Српска независност

БР01 30.

СУБОТА, 20 ФЕБРУДРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

пЕзг 31 С?БЛ:Г: ва годину 24 дин., на по годпнк 12 дин., НА чвтврт год. 6 дин. 31 :СТ13Е ЗП25.Е 21 п;л7зт:кт. н4 годину 30 •ранака, на по годнне 1б «р. ни четврт год. в фр. 31 17СТ?:-7Г1?:КГ НА годжвг 15 #ор. >• ванк.. на по год. 8 ♦. на чкгвгт год. 4 ♦. 31 СЗЕ :ГГ1ЛЕ 1РН13Е на годину 36 ♦ран., на по годинв 18 ♦?.. на четврт год: 10 ^Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ П1РНИ1М, ЧЕТВРТКО«. СУБ0101 и НЕДЕЛ01 урвднииггво јв и адиннистрација >" кут.и г. Толв А ндркјввита нбилнкбв венлц.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: црвн П1Т 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКИ ПГГ Ч ПР. ЗА ПРППОСЛЛНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДЛ* Рукописи шалу се урвдништву, а претплата адтимистрацији „СРВСКЕ ЕЕ3132СЕССТ 2" РХКОПНСИ НК ВРАЋАЈУ СЕ. ПКГТДАТ.ЕНЛ ПНСМА НК ИРИИАЈУ С1

По решењу уираве еиуштена је дена огласима у нашем листу, и по томе од сада ће ее плаћати на огласе од реда први пут 1*2., а поеле свакп пут но 6. пара дин. Уједно јављамо, да је досадањп адмпнпетратор г. Лке. Мијатовић дао ос= тавку на ово звање, јер је поетао еонственнк штам* нарије код „Св. Саве." на мује немогућеда ради ита* моиу админпстрацији лиета. За то молимо све оне. који би од еада имали да шиљу за наш лист иред« плату, огласе или таксу за огласе, да то еве ши.ку само на адрееу: ДДМИННСТРЛЦИЈН .,СРПСНЕ НЕЗАВИСНОСТИ • Пад банке ..Инион женерал- и последице за нас. (ОД ЦНСЦА ЧЛЛНКА ..ИЛРОДНЛ 1.ЛНКЛ . ПОГЛЕДОИ 11А БоНТУОВ ПРЕДЛ01 . 1 (НДСТДВАК) Париска берза није иретрпела тако јак нотрес као лионска. али и ту су мидијарде изгубл.ене н корев те лакоумне радње — Инпчн ж.гчарал — нлати животом. а њен во1)а отнутава у тавницу. Не зна се иашто је Бонту затвореп. (Сад је нугатен, на јемство. Уред.) Просто нропадање банке није томе узрок. Вероватно биће за то, што је упропастио новац, који му беше на оставу новерен, и са којим је нротиву закона терао своју берзанску игру. У такав депозитви новац иду и наша потраживања, и колико ће се од тога спастн то ће тек ноказати права ликвидација. Банка IIннон женера.1 судом би нроглашена за бапкрота — она то није сама учинила. Тако је свршила банка. коју наша влада сваком нриликом представл>аше као најсолиднију установу. Нладинн наао])и пре^^оше и па све политичне нријатеље њезине. Није се тражило разлога, слеио се веровало и говорило. Значајнн комснтар даје нам говор у скуиштннн оног истог дана, кадје баика у Паризу судом проглашена за нроиалу. Бон-

ту се још код нас у скупштинској беседи узвпшује. Цела ње?ова ирада стоји веГ* вшае дана у ауно.и аламену, сва Лионска берза у сле,\ ортахлука са Вонтуо.и беше ароаала, цела Иарш ка берза лрхпе веп више ,јана у 'розначавој ватри а у нагииј скуигитини на^- се лице које Јоги верује у врачлра Бон гуа. То је драстпчна усиомепа. како се код нас тера иолптика у нашем народном дому. Са истим неразумом. са којим је та беседа говорена. говоре се и друге, и то се зове брига за напредак, за отаџбину. Жалостан је напредак државс, у којој ее тако што може десити. Ми овде намерно обележисмо у кратко течај смрти банке Ннпан женера.1 , јер је за нас иоучна у сваком ногледу. Пмамо пред собом слпку, која нам показује, како н сноредан нојав може разорити зграду, о којој се мнслн да је у најсјајнијем свом ноложају, ако такој зградн недостаје • морална чврста основа. Једна интерпеланија у туђем парламенту беше узрок паду инион ж<нерал. н свнма последицама из тога — па још то није имала у нарламенту веКппу за се. И колико таких иримера може наћи државник у ч нсторнји! Како се лако порушило све што беше стајало на ништавим стубовима ?! ( амо непрекидни ланац свеснога рада, рада коме су основе у вишој идеји, само се тај може ставити на отпор ситнпм случајевима. Рад коме такве основе не достају, први га ветрић збрише. чим за то дозре, и тад судбииа не нита нн за иоследице, ма оне узеле и огромни облик на се. Нотрес, који парпска криза ироизведе, беше тако велик — иа и ако се предвиђао. до!>е тако иагло. — да је и онога изненадио. који гаочекиваше. Он сепренео н на берзе бечке и немачке. Милпјарде уображених капитала беху за неколико дана уништене, н сваки. кога је и најмање дирнуо тај ннтерес. стављаше себи питање: какве ће иоследицс дал.е настати? Ублаже ли се сад већ мислн, н у колико се криза тиче онштег обрта. може се већ на то одговор дати. Кризу Француску причинио је само несмисленн рад Бонтуов; она је крпза берзанска, крина нокретних капитала. Она није криза радиности, криза ненокретних канитала. Богата Француска лако ће нреболети изгуб.кене милијарде. које н онако беху само уображсне, сараниће неколико Бонтуовнх банар

