Српска независност

— 112 -

весне иданове, онда губи тај уговор важност и обавезу и за Русију, Србију, Црнугору и Бугарску. Ако би уговор остао о*>авезан, то нре свега мора ту обавезу буквално иснунити сама Аустрија. Оваки би морао исход ствари за руску дипдомацнјубпти. такова питањатребаРусија да ностави Европи. нре но нгто бн догађајИпоставилн Русији питање, да лиостаје верна своме исторнјском позиву, части и савести народној. да ли хоће да очува веру и слочоду православннх словенских плсмена од нодјарм .Бсња аустрнјског; нли ће оставити тим илеменима да самнрешавају своју судбу, а то је другпм речима допустити им да се полатпнс, понемче или да најзад сасвим пропадну. Но то је опет и за Русију питање: бити или не бити.... „... Русија у својој спољној полнтици не иште ништа друго до с амо иравду, јер по милости божијој и њсни сопствени интереси не разнлазе се с правдом. Она тражи за Словсне само слободу и самосталност, и у тој слободи и самосталности види она залогу њихова братског јединства са Русијом. Ни шта се не треба обзнрати на неповерење и непријатељство српских г виделоваца и н њихових, компањера, и неког дела бугарске интелигенције; јер та сортаљуди нема унлнва у народу, и она се угледа на нашу домаћу назови интелигенцију, која хоће по западном калупу да реФормише руски народнп и политички живот, али н ти људн и код пас су туђи маси народној и њих сматра народ као красту на своме здравом телу. — Но ми знамо, да је и у Русији а и међу осталим племенима словенским моћ и снага међу народом, а не међу тима отпадницима, који су се отуђили од народа н његовнх интереса. А народ и у Србији и у Вугарској па и у свима словенским земљама срцем је и душом за Русију. Нема Русија у тим крајсвима никакве друге измајсторисане нартнје, сем једне, која је најјача од свију других, а та је партија сам народ. Народи су за нас, онп разумеју својнм топлим срцем Русију, боље но наша интелпгенција, боље но српски „напредњаци" које народ мрзи н презире, боље но неки део бугарске интелигенцнје. II само пародна Русија може се користнти оданошћу и љубављу народа словенских

ДОМАЋЕ ВЕСТИ 16 ов. месеца отпочела је у Нараћину ирва српска Фабрнка за вунене израде, свој рад. Либерална влада, која је брнжл>пво и патрнотскп чувала народне интересе у политичком и економном погледу, ишла је на то да иоднгне у земл>п нндустрију, како би се страна конкуренцнја могла сузбити те зато је н дала новластицу на 10 годпна предузимачу да иоднгне Фабрику за израду вуненог сукна. Но баш за то што је либерална влада хтела свим силама да се одупре економној н политичкој навали наших лакомнх суседа, којн иду на

листлк ГОВОР Д. НЕШИЋА профссора ве.шке школе држан на Св. Саву ов. г. у великој школи. (Наставак) Што се тиче оне моћи нашега духа, коју зовемо Фантазијом илн уображењсм она се, ако се нс варам, јавља двојако. Она је или понављајућа, н она у том елучају износи пред нашу свест слике идеја и представа, које су нас некад покретале, мање или више верно, у мање или више измењеном реду; или је нак стварајућа, н она тада идеје, које су нас незнано некад облетале, саставља и комбинује , по једном замишљеном пратипу или идеалу у нову хармонијску целину. > ооа случаја математнка, која моћ комбиновања и памћења више но ма која наука изоштрава, која осећања истинске симетрије и хармоније буди н развијау великој мери, може само благотворно утицати. 5 осталом историја минулихвекова могла би нам нримерима посведочнти, да поред математичнс логичности

