Српска независност

лија ла се и даље .вежба" и да прича како ћс да се т сручи~ на Србију неких 40 милиона: остаће један од оних , који иотезом нера уме да изадвоцира сву Босну и Херцеговину — Аустрији Па ће онда све бити у реду. Тако ваљда мисле господа миинстри и за то -аљда ћуте ! Док они ћуте неких десетина Италијана копају у једној руин неколико стотнна метара далеко од Народне скунштине и раде на п велнком дртеавном предузећу^ — а у Европи се чнта: да се гр:1ђење жел>езнице нећс обустављати !! Може бити неће нам се замеритн . ако занитамо: На кад сад могу оннх неколик«. дееетнна Италнјанаца уморно да поткопавају „топчндерски наснп и и да се то .{овс да се -гради железница - : кад се закључи она нровал»ена конвенција без дна и без рока.... Вар се не могаше и меколико хгиада Срба узстн лане у ово доба. па да им се каже копајте ову земл»у овуде н овуде. бацајте «>вде а г. Неткови 1 коме је „стручност у земннм иословима н ван граница нозеата (како вели Л1естер Лојд^) да обележп људнма куд ваља то да се радн и продужи : па пнда. да сс онс лепе паре што однеее г. Бонту даду тим радпнцима као надница н што је најбоље: ^Европа - би вндела да Србија одиста и гради железни51V.... Предузимачи би дошли.... Бољпх би таранција било.... и ми би бнли у том лепом ноложају да не морамо да обијамо ирагове париских судова и апсана н Србија не би представљала жалосног опљачканог сиротапа. коме нема више никакве помоћи, до једно просто — слезање раменима од стране овог или оног Француза или лукавог осмејка кога пакосног п нријател»а а у Бечу и Пешти!! Нстина све ово не би било тако „чаробно ~ тако -внспрено", тако _еврош-кии _државнички~ у _виделовачком- смиелу. но би^о бн проето, „кметовскн, - онако српски, како емо ми и научили на и лепо пролазили! — Јест алн г. Пироћанац, Мнјатовић. Новаковић, Гарашанин , Гудовић и сви како нм је још -име: они неће тако!"!.... Њима је тек сад Србија _ст\тшла у ред аоштених држава !*•...- Ваљда за то. што је за ову годину дана још ннје само онај нреварно који нпје с њом — то јест с њеном владом — имао посла! Тако је овде на наше очн ! Друга половина овс иесрећне игре одиграва сс далеко у свсту — у Наризу. Тамо је отншао један, да пекља наново нешто у име Србије. која је _тек садпостала ноштена-. да чини нове обвезе, нове терете да углављује. И од њега ни трага нн гласа. Ми смо имали прилике да дамо евоје мњење о поводу за што је г. министар 4 -инансије отишао у Париз, и то и еад, на жалост. морамо ноновнти: Да је отишао да пренесе сриску железницу на онога кога првог треви на „берзи- да се изрази да хоће да прими -штету нп себе~.... Лањске је године еин српекога посланкка у Паризу довео веснике Бонтуове и Бонтуа „с најбољим иреаорукама' . а ове годнне опет г. министар мора да пише у париски лист „1>а Егапее - да су Француски министри свакад Јалеко стајали од срнске жслезнице. тј. да Бонтуа с те етране ннко није препоручио као солидног. пошто се у скупштини лане доказивало противно !1 Ове године пак довућиће сам г. министар некога отуда опет „са најбољим препорукама - _из сопетвеиог иекуства н — после се већ зна шта ће говорити даље ! Сви ће му одобравати , док се, грешник. не потпише још на какву нову конвенцију. док нае т у име в.шле сраске и на ново не веже; па после: г <1ег .Чоог капп ге1веп ! и Па шта ради г. Чеда у Паризу ? Он нрво моли да се г. Бонту пусти из апса. Вестн веле да му је то племенита и хуманитарна француека влада одобрила. Што ће г. Чеди Бонту не зна се на чисто ! Вест вели : да еклапају рачуне! Наравно г. Бонту знаће пајЛоље како је шта упропаетио. али да ли ће моћи што

