Српска независност

БРОЈ 35.

НЕДЕЉА. 28 ФЕБРУАРА 1882 I ОД.

ГОДИНА II

ПЕНХ .54 СРБЕЈ7: ал годкнг 24 дпн., НА по годппв 12 дин., на четврт год . « дпн. ЗА ;:Т«ЛЕ зеил =Е 22. Е1хизск:х п:л7ст:к7. НА ГОДННУ 30 ФРАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 15 Фр. НЗ ЧБТВРГ ГОД. 8 *р. 31 А7СТ?:-7Г1?СКГ: НА ГОДИНУ 15 *ОР. У БАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 Ф. 31 СВЕ :СТ1Г2 2?ЖА32 : НА ГОДННУ 36 ФРА11., НА НО ГОДИНЕ 18 *Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРН1К11, 4ЕТВРТК0И, СН0Т01 и НЕДЕЉОМ

УРБДНЈШ1ТВ0 ЈЕ Ц АДЛ ШШСТРАЦПЈА У КГ&Н Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВИЋА 0ВНЛНТ.КВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ IIУТ 12 ДИН. 11АРА ОД РЕДА, А ПОСЛБ СВАКН ПУТ 6 ПЈ-. ЗА П1'Ш10а1АПО 50 ПАРА ДИИ. ОД РЕДА. Рукописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистраци/и „С?ПСНЕ НЕ3132СПССТ 3". РУКОПИСП НЕВРАЋАЈУ СЕ. ПЕИЛАЋЕПА ПИС31А ПЕ ПРИМАЈУ СВ.

КРАЉЕБА РЕЧ. „Царска се не пориче," том пословипом наш нароз хоће да каже, како верује у реч номазаника божијег, у реч цара и крал>а. Наш народ непрестано то верује. бар у оним крајевима. г.ад се није о протпвном уиерио, где давпо није имао ирнлш;е видети, да има једна сила, нред којом су цареви и краљеви равни нама осталим смртним људима. те да та сила може и хоће чеето п царску да лорече. Међу многпм узвишеннм речима нашега крал>а, којима се свечаност прогласа српске краљевине поноси, п за које је тешко казати која је од које претежнпја, има једна, о којој смо пампелили сад говоритп. У краљевској прокламацији народу има овај став: ,крал>евски престо — сломљен впше нашом неслогом него -туђом оилом — ево се опет — — подиже." Ту исту мисао поновио је краљ усмено пред једиом честитком виганх чиновнпка, међу којима беху представннцн разних политпчких иартија. од прилпке овако: „Треба да смо сложип, јер иначе може ова крал>евина исто онако нроћи, као што је нрошла н нрва српска краљевина." Као што речп светога нпсма и друга важна нророчанства требају тумачења, тако се морају протумачити речн великих људи и положајем учвишених лица, те да нх обични људп разуму; тако ћемо п ми покушати, да протуиачимо ту важну реч нашега краља. Как'о се пма разумети реч „слога" и „песлога". „сложни" и „несложни„ у устима нашега краља ? Да ли се има разуметп .буквално, онако, као што се разуме у обичном. свакидашњем жпвоту ? Никако. Необичне речи не могу се обично тумачити, свечаие изјаве ие могу се мернтп свакидашп.им, тежатничким мерилом. Краљ је јамачно номишљао на слогу политичних партија. Како се та „слога'' има разуметн? Јамачно не тако, да не стане сваке разлике нзмеђу партија у сваком питању. То би био назадак, то би био застанак, то би био престанак, смрт сваког политичког живота, јер само у смртн нема разлике. Зато је казао један великн инглески државник: „кад не бн било опозииије, требало би је етворптк." Без опозиције нема нлодног државног жпвота. II у самнм апсолутним, самовласним државама има увек онозиција. само што пије јавнп, те тим оиаснпја. Уставпа држава пак не

може се ни зампслити без опозп; ције ; у уставном жпвоту је начело опозиције права благодет; она кочи точак државним колима иа низбрдини, она их гура напред, кад ваља да се испиу па висину. Зато се краљева реч не може тако разумети, као да треба да престане опозиција. Краљ, изустивши реч „слога" и „сложни -1 , хтео је по свој прилпци да изјави своју жељу, која ,је и жива жеља целога народа, да се у односима нзмеђу политичних партија пзравнају оне оштрине, које сметају плодном, успешном раду. ' које не коче. него које крхају точак на државнлм колпма. Те оштрнне могу тако нсто бити на спрам | владине партнје, као н на страпи ј опозпције. Но увек стоји до већп| не, до владипе странке, да ли ће ј се те оштрине ублажити. нли још већма изоштрпти. јер у ње је по ! уставу нрва реч. у ње је оно што се зове иницијатнва, Но владина је I странка до сада све учннила. да се оштрпнејош већма взоштре. Она је сваком ириликом онозицпју нзазпвала, дражила, а влада је у томе својскн нотпомагала. Зато смо мн уверенн. да је краљева речч управл.ена у првоме реду влади н љ'ено ј ; већини. Да је опозицнја вољва , свакп нредлог владин и њене странке. којн је одиста родољубпв. сложно 1 прихватити. то је сјајно показала прнлнком нредлога за нроглас крал.евппе. Опозиција јс тнме владу двоструко задужнла. Сад је ред па влади, да од своје ! стране покаже, да је вол.на при1 знатн и попустпти. где иема право. да је вољна признати. кад је јаспо ј доказано, да је онозпција у праву. Кад је Крал. казао. „будпте сложни", тиме је речено : буднтс сло; жпи. као што су сложне две руке, две шаке, које тим боље ухвате. тнм боље раде. што су окренуте једна протпв друте. Ако дакле влада хоће, да опозпцпона шака благодетпо суделује у раду, опа јој мора н са евоје стране нружитн отверену шаку, а не сме јој изнћн на сусрет са затвореном шаком. не сме јој нружати песнпцу. Но није доста да влада иружа | онозицнји отворену руку; она јој пе сме пружити пи празну руку, јер њен је носао, да у својој руцн изнесе оно. што треба обе руке да обраде. Зато грађа за зајсдничку обраду мора битн стварпа, не сме бпти опсена. Чнм се покажс, да је | што бнло оисена, влада губи основу I свог опстаика, дужна је да отсту-