то да пас но гато по то увуку у евоју неситу „с*еру интерса", морала је она да одступи, а на место њено догалн су „внделовци" стари прнјатељи напшх лакомих суседа. Опи су познатнм уговором железничким н трговачким, отворили гаиром врата страном утицају, како у нолитичком тако и у економном ногледу. Сваком срнском предузећу да се у земљи нодигне индустрија подрпвено је земљигате, јер се страној индустријн норавнао пут, да може нас у сваком иогледу сузбијати и нагау индустрију у корену сатирати. Жалосна су времена настунила но нагау економну и нолитичку незавпсност, и они који су томе узрок на сваки пачин да ће одговарати нред страганнм судом народним. Ми са нагае стране поздрављамо отварање иараћинског индустријског завода и желели би од свега срца, да га народ својски нотпомогпе да се одржи. И ако су гаиром врата отворена страној индустрнји, и ако је тегако наганм индустриј скпм подузећима нанредовати под околностпма, које су „виделовци а створили закључењем трговачког уговора са Аустрнјом. натриотизам народни треба да на^е начина да доскочи томе, а доскочиће тиме ако се сав народ својски заузме за нодизање и потномагање своје индустрије. Нека је сретан рад срнској Фабрнци у Нараћнну. — Кнежевим указом од 17 Феб. ов. г. иоставл.ен је г. генерал Милојко Легајанин за началника главног генерал-гатаба. СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ После подне Председпик А. Ђ. Поповић отвара састанак у 4 сахата но подне, После прозива пређе се на дневни ред. Код чл. 26 после дуже дебате, усвоји скупштина са 68 против 64 гласа редакцију одбора да полнцнја у случају ако збор и одбор неби се хтели упустити у избор кмета, — постави једног од одборника да привремено вршн ту дужност. Код чл. 29 којн говорн о томе: хоће ли одбор општински као што је опозиција тражила« или председник окружног суда, као што је министар предложно. решавати о правоваљаности нзбора нове управе општпнске, породп се врло жестока дебата, у којој су Кундовић и Раша Мнлошевнћ најјаче застуиали начело општинске самоуправе. Кундовић п смишљеностн може врло лено опстати и творачка моћ Фантазнје. Што се најзад тнче оног носледњег прекора . математичари одговарају својим ианегиристима ужнвајућн у читању нли иосматрању њихових умотвора и тиме им дају лспа нримсра, како ваља ноштоватн радове и раднике на ма ком нољу људскога знања. Они остављају свима н свакоме, да лете за својим узвишеним идеалима, како зиају, а за себе задржавају искључиво н суверено право, да су само оии у стању скоро у највише нрилика обелсжити праву међу између истине и маште. знања и заблуде, уверења и всровања. Господо! иознато је. да су стари математику веома ценили; њиховн философи махо.м су своја учења математиком одиочињали. Платон н. пр. коме имамо благодаритн за геометријску аналнзу и још некс проналаске, ннје пуштао никога у своју школу , који неби знао математнке. Стари су математнку тако јако ценили нарочито због њсних метода, због несумњиве тачности њеннх резултата као ц због њеног корисног утицаја на развој наших душевних моћи. И математика је код њих, особито у геометријн учиннла знатне напретке, и у Евклиду, Архимеду и Аиолоннју славила је она своје најсјајнијс представнике.

I је нарочито обратио пажњу на ту оI колност што су и председцици окружних судова чданови разних партија, те ће свакад радије у интересу њихове партије решавати. Он је управо и заинтересовао скупштину за овај члан, који је од вслике важности за самоунраву онштинску и изборно право часника онштински те је тиме дао дебати јачи нолет. То је дало повода министру правде, Радовићу да одбије тај прекор од суднја, нарочито данас кад се воде преговори са страним државама због јурисдикције. Но Кундовић му је згодно одговорио да ту није нитање о изрицању пресуде, већ о решавањуједног више политичког питања. Цосле тога растела је узрујаност у скупштини. Многи су хтели да се претрес сврши, а многи да се говори. Потпредседник, М. Кујунџић који је међутим прнмно председништво стави на гласање: је ли скупштина довољно обавештена, и кад опозиција увређенаовим поступком потпредседниковим почедаживо протестује и да излази из дворане, наста така ужасна ларма, тако викање и лупање да нпко до речп није могао доћи. Та врева трајала је пуннх 5 минута. Најзад се толнко могло разумети да је решење о овом члану одложено за сутра. Од министара били су у скунштини: Гарашанин, Новаковић, Радовић и Гудовић. Састанак је закључен у б 1 /* часова. Ссдница оа 20 Фсбруара 1882 Председник А. Ђ. Поповић отвара састанак у 9 часова пре подне. За министарским столом: Гудовић Гарашанин, Новаковић и Радовић. По нрочитању некнх молбн и жалби, које сеупућују одбору, подноси Коста ТаушановиК предлог за испЛату реквизиционих нризнаница у смислу као што је у једној од прошлих седница говорено. Сг. Оганковиб Ире 17 дана поднео је ннтерпелацију на министра Финансије а пре 16 дана на мннистра просвете и црквених послова због погорелих шкода у пострададим окрузпма. Пита шта је с њима? Председник. Известиће се. Ми.1. ЂуриК. Пре 15 дана поднео је интерпелацију на мшшстра просвете и црквених нослова: Зашто у Ужици није отворен 5 разред реалке кад је на прошлој скупштини то одобрено. Председник. Известиће се. МинистаЈ) грађевина Гуловиб одговара на интерпелацију Јов. Рајичића због пута Паланке-Крагујевац. Вели да је начелству издао наређење, да одмах узме тај пут у израду. Он је ирема томе, учннно своје; сад је до власти полицијске да то изврши. Нови век цени , господо . математнку не само зато, него и због неизмерних услуга, које је она чннила н још све једнако чнни човечанству н цивилизацијн. Упоредо с њоме а под њеним моћним окриљем развијале су се и развијају и сада скоро све остале природне науке, науке које су најбоље и најверније обележјс новнје цивилизације. Математнка је ведн Огист Конт најмоћније оруђе, којим се дух човечији може нослужити нри проучавању нриродних појава. Но то моћно оруђе, на које садањн век са толиким поносом гледа, недостајало је скоро целом средњем веку, и што је још горе још н склоност н воља за непосредним проматрањем н оиажањем природе. Није се дакле чудити, што је скоро цео средњи век стојао пред тајанственом прнродом ц њеннм вечитим законнма као нре^ каквим нсмим сфинском , као пред каквом грдном књигом, коју није смео или није надазио за вредно отварати. Средњи је век жнвео просто у обмани, да се прнрода може разумети и схватити и без проматрања, да се њенн законимогу сазнати а рпоп т. ј. просто из закона нашега духа. Аристотедо са његовим нревсднким н неоправданнм аукторитетом. био јс сколастицима средњег века све и сва при објашњивању нриродннх појава. И то жалосно стање, тај прави духовни

