Српска независност

— 113 —

Мил. ГлишиК противи се преддогу председниковом, јер је јуче решено да је претрес свршеи. (Жагор. Опозиција виче: није решено). ПреЈселник ставља нитање: Ко сматра да је претрес свршен нек седн, а ко је противног мишљења нека устане. — Вебина седи. Прелази се на дневни ред. Састанак је закључен у 1 час по подне. Сутра у 8 часова нов састанак. НАРОДНО П030РИШТЕ Ових дана се појавила па београдсвој позориици гђа Марија ПоповиКка, позната у историји српске уметностп под својим девојачким именом: Марија ЦветковиКева. Показада се у две улоге, у Дебори и у Јевросими у Максимц ЦрнојевиИу. Како су у њеном приказу Деборе расправљали већ други лцстови, ми ће мо се задовољити са пзвештајем о карактеру мајке Јевросиме, како је г!>а Марија схватила. Ве11 у ирвој појави је заузела гледаоце ванредно укусним и прикладним одедом и одмереним крегањем. која казиваше да немамо посла са дидетантком. него са вичном уметницом. У дебори се још опажало по х ходу, да се некадања прва трагична љубавница српска одвикла од котурна; но у Јевросимн се већ миого поуздапије мицала у тој трегичкој обући. Гђа Марија је показала, да је значај мајке Јевроснме потпуно схватила. По примеру свих правих уметнпка она је усредсредила сву глумну израду у најжешћој, у последњој појави. Та је појава нрава студија. У тако мањим појавама врло је тешко обичној глумици да не нретера, да не учини онај корак што но Француској иословици одваја узвишено од смешнога. Гћа Марија се одржала па вш-пни свога задатка. Остали приказивачи су знатно нрипомогли успеху вечерп. Цветићев је Максим дубоко проучена и с полетом изведена појава. која би се могла према нашим ириликама уздићп до савршенства. кад би интовација била мало ннжа и кад би се израда целе слике мало више концептрисала. Рајковнћев Иван је нотнуна. истесана слика, декламација јамба тачна, ноуздана, пријатна. Труд приказивачица Анђелије и Филете, Лугумерске и Ђуришићеве заслужује свако иризнање. Гђци Ђуришићевој смо опростили што

није иевачица те нам није могла одпевати песме у нрвом чину, кад је видесмо, како је жпво и поуздано изнела остале нојаве, особито последњи чпн. Од песама је само Лугумерскн отпевао својим иријатним гласом Наданову песму; и остала му је израда била, као обично, нрикладпа У опште се у свих нриказивача показа добра вол.а и да је простора, ваљало би скоро о сваком иоједпнце пзвестити. Њено Височанство одликовало је представу својим доласком.

ШОШШЖ Руска иатриотска штампа ненрестано се бавн генералом Скобељевнм. Руско народпо срце са бурним својим словенским осећајнма излпва се у редовима листова руских. Сваки који чнта руске патриотске листове мора се зарадовати, што види да је руски парод. као чувар и заштнтник виших словенских интереса, потпуно схватио своју вншу историјску задаћу. и да се отлучно решио да је оствари. Велики Аксаков, то јасно светпло на небу словенском, тај жнви н нстинити нредставпик и носплац словенске мисли, најжешће осуђује све оне гласове који су устали противу генерала Скобел>ева. Он с правом назнва све оне који се нзражавају нротив Скобел»ева, као л>уде којн служе туђину. По најновијпм вестима из Москве, Кијева, Одесе и Новгорода, спремају тамо најлеише поздраве генералу Скобељеву. Уз поздраве послаће му се и поклони, значајни и скуноцени. Московљани су наручили дивну сабљу да је поднесу на дар ономе јунаку, којп смело и отворено проносисвуда по Евроии руску мисао, п који ће скорим да храбро војује за њу. Једне московске новпне доносећп вест о томе веле на закључку: „Генерал Скобељев је истиппти тумач рускпх народннх жеља и мисли. Нека чује Европа из његових уста шта народ руски мисли и осећа, иа ако хоће нека води рачуна о томе а ако неће, ми се нећемо на то освртати ; за речп нашом следоваће дело. н руски народ ће ноказатп свом спломсвојом да можеизвести то дело. Али наш општи словенски ненрпјатељ, мрзак јеи многнма на западу и зато наше дело неће остати без одзива и па самом западу."

