Српска независност

— 108 -

опет из Париза: „Иогодба > погледу срцеке железннце још никаг.о нпје свршена." Истог дана јавл.а оиет нсти извор: „Српску железннцу нрнма нова Лапка „Вап^нс с1е» (1вацн>* Ле 'ст ^сг1|е». коју !>е основатн 1кц|§ие 1| с саотр1с са Лснхерђинком. Срнс!:н мннисгар оолази у Веоград да, иаради потврду." На другом мес гу вслс. да ,је кппитал тс баџку 15 милиона Фравака (а за пашу жслеаннцу Греба 71 милион. М%1а ра:(лииа! V. Н. сл. Нреса ралујс се тој ногодбн, ал' нскрепо прнзпаје да никако не може да у-, видн. како Србнја може ироћи без лкаквс штете. У том ногледу је врло зпачајно ово у мовање Н. В Тагблата! „Парпскс вести о српској железници ненрестано су пово.т.не, ал'још пишта ннје свршепо.Наравно, јер тешко1 |С су у тој сгварн сасвпм ванрсдне. Нерадп сс толнко наставку гра1)ен.а, колпко о накнади изгубље вих мнлиона. Гдеће сенаћити милнонн ? Земл.а их не може накнаднти, морају \'с иаћи другде. Чнпи се као да се нашла једтшо могућа комбивани.ја за обнову срп. желез. зајма: учеетвовање оннх кругова, којн су нли поередно нли непосредно. илн из политичких. ил' нз Фннанцпјских узрока у том нослу заинтерссовани. Зато су сс сложплс обе Бонтуове банке у Аустро Угарској са градител.см турскнх желе::ннца Xи|)ШОПЛ који се тнм нада помоћп својнм тургким нословима. н још с некнм другима." Иа свн тн нс могу да саставе вишс од 15 мнлиоча дипара?! Солидно друштво. до душе! Шта мисле судови наши? ....шмшш рап'.сћ1г! III Ето како би се иовређено начело науке светило доведавнш суднје до црвенила - Биделовци ваљада ниеу породнца нли к} г ћа. па кад се наиадне на породипу. кућу, да се но самој природи ствари несумљиво :?на. ко се напада. Они могу друго нешто Гшти. али кућа породица нису још или бар свет још не зна за •го. Виделовци даље нису ни законом ии ^казом каквнм јавним означени, те да се несумљиво зна које су то личности. и кад се онн заслужно нлп незаслужно нагоде или нападну, да се поуздано и ноименце зна којнх сетотиче. Виделовци шта више нису ни људи од једних и истих начела, ма да можда имају заједнпчку крајњу цељ. дакле нису ни партија јер нигде не чусмо из њихових уста или невидесмо одњих написано: г Ви<еловачка партија и — или ^ево ови смо виделонци!" Виделовци управо нису ништа. - и према изложеноме може ко како ћалазн по својој памети за њнх мислити може ко мислити да су то халс вране н гаврани или да су то л*уди који су се с конца и с кононца зарад једне несрећне опште цел>и удружили. У _виделовце - се може сваки н. пр. неки Жун-ић утриавати и убројавати као год н онај који поред нзвесннх кола по Београду иде. Иа ко ће и као нриваган к >зати сад да су ти и ти људи „виделовци и — а камо ли да суд може тврдити да је ту и г. Пироћанац. У колико знамо нротивници су >виделовцима * то име надели и тако их крстилн, иа је логично да би ти противницн бол»е и знали него ли виделовцп који се то људи иод виделовцима разуму; ио томе дакле и г. -Маџаревн^ знао би то боље и од суда 1Г9ДГ. Пироћанца. Исто тако не можесе ни по чсму из онога, што је у чланку том изречно за г. Пироћанца казано изводити као г. Нироћанац некомито од Бонтуа или кога другога нримио те се „бивши без новаца 1- обогатио; јер пре свега таког чега нема ни налик у том чланку, и ми само од судског о тој ствари решења можемо чути да оно што је тамо писано значи и да тако разумсти треба: лаје г. Пироканац мито аримио и тако да се дугова својих ослободио. Налазити тако што тамо где га нема значи извођењем стварати кривично дело а у овом случају и доказивати евету да је г. Пироћанац мито иримио од Бонтуа или другог кога. Ако би се тако овде радило, иаводило. то би изишло да суд држи да је бар у овим еадањим приликама једини начин за г. Пироћанца да се нодмиом од овог или оног обогатио и л\т«"ва т