и за г. Чеду да се наиабнрчн — то се, | наравно. зна да неће. Даље говори вест, да се чуло на париској берзи, да сс дружпна „Генералне Уније" хоће да п реконструише ц , - обнови. Вест је невероватна — и мн је као такву сматрамо — н оиозвата је / Алн. што се год номене. вал.а да се данае објаенн. За наше прилике то је нужно. Друштво „Генералне Уније и сарЈШ >ено је и његов је гробар г. Бонту. 0но је собом у гроб однело млого иеповратимих драгоцености. Оно више не може васкреснутн ни пронало повратити. Акционари тог друетва не само да неће хтети. но нсће ни смети да сс успостављају као исто друство с истом Фирмом: јер би му ева делашност бпла у плаћању и давању. А даљс губитке неће нико поред старе штете. Но. ако се г. Чединим дииломатнсањем прибере нешто налик на друство, саставн се непгго из развалина. нарочито јп српске жвлезнице и зајам, то ће бити то ново друство интересантно е две етране: Нрво осведочило би ее да је поготба Бонтуова тако _једра ц била, да се они и ири свој штети коју би на себе можда привидно примили — надају добити. Онда би се нитали: како смедоше г. г. министри доказиватп о јевтиноћи ? Друго ле:кала би етална опасност у том _новом - друству за српеку железницу н зајам а«1 ћое што то тек не би бнло никакво солидно друетво нодруштво које би сеу смислу иознатог српског нзраза -вукло' - а собом вукло би и нас, само још е том непријатмом прпмедбом, што би му ми илаћали (Ј,(Х)0.000 динара годишње . оно би еа десетак 'Галијана _продужило ** прву српеку лрокавну жеј лезницу - . која ее ено н сад срећно у п бари - радн и тај би се посао нротегао у безкрајност, док не бн ми надавали том нашем зајмодавц_у новаца у зајам, да нам направи железницу ! Жалосна конзеквенција — али ко се дави. он се н за пену хвата. Тако пекако изгледају наши г. г. министри у еветлостн ваекрсле „Генералне Уније - п нред .,у> слободу пуштеним- —Бонтуом. Али: што ее то њих тиче ! Пошто прођоше бескорисно нмтивнн одношаји наше владе са неком Ванцис (1е Рапа — и пошто од данас до сутра све горе н^ма г. Чеде да се види у својој дружини. читамо у страним новинама дугачко име неке нове банке _8ос1е1е (1ез Беро^з е! Сошр1з Соигап1б. - с којом се воде сад неки „успешнп преговори 1 . Но н овде . на жалост, морамо остати при својој тврдњи да српека влада. преко свог несрећног изасланика предаје ерпеке железнице, ђумруке и грађанске данке буквално оном. кога прво на берзи треви. За солпдноет се не разбира! Именована банка, вели се, да је банка _другог ре' да." што значи не баш јака, м<>ћна и богата ! Али , што се и то тиче сриекнх миниетара. Они хоће само \товор. па за остало су они врло — _равнодушни - .... Најносле, као круна заблуда и чудних вести, чује се — да је љубимче бечких владиннх кругова г Царско краљевско ариве.гегисана Аустрцјска ,гепЈербанка— какво је њено званично име — сту| пила у преговоре сасрпеким министром. да, у име ерпске владе, примп грађење српеке железнице, н ондаУ Онда би. по проетом народном јсзнку, догиао јараи, да чува куиус Али, што се и то тнче српских ми°иетара! Они ће нас, у несрећном случају, још хтети убеђнвати да је ова комбинацнја још нешто најбоље, а за остало , они ће такође бити г равнодушни - и од Беча до Солуна разглегала би се само једна команда у оном чуве! ном немачком „V о г \ у а г 18 ! с То је ситуација овихдана! Мијеоценисмо ао вестима. Нек је и десети део од овога истина па је зло. Влада. која ј је допринела свој део у ову ситуацију ј дужна је, ако ни за шта друго а оно у ! своју сопствену корист, да каже како ( сгвари стоје. Али влада је ова — влада ћутења и ' нзненађења! Да ли је кад год и до сад ј што боље радила, тс да сад од ње захтевамо то ието? Није! Али то ннје ево ј зло: но зло је, што нладм не миче нп Ма-

