Српска независност

Амернканцем. „Читајте" рече „ад ресу што су је ериски ђаци у Паризу поднели ђен. Скобе.т.еву. Она је задахнута тим I независним) народпнм духом; она је српска и словенска. ал' шшако иаиславенска. То је тако истина (као све што г. Чеда иаже), да је Скобел>ев тнм био јако упређен (леле!). Узмите само. како се у свом одговору уснл>ава да нншта нс каже о I рбији (ме, мо.шм вас!). но да говори само о панславпзму." —- То ои сваком другом славном мужу било довол>но оговараља: Скобел>ева је потукао до ноге. слава! Ал' нашем славном Финансистн то је још мало славе. Кад се така људескара затрчи. нпје лако зауставити се. Г. Чеда се тако залетио у одговарању да није могао статн иод иораженог Скобел>ева . него стаде оговарати п Србпју! Заппта га дописнпк је л" истнна. да „панславистичкн комчтегн" сплеткаре по Србијп и да је то новод устанку у Херцеговини? Министар на то одговори, да „но пссрећн у Србији имају нанславистички комитети који траже свпма средетвима да нронзвсду метеже <а*и.<скег 4е*. (гоић1ев), но да се тн комитети састоје већим делом из странаца. н да се сви озбнл.нп људн у Србијн клоне тих агитанпја." Сва Србија. па п сам г. Чеда зна да је то нресна лаж, да је то само пзмпшл>отина бечко-пештанске јеврејске нресе. У Србијп пема никаквих„ианславистнчких"комитета. Но то ,је само клевета пред бечком н иештаиском господом. а њпма је и намењена. пред српскпм народом пак није никаква замерка. јер баш н да нмају таквн комптети у Србији. на шта? Ко бн могао, ко би смео забранити такву тежњу V слободној словенској земл>н? То дакле још ннје права, стварна клевета, то је само била добра воља оклеветатп. аштив саћишпатН. То је јамачно и сам г. Чеда о сетио. да то још није довол.но клевете, те се постарао у Бечу, да тако лепо започето дело славно крунише. Он је у Бечу изјавно дописнику Н. б. Тагблата (злогласпом

јеврејину Розену), да ћв јеврОПСКИ мир бити у озбиљној опасности. ако његови (Чедини) другови не усвоје његову Финансијску новелу и ако скупштина не пристане на тај нзмет његове Фантазпје! Ми тај саопштај тагблатов морамо сматрати као истиипт, јср би ! га иначе г. Чеда, по обичају, јавно порекао, што ннје учинио! Чуј. скупштино! Ако се не нокдониш до земље иајновијој рачунској Фантазији Чединој, пропаде не Србпја, то је мало — пропаде сва Јевропа! није смешно, да није сувише будаласто, било би страшно. Свакојако је до крајпостп — безобразно! Ал' не, није до крајносги. Нма света, у кога као да је безобразлук бесконачан. Данашњи горњн листовп доносе радосну вест. да је паш малп Финансиста, ал' велпки јунак, Чеда — огласпо Русији рат! Не смејте се, збиља, бар врло је налпк на то. „Бечке онште повине" уверавају своје чптаоце нрпликом проглашења Србије за краљевину, да је мпнистар Фпнанснје Мијатовић ономад изјавно, да би у случају рата између Аустро-Угарске и Русије Србија војевала уз Аустро-Угарску. Ако је г. Чеда збиља ту — иа, метну реч избацио, онда нам је готов рат. Јер у Аустрији н онако многн миеле, да је рат са Русијом нензбежан, па бол,е пре, него после. кад се Русија спремн. Па сад, кад је стекла тако моћног п ноузданог савезншса, као што је наш Чеда, који тако лако и спгурно располаже са Србпјом за случај рата, онда можемо свакн час очекнватп. да ће Аустрија огласптн Руснјп рат. Међутнм ппак нрсдлажемо г. мннистру унутрашњих послова, кад му друг до1 )с с иута, да пзађе преда њ и да поведе са собом лекарску комиспју, која да нспнта умно стање иутпнково, а после изнита да га отпрати управо у луднпцу. Па тамо,, кад га нађе V разборнтом тренутку, нека га за пнта :

Зар се тако поздравл>а краљевина, Чедо? Зар ти тако честиташ твоме и нашем крал,у. нрвом српском крал>у после косова?

