Српска независност

ђем к«»ји је као иочасни «ђутант Њ. В. нашег Г<»сподара службовао за сво врнјем • !1,|>иогор. Турског рата до њиховог поврап .' у Херцеговипу. Тај поступак власти Лустро-Угарске не може се друкче на.тати мего бруталним, јер у њему се оглсда н.нхова благодарност према Црној Гори. к.»ја пм је 10 баталиона онроОаних јуиачких сипова Херцеговипе са њиховим вођама. међу које снада н Мијат са својим сином, предала и ладржала. дајонгг нри осупацноној обранн своје несрећне отачбпне пе судјелује са јошт тада пзмирвном браЦм Србима Мухамедапцимп. <То јс жалосна, али замашна лекцнја свима. којп без иевол>е помаасу туђпна нротив своје браће. Ур.) Овај сајошти новим догађајима исте паравн потврђује нашег парода тврдо уверсњс да су као хито народна пјесма ијева -Латнни с> старс варалнце". Јуче поново стшке слична вјест да су Невеспњскогкомандира п нознатог јунака Бошка Гузину ухватилн и затворнлн. Прн свему томе што је исти мпрно код своје куКс живно, н што нозиван од вођа устани-1 ;пх није се хтно јошт дазатн. Бошко Гузина најпознатн је јунак Хсрцеговачки од последњег рата црногорскотур.к.ЈГ и данас најнопуларннји Хсрцег.'Вац. У њега су како наши тако и мучаиеданци гледалн и чекали док он развије барјак да сви устану. Његоно лпчно јунаштво, његова окретност и жпвост, као и природнп дар изтицашега за главпог Херцеговнне. 8а носледњег рага оио јс одликован Офнцнрским крстом Св. Ђорђа. за јупачко одржањс нолицнја на крецу противу сили Сулејман пашиној ђе је и самртно рањен био. Пос.гс његовог затвора окупили су се главари нсвссињски који јошт гледећи на њеда нијесу устали . п су 100 војпика унутнли сс у касабу певсснњску да од владе траже да га ослободс . резултат пнје позпат али је сигурио да успјеха нећ".' бптп. Ствар је врло значајпа н сва -је прилика да ће уследству њсгова затвора устанак у један дан удвостручен бнтн бројсм. а снагом и четворостручан јер "пробанн јунаци «»д посљсдњег усуанко нл његов миг до сада очекиваше. 0 њем ћу вам јавити кад дознам шта ће се «• њим збити. Угтапици Херцеговачкн развнли су св«»ЈУ *».»јну силу на деспој и лнјевој обали рнјскс Дрине. од куда сс сваки час очскује глае паду Фоче ко)у јошт опкол»ену Д ]»же-. 7 ов. била јс жестока бнтка око ње која је цно дан трајала. алн извјсшћа до овог часа од ње нестиже, тек до .шам писаћу вам. Сваки дап тамо се чарке збпвају, разумије се нсповол.не но Аустријанце, при свсм томе што онн у својнм званичним извештајима јављају о ћекпјем оФнциру да је рањен или ногииу<». а војници им здраво и вссело мно•л: с око Кенигрсца. (»перациони иапад:«ј ђенерала Јоваповића са 12.000 протниу 800 добрих јунака кривошија нскпх. канда запињс и сва је прилнка да ћс ту>ажити тај храбри јунак потпоре : јер пос.бс првог нанадаја у коме га ерећа послужи те са заузећем доњих Леденнца. с привндним успехом али екупо плаћеним. нн за крок лемога се нокрепути напријед. Сваког дана догађају се окршаји који га дисвно стају по 10 до '10 војника, с којима да и пеби онако уплашеиу војску јошт већма уплашио шаље их дубпнама морскнм на ново рекрут<чање. Наћика је таква »владала њиховнм соЈдатима да је нсописано н чудноииту. Ево вам тому једна истинска оцена: Нријед о дана једна компаннја солдата у Спичу изиде маневрирати и зекцнратн се изван варошп на једном пол>у. Пстог дана била је једна свадба у Спичу. По народном обичају сватови ношто су ђевојку довс.ти изишли су прсд кућу младожење и одпочели народно коло играти. Наиријед отпоче барјактар сватовсви с барјаком у рупи играги и опали неколнко метка ич револвера игра се продужн с пуцањем. Солдатн виднвши барјак ђе се вије а чујући пуцљаву помислишеда су устаници те један за другим са .'