Српска независност

Прекини, народе, старн рачуо! Лакше је изгубити и неколш.е милиона него слободу. Лакше је изгубпти матернално добро — него постати робом. У ропству само за тирана има матернално благо вредности. Платнмо сгоју штету од пада Генералне Уније. и благодарнмо Богушго смоее отреслп тутора Бонтуа сад. а да не морамо чекатн 50 година. Зар ннје Срнски народ способан, слободним оком ногдедати на погрешке, које је учпнио; оставнти на страну при тако важном тренутку партајске борбе, и сложпо бар онога часа само своју домовину пред очима имати? Заборавпмо и погрешке личне, сећамо их се само зато да их избегевамо и узмимо своје железнпчко питање на ново. преда се! Не може нама у томе сметати конвенција са Аустрцјом — пад банке пнион женерал мора нас извпнпти — само да приступимо наметном раду. Вал>да ћемо наћи у пшроком свету, толико искрености, колпко нама треба за сретно решење. Важнн ннтересп ее овде укрштавају и то интересн којн су сложнн п са нашима. Потражпмо само те. нама угодне чинлоце, п највећн део тешкоћа је надвладан. Ставимо бар у том питању. ннтерес домовине на нрво место, оставимо своје славољубље, себичност, своје лнчне страсти. на друго место, п мп морамо наћи нут, којпм треба поћи, да Србија пз тога ццтања са славом изиће. Цело еловенство има право тражити то од нас. Ако до тога достигнемо. неће бити губнтак којп нама предстојп велик, нмамо н могућност тај губитак, и ако он и знатну суму износио буде, штедњом ири железници накнадпти, н сиокојно ћемо се доцннје сетити тешког данашњег доба. Нећемо ни скупо платити такав напредак — такво искуство. Ако ми свршимо своју железнпцу. као народну установу слободну за нас, н наш папредак, лако Ке бити и велнке губитке пакнадити. Бог сам дао је пама још један пут прилике, падом Бонтуа, да се сетнмо евојнх нотреба; дао је нама црилике да оставнмо погрешан пут којим смо до еад полазили. Ако то не учиннмо, онда је данашњи губитак само почетак другнм штегама. н ми ћемо један пут свршити као што је Бонту са својом банком свршио. јер и наша данашња радња наличп на његову. Снтав случај само и ми имамо сличну катастрофу. Ко ће после у тамницу? — Цео народ. Кад треба да отступи скупштина? Кујунџић. као извсетилац, одбора који је саставио познагу адресу већинс скунштинске, V своме говору напоменуо је: када сс покаже да нема сноразума и поверења пзмећу скуглтине п владс, да онда насту'-.1 једпо од двога: нлц мора да одступи влада. или мчра ,;а о ,\ст >Јаи скуиттини. А у почетку беседе напоменуо је још ово: ако се влада не слаже са пароднпм представништвом. онда стојн до владаочеве одлуке, да променн своје нредстав нике владе или да распусти народно представништво и да се нозове народ да он своје представннке промени. Како је Кујунџић доднрнуо ни•гање о распуштању скупштше, то сматрамо за нашу нублицистичку дужност да изложимо шта о томе иише један чувенн н признатн Француски писац. Кујунџнћ наноменуо јс шта бива када наступн неспоразум између владе н скушптине. а исто тако важно је. шта треба да наступн г.