Рачун г- Чеде Мијатови^а. Наш мппистар Финанције, враћајућн се из Париза, имао је у Бечу разговора са једним новпнаром о своме послу којим се у Паризу бавио. Он каже да га је добро свршио и изложио је неке цифре. којима је то хтео да докаже. Пошто г. Мијатовић нпје онровргао речи које се као његове нредстављају, а он је то у Парпзу нмао обичај да чинн, го н ми, колико са тога разлога, толико п са другпх, мпслимо да смемо сматратн његов говор као достоверан, на ћемо на основу самих његових цнфара покушатп да изведемо чист рачун. Пре свега да нзнађемо колико нма наших државпих железннчких облиганија. По конвенцпјн закљученој са Бонтуом требало је да их буде 200.00Ј комада; но доцније је пренесено па лутријски зајам 20.000 комада облпгацнја које су морале битн одмах уништене. Ако је то извршено, онда 20.000 обл. излазе нз железничког рачуна, п ост&ју па средпни 180.000 облнгацпја. Сад да впднмо колико их је г. Мијатовић пронашао Он каже да је код Генералне Уннје пашао и изузео 100.000 ком. које су као депозит лежале. Затнм велн да је добпо и 13.780 које је Бонту нсгде заложио бно, а То чини .... 113.780 Остаје дакле још . 66.220 па да буде равно . 180.000 Но г. Мнјатовић нризнаје сам да јс око 60.000 Ген. Унија про: дала и пошто од оних 6.220 облнгацпја нема рачуна. то мора бнтн да су и онс продате. а 66.220 облнгација пзносе «33.110.000 динара ј за што је Бонту иримио новце и штд је нрешло у банкрогску масу. Мп узпмамо сваку облигацију по ! 500 дпн. јер чнм оне ућу у обрт држава их наша мора плаћатн потнуном ценом која је на њнма забележена, н на ко.ју и ннтерес плаћа. Уз то још додајмо да је г. Ми.јатовнћ сам Н Јануара издао у нанред Бонту-у 7ОО.000 динара што се такође мора сматратн да ,јс ушло у банкрогску масу, на ће наш

дефицит код Бонтуа изнетн на оспову циФара самога г. Мијатовића. 33,810.000 динара. Наш министар Фипанције мисли да покрије ову штету: 1-во тиме што се нада добити из банкротске масс 50°| 0 а то чини .... 16,905,000 динара; 2-го уговорио је да му новп консорцпјум отпусти по 8.000 на километар од еуме коју је Бонту себн на грађевнни као чисту добит осигурао био, а 360, киломстара по 8.000 износи . 2,880.000 дин. 3-ће, додајмо још и каунују ако јегде има у 2,000.000 „ И тада бисмо има ли иакнаде . . <:3,785.000 „ а пошто је у масу банкротску ушло наших 33,810.000 дин. то би наша чнста штета нзносила 10.025000 за које ни сам г. Мијатовић. норсд свију својпх Фантастичкнх цнфара не може да пронађе накнаду. Дак^е нри најбољем стању ствари нмали би I емо око десет милијуна чнсте штете. Могло би нам се рећн да би требало узети у рачун и вредност већ израђених железннчкнх послова но мпсмо ту вредпост већ у напред нснлатнлн н преплатили јер смо на рачун 10дишњине внше од 3,000.000 Бопту-у већ нздали. А сада се заинтајмо: с каквим разлогом може мо се надати да ћемо моћи извадити 50'јо из банкротске масе једне банке, која је сву своју радљу оснивала на игрн и коцкању? У тој коцкарској масп леже наших 33,110.000 н ми смо уверени , да би свакп солндан трговац то примање иродоа за четвртнпу те цифре. јер у тој маси не лежн еснав. који би се могао нродатн, па да се новерноци са некнм процентом нампре. него ту леже артије, н то ве туђе но Бонтуове. а наиме 60,000 акццја Генералне Унпје, које 1>е се. по свој нрилпци. онако екупо моћн продатн, као што се данас продају акцнје нрве срнске бапке. Пмамо дакле узрока да се ни но самим цифрама Ми јатовићевпм несмемо предати самообманама, већ се морамо брннути и страховати да пас не снађе штета. којој се ни 1 адалн нисмо. Ако је то еве што је г. Ми јатовнћ свршно, ов управо нншта свршио иије. Оволнко смо палазили за нужно да речемо само нретходно. а наш коначнн суд нзложпћемо тек кад сс званнчпн нодатцн изнесу. Мсђутнм бојнмо ее јако, да је паш мнннетар Фнпанцнје далеко врло да .теко осгао иснод онога ста-

