Српска независност

Јутпзму, којн је давно осуђеи, код свију иаметних ЈБудп и народа. Ненстину Ке рећи сваки онај , који оод Новаковићевом владавнном у цркви буде говорно. да верује у свету саборну цркву. Примајући тај закон треба да нроменимо и символ вере, ако хоћемо истнну да говоримо. 3.. Ннгде још аа 19 векова жи вота православне цркве хришћанске ннје државна власт бирала епискоие цркви. Никад још до данас није граЦанска власт давала иаро хнје свештеницнма православне ве ре. Нн у једпој иравославној земл.н до данас нпје ианшао ии један закон за нркву без учешКа архијереја. Ни једном православном црквом још до данас нису уиравл.али државни чиновници. него црквенп пастнрн тврде всре и хрншћавског духа. Нн једна још \риш1<анска па н не хрнш1>анска влада до данас нп.је прогласнла законпте црквене старепшне за неважеКе. Нико још до даиас од смртних није прпзнават у иркви православпој за впшега од архијере.јеког сабора. НоваковпКев чакон биКе први такав случај у целој историји иравославне хришћанске цркве. Новаковнћ, филолог , скројно је предлог за цркву сам код своје куће без учешћа цркве и без сваког стручњака. чнме се нориче свака стручна снрема за унравл.ање црквом и вршеше црквенпх нрописа. Не иознавајући основа цркве наше. он је предлогом својим нскопао гробнпцу православној цркви српекој н пружно нријател,ску руку. неиријате.т.нма православ.ва н Словеиства. — Ни у Турској пи у Маџарској нема тога што Новаковпћ хоће да заведе код нас. У Турској царевнни иравославнн ирквенн синод. који је саставл.еп од самих архијереја. слободно сам бнра п поставл.а владпке у нелој патријаршнји. У Маџарској архнјерејскн сабор без учешћа државних властп слободно бнра епиекопе, а крал. их само потврћује. Нсто тако и у Русији п у Грчкој црквени синод слободно бнра кандндате јеиископске без државних власти. а владаоци само утврћују једаи нзбор. А што се тиче давања црквеннх чинова и нарохија. ту је у целој нравославној цркви. код свпх народа и у сва времена располагао архијереј по црквеннм канонима. — II у Турској н у Маџарској, — а и да не помињемо иравославне државе. архнјерејн слободно дају парохије и црквене чинове без учешћа државних власти Код Руса сннод сам иоставл,а чак и све чиновнике у копзисторнјама. II конзнсторије н архијереји рускн стоје под искл.учивом управом светога сипода. Други члан устава духовинх руских конзиеторија гласи овако: „ Кон.шсторијч и еиарлиски архџјереји стојс иоЈ уиравом светога синола. као сабора, који руском црквом уиравља. И конзисторија и архијереј слушаКе сомо сино,! и никоква се Друга в.1аст не може мешатн у њилов аосао нити лилржаиати извршење њи-совш: одлука и расаореда." Зар смо ми иосвршнвали своје домаће послове, па већ хоћемо да нредњачнмо нравославннм пароднма

у бескорисном тлачењу цркве? Зар смо ми баш најпамстнији од свнх нравославнпх народа за 19 векова те хоћемо да заведемо оно чега више нигде нема ? Зар ми немамо пречих иосдова, него да радимо оно, ОД чега нас је и 'Гурчнн штедио? Каква је нужда нравнтп од владика државне чиновнике? Каква је нотреба газнти нрквене каноне и одвајатн српску цркву од осталог иравоелавд,а ? •За је мнннстру ироевете мало ,ител>а на врату. негојош хоће и 1000 нопова? Ако мипнстар рачуна на нопове ла евоје нартајске шпекулацнје. он се у том л»уто вара. Нек иогледа је ди могао учитеља добити за себе на нек суди о поповима. којима цркву руши. 4.) \ наметном евету давно је признато начело— слободе савести. То је начело нлнела и нанредњачка влада нрошле годнне иародиој скунштинн у мотивацнји предлога за промену устава... Народпа Скупштнна тоје прнзнала н одобрнла. Садашњн пак нредлог Новаковпћев о црквеннм властима православне вере не само да убнја начело слободе савести у осиови. него још окива савест нравославннх граКана срнскнх тешкнм ланнима днвл»ачке тирапије и насплпо скида иогледе вернога срца с неба на државнога мннистра. Релнгпјско осећање спроводи се канцелариским каналом у наиредњачкн клуб. а спречавају му се путови к не.ш л.