ада ала| да и њена веГмна у скуиштини немају за себе јавно мнење и кади су у народу у мањими; када јена\ стуаио несаоразум чамеЈју нароЈа : /с веКине скуаштипске. Бранплац н ј говорник владе намерноје изврнуо I значај распуштања скуиштине, када је казао: да се позива народ да промени своје посланике, док је на нротпв овог корака го значај, да владалац сазна да лн влада и њена већипа скупштинека имају ногпоре , у народу, другнм речима, да лп је већина народне скунштине цравн представннк народа, или је у народу остала у мањнни. Ево шта о томе пише ПревостПарадол у свомс делу: Нова Фрапцуска: Код народа који је усвојио парламентарну владавину, слобода и мир у опасности су, чим настунп несноразум нзме1>у органа јавних власти II јавног мнења народа. Када ; је власт на једној странн а јавно мнење иарода на другој странн, револуцнја је на вратнма а јаван мнр у опасностп. У слободној државн такав неред може једипо доћи у том случају: када миннстарство истина има већнну у народном цредставнишгву н жели одржатн ту скунштнну такву каква је. ма да миннстарство н та скунштнна немају више иотпоре у јавном мнењу а у народу осталн су у мањнни. Јединн лек за такву снтуацнју, ' која је врло онасна, јестс удесно средство ираеа расиуштања , чиме | се народни нредставннци шнл>у иред свог највншег судију прсд народ, п тако се васпостав.ка споразум између народа и његови нредставпнка, — споразум који је не онходно нуждан за панредак народа. Када једно мннистарство остаје на властн супрот јавпом мнењу а већнна скупштинска на својпм меетима и нротпву воље својнх бпрача бнло зато што се мннистарстволлп већнна налазе у заблуди о нравом расположењу народа. јер човек обичпо верује у оно што жели. бнло и да су обавсштепи о снтуацијн. ( алн се надају промену гн је када се , одунру олуји, таквој ситуацнјн пема нзлаза, ако некн, којн ннје ни већина 11н министарство. пемадне права распустити скупштпну н нозватн народ на нове нзборе. Ово право ннје се могло повернти влади што се неда замиелитн да ће само мнннстарство иослатн своје прнјател>е н нартизане пред народ и тимс изложнти се опаспости да својим сопственпм рукама сруши своју већппу ц своју партнју. 1)во важпо право новерено јс у уставној монархијн владаоцу за то што владалац стојп над партијама што пема да се ирчему нада нити плашп од борбе партнја, што је његов једнпп интерсс. као н прва дуж ност. бодрнм оком нратнтп како ради иолнтнчка машина. како би је сачувао од могућс новреде. Опасно је када наступи несноразум за време трајања законодавне перпјоде нзмећу всћнне народа п скушнтине која треба да иредставља народ. Зато треба ненрестапо изучавати расположење народа. без пристрасно и проевсћепо уиорећивати садањс тежње парода са радом и правцем његовн иредставника: свакн дан нитати се да ли постоји споразум нзмећу народа н њсговп прсдставпнка, на у згодно време распуетити скупштнну, како бн се васноставио поремећсни споразум.

То је искл.учиво нозпв уставвог владаоца, то је једино што устав од њега тражн, то је неоценима услуга коју може учиннти својој отаџбннн и коју услугу она једино може од њега очекивати. Од њсга нс треба ништа впше тражнтн. Као највншн надзорник државе он треба да је судија нзмећу партија. на с' тога не треба нн једној да прннада. Он не треба да покаже да коме мннистарству нли којим личностнма дајс превагу, па ако је могуће ни нкаквом мнењу. Но како се не може нп очекиватн нн тражити од човека да се еавршено уздржи од. своје оцене, онда треба народ увернтн, како владалац нп заједан тренутак незаборавл>а на узвишену дужност свог ноложаја због својих лнчних симпатнја н наклоностс. С тога владалац нрнма са једнаком благонаклоношћу све кабинете које му већнна буде шнл.