. У томе су се боју одлпковали: Пет Бегова Ченгића. Васо Буха. Хамет Дедовић. Рксто Бакоч, Алекса Шутић, Јован Савнћ и Јоко Ковач, јер је свакн од њих ханџаром у руци јурншао н ио двије н три главе посјекао. У околини Дрине и цијелом Фочанском кадилуку,

| заузео је све Фортеце и утврђења аустрнјанска Стојан Ковачевић, које му је I та мнсија дата да устанак развија и шири па ма н снлу утпотребио. Он је ту мисију и извршио сјајно јер је сав Фочански каднлук на оружје длгао. У Фортнце Тјентиштима и Хуму заробио је нреко 80 солдата, које је обезоружао и у Фочу опремио. Бојеви који тамо једнако трају, за устаннке су сјајни. Фоча је опкољена са свнју страна устаницима под њених зидинама одночела се битка која и јошт траје, очекује се њен пад. Тунгуз н Форта држе ноложаје измећу Гацко Невесиња Загорја н Бјељнне. Њнхов је задатак неиропуштити тајин у Гацко, које у опсади држе. Тајнн устаннци добнвају од нлијена. Разноси се глас да се познати вође п јунацн од носљедњег устанка нратадижу, којн за собом нмају оиробане јунаке Херцеговачке н главну силу Херцеговине. До сада се чуло да се је само војвода пон Перо Радовић одметнуо а гласа се и за остале. Кад дознам јавпћу вам се изнова.

Од велнког је значаја но успех устаника иротнв аустрнјске окупације, што јављају П. Лојду из Лондона. да је мећународни суд тамошње дружине мнра закључио потппсатн иозив на Јевроиу , у коме се сви човечни људи нознвају да раде на овоме: нрво, да се обусгпве оојеви у Кривошијама , у Херцеговини гс у Босни; друго, да се сазо ве јевропски конгрес да ренш спорна питања на основу правичности и с обзиром на искања и тегобе народа у Босни и у Херирговини, еаслушавши изасланике тога народа. Тај позив су потписали међународна лига за мир н слободу у Енглеској и у Италији и раденичка лига за мир у Француској. Ако мушка реч Скобељева не буде за сад имала другог плода до тога. да ускори тај рад и да покрене снмпатије образованог запада за мученичкн народ на еловенеком југу, задужбнна ће му бити неоцењива и та би једна беседа важила толнко, колико добпвена бнтка.

ИЗ ЛИСТОБА

а.. русхгг: ^Новоје Времја " пише: -Ннчему се не радују толико аустрнјски миннстри к^лико мирољубивости руске владе: тражећн новац за угушење устанка, они успокојавају себе. делегације н публику тиме, као да се Русија неће умешати а тако исто ни остале европске државе. Туна речен^ша није свршена. Мннистар • маџарски говорећн о угушењу устанка. у стварн је нмао на уму сас-внм нешто друго, а на име, такво питање, које засеца у међународне односе Аустро-Маџарске према Руснјн, Србнјн, Цр-

рој-Гори Турекој н нрема свима великим силама, које су иотаисале берлински уговор. Шта значи то, какви је то посао, преокретање Босне и Херцеговине у нодпуну сонственост аустријску, аротивно уговору ? Од куд потреба покретања тако великс војске? Маџарскн министар муком прслази ова нитања, која поничу из данашњег стања ствари на Балкапу, али за то са повишеним гласом министар напомиње неиријатељско расположе према Аустрији г у великнм круговима рускога друштва,- као да маџар. савест нијс чиста. Ствар је у томе, да постојс антннатије према Аустријн не само у једној Руснји него их има у свнма европским др:кавама нензузнмајући ни Германију једпну нријатељнцу Аустрцје Међ}тнл1 мирно расноложење Русије може нарушитн освојачка политпка на балканском нолуострову. Аустрија ће том политиком створитн таково стање које ће морати мир иореметнтн. Кад бн се Аустрпја оканула освојачке нолитике и гледала код своје куће своја посла отпао би сваки разлог нарушнвању мира."