берзанскпх помагача. и Фннанцијских на и нолитичних нријател.а његових, на ће се на скоро онет све повратити у стари колосек. Очистиће се пијаца од свакојаке прл.авттнне. Срећна је Француска П1то су ти пропалп канитали домаћи јер да тога пије. пп мн небисмо могли тако лако прекужити носледице. Криза се не тиче радиности; не ће у Француској ни једна Фабрика обуставити свој рад. ^арада. тај прави извор иародпог имућства. остаје неднрнута. Само новчапим иијацама биће тешко. и ако која до певоље дође да новац потражи. онда ће то много теже ићи. То је тешка последнца и за нас. Од времена позпатог Лоа Француска није имала берзанске кризе, и треба^о је Бонтуа да роди. на да он своју земл.у доведе у кризу, тс да иокаже Францулнма да су и они ириступни берзанском ветрењаштву. Француска Финанпнја пе 1|е моћи прежалити. а да тога несрећпог творна не нозове на најстрожнји суд. н већ сад се унорећује Бонту. у друштву са граФом . (ангран-Дпмонсоом 1^ан^гап11-1)пшоисеаи) који је сличну радњу водно у Бечу и другим светским местима пре десетак година. и то опег са католичким новцем, па којега је најноеле Брпселски суд осудио иа робију. Ето вам. госнодо, који сте Боитуа код нас тако протежиралн. у какво се часно друштво он сада увршћује. Франнуска земл.а лакше ће претрпети губитке уображених мнлиона. него што ћемо ми нашс губитке нреболети. н за нас иад банке инион женерал пма саразмерно н већу важносг. Ми прво имамо изгледа да нретриимо доста знатнс новчане штете. а друго за нас настаје иитање: шта дал»е да радимо? Падом инион женерал нашн су уговори уништени. Што се тнче најнрс нашега губнтка, мн га не можемо ни од нрилике нроценнтн. Наша данашња влада. у својој чистој уставноети. врло је тајно скривала спе онерацпје. које је са Бонтуом имала. Чини се. као да она нн до сад још не верује у његов пад, јер наше службепе новпне нису још допеле гласа о његовој смртн — коју часг вал.а да му нећемо одрсћи, већ из обичнс учтивости нрема нашсм гутору. Ннти јс нознато. шта је са оним нашнм лозовима. што је Бонту задржао од државног зајма за рачун железнице : пити знамо где се налазе оне дру-

ге обвезвице: нити зпамо. да ли је и какву је каупију за железницу ноложио; нити знамо да ли је и колико је издано железннчких об: везница н т. д. Бојимо се. да ири лакоумностн која се код наших Финашшја налази. ни влада нпје све то нотиуно знала. и да се тек онда за то почела брннути. кад болта банкпна беше затворена. Мн смо у солпдност банке имали така новерења Ј да је наш министар Финанције тек онда на врат на нас отрчао у Парпз. кад је суд изрекао оиасност у којој се налазнмо. Нисмо нашли за потребно да пре нотрчимо. те да снасемо што се могло снасти. Бечка Ленлербанка послала је одмах. чпм се појавише онасни знаци, своје заетуннике у Париз. иа је спасла готово сва евоја иотраживања. Тако је радила кћи према својој мајцп: тако је радио ириватии интерес. Зпамо у напред. да ће нам се представл.ати, да је паше све обезбеђено; на најпоеле, може бити да ће влада у томе имати и ираво. ('амо што ће то обезбећење бнтн онаке исте нрироде. као што је интабулација на чосле,\и>ем месту каквога презадуженог лица. [Гмаће судско осигурање. а друго ће бити питање. колпко ћемо иримити. Ликвпдацнја бапке иннок жг-нерал мораће бпти врло заплетена. нрн ветрењачкој радњи. коју је опа воднла[; и нико није у етању да покаже сад пи приближно стање. Што се сад може учннити. то је површна крупна бнланција. за коју ће тек доцпије време вал,ати да иокаже, у колико су истините поједине позниије, а така се бнланција може начинити и за нас, доста иовол>на. Ако ћемо таку билацнију да иаправимо и мп за нае, онда емо наиред уверени, да ће она у данашњим нашим околностима врло новол.на изаћи. Ми јој од евоје стране не ћемо ирпдевати никакве вредности. а још мање ћемо јој веровати: јер ће бнти опака пста, каква беше ева наша досадашња радња еа Боитуом. каква беше и радња Бонтуова. • На^тави^е «•«•.» , |,ок наша званична и нолузваннчнг усга ћуте као залнвена, дотле с* по бечко-пештанским. прнјател.ск! забринутпм новннама проносе ева којаке вести о нословпма нашег же лезнпчког сошштв м»ја«енг-а. кнлф^ путппка, г. Чеде. V нонедељак јављају П. Лојду нз Париза. да је ствар свршена и иотнисана са друштвом Сошр101г <Г Екеотр! н са Лендербанком н да се 1-ормарлно конегатовало. да Србија не.иа штеге(\). Сутра дан пстом листу јав .Ћају