лнм прстом да ово тешко и несносно стање понрави. Она ваљда има и ту свог рачуна ? — мн не знамо ! ИЗ ЈШСТОБА

а,- РУС2И2С ^Новоје Времја^ инше у уводном чланку : Симпатије које имају Херцеговци још од вајкад и жнво саучешћс и љубав нрема тим словенским борцима за , слободу у свима слојевима руеког друштва. поглавитн је узрок што се вели да ће Русија прва бити чији ће интереси битн повређени. Али сем тога има и других узрока, који ће нарушити мирне односе између држава. Један је узрок и отиочета мобилизација аустријске војеке 1 у великим размерима. који неодговарају размерима устанка. Наравно да велнке ! силе не могу а да не обрате пажњу на то мобгигизовање. Таково мобилизовање и његове поеледице обеснокојавају државе... Уетанак неће остати без иоеледица. Зна се да је устанак од 1875 г. узнмат за ситиицу а међу тим његова последица био је рат туреко-српеки а носле руско-турски, који у мало што није изазвао евронску војиу. Сувремеш! одноеи између великих држава дају нодатка за разјашнење како ће оне ноступати у источном нитању нрема својим нитересимавелнке државе врло пажљиво прате догађаје у Далмацији. Херцеговини н Боенн. Много је вероватно да ауетријанци пмају нланова који нрекорачавају берлинеки уговор. Аустријеки државннци рачунају да Русија у садашње време не може ући у активну радњу због политнчних питања, ј која су поникла на балканеком полуострову, па по томе да Аустрија не само да не треба да ее држи изреке Гледстонове _себц руке~, него држе а су им руГ ке одрешене. Евронско мирно располо: жење оправдава у неколико њихово ми; шлење. а међу тим ствар се своди на ово питање: хоће ли се Аустрија зауставити на оној нвнци, где се може о1 слоннти на успех разннх политнчних комбинација? Има пак разннх комбинација н. пр. да Босна и Херцеговнна постану автоном; на држава: или да се спојс е овом или оном братском државом. но нема ни једне озбиљне комбннације, да Аустрија ирекорачује берлински уговор. Нису сада времена насиљу страних племена над страним племеннма. Ауетрнја нема разлога ни еамом своме опстанку у својим садашњим гранн; цама а камо ли да се она још шири на уштрб друшх -- словенских — племена. Аустрнјеки државници варају се ако ј држе да се- силом могу извеети њени : нланови. те да ее она поврати на ону : тачку евоје моћи на којој беше за време Метерниха. „ Проги.га су времена- да се изразимо наполеонскн. идеја је данас силннја од свнју комбинација које се ослањају на снлу. Но да ее заиитамо ималн Аустрија еилу н моћ компактну н еигурну ? Нема! Она је састав из разннх елемената. којп сваки за себе има своје традиције своје жеље и тежње којих остварење прелазн граннце ауетрпјске. Номадићн из којих је екрпљена зграда ауетрнјеке државе. већ еу се давни раскламиталн. и само мало јачи потрес. мало снажнији ветар и трошна ће ее зграда да етропошта. Кад би данас са Неве новикали катонски: _аи(еш сепаео Аив^паш еббе <3е1еп(1ат, и еви би Словени одговорили да се потпуно елажу са том изреком.... ^♦в»- ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Ваљева. нишу нам, како је тамо чнтав хаос у сваком погледу. Пре неколнко дана сазвалн су јаван збор, _напредњацн - у каФанн _Мирковој", где је претресан иредлог закона о ереским судијама. Било је на скупу преко стотине 1 грађана нз разних нартнја, јер не треба мнслнтн, да би могли сами _напредњацн- скупити и две десетине чистих својих прнсталица. Људи су ишли за то на збор, што је то важан иредмет и што његово остварење засеца у кесу народну. -Напредњаци- поеле дужег устезања морали су доцустити и оеталима да говоре. Председннк суда II. Томић, Др. Стаменковић, еекретар н Марко Јакшнћ адвокат, упелн су се биаи из петннх жнла да докажу како је овај закон корнстан и нрава благодет за народ, јер неће мој ратп ићи по неколико сахатн због су; ђења. Но сва њнхова упнњања не нађоше ама баш ни једног јединог гласа одобравања. За предлог су били само њихтројица чиновннка шпфедњака. - Ме-