онростио. А нн такво извођењс. мислимо, не иде у прилог нн самом г. Нироћанцу н суд би га тим не бранио но „бламирао. ц Овдо се сва снага огледа оне изрекс народне, да је боље имати и неиријатеља иаметна него лн пријатеља луда. Зар се нијс могао г. Пироћанац и на други који начин обогатнти, нредпоетавивши да је пре Бонтуа доиста би<> сиромах? Зар се ције могао обогатити н. пр. женидбом. — зар није могао добити на каквој — другој - лутрији, ј — зар није могао наћи у самом Бсограду неку пуну кесу наиолеона коју јс неко украо. па нзгубио те не смео после да тражи да се неби ухватио, — зар се ннје могао обогатити плаI том евојом или другим каквим год фондом, — и то све легалним као што сс види, путем? Не може дакле ни намет нн паука доиустнти, па ни наши закони (види бар § 221 кр. пос.) да се усвоји да се само на онај јсдини начин — нодмитом — г. Пироћанац обогатио; а чим , јетотако онда никоји суд не може нодметатн свој закључак или мншљење своје г. Маџаревићу. Суд може како хоће држати и мислити о г. Пироћанцу, он може и вероватн да се г. Пироћанац ни на којн други начин ннје могао обогатиги тако да својс дуговс плати, до једино иримањем мита и то баш од Бонтуа — чему емо ми одсудно противни али ! то не сме и не може суд тврдити да ! је то г. Маџарсвић казао на ни да .је мислио. (ваки иравник особито судија зна и зањ јето сасвим јасно да се закључцима дело стварати не може н не сме и да закључци са логнчности или нелогичносги својс могу да изнесу на видело баш оно, што или нема везе са нстином или оно што се никако и пнје желело изнети као што је случај у «вој аФери ти г.г. џаревића и Пироћанца. Да у ономе што је изречно у том чланку о г. Пироћанцу рсчено нема крив. дела ни по нашем закону сваки ће се увернти кад нрочита иажљиво нрво чланак па после 210. у свези са 209. 1 кр. зак. По § 210 тражи закон да се на некога дела нзносс јер се вели изречно: I г ко таква неистинита дела- и т. д. износи, а која су то „таква~ дела то се казује у предходном — 209 § — где ј се тражн да дсло мора бити ире свега | кажњиво. па после да је тако да онаднутога мрзости или презрсњу (§210кр. : зак.) излаже, јср ни сама кажњивост дела ! у свако доба ннје довољна да се онадач казни: н. пр. кад ко опада кога да улицом трчи и .јури с коњем или да ие иотпиеује за одређено време исправу својим служитељима (§ 329 и т. д.) ту ; и ако би доказало да не стоји навод опадачев не лгоже бнти онадања јер дело није такво да опаднутога мрзости и ј презрењу и>лажс. Са свим је јасно да су за опадање у нас по закону с уштаствени змаци поред другихта два елемента. I Запитајмо се сад, која се и каква дела износе изрсчно за г. Пироћанца.. Каже се да је имао дугова па их одужио каже се да је нмао секвестра — и каже се још да је тражио да купи неко имање. Е, ако и ту суд којн нађе да има кривице дакле да има и кажњивог дела, и таквог које нзлаже ирезрсњу и мрзости — онда не помажу ни памет ни закони ни науке! Не тако судије српске ако сте Срби и ако сте добру ради и себи и земљп јер ће, ако ништа друго — тако моћи нослс можда други за вас закључцима стваратн кривична дела. — не тако овде у толико пре што : је г. Маџаревић изазван оним кад му је ј у „Внделу, ■ органу „виделовачком- нронично речено: да се савесним својим I судијским радом обогатио; јер ако будете извели но „Виделу- да је и г. ПироI ^анац „виделовац- опда ћете логично морати опет извођењем извести и признати да су виделовци на дакле и г. Пироћанац изазвали г. Маџаревића на крив. дело, те у таком случају ни по : закону нашем не би могло битн никакве ј осуде за г. .Маџаревића; - наиослетку нс I тако судије ни с тога, што би таквнм нзвођењем н закону нашем и науци противннм ириморали г. Маџаревића да се | ма и нс било деликатно, али опет законито нослужи као нанаднут Фамозннм оним начелом застарелости у закону о слој бодној штамни. јер му суд не даје Дру*е иомопи. Чује се но ми нс смемо да верујемо да је нротиву г. Маџаревића већ и тужба начињена и суду предана. Ми не смемо да верујемо у то јер би таким иостуиком новређено бнло најглавније оно начело. којс тражп да се нико несаслушан и без доказа не узима н ч иод I суд а то ли да се суди. Лко би тако у ' нас учињсно било од суда онда нашто ; цела она глава XVI кр. иос. Можда се ! мисли да г. Маџаревић н сће бити без : саслушања и без _оказа суђсн шнпто ће н П'» т м 'ћн и "II а и докази