Јов. РајичиК. Задовољава се одговором. .Оредседник јавља да се посланик Арса Дреновац вратио из Параћина, где је са Урошем Кнежевићем као изасданик скунштински присуствовао при отварању Фабрике за израду чохе. Арса Дреновац благодари скупштини на поверењу, изјављује радост власника Фабрике што се скунштнна позиву одазвала и обећава да ће, док се врати Ур. Кнежевић, поднети опширан извештај. Председник: Сад прелазимо на дневни ред. (Жагор. Многи траже реч. Председник вели да је претрес свршен, јер је јуче већина решила да је довољно обавештена. Опозиција протестује, и виче није ништа решено. Већинавиче дајесте. Председник звопи и утишава. Поп Павде Радивојевић нита: кад кажете да је свршено, шта је свршено. (Жагор.ј Пои Марко ПетровиК. Истина је. даје потнредседник у великој ларми нокушао да претрес огласп као закључен, но ношто је оскудевао довољан број цосланика, није се могло ништа решити. (Гласовн: тако је.) Мил. Мили&евик. Ствар је свршена. Остављено је само да се гласа. Ранко ТајсиК. Ако хоћ^мо чисту истину, нцје свршено. ако ћемо од рамена, онда можете како хоћете. Кујунџић не разуме нцшта о општннским стварима, у место да је оставио нама да се обавестимо. он је кундаком одвадио п растерао скупштину. Моди нредседника да дозволи да се претрес наставн. Председник учшшо би, ал му је немогуће против пословника да поступи. Пет. СтевановиК пребацује председнжку што је рекао да ће се до 6 часова радити, а отишао је нре тог времена из скупштине. Мил. ЂуриК. Тврди да у 6 часова нлје било довољно посланика за решавање, с тога се није могао нретрес огдаснти као свршен. Ако хоћете да се огрешите о устав, а ви радите како вам је воља, Никола ПашиК. Кад један члан посумња да у скупштини нема довољно посланика за решавање , онда је дужност председникова да се о томе увери. То није јуче учињено. Председник је јавио да ће састанак трајати до 6 часова, па кад су још многи посланици били прибележенн да говоре, то су многн скупштинари изишли из скупштине, држећи, да се ствар неће моћи решавати. Кад јуче није председник учинио што му је дужност надагада, сад можете говорити и овако и онако; тек решење није законито. (Одобравање на опозицијп). Председник. Кад је отишао, остало је 132 посланика; према томе држи да је био довољан број за решавање. У осталом не норичс да је било немогућсу оној лармн решавати; с тога предлаже да се сад реши. мрак, у коме је само одвремена на врсме сенула. на да је на мах нестаае, као какав залутали метеор нз арапских светдих покрајнна, но гдекоја наметна мнсао, трајадн су у Еврони све до скоро 1;> века. Велим у Европи, јер на ооалама Шпаније, Африке и Азије цвсталаје за скоро све то време арапска науна н култура. Арапима, који су оевојењем Александрнје, средншта старе грчке науке и образовоности , учннилн крај свој тој и науци и образованости, било је суђено. да пргкинути конац класичне науке н образованости узму у своје руке, и да кроз неколико стотина годнна, док је хрншћанска Европа у тами незнања н варварства тонула, буду једини носиоцн и покретачи знања н образованостн. Арапн су били посредннци, кији су Евролу најпре упознали са старом класичном науком н књижевношћу; њима у велико имамо благодаритн. што су до пас дошдн н математнчнн радови старих, којн су радови постади основа, на којој је се после даље и то у почетку доста дагано радило. Али од 15-ог века, тога века научног и културиог нрепорођаја, почела је н математика нагло нанредовати. Тада усљед стицаја разлнчних сретннх околности, као што су проналазак штампе, открнће Америке, освојење Цариграда и т. д. научарн нренуше духом и раз-