пи. То се у каше владе десило у питању железничком. Догађаји су доказали, да је њен предлог бно онсепа. Но опа нпак неће да отстуна, она се томе чнни и невешта. Го неприродно понашање допринело јс највпше изоштрењу протнвиости. распаљпвању песлоге. Но влада се још нада, да ће опсену моћи заменити стварним. солидним предлогом. Видећемо, иде време, носи бреме. Ако то бреме буде народу олакшица, ако влада изнесе у отвореној руци ијоле користан нредлог, опозипија ће га јамачно прихватитн п прпступптн зај једнпчкој. сложној обрадн. Ал' ако влада ие пружи отворену руку, пего песппну, ил' ако у отвореној руцп не изнесе корисног нредлога, већ опет какву опсену, опозицпја има и право п „дужност да пружену руку новуче натраг, да одрече своју сарадњу, у таком послу; а владипа је пеодољива дужност V таком случају. да даде оетавку. Лко влада не учини тако, онда је она, која у првом реду смета остварењу узвншене жеље Краљеве.

„Самоуправа", нападајући у поеледњнм бројевима мпннстра унутраш. дела. рачуна да ће ностићи још неку цељ кад, том нриликом, 1 напада н неке од бивших министара из народно-лпбералне етранке. Но она нревића да радећи ово ненраво а без узрока н без потребе, промаша оно што желн. Ми миелпмо да је стање, у коме се наша отаџбина сад налази, парочито од времена нропастп генералне унпје и Бонтуа, тако озбпљно, да натрнјоте. којп се баве полнтиком, а нарочито органп јавног мишљења. нмају много важннјег н пречег посла у нретресању дневних ннтања, а на првом месту у нретресању иитања усљед пада Бонтуовог, од кога прете земљи ненрегледне штете и несреће, него ли да се баве неоправданнм нападањсм на опо што прнпада историји. Лпбералпа странка била је те судбине. да је свакад до сад долазила па управу земаљску у пзванредннм за земл.у судбоносннм, прилнкама. Па онет она стоји мирно нред судом нсторнје, н са уверењем. да тај последњи суд, кад се буде уноре! ћнвао њен рад са радом другнх влада п странака, пећс иснасти на њену штету. Но сараднпци око „Самоунраве" | који ноказују вољу да се сад баве ј овим упоређењем, грешеи чине не-

правду, кад не износећи Факта п необзпрући се на прилике, у којпма је која влада радила, изричу свој суд. Ма да су либералне владе, као што рекосмо, бпле у изванреднпм прнликама п још и много дуже времена на земаљској управп, опет под оним мпнистрима унутрашњпх дела пз њене странке, које Самоуправа напада, ппје никад бпло апшења око избора посланика за народну скупштпну, п ако су неколнко онштих избора пОд њпма извршени. На нротпв пма позитпвних случајева, да су те владе при ступању на управу, затекле у затвору неке, које^су опе пустпле у слободу н као посланпке у скупштину. И ово ће знати нека господа од посланика која и сад седе на посланпчким клупама. Осим овога, п либералне владе пмале су опозицију, алп оне нпсу узбуњнвале народ и цреко својих органа агптовале да се опозицпји изјавн неповерење. Даље, п лпбералне владе налазиле су за потребно, да по неког чнновннка казне , иреместе нли пензнонирају, алн оне ннсу за све врсме своје влада шне, њнх толико отпустиле, цреместиле илн пензиоиирале, колико су то учиниле друге. И то осведочавају бројевп. А што се тиче штедње државних новаца ту са евим јасно показују цифре: колико су либералне владе употребпле на нензноппрање п дијурне, а са колнко су стотина хиљада нореских гроша прекораченн буџетн 1874. н 1875 годпне н колико је за две последње годпне на то потрошено. И ми можемо слободно рећн да онде, где су либералне владе потрошиле но један 1рош друге, које се не зову либералне, потрошнле су Јинар. Сваки се још сећа како је у неколико стотнна хиљада гроша пореских нрекорачеп буџет 1874 годпне на пензионнрање, а ваљада неће бити још заборављеио да је лане одобрено миниетру правде п унутрашњпх дела, на пензнонпрање чиновника 150.000 дпнара, а г.ре неколнко дана накнадпо тражено од скунштнне 25.000 динара на днјурне чиновннка. Свс ово знају најжнвљн онолнциопари у скушнтипи, зна цео народ, а може се евакад доказатн, кад бн се ко потрудио да прикупи о томе доказе. На према оваквим разлнкама, иоред небројено другнх, каквог изједначења н.ма измећу оних које Самоуирава папада? II могу лн у то пзједначење вероватн н они којн нишу у „Самоуправн" а још мање они којн