1 његовн чути ! Али такав поступак био би ко.тико жалостан и ништан ирема извесном н изречном наређењу закона (гл. XVI) толико и убитачан ио ; елободу личну, коју наш законодавац свом снагом тежи да обезбеди. Тада би ; могло бити то: да се ко узме под суд и стрпа у апс. па да лежи ту н. пр. и два гри месеца док нс дође дел.> прсд , суд на претресу кад ће се и окривљени саслушати и његови докази чути н ценити. Кто куд води олако узимање и неуважавање законских наређења — наређења кривичног ноступка, који је у погледу на друштвени живот и изналажење крнв. дела од онаке важности и I оно ието што је у логичном силогизму тако звано „мање предложење" или .,средња иремиса 1 * јер као год што пе може бити у логичном силогизму закључка "| стиннтог ако оно мање нредложбње није истннито, тако исто у држави пе може бити пикакве користи од кривичних закона ако сс обилази крнв. поступак и његова иравила — ако се дакле неверно нримењује, н. пр: 1. Сви еу људи смртни (главно предложење). 2. Г. Маџаревић је човек (мање нредложење). 3. Дакле и г. Маџаревић је смртап (закључак): или 1. Ко чини онадање да се казпи (рецнмо) до годпну дана затвора (главно прсдложење — илн кривични закон). 2. Г. Маџаревић је то учинио (и ако то није....) Н. Дакле да се казни затвором од године дана. Сасвнм је увиђавна истина и важност коју дадосмо крив. оиступку. IV Ето и на то) ситној ствари г. Маџаревића из наведенога огледа се какве се страхотне погрешке те са тога и незаконитоети — чинити могу н чине кад се не пазн на закон и на науку. Друкчије не смс и не може бити кривице. него или да је има у самом делу ком — у тако звапом _Факту и или у самој речи, ако је и у колнко је коју сам закон. позитивни за кажњиву огласио, — али никако да се једна реч искаже, која није законом за кажњиву оглашена, на да сс носле из те таке речи изводи друга нска којн је законом за кажњиву означена. Ако би се и тако што још у нас одомаћило онда би се удвојила оаасност ао нашу и личну и имовну безбедност коју су баш судови на арво место аозваии да заштиКују , јер с једне стране изводило би се иа наравно п усвојило, да има кривич. дела кад год се хо/\е а с другс опет стране нерадећи по закону налазпло би се да има доказа и онде, где га ни ио науцн ни по закону нашем нема. И онда у таком случају нека нам кажу правницн противнога мишљења, да лн би што у нас друкчије било него кад би нам аустро-угарскн судовн дошли да суде"?! А ваљда неће такво стањс желети ни најхуђс наше личностн у еудству, јер и оне виде какви су аустро-угарски судови у Босни н Хсрцеговини Ненрегледне страхоте и морају наступити за земљу ако се судовн не буду закона савесно држалн и ио њима радили! Худе личноетц у судству само нас тнм н могу усрећити! Из евега излази јасно ово: Худе личности у судству не спречавају махне закоподавчеве што најпре нећс п несмеју а после што не знају; худе лнчноети стварају извађењем кривично дело, дакле учине да има кривичнога дела и кривице за некога и онде. где тога иначе не би било, а тим у ствари постају у млогом елучају сами учинноци кривнчнога дела, за ^оје други уместо њих одговара, у чему управо ту н јест једина разлика изме^у њих и друге врсте учиннлаца кривичних дела; худе личности стварају доказ нротиву окривљенога н онде, где га нема, те тим нападају невиноет и правд\ т газе; худе личности служе као последња узданица тнранима и неиријатељима. јер оне храбре и управо навлачс ове на несрећна но отаџбину пашу дела; худе личности снречавају сваку корист, коју би иаука нреко судства д])уштву и народу коме нружала ; худс личиости у судству снречавају свакн слободан развој и нокрет народног живота и трују у клици натриотизам ; худе личности са тог таког рада свога газе и имовна и лична права грађана, нуне тамнице са невиннм људма. а тим доводе земљу до међусобног грађанског рата, и до нронасти јер служе као слепо оруђе непријатељима народа! Ко хоће, ко жели да буде така личноет а ко опет да штедп п нлаћа таке личности!'? Иротиву таких судија нашнх, иротиву гаких трговаца и шиекуланта наших за „зеленим столом- н „са звонцетомулажемо овнм јаваа иротеет н ономнњемо их а и молимо. да одустану од трговања — пшекулисања са савешћу евојом