Л И С Ф & к

ГОВПР Д. НЕШИЋА ирофесора пе.тке шко.м ДРЖАН НА Св. Саву ов. г. у великој школи. (Свршетак). Те опште методе. које еастављају инФинитезнмални рачун пронашли еу елавнн над славнима Њутн и Лајбниц. а њиховн последннци носле су их даље развијали и усавршавалн. Но нравда изискује, да се наномене, да с}' Њутну и Лајбницу у томе претходници били и нут им знатно уравнили, Робервал, Кавалерн. Баров, Валис и Ферма, нарочито последљи, који је са својим методама тангената. максима и минима дошао тако рећи већ до нрага инФинитезималног рачуна. Ја вам мало пре поменух. да су се упоредо са математиком развијале скоро све нриродпе наукс. И доиста ми видимо већ у иочетку новијега доба славне научаре: Конерника, Кеплера. Галилеја и Њутна, где стојећи на сталној и поуздаиој огнопи опита и проматрања а подпомопугн ' ;пс типом, изнал;«з«> нране

и истипске законе у астрономији, мсханици и физицн. Пол»ак Коперник обара Птоломејову систему, која је толико стотппа година сувеЈ)ено владала н ио којој су око наше зсмље као средишта васионе свела на једну мајушну тачкицу у бесконачној васиони, тачкицу, која се око себс а осим тога са осталим нланетама н око сунца обрће. Кеплер сасвојимвеличанственим законима доказује несумњнвост мнсли Коперпнкове. Славнн Га1 лилсји са својим основним закошша меј ханнке и јасно схваћсним н нримљсним појмом силе јавл»а се као сјајнн творац 1 механике. Најзад Њутн у свом бесмртном делу: математнчни нрннцнпи природне ФилосоФнје, довршује својим божанс.твеним законом опите гравптација, којим он сва крстања небеских тела и њихове узајмнс иоложаје објашњава. всличанствену зграду. на којој су већ ире њега радилн Конерник. Ксплер и Галилејп. После оваквих сјајних резултата иостигнутнх егзактном мстодом, која нолази од ироматрања и опнта, а на математику се наслања, охрабрсно и бољс упу, ћено човечанство бацило је се неодољнвом вол<ом и нсноколсбивом надом на уснех, на поље трудннх иснитивања. И оно се, госнодо. у својој надп није иреварило. Проналасци за проналасцима, које су једно за другим токлн ненојампом бр.ш-

ном. и који су за ово неколико иослсдњпх векова свет и друштво што из. основа прсобразпли како у матерпјално г м I тако и у моралном ногледу. били су за: служена награда неуморном човечанству. I Ти проналасци нужно су изазвали иотреј бу ненрестаног развнјања н усавршавања математичких теорија. и у ч ом узаI јамном посгицању математичннх и приј родних паука лежи један од главних узрока њиховог беснримерно наглог развитка. | Но норед научара, који су сеироучавањем природ бавилн. морали су се јавнти врсменом и научари. којпма је главнија зада^а била разређивање и усавршавање математнчних теорија и метода . којима ј су се они нрви служили као готовим ој руђем. При обрађнвању математичних . метода математнчари се нису могли об! зирати на то. да ли ће ова или она теорнја, ова или она мстода нлинема каквс неиосредне или носредне, скорије или познијс нримсис. Такви обзири могли бн бити само од штстс правилном и неусиљсНом развоју науке. ,<а су стари Грци са тог чнсто утнлитарног глсдипгга погледали па науке. бог зна да ли би се тако лако решнли. да нзрадс нотнуну теорију коначних прссека, којаје теорија тск посде близу ^.000 год. нашла у бесмртним радовима Кенлера и Њутпа својих најсјајнијих нримсиа. Но н ако сва-

ј ка математнчна истина неналази увек н | одмах сноје нримене опет зато може се ! слободно рећи, да готово сваким даном ноље математичних принева бнва све ве, ће. Нема сад. госнодо, те нриродне наукс. осим чнсто описних као што еуЗо; ологија, Коганика. Геометрија и т. д. и ! код којих се сва метода саоди на класиФикацију. где се математика не би јављала као најспажинје н најиоузданијс , ерество нзвођења новнх. и објашњавања I плн контролнсања већ сазнатих истина. Астрономија. мсханика п Физнка постале су нли из дана у даи иостају све плоднијим нољем математичних нримена, и њнне георије у садање доба сматрају се 1 као у нравом смислу научна само у толико }• колико су математичне. Иа од недавно математика почнњс и у Хемији н физиологији иостајати све потребнијим оруђем нсшггивања, чему се господо у : «нталом пије ни чудити, кад се само узмс иа ум, да се у тим као и у осталим егзактним наукама осећа иста нотреба тачности н црецизности, коју нотребу може еамо матсматнка најпотиуније задовољити. На не само у гнм наукама, него н у наукама. које задиру вшие у друштвени живог. матсматичио зпање постајесваким даном све нужнмје. — Узмимо за пример сгатистику, задаћа једиог статистичара не може очсвндно бити само