.екцира бјеж удасарну. ( ватови се сјетише да је тај сграх проузрочен њиховом игром и пуцњавом, прекидоше, и једаи од њих потрча п јави команданту војничком да је то внса&е. Ствар ее сврши тим што зановједници побјегле комнаније на мах бшне деградирани. То вам је та јуначка војска Нестер Лојда која ио њему треба да дође нред биљарду на Цетиње . а не зна јуначки Чива да је Дрна Гора дочекнвала мало друкчије момке, и грдне их враћала. него што су његове регименте саетављене од онаквих компанија као што је она у Сшпу и њој сличне. Те .1ПЈ1ам „ Мамччстарском Огражару * (IгреХо Ига.шје,. Дубровник субота 1 , 0 .ог Фсбр. 1882. На једној тврдој стенн на граници Херцеговине коју нека мн је слободно нс сноменути састадох сс и разговарих

са првим вођама устанка. Стојан Ковачевнћ ихавом рече ми да су Херцеговш! иунн иоуздања. и потврди ми вест о зауаећу Устиколине као и једне друге станице близу Чајнице. Он ме најтврђс ј увераваше истишпости јсдпог великог ! успеха усташа код Фоче, и нозитивпо се изрази да су млоги ауетријски војпици заробљенн, а иет илп шест стотииа | пушака занлењено. Даље рече да сс 1 једио мало оделење аустрпјских војника било затворнло у једну цркву и да су усташи хтели да обију зидове барутом но да су одустали на молбу мештана н 1 решили да чекају нредају онсађених, Укунан број устаиика у боју он рачуна да прелази пет хпљада. Извесно је вели да ее устанак шири а ишло би још бо ље кад би иарод имао оружја и џебане Он одрпцаше да им Црна Гора даје оружја, и многн међу нама рече пемани иушке па нн ханџара. _Али се" вели. п тврдо уздамо да нас иаша браћа и наш честнтн Госнодар Кнез Ннкола, неће упустити да изгинемо-. — Од своје стране ја могу само да поповнм да досада Кнез Никола није дао никака повода Аустрији да се тужи на невршење међународннх обвеза. — На граннци постоји чак и црногорски кордон. — Дниломатеки нншта коректнијс не можс бити. али је ииак ситуаци^а крајње озбиљна! Најновије је да је устанак илЂнуо и у Крајини (крвавој хаљини) Вели се да је било и боја око Книна и да је па.го а мртвих и ра. њених. 1 Еванс пр. Н. С. Ј О ' ЗФ-О' ИЗ ЈШСТОВА а,. л РусБ~ доноси под рубриком -Борба Словена с Аустро-Маџарском - ово: „Аустријска влада неуморно се труди, да у публику не донру никакови извеи^таји са бојног ноља. Нриступ дописннка забрањен је не еамо у места устаника но н у оближне вароши. Нуолика мора да се задовољава еа којекаквим лажно удсшсиим званпчним извештајима. По тнм извештајима нреставља ес да Аустрији све добро иде, и да су се устаници већ покорили аустријским властима, јср л само је етановништво иротич устаника. Ти гласови дају повода, да се мислида је Аустрија уснела са својим наеиљем. Алн у самој ствари није тако. Иоред све стеге аустријских власти, појављују се извештајн, који обелодањују право стање ствари, и показују да Аустрији врло рђаво иде н да је њен положај врло критичан. По извештајима енглеских н других не ауетријских новина. види се да ее устанак не утушује, но нанротпв пепрестано расте и еве више узима онасан карактер. Пре свега сама организацуја устанка поетала је боља но пре. У^тлннцн су изабралн привремену владу. која се састоји из једне поглавнце. ињеговог номоћника и савета из четири члана. Појавила се д кле централна власт, око које се могу групирати од сада сви нсзадовољни Словени. Привремена влада којој као главу означују црногорског војводу Лазара Сочицу. отиочела је свој рад издавши проглас којнм сс позивају свн етановници Восне и Херцеговнне на устапак. Ти успеси устаника у организицијн, имају за поелсдицу и успех у оружију. Ваузсвши врло добре позицијс, онинеирестаноузнемнравају војску својих непрнјатеља н чпне јој повратак немогућнм. У ието врсме када званичне аустрцјске новнне узимају свако својевољно повлачел.