и ерећом отаџбине иаше, јер нм иначе, нека затуве добро, неће бити пардона ни од закона ни од науке, ни од спречаване или проигране среће народне! А од нашег г. министра правде очекујемо, да ће он било јавним расниеом или ииаче учннити шта треба, те да се рушиоци закона позову и збиљски опомену да злосретан по земљу рад свој досадањи наиусте, и да у своме судеком раду гледе само на смисао и вољу закона а не на свој себични интерсе нли межда још и на друго нешто. Нехтедне ли г. миниетар тако што учинити, опда ће не еамо нронграти оно добро име и глас штоје као ншки а и виши судија наш стекао, а неће моћи одговорити ни оном узвишеном поверењу, које га стави на садањи узвишени ноложај његов. — Него ће се и о срећу своје нејакс отаџбине о1 грешити. И у таком случају биће носледња узданица у судству нашем још само она већина судија, које у раду судском образом и карактером својим и у овом тешком по земљу времену светле, и оне ће надамо се тврдо сузбијати како административну нревласт својихпрепостављених, тако и убитачан по име судтва н по среће у отаџбине рад | худих другова својих, док н; дођу боља времена ио правду српску и но без| бедности личну и и мовпу грађ^нина ј српског, а та ће тако свегу нашем ио; казати шта мисле судови наши а шта поједине худе себнчне личности у судству нашем у ово доба кад једни хоће ! срећу отаџбиие да стварају иревратом и нагомилавањем несреКа на г,гаву наро• да (в -Борбу-) а међутим другн опет кад хоће да експерутишу са срећом н животом његовим радиће и говорећи: ако ваља — добро а ако не ваља гледаКемо да иоирављамо (в. срп. новнне) што је слично само у тешњн али никако по : узроку ни са оном чувеном и познатом | едичном миски Кондорсеовом ни са оном вашом изреком: тешко Марку у злу добра чекајућн.Вес. Г. Мил. Ка ситуацији! Влада не налазн још за добро и мудро да каже народној скунштини и осталоме I свету истиннто стање у ком ее налазн I Србија и њене Финанеије снрам банкротства и _Гепералне Уније.-Миннстрп или Ј радо нису у скупштнни кад се читају | вајне интерпелације; или ако суускуп! штини. они или „равнодушно- ћуте. или _уснокојавају и јавно мњење да ће одговорити рДОк прибаве сва дата - : илн просI то оставе _равнодушно ц интерпелацију у џуп па — се чине невешти; а ако који и из пријатељскн расположене већнне иочне говорптп што о томе — чак и с добром намером — онда се прети: _у име владе не сме ннко говорити! 1 * Док се то неодгонетно ћутан.е и сумљиво тајање не нрекида од стране министара дотле се оиет _клнче ц у „Виделу- да ; )е све у реду, свс осигурано, све не може боље бити! А. у датој прилици опет изднктира се коме доброћудном чичи, те у одговору на ,,поздраве и _из народа" довикује својим бирачима: Не слушајте -лажне гласове- г не верујте „вовтарским вестима 1 * нема ннкакве штете..,. још еамо што не етоји: Бонту је снгуран. сигурнији но икад!! Промене ради, као оно но договору ; богме _онолчн се ц и већина на овог или оног миннстра; асутрадан стојн опету I „Пестер Лојду да )е овај али онај ми нистар дао оставку — као н. пр. мнни! стар војнн и грађевина — али ће -привндно- вршити евоје послове док се не врати г. минпетар Финанеије из Париза. кад ће се гледати, да се постнгне што | већа ^хомогеност 14 у кабинету и да ее I ^одржи- — већина т. ј. да се оетвари • теорија г. Пироћанца, да г. Чедицададе оставку. за њим и још који, на да остане он и даљс да ^равнодушно- брани о! барање ђумручке мере утврђене у уговору о нријатељетву и трговнни е Енгле: еком; јер то ће — по његовом мудром уверењу — п одговарати иолитичком ноложају Србнје;- да и даље _равнодушно с декламује о „високој нолитици~ и т. д а кад одетупн г. . Чеда. кад неетане „стручног- г. Гудови! ћа, кад се лнше још кога мнннстра, ко)и неће да пристанс на парнски г теслим ! и који г. Чеда утврди онда ће остати онај што ћути, оетаће један што с филоложког глсдишта уме да тумачи же| лезннцу; остаћс и онај изобнљни иовај-