Српско пољопривредно друштво Ми смо у 8. броју нашега листа под дописом „Београд 13-јануара, казали да ћемо нашим читаоцима изнети званичну прениску између одбора друштвеног и г. миннстра Финансије, које ево сада и чинимо. Бр 369 ГосиоЈину министру финансије. 20. Децембра држало је „српско нољопривредно друштво" свој редовни годишњи скуп, на коме је поред рсдовних НЈСлова ваљало, према новим правилама друштвеним. изабрати и нову управу. Неки од интересованих чланова овога друнггва старали су се још из раније, да избор тај надне на људе, који ће годити њиховој скривеној тежњи, те су с тога врбовали на све стране нове помажуђе чланове, који ће нх у свему потпомоћи, а у тој цељи држали су и један прнватан збор, на коме су без оправдавајућнх узрока нанадалн и омаловажавали садању управу друштвену. Овако спремнн они запишу у очи самога збора 19. о. м. преко 50 помажућих чланова, н са овнма се сутра дан појаве на збору. Садања унрава ма да је знала за све те ујдурме, није хтела ни на тренутак да им се супрот стави и стим или подобннм средствима, јер је н сувише ценила цел> и задаћу коју је ово друштво истакло. и коју је садања управа увек најбрижл.ивнје хранила и старала се да јој по могућности одговори. Међу тим у току рада на главноме збору показало се, да су страсти код тнх људи толико преотеле маха, да су заборавили били и на обичну учтивост, јер лармом и нередом правили су толико сметњи и нрекнда у раду, да је председник приморан бно, после једног и по | сата умиравања и одржавања реда пре1 кинути седнпцу и позвати скуп да се I разнђе. Из записника који под */; п Р и " лажемо г. миннстар ће увидити једва десети део онога што је сеназборудесило. II ма да је председник са одборницима н велнким бројем старих чланова, као што се видн из сниска под приложеног напустио салу, гомила новоуписаних са незнатним бројем старих чланова а са г. Живком Шокорцем и Крстом Петровнћем на челу, осталн су и даље, и противно чл. 3. и 4. закона о удружењима и зборовима и чл. 16 лруштвеннх правила, продужили рад, изабрав на тако незаконит начнн нову управу, старајући се у исто време да ФалзиФицирају сам распуст скупа ти е, што су скројнли протокол у коме се не спомиње да је нредседник распустио седницу, већ само да је „оштрим речима протестовао про--

тив нереда и напустио салу са неколицином чланова...,", даље тиме што неистинито у том протоколу веледајеновн председник пре ,,излазка и нредседника изабрат био и т. д, Овај призор, који правце иде на уништење овога друштва увредио је све озбиљнс економе и чланове овога друштва, и да не би ова млада и корисна установа, која је намењена једино напретку наше пољске привреде овако на нречац растројена била. унрава друштвена сматра за највећу своју дужиост доставити овај немио елучај господину министру, а у исто време замолити га за снажну нотпору и заштиту против незаконе навалс појединих себнчњака. Уједно .управа друштвена има часг известити г. министра, да је она у одборској седници од 22 ов. м. према чл. 27. друштвених нравила донела закључак. да се 17 Јануара 1882 године сазове „ванредни главнн збор и , на коме ће се свршнти оно. што се на редовном главном збору ннје могло извршити. У нрилогу под */з нодносимо списак оних чланова, који су после распуштенога збора остали и већали у сали дру'штвеној, а под Џ / А листу оних кандидата. коју је управа са зпатпим бројем редовних чланова на конФеренцији истакла као часнике за идућу гоцину. Надајући ее да г. министар неће дозволити да се на овај начнн омаловажавају закони и разоравају корисне установе, управа оетавља да господин министар изнађе начин, којнм би ово друштво у слози остати могло, и стојећи на неутралном земљишту као и до еада, своју корисну радњу са уједињеним силама продужитн могло. у Београду * 9 / 12 1881 ПРЕДСЕДНИК СЕКРЕТДР СГП. ПОА. ДРУЖ. К. ТаушановиЋ. М. Спасић с. р. Ебр. 64. 8 Јануара 1882 год. Београд. Госиодине, Ја сам расмотрио вашу изјаву у погледу избора управе „срп. пољопривредног друштва", а набавио сам расмотрио концепт записника збора претпоменутога друштва од 20. Дец. пр. год, као и извештај члана. који је по вашем одласку прсдседовао: па нз целога нисменога материјала. који ми је на расположење стављен, нисам се мигао уверитн, да је избор новога управног одбора реченога друштва нсзаконито извршен као што ви тврдите. Узев даље у прнзрење. да је далеко већа већина чланова остала, па нзабравши нредседннка ас! ћос у оеуству већ изабратог новога предеедника продужила

