Српска независност

БРОЈ 32.

УТОРАК. 23 ФЕ6РУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

31 СР5277Т ва годнну 24 дин., на по године 12 див., на чвтврт год. 6 днн. 31 ССТИЕ ЗЕИЈсЕ 21 ЕИКДЕСКС!: ССДТСТСКТва ГОДИНГ 30 ♦ранака, НА ПО ГОДИНЕ 15 »р. на ЧЕТВРГ год. 8 »р. 31 17ст?:-7га?ск7: на годнну 15 фог. у банк.. на по год. 8 ♦. на чвгврт год. 4 ♦. 31 СЗЕ :СТ1ЛЕ СР?К13Е : на годннј' 86 фран., на по године 18 фр.. на чбтврт год. 10 ♦?.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОИ, НЕТ8РТН01, СШШ « НЕДЕЛ>08

ТТ Л ХХЕЈХО^ 1

ГРЕДНИШТВО ЈВ

ахч1пшстрацпја у кући г. тоне лндрејевића ови.пг&ев ввнац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првн пгт 12 дин. пара од реда, а носле свакн пут 6 пр. за прнпосдано 50 пара днн. <»д реда. Рунописи шаљу се уредииштву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ ПЕ31ВПСЕ0СТ 2". РУКОШ1СИ НЕ ВРАЋАЈГ СЕ. НЕНЛАЋЕНА ПНСМА НЕ ПРНМАЈУ СВ.

БЕОГРАД 22. Фебруара Данас је пзвршен ргикан н значајан догаћај у зем.т.н: Србија је проглашена за краљевпну. а кн>аз Мнлан за краља Србнје. Предлог у овом смпслу примл.ен је у народној екупштпнн једногласно. Одмах по овом закл.учељу отншлн су сви посланпци народни у двор и поднелн владаоцу круну крал>евску. Владалац се одазвао ;кел>и народног нредставннштва. Посланини се но томе вратшне у скупштпну п ту је прочитан одговор владаочев: за тнм је прочнтап лп:аз кнежев којим се овзашћује влада да поднесе народној скупштини на одобрење закон о проглашењу Србије за краљевину, и одмах затнм Формалан нрсдлог владин, којп је без дебата , једногласно усвојен. Решеље скупштинско потписаше овлашћени нотписнпцн н предадоше минпстру председнику да га иоднесс кнезу на потврду. У 11 часова поста решење законом. (,'рбпја крал,евпном а кнез Мнлан нрвнм крал>ем срнским. Сто н један топ огласпше ову вглику иромену. Мн иекрено и одушевл>ено ноздравл.амо нашу отаџбину као краљевину, јер се радујемо што смо доживелн да је рад Србије који се развнјао од почетка овог столе1,а прунисан успехом. Великн Милош ОбреновиК учинио је одсудан корак и положио темел. будућностн Србије; беемртни Михаил ОбреновиК, кад је очистио зсм.Ђу од Турака н рслободио градове српске од гарнизона турских. номакао је мисао народну зпатно унаиред:Мплан Обревовић, развнвши убојну заставу за ослобођење нодјармл>ене браће и независноет народну, заставу, која се нуне трп године ленршала п под којом сс народ српски јуначки борио за остварење народних идејала, довршио је зграду пародне самосталности. — н данас се но прпродном току ствари даје тој згради видл.нв облик. крунише се дело дугог и непрекидног нанора и рада, крунише се крупом славних Немањпћа. Још с>1 Августа 1*80 год. кад се пронео глас да ће се Румунпја прогласитн крал.евпном, нодпгла је либералпа етранка свој глас за обнову старе славе и величннс народне. Ми смо још тада ппсали: да „свака независпа држава има ирава, да уређује односе у својој кућн како налазн за добро; што год мисли да је у њеном ннтересу н тто одговара положају н утледу њсном, то је властна учинити с једипим ограничењем да не замаша

у ту1)е интересе. Мсђународно право н дуготрајном нраксом освештани обичаји у том обзиру гарантују независним државама право самоуправе н самооиредел.ења. на с гога је непојмл>нво, а строго узевши и неоиравдано, ако се туђе државе уилећу у унутрашње ствари незавнсних држава... У опште.*била кнежевина. била крал>евина пли царевпна као Форма владавине у једној држави. то је чисто њена ствар, и никог се то не тпче, до државе и народа који у њој жнвн". Још тада, 31. августа 1880 године рекосмо јавно и отворено _да је време и за Србију да постане крал.евина, чим то учини Румунија": а знамо поуздано да је тадашња | (либерална, влада нреко кнежевих посланика обзнаннла страним кабинетима, да ће Србпја еледоватп примеру Румунпје. Колнко смо извештениниједанкабинет, осем аустро-угарскога. ннје имаонпкаквих примедаба протпву оваке намере сриске. Но не самотада, кад наша странка беше на владн, већ много доцннје 25. марта 1881 обновнсмо ми глас свој да се Србија нрогласп закрал.епину н то у пајзгоднијем часу кад је п у Румунијн ирогла^нена кра.т,евина. Назда дослсднн начелилима нашим ми смо с радошћу ноздравили нову румунску крал.евииу, што се њоме повраћају траднције на истоку, н рекли смо ако ико има ' узрока да се томе од срца радује го смо у првом реду ми Срби;.јер док се традиније крал,евства у Румуппјн губе у магли времена, срнска исторнја у највећем блеску евоме једва и да зна за друге траднцпје ! осем царске п кра .Ђевске. Мн смо нроглашење кра .Ђевипе у Србнји обележнлн као зрео п.тод свнју досадањих напора, као нрпродну последипу паше младе независности. Том ириликом наглашено је ово: „Варају се сви, којп бп проглашсње краљевнне сматрали само као дело сујете п празне ФОрме. као што I су се изразили л.уди којп еу данас ! на влади у своме органу опда кад смо ми још августа месеца прошле годнне ову идеју пзнелн на среду. 1\'рал.евство има за нас практнчну политичку вредност. 1>ао исторпјска траднцпја крепи оно потпуно натриозам. учвршћује монархијска оI сећања и консолидује сталнОст стварп у земл..1. Ако румунекн натрноти могу рећи с правом да се испунио златни еан Румуније, са много већим нравом може Србија тражити да ее и њен сан нспуни, јер га она снива од Косова, снпва га неколнко стотина годипа, снива га