ала н заједно са њима а бсз задњн мислп. суделује у унрави државној у стварн ма за које се тражи н допушта његово лнчно миш.вење. Он се лако растаје од министара оног дана када нс буду пмали већпне у скупш гпнп : нарочито никада не губи из внда народ. коначног судпју за већнне и министарстна. и нрн најмањој сумњи о ностојању неспоразума нзмеђу јавног мнспа н владе. он шнл.е партнје пред народ. тај највнши суд. како бн одлука иародна одклонила сваку неизвесност. Ппсац назнва тиранином већину екупштинеку кцда је дошла у несагласпосг са јавнпм мншлењем већпне народа, — јер шта значи да минпстарство и већннч скупштннека ј остају н дал>е на влади ношто су нзгубнли поверење народа. Овоме злу јединн је лек право расауштања којнм се народ иозпва да иристунн новим пзборима носланика. Устанак на српсгом југозападу (доиис п манчестарском страаару) 1 Дубровник 6 / 17 -ог Фебруара 1 **2 Наде- аустријскс владе да ће се устанак једним ударцем угушити моћи брзо тону нсаод нуле! јер не само да је устанични покрет захватио веКе земл>и• ште од оног које су надлежни икада иредиостављали него ево даје неочеки; ване доказе сонствеле организацнјс и стратегијскс всштине. Факт је да Херј цеговци нмају нрироднога дара за хајдучко ратоваље.- Они знај}' своје горе ц кршеве боље но што их икакав странац инада знати може: а дуга борба, узастопце вођена противу Турака наоружала је и онако ратоборни дух љихов искуство.ч које им дапас само корнсти у борби противу _Швабе." ( г 8иа1паи"). , Осим тога. у свима досадањнм бунама, Ј а са познате всковне међусобне лфжње ' турске и српске браће, хајдучка снага | горштака ломнда се тако реКи. о саму ссбс. Тако за носледњег устанка на нрнмер. усташке чете су далеко вншс зази| рале од домаћих Турака — тих баши| бозучких савезника султанова аскера којн сс бораху противу хрншћанске и браће горске са истим оружјем и истим ј познанством дотичних стаза и богаза ј вслим усташи су се њих далеко више | бојали нсго ли самога низама. Али три I ^одине аустријске владавине иочинише чу,\еса у ово.ч односу. Турци И Срби П0братише се ! Понављам ово је иајзначајнија н најчудсснија црта садањсг покрета — да се домаћн Ђурци и Срби — свакако иравославни — збратимишс и једнако братиме. Иа челу устанка стоје ! два вођа, нл „војводе- који уједно нретстављају н два елемента < муеломанскм и хришћанскп) из којих се силс устанка састоје. Глава турске браће јеете бег 1 Салко Форта који сс у устаику од 1875 одликовао као најстрашнији башибузук кога посла Норта противу побуњене јој рајс: док СрСе ираоославнс водн чувени Стојан Ковачевић -- нравн сокојадранских обала и чнја иојава на нозорници херцеговиие од Вукаловићева времсна на овамо, беше само нретсча озбиљних нотреса најугоистоку јевропе. Сами Херцеговцн, научени искуством иослсдње 1 Впди «Мапс1)е&1ог ОаагШап" од 1, /«-ег фсбруара о. г. - Реч хај.у к ипде је уиотребд.еио у иојиичком смислу — њсговом имеио „^иегШа" — Пр.