бише тешке окове, у које их је сапутала средњовековна сколастика и глупа вера у непогрешност Аристотелову. Они увидеше, да су неносредно проматрање и опит једини темељ еваком научном иешггивању и најпоузданиЈИ нут, који води к правом и истинском сазнању. Славни канцелар енглески Бакон. који сатим светлим иринцииима излази први у отворену и одсудну борбу против једног лажног нравца, задаје самртни ударац сколаетици и изводи научаре на нрави иут еветлости и истине. Проматрање и опит њему је једини пут. који води истинн. а математика му је нужна и неизоставна основа природних наука. — И ако ми господо није. ни могла бити, намера. да вам у овом одмереном времену, које ми је на расноложењу, цртам слику ностунног развијања математичних наука у тим већ мииулим али вечно славним вековима, онет мш лмм, да ми ваља застати код неколико славних имена. за која су везани велики и епохални напретци у математичним наукама. Та еу имена: Вијет, Декарт, Њутн и Лајбниц. Нре свију номенућу Вијета, који се у Алгебри ночео први, место особених бројева, служити словима, као нредетавницима ма каквих бројева. Ова новина. на нрви поглед незначајна, имала је међутим и најеилвијег и најблаготворенијег утицаја на

даљи развој не еамо Алгебре него и целе математике, и зато се она може сматратн као један од највећих н најплоднијих проналазака. До Вијета се рачунало еамо са особеним , цнФрама нсказаним, бројевнма, а ирема томе свакн еерачун тнцао само једног извесног и осоОеног случаја и евако мало општије расматрање било је управо немогуће. Но увођајем слова Внјет је тој незгоди доскочио. Помоћу слова, која су му значила ма какве бројеве он је добијао једначине и обрасце, у којнма су на најкраћни најјаснији начин исказана често најзанлетенија и најтежа умовања. Он је тако ностао творац садање алгебре и знаковног алгебарског језика, који тако јако олакшава и скраћује математичне спекулацнје. Вијет је тај свој пропалазак с успехом применио не еамо на Алгебру него и на геометрију. Он је иоказао, како се геометрнјски знаци зчдатци могу алгебарски — помоћу једначина — решаватп, и у тој његовој примени Алгебре на геометрију већ лежи клица тако | зване аналистичке геометрије, за проналазак к 'ЈЈе има се благодарити великом и генијалном Декарту. Док је обична или стара геометрија више снецијална, јер се у њој свака линнја, свака површина и у опште сваки геометријеки облик за себе н независно

од осталнх у свима појединоетима ироучава, дотле је Декартова аналиетичка геометрија сасвим оппте природе. Јер једна од главннх одлика њених састоји ее у томе, што она неироучава иоједине геометријске облике посебице . као што су то стари чинили . већ она претреса пит^ња и проучава својства, која су општа свнма могућим геометријским облицима или бар појединим групама истих, а при томе се вазда служи рачуном. Поменута унотребом рачуна повећана општост аналистичне геометрије олакшала је проучавање геомстријских нитања на неочекивани начин тако, да је геометрнј ја, особнто по изналаску диФеренцијалног и интегралног рачуна, од оне тачке где су је старн оставили, далеко одмакла. Но проналазак Декартов имао је и на алгебру најблаготворнијег утицаја. Многи чисто алгебарски односи могу се номоћу чисто аналистичке геометрије пренети на геометријско поље, и онда иомоћу, рачуном руковођених, геометријских разматрања, могу се сазнати на најјаснији и најочпгледнији начин, млоге и млоге чнсто алгебарске истине. На тај начин под утицајем декартовог проналаска створила се на неки начин сама собом узајмица између Алгебре н Геометрије, која је по обе науке била од најсретпијих и најплодннјнх носледица. Али

велики значај декартовог проналаска лежи и у томе, што је он логичким процесом морао довестн до проналаска диФеренцијалног и интегралног нли другаче инФинитезималног рачуна. Јер зна се да је тражење општнх метода за решење неколиких важних задатака аналнстичке геометрије дало главног повода проналаску, иниФинитезималнограчуна. Заслуга тога главног проналаска који је не само но математику и по све прнродне науке био од непрегледног значаја, припада Њутну п Лајбницу. Оеновна мисао тога новог рачуна, која је већ у ночетку беседе наноменута, и која се састоји у заменивању количнна проучаване појаве другнм секундарним количинама, датирала се још од Архпмеда и налази се остварена у ЕхћаивНоп-ој методи старих. Али стари нису имали општих метода, помоћу којих би у сваком случају из познатих односа, који постоје између поменутих секундарних количпна, могли сазнати односе оних количина, које се у самој проучаваној појави јављају. (Иасгавиће ое)

\ I ч