е устаника, које они чнне нз стратегијске тактике. као ослаблење устанка и надају ее екорој иобеди, устаннцн нрнкуиљају све више снаге распаљују. у својим суплеменицама наду да ће потпуно еавладати аустријску војску. По исказу епглеских новина, устаници ће екорнм да нрепрече еаобраћај Сарајева са Аустрпјом. иа југу ВоеиеОко Чајнице они су одржмли неколнко лобеда. и заузели су јсдно )тврђење близу Фоче. На горњој Дринн запљенили су једну лађу аустрн јсу у, пуну разног војеног прибора. се да оии морају заузети н Коњицу. И тако се чиии да Ауетрија поред своји 100,000 војника, није у сгању да заузме на бојном пољу гоешгдарећп положај. Борба за њу но| казује се тешка. јер војннцнма недоетајс огрсв хране и воде. у војсци се нојавнла у великим размермма болест. Све ово узнемирава свету Аустрији* Оиасноет од уетанка јошувеличава могућностетунања Србије и Црнегореу рат.Данашње нријатељство владе у Србији и Цриојгори штетно јс ове државе. Народ ' обе ове дрлсавс нодиуно је одаи евојој браћи а у Србији народ са еадашњом вла' домјако незадовол»ан, јер она се у сва1 Видн „Маис1|«-м»еЈ Сиаг«1ш»" од 1В /«-° г бруара о. г.

чему сгавила у оиреку народним жељама и интересима. Устаницн не губе наду на своју браћу и ириродис савезнике и будућност ће показати у колнко су њиховс надс основане... Аустрија сетруди свим еилама да у Србији и Црнојгори стане на нут народној струјн, али сва та усиљавања имаће сасвим неповољне последице за Аустрију дописи Неготин 1Г» Фебруара 1882. Сваког је зачудио допис _са врачара у 25 броју „Видела." Допнсник износи ту јасно своју иартајску страст, а не нстнну. Партајска страст „внде.товачка" хтела би да номрачи оно што је еветло. али нскако пзлази баш нротивно ономе што би -виделовци- хтели; све оно блато шго га они на друге бацају пада некако на њихов и онако и сувише црн образ. Допнсник бн хтео да омаловажи г. мнмнтронолита Михаила тс изврћс ираву нстину, наводећи како сс свн поздравн г. митронолиту шаљу по команди из Београда н како је неки распис послат свима нротојерејима окружннм. те они врбују свештенство да шаље адресс г. митроп :литу. Жалосии дописник _виделов и цени но себн и евојима и друге. Он мисли да се и код других све чини на команду као у логору _виделовачком.- где нема свестн нн патриотства, но где владају етрасти и личнн рачуни. Но он се ту јако вара. Народ па и свештенство шаље поздраве г. митрополнту из свога сопетвсног побуђења и из виших моралним побуда. Г. митронолит Михаило стекао је својим ваљаним радом у народу и свештенетву поштовања. и само они који су против народа и вере православне, мргу неиоштовати г. митрополита. Осећаји дакле ноштовања извор су адресама које шаље народ и свештенство са свнју крајева ваше отаџбине г. митрополнту а ннкако не какова ком. нда. .