борбе, која је од почетка рамала са полунезавнсног иоложаја л држање ноје> днних војвода ево сад су потпуно увидели вредносг строге дисцинлинс и поелушности: те ма да има вшпе људи у народном колу који би се, као на пр. Знмони!. и Вукаловнћ могли мерити у популарности са Стојаном инак они су за сзд свн пристали на ннже комапде и верно врше заповеетн горње двојице (Отојав — Салковог .,0иишујга1е"-а) Лични односи. пак нзмеђу два ноглавара, Форта-бега и Ковачевића јееу најтешње нрироде: јер су њнх двоје стунили у најсветију везу какве може постојати код тужних Словена. Они су се имено заверилп један другом српском („8сг1>1ап а ) ! -чашом љубавн" у којој је наточено капи крви од обојих; и но овсм символичпом закону стуни. и у ону врсту заклегог сродства које се код Срба зове: ј аобрати.чством - и коме они по народним појмовима ностају ^више но браКа^ }ер су дужни цо нотреби дати живот један за другога. Главна снага самог устанка за сада лежи у оном планинском крају коме би средиште могло бнтн Загорје а који се | простире из.међу Горње Неретвб, Воснс и Дрине* Са стратегијске стране земљиште је неможе битн боље изабрано. а стан Ковачевићев на улоку близу извора Неретве, може се узети као средсредни град нстог. Ту планине доетижу висине од 4 — 7000 стопа и иротивно оннма јужне Херцеговине покривене су буковом шумом а на више и јелом. Са ових алпијуких гњизда уеташима до во! ље стоји да падају на које хоће главне . 'румове царске. Тако једног дана ће угрознтн свези нзмеђу самог Сарајева и Мостара и Фактички пресећн је заузев Еоњиц К^уч долнне Неретвнне. На онда ће пренасти какво одељење у долини. Жељезнице отети транснорт заједно са војеном касом од млого хиљада Форината и јурнтн аустријске трупе до саме нвице Сарајевскс равнице. Мало носле чуће мо да су се појавили даље па истоку да су отели. утврђено место Тскче, а још тврђн иоложај на Устиколиин и да су однелн два тоиа као троФеје своје нобеде. Најзад г дознаћемо да је Фоча са свнју страна опкољена. Ја сам вас већ по телсграФу 1гзвестио о знаменитом дипломатском фијаску које барон Темел н барон Јовановић умеДоше навућн беч::ој влади. Признвање црногорског носредништва остаје значајан Факт — у нркос свима нокушајима са , ауетријске стране да се одузме догађа| ју званичнп му каракгер. У неку руку ц ту је бнло добра: јер номоже кнезу : Николи да задржи, још за којс време. ратоборну навалу сопственог му народа. И ма да већнна усталих Херцеговаца нехте ни чути за примнрје неке чете у суеедству црногорске границе присташе на кнежево пријатељско посредовање. Али услови које они ставише — као ! да се тргне војнички закон, да се умале данцн да се укпне мононол на дувап га нарочито мрска установа у аустријекој Финанцији хоћу рсћи. ти услови ма да беху у евоје в еме примљени од ауетријског конзула на Цетињу (Темела» н аустрнјеког команданта трупа (Јова, новића) наравна ствар, бише убијсни у : Бечу: тс тако ауетрпја иретрии ионижење у нрнјсму црногорског иоередништва без нкаква практична резултата. У Гацку само — но н ту ј<дшно по црногорскпм саветима — нешто налнк на примирјс као да је за сад закључсно. Аустријске труне отступиле су до Хаитовца а усташн се уздржали од заузећа варошн. Становници остану иа миру — нзузев нских Л00 који еу сс већ нридружили били устапку. У осталом запетост је таква у Црној Гори дч се свакога часа могу сломити они Фактори који одржавају мир. Под заанични преговори за прнмирје помогоше кнезу да нрегрмв I нрви дсо еаме кризе: а отада је оно пепрестаннм мансврама н смотрама давао неке одушке ратоборној струјн својнх горштака. Него ако борба у ХерцеговиШ1 потраје — а иотрајаКе извесно —то мучно је веровати да ће и највештијн нанори Кнсза Николс моћн стати на нут црногорским племенима да неирнскочеу помоћ евојој браћн. И збиља ко им то може замеритн? Интереси Херцеговинс су нераздвојнн од интереса Црногораца Аустријска сила у Херцсговнни значи а пре а после војничка и политичка иотчињсност саме кнежевнне, — једном ре• цју. Устанак у Херцсгоиини то је црногорски рат за независност. « сваки <-весган Црногораи, то добро зна. А. Џ. Еликс Цетиње. 10 Фебруара. У Мостару као што вам је познато, нозатварани су сви углсднн Срби, и то на просту безосновну сумњу. Међу затворени.м находи ее нознати из носледњег уетанка н заједннчког рата Мијат Гадовић бнвши сердар еа евојим сином Ђор-