дописи Свилајнац, на чнсти понедељак. Покор. за нокором ! „Напредњаци" наумилн да се ирославе у апшењу и гоњењу својнх иротивника н оннх који неодооравају њнхове незаконите поступке. Тај посао, одпочели су врло енергично. Код њих не вредн ништа правдање и доказ;.вање. За њнх су закони мртво слово на артнји. Онн се нп мало не етиде, да подмећу својпм противницима и оно, што ови нису нн v сну помнслили. Такав недостојан и досад нечувенносао, одиочео је амо н „напредњачкц- канетан Јевта. Он не оставља иоштене људе на миру и на са^1е покладе, он их и тада гошт п пекља. Тако; јуче на нокладе, пре подне, дозвао је у канцеларију своју Жнвка Седларца. н но наредбн начелства илн боље рећн помоћннка Браловнћа, петљаогаје за речн изложене у депешн његовој нз , Ђупрнје , која јс штампана у броју 18 ^Српскс Незавнсности- као што смо у| верепп. Жнвко је одбно надлежност по1 лицше и позвао се на чл. 19 и ЗЗзакона о пггамни, алн све забадава, капетан Јевто неће то да чује . на му претн §. 359 и 3. каз. закона. II ваљда је јутрос готова пресуда, којом се Живко осуђује на 25 дана затвора. Јуче после подне. догнаше у канцеларнју среску два стражара Илију Јанковића. из Витежева. II њега петља капетан Јевто. што ннје са својнм сељацима нристао, да се изјави новерење већшш а неноверење мањини скунштннској. Ваљда је и њему скројно пресуду на 25 дана затвора. А пре неколнко дана пекл»ао јс Ђорђа Крајпнца. овд. трговца. што је овај осуђивао поетупак његов — капетанов што је тумарао по срезу и изнуђивао иодиисе за неповерење мањннн скупштинској» Непрестано испнтује еведоке по том делу, тс тако по свој нрнлици и њега ће постићн суцба прве двојице. Ето шта се амо ради. Ето шта ради напредњачкн капетан Јевта. Ето то је

његов главни посао. он се само тим искључиво и бави, а забаталио је народне послове за које га народ плаћа. Он јадник мисли да ће овим и оваковнм својим иоступком . да угуши јавно мнење, које је већ давно н давно осудило рад његов и његове „напредњачке" владе. Верујте господо п нанредњаци и , јадна су и кавичка средства, којима се ви служите. Знајте , да се таквим средствима неможете опрати пред јавним мнењем, знајте, да су ваша нссретна дела дошла нараду до грла. Верујте господо, да ће екоро осванути дан, дан, кога ће те сви бнти помлаћени, јер народу ви додијасте. Зар мислите, да парод не внди да га ви одведосте у содун. Зар народ, не види, да га вн унропастнсте; зар вн мислите, да је он слеп и невиди шта сте ви наумилн и шта ви смерате. Све то он види н скоро ће вам изрећи своју пресуду. Један грађанан.

ПОЗДРАВИ ЊЕГОВОМ ВНСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ митрополиту српском МИХАИЛУ Ваии Високоиреосвештенство, Млогоаохитовани наш Архиаастиру ! Није чудо што у овој узрујаности, овој олујини која је нреотела мах, у нашем народу и тебе са узвшиепог места, на коме сн за толико година на благо наше цркве и на дику народа српског радио — оборише. Није чудо велнмо, јер партајство за постпгнуће евојнх цељн узима ма какова срества. По положају на коме сп био, бијо си узвишен а дела твоја још узвншеннја својим трудом иретегао си и само место на ком си бно. те велимо с тога те ова олујина и обали, јер њено је својство да све што је нретежннје обара, а перца и | друга ншнтавила поднже у внсину да лете са прахом заједно. Премда нам ннје мило, што се тако збило и то са оним који треба да светли као алем у иеторијн нашој. Но кад је тако, мн те поздрављамо наш архнпастнру п честитамо ти тај скромнн положај. Из неторнје знамо, да су свн заслужнп људи тако награђивани, па ннје чудо велимо што се и е тобом тако деси. Но ти буди нун уверења да те народ љуби, да те народ у успоменн носп као највећу драгоценост. Онај народ за ког си толпко радно н ког си љубио одази; вати се са оном истом љубављу. А ми се надамо у свевншњег Бога да ће правду наградцти. те нам отуд пстиче нада. коју жељно очекујемо, да те што пре видимо на оној висини на којој беше , те да опет за благо цркве народа порадшп н достојннм молнтвама твојим Богу нас ирепоручшн. Ово неколнко речи добри архипастиру , наш, нека буде израз наших осећаја на