Ми ее надамо да ће дописнику н «>ни које он вређа лично у реченом допису п са врачара," одговорити онако како он то заслужује. Што се нае тиче овамо и нашега народа у овом крају ми можсмо потнуно свакога увериш да ми нн су чнм иезаостајемо иза осталих крајева наше отаџбнне. Нас неће дрека „виделовачка - иомерити на нашем правом путу, па н претње министра нолиције н Јвегови тајни расниси, које његова нолиција верно врши неће нас застрашнти јер мн знамо шта нам је све као слободним грађанима независне Србије слободно н дозвољено чиннти. Са поуздањем у свест народну мн ћемо корачати етазом ноштења н правде, а они који нае на том путу епречавају нека добро размнеле, какове последнце постнжу оне којн народна права и слободе газе. Оволико за сада безименом допнснику који се и свога имепа стиди, јер износн непстину. А други пут ћемо да мало ироговорнмо н о пашем п народњем расположењу према памерама „виделовачким~ у погледу наше цркве и вере православне тс да нс мислн свет да смо ми равиодушнн према наертајнма на на-" шу свету прађедовску всру која је очувана крвљу срнскога народа. Једал православни Свештеник ДОМАЋЕ ВЕСТИ Данас је Народна Скупштина прогласнла кнежевнпу Србију за крал>евство а његово височапетво књаза Милана М. Обреновића IV за краља I. Давнашња жел>а народа Сриског пспуњепа је, и ирестоннца Србија пуна радостн и одушевлења треба да овај значајап акт прославн онако како њој доликује: С тогаје одбор општипскн решио да се данп 2223 ц 24. Фебруар ове године нразнују у овој општини, и становн сва три дана осветле. Општпна се нада, да ће грађанство престонице нрипомоћп', да ова свечапост народна иснадне што сјајнпја. 2549 Од стране суда општ. Београда 22. Фебр. 1882 год.

НОВИ^Е Но извештајима неких руских нонина које су вазда добро обавегатене, Генерал Скобељев добпће заповеднпштво над једним знатним делом руске војске. која Ке бнти поставхена на аустријским границама. За Скобел.ева мисли се у опште да ће он моћи да оправда новерење и руског цара и народа, јер је он и добар јунак-војсковођа и велики словенски натриота. Та два момента су иотребна за руског војсковођу, јер руска војска није нешто механички и силом склопљено. као што је то аустријска, у којој не разуме ни друг друга, не само по језуку, но н ио мислпма и осећајима. Руска је војска једно цело. које нокреће једна жел,а. осећај н мпсао, па кад се придода још томе и добра органпзација њепа, ностаје она несавладл>ива. Скобељев .је блш за руску војску која ће оперирати нротив непријател>а словенског и православ.ка. Генорал Скобељев, нма да пзјави Европн шта мисли Русија, а носле то1а да онаше маи. да иокаже да за речи иде дело велико и озбп.1>но, алн н славно за сваког Руса. Велнки догађајн наступају, и благо оном који их спреман дочека, а тешко иак оном. који не води рачуна о њнма. Први ће извући користи и славе из >их догађаја, а други несрећу и проклество свога нотомства. ; — Руснја је спремна а и свп народи словенеког истока осећају оно псто што и руски народ.

Огласи Но берлинском закључку п уговору, који је пзмеђу Србије и Ауетро-Угбрске учнњен дато је право страннм ноданнцима да могу у Србнји куповати н имати непокретна имања па на основу тога јав.вам овим сваком. да из слободне руке п иод пробитачпнм условима иродајем од имања мога н мојих задругара, пивару са целпм њеним земљпштем на коме постоји још и једна каФана кућа са шталом воћњак виноград и ливада, једну двокатну механу и дућан. ко је вољан што од тог нмања. које овде у Крагујевцу ностоји узети нека се ноднисатом ради ногодбе нријавп. 20. Декембра 1881 год. у Крагујевцу. " П. Стојновик чиновник у нкнзши КПМЕ ТРЕБА , г Др. Брила нма да се изда под закуп два дућана и квартир од трн собе са кујном, подрумом п шуцом. п то од Ђурћева дне. Уиитатп код г. доктора Брила. КНЕЗ МНХЛИЛОВА УЛПЦА.

ПРОДАЈУ СЕ Ј-2 каруце и добри младп коњи. Ко жели куиити, нека се јави г. Н. Ружичићу у богословији. о д ПРПЕТ ДУКАТА цк ^ н • 1 сарскнх нродаћу 10.000 комада српских употребљених марака, ме!>у њима четвртина је са лнком пок. кнеза Михаила. Благоје Сто/адинови* АДВОКАТ У ВАЉЕВУ