ивом Богу. Од нркве хрншћанске, као царства духовног. нрави се канцеларија за државне чпновннке са полицијскнм моралом н земаљеким тежњама. Невпдљпви унравннк и глава иравославне хришћанске цркне. IIсус Христос. замењује ее сада греш1шм човеком миннстром просвете. Унутрашњн мотиви за вршење религијекнх обавеза замењују се сада министарскнм наредбама. Морална убеђујућа средства замењују се сада жандарнма н нандурнма. Избор владнка неће внше завнснтн од Духа светог. у нме кога раде црквепи сабори. него од државних власти, иа н од мухамедапаца и Јевреја јер н таквнх има у скунштинн народној. Зар је то слобода савести ? Зар је влада тако ирошле године говорила? Зар је скупштина то разумела нод слободом савестн?! 5.) На послетку нмамодакажемо н то. да се српско свештенство предлогом Новаковићевим доводн у најнезгоднијн иоложај. Као што државне властн раде у држави наоружане физичком снлом земал.ском. тако свештеници раде у цркви наоружани моралним аукторитетом. Одузмите моралну важност цркви и њеиом свештенству, па сте је слистнли са овог света. Срнскн свештеници ири стунању у чнн заклели су се, да чувају каноне н слушају оне владике, који су канонски посвећени. Осим тога, најкарактернија је црта хрпшћанства. коме они служе, та, што је у Хришћанству одвојена савсст од Физичке силе, одвојено царство духовно од царства земал.ског. Тнме се и разликује хришћанетво од незнабоштва. У незпабоштву је црква била ору!>е државно, држава и црква били

су једно исто; цар је био уједно и нрвосвештеннк, а и богови су били налик на л>уде. Код хришћанства то пије тако. Хришћански је Бог дух, коме се духом служи. Новаковић, као државни чиновник, којн унравл>а песницом н тоиузом не може као гакав служиги томе Богу. Новаковић хоће да нас врати старом , пезнабоштву. а Хришћанско свеш: тенство то не сме прнмитн. Сваки свештеник. који нризна државнн аукторнтег у стварнма релнгијским изнад аукторитета црквенскога пнје хришћански свештеник: он је незнабожац н нарушплац своје заклетве. А сваки онај који је чврст у вери иравославној н који заслужује нме иоштепог и савесног човека. неће п не може никако иљувати на светињу цркве своје, него ће остати веран својој речи и одбаШ1ће сваку другу нркву, на наравно и цркву министра Новаковнћа. — Та чиме је заслужило сриско свештепство да се нанредњаци тако тнтрају њиме? Чиме је увредила српска црква напредњачку владу. те јој ова толнко о главн ради ? Зар баш тако напредњацн?!!!.. дописи Чачан 15 Фебр. 1882 год. - Јуче је дошао на одеуство Чачански ј посланнк поанати присталпца н амипаш : садашњих пласпика Стојан Ристић који је гласао за нссрсћнн уговор с Бонтуом са једно . мсигоОдмах сутра дан по његовом доласку канетан Драгачевски Љуба Јевремовић дошао је у онштински Чачанскн суд па је без предходног решења, без показаног овлапгћења. својим печатом а не државним запечатио опиггинску касу н оне рачуне онштинске које је одбор већ прегледао и за исправне огласио. Дали долазак нашег посланика Огојана стоји у свези са овим нечувеним ноступком драгачевског капетана или му је посланик донео од Гарашанина н какву уемену поруку да то учини, пека на то питање одговори -безобразпо јавно мпење~. Незаслужује се капетапу _внделовачкн такнм начином класа п звање помоћпнка већ савесним и поштешш радом! Оканитс се Чачанеке општнне! Нећете у њој наћи злоупотреба, по ако сте јунак нотражнте рачупа од оних. који везаше онако несрећан уговор с Бонтуом који ће нас ио свима нзгледпма оштетити са неколико десетина мнлнјуна динара. Те крнвце узмите на одговор и I учпните с њима што треба но закону. То ће вам бол.е доликовати и више ће те користи принети. него овако пгго забадате трн у здраву ногу и хоћете да будете оруђе -напредњацима и н посланику Стојану (^мало за -) који је онако ђутурс на скупштшш гласао за све намете на народ. Одборннци су општивскн поднелн протест г. Министру Унутр. послова протпву рада и поступка капетана Јевремовића. Шта буде дал»е по овој ствари јавпћемо. Један Чачанин Лесковац 11 Фебр. 1><82 год. Нанредњачки писар Днмитрије Ристић начинио амо читав вашар. Проноведајућн напредњаштво и врбујућн чланове. иозавађао је н оне лесковчанс којн су од вајкада иемеђу себе у љубави живели. Створно је својим радом такво стање. да се незна тако рећи нн ко иије ни ко плаћа. Свн паметни људи само гледају шта се ради п говоре међу себе каква је ово бсда. Старешнна му капетан у осталом поштен човек такође гледа шта се радн али му не може нипгга; каква су времена вели може н мени наудити. Својнм иартајским радом