најтачнијим умовањем ието тако јасне и несумњиве истине , нити он икада иде даље, пре но што се тачно уверио, да је пут, који је већ прешао, прави иут ире но што је сасвим спгуран, да је истнна, на коју он остале надовезује, стварна истина. У тој његовој тежњи за нравом и чистом истином његова личност просто ишчезава, нити га.могу иомутити и забунитн , јер цх неможе прн таквом послу нц бити, његови лични ногледн на ствар, или какви спољни обзири и утицаји, као што је то на жалосг случај код моралних наука, где често врло често утицаји времена и околине, лични или нартијски интересн. заслепљеност несвссне гомиле и т. д. угушују у грудима научара чисти и јасни глас нстине и иравде, и наводе их да лажу онде, где им њихова, и ако ириткснута, савест оиет доста гласно заповеда, да истину говоре. — Краткоћа, јасност н прецизиост то јс, госиодо, оно, на шта математичар V својим радовима највише полаже , а највећа награда, за којом он тежи, то је сазнање праве и суште нстине, нетнне за коју је сигуран : да је нико неможе, кад му се свиди, изврнути, нико насилиички оборити. Под таквим дакле утнцајима математичар се и нехотице навикава иа правилност, тачност и искречост, суђењу, добија лакости у комбинова-

њу и што Је најглавниЈе у његовом срцу ниче, развија се и све више јача осећање и љубав према божанственој истини, којој он журније тежи него лн линија својој чистотн. Његова највећа награда, његово највеће задовољство састојн се, рекох, у еазнању вечне истиие; састоји се у опажању дивне хармоннје, која као да постоји између идеја. којима се његов вазда жедни дух напаја и вечног „бројем, мером и тежнном- утврђеног реда, којн у васијони влада, и у коме тако силно н тако јасно одсијава божанствена мисао : састоји се најзад у смерној нади, да ћс истине, до којих је он дошао , али којима се он бавн, нмати ма кад какве кориснс нромене, да ће тј. оне донринети ма н најмање ма н у најнознатијнм вековима на бољнтку људскога рода. Али господо налази се но каткад људн, који не само овако немнсле, већ напротив као с пеке висине гледају на математнчне и у опште сгзактне науке. ' Но то се господо даје оправдатн колпко тиме, што се они у тим наукама никако неразуму, толико и оном познатом слабошћу нашом, усљед које с-мо тако често склони, да само онај рад уздижемо, у знезде кујемо и обожавамо, којпм се ми сами бавимо. — Ја се наравно не могу ; овде уиуштати у ређање и обарање свега

онога, што оип математичннм наукама нребацују; алн онет зато мнслнм, да ми се ваља зауставитн на некнм прекорнма које онн чине математнци а н свимаегзактнпм наукама, и које на први иоглед могли би нзгледатн као умеснн. Хоћу да кажем, како оии математици и егзактним наукама нребац\'ју, да од жаучара, који се њима баве, граде нека чудновата особена бнћа. која миеле и способна су само мнелитн о мртвнм н бездушинм стварима и о сухоиарннм обрасцима, а ннти пмају разумевања ннтн пак срца и осећаја за узвишене ндеале, благородне тежње н пиемените борбе, које иснуљају и нокрећу живот народа н човечанства. Хоћу да кажем, како онн математици пребацују, да она затунљује н убија ону племениту моћ нашега духа, коју ; они зову Фантазијом, уображењем: да нас , пајзад она чини сасвим неенособннм налазити д}'ховне насладе ири чнтању каI квог несничког створа или ирн гледању какве красне слнке илн иои слушању какве заносне симфоннје. Госнодо ! Математнчарима поред њихових озбиљннх послова остаје истинамало времена, те да бн се подобно оста| лима моглн јавити као активни борцн у ! борбама сувременог друштва , и на тај ; начнн иоказати , да уму миелити и ра| дитн и у другим правцнма, да имају ср-

ца и осећања за узвшнене пдеале н т. п., алн им зато опет остаЈ *е доста времена, да могу те борбе, које долазе нли од сунротностн у погледцма на друштвене ства|)и и пнтања, нли н то врло често и од сасвнм нсоиравданих амбиција појединаца, да могу велим све те бообе, сва та колебања пратпли еа иажњом ц разумевањем; са интересом н I осећањем, које је јаче н нскреније, јер безннтересније, него ли код млогих, који се само рсчнма уму боље ц сплније исказати него они. Па кад бн се, господо, баш и деснло, да по којн научар, озлојеђен ирнзорима свакидање људске бор' бе, где се врло често лаж продаје под Фнрмом истине , неправда потурује под нменом иравде н т. д. Кад бн се велим баш и десило, да но који научар озлој јеђен таквим нрнзорима окрене леђатоме лажном свету, на затражн утехе, затражи накнаде у посматрању бееконачног евета и његових вечитнх закона, зар ћемо му моћн доиста с правом замерптп? Ах не. Он остаје исгина изван борбе, али плодовн његовог засебног и скромног I рада за целину ннеу нзгубљенн. (Иасгавиће се)