у историЈи, у нојезпји. у црквп п на сабору. Србнја треба, Србија мора да се нрогласи крал.евином. То захтева њен углед на истоку, јер мп као и сви псточни народи пмамо јако развијепу моћ уображења на које облпк ствари јако дејство производп. Као Срби ми не можемо нити смемо допустптн да нас икоја друга држава на истоку претекне угледом својим. јер иначе престаћемо битп псточани. а као што са западом не можемо се утркпвати. појм.ђиво је да ћемо у том случају сву вредност нзгубнтп." Овако смо ми нисали л онда, кад наша странка нпје била на влади ; докле су, на нротнв, наши протпвницн који данас управљају Србијом били иротивнн и рату за независност н ослобођење, а и самоме проглашењу крал.евине кад је рат сретно окопчап. Мн нећемо наводптп њихових речп да небисмо поновпли те жалосне усиомене, јер овде стојпмо пред једним актом, пред којнм не треба да буде партаје: крад.евина је круна пезависностн наше, опште, српске; пред њом треба да гајпмо само једнака осећања, а то су осећања радости п одушевлења. С тога не ћемо да узимамо ни у претрес питање да лп је добро изабран тренутак и да лн тај чин нпје требало раннје извршптп; он нам је добро дошао па ма то би.то у које доба. У то име нека Бог благословх Србију: нека је укрепи п оснажп духом слободе и уставности ; и (као што смо још 31 Августа 1880 год. рекли) нека се отворе нове двери на историјској и сдавом увенчаној седмовратној Жичи да кроз њих уђе у храм НемањиЂа наш дични влададац и књаз Милан М. Обренови* IV а да изиђе миром помазан и круном славних НемањиЂа окићен као: Милан I краљ српски.

Пад банке ..Инион женерал" и последице за нас. Iод ПИГЦЛ ЧЛАНКЛ „НАРОДНА БАНКА С ПОГЛЕДОМ НА БОНТУОВ ПРЕДЛОГ".

Може лако бпти да ће се наћн друге банке, које ће тај славнп уговор са Боптуом драгово .Ђно прихватити, и да ће нама накнадптн п нелу штету или бар неку чест, коју ћемо надом бапке шшон женерал ирстрпети. — Нредставиће то кла влада, која ,је н онако навикла узиматп све на лаку руку као добитак, као своју брнгу да се

народно дооро не оштетп и најпосле ће се н такав нов уговор носле јаких дебата нашом уреНеном скупштпнском с правом одобрити. Мп се врло јако бојпмо, да ће ту п ту1 )И уплив већу бригу о томе водитп, него н мн сами, н да ће се он користпти нашом забуном, која је код нас завладала, и која ће још већа битн. Ако је било лањске годнне ннтање то тешко, оно је данас претешко. Не крије то она страна која за то великн интерес има, да се наше железнице у њеном пнтересу саграде, и мн смо њој захвални бар за њену искреност. Њенпм уплпвом зак -Ђучнлл смо н уговор са Вонтуом. Како се мора она сад радовати успеху, који је иостпгла за тако кратко време! Са каквом ће радошћу видпти она велику бригу. да мн нашу прву лакомнсленост сад нс исплатимо. п да се не извучемо из њеног стиска! Понудиће се нама, а нећемо пп дознати од које стране то долазп — послађене утехе, само да се коначно и потпуно нредамо. У песрећи је осећање меко, ннтереса, којп стоје у пптању, догта су важип и вреде пајпосде п неколпко милпона. Прн нашим кућевним несретним непрплпкама, прн нашем унутарњем растројству, прн нашој оскудпци интеллгенције у круговима у којима се та судбоносна пптања коначно решавају, при нашој лакоумностп у најважнпјнм и најсветијим питањима нашега нолитпчког живота. прн нашем партајству у коме себнчност највећу улогу пгра - немамо ни другога изгледа. Какве ће бпти последице? Ми ће мо само замепитп Бонтуа са другпм Малтуом — све друго остаје прн старом. Наш новн тутор може бнтн епрам нае још безобразнији, јер имаћемо њему да захвалимо да је пае, по своме — и може бнти и но нашем — миш .Ђењу, спасао од штете, п пружно номоћ у ведикој нужди. Наши државни органи биће немоћнн према том спаснтељу н мп ћемо још н жалити оно време где је Бонту нама туторовао. Нећемо моћи себи помоћи, а још мање у другога помоћ паћи. Чека нас жалосна будућност. Предали смо се на милост п ненилост тућииству и нроеићемо још његову заштпту. Каква ће та заштита бнти, свако од нас већ еад оесћа. А морамо лн мн доћн до каквог стања? Нека сваки озбпл.но етавп себп то нитање, нска савеено носматра стање — и мора одговаратн да не морамо — ако нећемо.