| дотерао је дотлс да је народ готово почео губити веру и у саму власт јер толнко тера у нартијској засленљености. ; Ко није напредњак разуме се да пе може код њега доћи до свога права, на ма како ово јасно било иред законом. У некоднко нримера лично сам се о томе уверио. Онима који не припадају његовом колу чини свакојаке иенридике, по кад што се некоме иешто и подметне, само ' да сс окривн а ако је још по песрећи од кога тужеп. тај се за жива бога од казни не извуче. Но већина Лесковчана где долазе нрви грађани, теше се тиме што виде какви су бескућници уз, 1,нмитрију па веле: свака је сила за време. Једног поштсног и уваженог грађанина Димнтрије беше окунио да се упише у њихову партију |то је био В., и Димитрије требао је овакав један човск, јер као што рекох чланови су му партпје такви да ће тешко ко за њима потрчати), обећавајући му, да ће садању управу ошнтинску да обори на њега да поставе за главпог кмета но овај као паметан човек видећи какво је друштво уз Димитрнју одбио је ту нонуду. Можда ће неки и запитати зашто све ово чини Днмитрије? — Многи и нс познају Д. Ристнћа алн ја познавајући га од дужег времепа. држим да он све то чини у намери да се одржн у месту где је сада а поред тога и да неке раније грехе спере. Димнтрије дошао је пре кратког времс на у ову варош тако рећи го као пиштол, а сада хвала богу има својнх нсколико кућа. које коштају преко хиљаду дуката. Е па рећнће те могло се то и стећи. Да богме да се ј могло јер за две године како је овде. имао је свега илате 250 дук. ц. па баш и да је за сво време о ваздуху живео, нијв могао толико спечалити. Ето шта је прави узрок те се Мита размеће толико са његовнм напредњаШтвом. У осталом Лесковчани му не замерају што је поправно своје стање, само жале што код њега не могу доћи до свога нрава. Крајње је време да Мин. унутр. послова обратн пажњу на оваке агенте напредњачке партије јер у промењеним приликама оп ће у њнх бити исто толнк*> снгуран. као у врбов клин. Јпв... -^ф^БЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Ражња н шу нам. како је познати .виделовачкн- иристалица Радпсав Симић носланик из Сикирице, долазио у срез ражањскн. као бојаги да вршп неке своје приватне послове, а у самој ствари да агнтира нротиву онозиције. Он је собом иове«> и једног учитеља -вндедовца- из Сикнрице. да му у томе жалоспом нослу помаже. Они су долазидп у Сталаћ н у Лучину и иочели у пуном јеку развнјати свој поеао, народ ; јс њихове речи с нрезрењем одбијао и окрећао им главу. Из ових села отшпли су ова два _виделовачке - делије у Т\ићевац те н ту отиочели евој иосао, претећи нарЈДу како ће сва опозицнја па и они који њсн рад одобравају иструнутн по хансама. алн свесни ћићевчани усташе на ноге јуначке те показаше незваним гостима пут. а ови безобзирце • одоше натраг у Сикирнцу: 17. ов. м. нрошао је кроз Ражањ познати Урош е <ј >еодија Кнежевнћ, који пут\је за Ншп са њиме је путовао брат владиног посланнка турчнна Јакуб е*ендије. Чнм су ее спшли са кола одмах је Урош потражио своје ^напредњаке^ којих свега тројица има у Ражњу. а то су капетан М. Матић, писар Динић и још један проетак. Наравно да је Урош одмах зажелео да мало покваси грло. те сврнуше у механу. Ту Урош еФендија. одмах ночне онако но његовскп да грди н напада опозицију. а свој _ул>уданговор ноткренљавао јс својим рукама нриказивајући њнма _моралне- Фигуре, којима ее обично Урош служи нри говору. снгурно да би бол>е осведочно свој -говорничкн дар.~ Међу осталпм хвалпо је он п сам ссбе п свој рад. а особито своју жалосву ннтерпелацију због г. митронодита. Но ту јс баш дарнуо у најосет .ЂНвије жице код оних који су билн V мехапи н слушали Урошева бацакања. Између присутпих чсститн грађании Алекса подвикпу. да умукнс и да не булозни којекакове глупости, те му цајзад дода и ово: „Уроше, жао ми је штосте