ђу присутнима, говорили су многи против тога нредлога, а највише Благоје Стојадиновић адвокат. који је са јаким , разлозима обарао предлог и доказао да се то све чини у партијској цељи а товари сс народу само већи терет на леђа. Даље из истог места јављају како је там окр. начелник М. Радовнћ. употребио сва могућа ередства, само да осујети пад. Глишићев у општини. За 18 о. м. сазват је збор. Радовић тобошом даје иубликовати наредбе и нретње, да нико несме доћи на збор, јер ће еваки онај који дођс бити ухапшен. Свсстни ваљевци слабо се тога страше. н закључили су да с.ви лпетом иду на збор, иа нека их власт силом отуда отсра Ко познаје Радовића. тај ће знатн да је он на све готов. а како „Виделовачки - министар полиције, ноштује уставност и слободе грађанске о томе емо и сувише уверенн. те можемо ишчекивати и у Ваљеву жалоене нојаве. Но свеет народна кадра је сва искушења отрпети; па ће зато она напоследку моратл изићи као победилац. П030РИШТЕ И ПОЛИТИКА. „Застава" пише : Онома дне стиглаје амо службено забрана „ Пере Сеге,%инца трагедпје дра Лазе Костића. Кад смо по прном гласу нрибележмли ту вест на овоме месту, нису нам познати билп разлози забрани. алн смо слутили, да је глумл,ен.е „Пере Сегединца" забрањено : због тога, што се нрплике, које су дале снже, граднво трагедији, те које се по томе у самој глуми и износе гледаоцу »ред очи. — што се, рекосмо, могу нриметптн на данашње неприлике у нашем народ. цркв. жпвоту. Наслутили смо. ..IIеру Сегедпнца" нпје слободно у слободној Угарској за то прнказпвати аргументише Тиса свој акат, што се скаска, која је међу тим сушта исторпјска нстина, даје прпменити на дапашн.е прилике, те по томе може дражити народности једну протпв друге. То вал,а добро утуви.-и. Миппстар Тиса, позвани чувар лакона, с&м нризнаје, да су данашње прилпке (да богме наше народнопрквене прнлике) таке, да се приказпвањем нстнх могу дражити народностн једна против друге. Не удара ли мпнистер сам том мотивацнјом печат незаконитости на само своје дело, јер он је премапотписан на наименовању патрпјарха Анђелића: не кривп ли тим сам себе кривнцом буњења против народности? Он јамачво није мислио. да се по чпстој лођпцп даје то дедуI говати нз његове мотивације. Овде нам ваља још једну околност узети у обзир, коју смо навалнце из прве белешке о забрани обишли. да неби пзгледала као инсинуација. Пада у очи. да је забрана „Пере Оеге./инца" изашла баш у оно доба, кад се наименовани патрнјарх бавио „горе", одкудајош ннје ни дошао. Да Впћеитпје Јовановпћ не узнемнрује коме савест? МождаСкобел.ев није без основа говорно о покатолпчењу јужнпх Словена! Време Ке показати. СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ОеАница ол 18 Фсбруара 1882 Председник А. Ђ. Поповић отвара еаетанак у 9 часова пре подне. По обављеном прозиву посланика констатује предеедннк, да је евега на окупу 143 посланика. Читају се молбе и жалбе уиућене скупштинп. — Доставиће ее одбору за молбе н жалбе. Петар Васиб. Нрошле године. иа његов предлог, одобрнла је екунштина нужI дан кредит да се подсече етена код М. Зворннка. Пнта министра 1-рађевине: заш; то то ннје до сад учињепо? — Доставиће се миннстру. Поа Милан ЂуриК ингернелише иредседннка мннистарског савета п министра нностраних нослова, М. Пнроћанца, због српскнх грађана Јоце Синђелића и Ст.