Српска независност

- 128 -

Оволико за сад оним сарадницнма м Самоунраве и којн су сномеиуто нисалн. Шта треба да раде наши Архијереји ? У 33 броју „Срнске Незавнсности и саонштен је чнтаоцнма садрзкај Новаковићевог нредлога закона о црквеннм властима православне вере. У исто време поменуто је и то. да је предлог тај уирављен нротив земаљског устава и основпнх начела црквене организације. Њнме се убија наша црква у основп; јер он нроглашава архијереје и друге црквепе старешине за неважеће; судбина цркве баца се искључиво у руке државне власти; нзбор архијереја новерава се нецрквеном елементу; канони црквени нгноришу се; заклетве свештених лнца бацају се 1Грд ноге; светнља црквена ставља се па расиоложеље влади за иартајске шпекулације; минпстар се истиче изнад архијерејског сабора као неогранпчени монарх; слобода црквена пропада у толнкој мерн, да сиповп иравославне цркве у краљевинн Србијн могу само завиднтн својој браћи иод Турцима и Маџарнма, јер и и једни и други нмају више слободе у цркви,, него мн овде код своје рођене куће, — па и то ннје све. Тим иредлогом најсигурнпје уБИЈа Св иравос.1Г1в.1,с и одваја сригка гцжви од оста.гог иравос.гавног света. У овнм оваквнм страшним по цркву нриликама. дужан је сваки Србин натрнота. који уме да цени моралнн зпачај нравославља у судбннн Српства. н који жели добра својој домовини: да нодигне свој глас у одбрану српске цркве, као светнње, која нам је оставл»ена у аманет од храбрнх нашнх нредака, што за ..кјјст часни и сјхооодц драгу" јуначки падоше на бојпом нољу и ороснше својом племенитом крвљу сваку грудвину ове наше земље. на којој се сада поносито вије краљевскн стег слободне Србнје. Сваки вернп спн православне српске цркве дужан је да стане на браник автономнје љене н да свом снагом норади на одржаљу љеног православља, коме коначна пропаст прети. Сад ил никад црква наша тражи од нас потпоре. Што се нас тнче, мн смо радили н опет ће мо најсвеспије радитн на одбрани цркве наше; алн држнмо.

да нико у овоме не можс толнко ирипомоћи, колико наши архијереји. Извесно је, да у сваком друштву важи иравило: г да су сви ч.гановп дрг/штва обвезани аокоравати се др//игтвенги1 иравгглима И наша црква ннје нншта друго, него друштво, које верује у једнога Исуса Хрнста, и које се уиравља црквепнм нравплима, основапим на Светоме Писму и св. нредаљу. ГЈо тим нравнлнма Архијереји су највише старешине црквене ; они су наследннци аиостола. којима је Христос рекао: „ гито год свежете на земљп би&е свезано на небу, и гито год одрешите на земљи, бибе одрешено на небу. и (Мат. 18, 19). У другом правплу VI васељенског сабора стоји ово: „ ко год измени које иравгио гг.рквено, има бити осуђен, и а у 39 правилу аиостолском стојн ово : „ еаискоиу иоверенгс су људи, и он пе о њгиовим душама давати рачун Богу." Стојан Новаковнћ ннје ништа друго, него члан цркве православнс. (?• Он нпје архијереј н према томе нсма у црквн ннкаквих архијерејских права. Као члаи цркве, Новаковнћ мора уважаватн сва нравила црквсна н сматрати архијереје за уиравннке црквс. на нокоравати се љнховим наредбама у кругу љнхове црквене властн. Но ночем је Новаковнћ поднео скунштини предлог закона. којнм се не само омаловажава, него и са свим убија православна црква, и почем је Новаковић по црквеним иравнлнма иотчиљеи Архијерејнма. то но нашем скромном мншљељу требчли бн Архнјеоејн. да иозову Новаковића да тргне предлог натраг н да се покаје за увреду, нанету цркви. У нротнвном случају, треба га одлучнтн од цркве, иа нек се зна да не устаје против цркве љен верни сиљ него опај, кога је нрква искључнла из броја својих чланова. Овде нам може ко год рећи, да је Новаковић, као орган државш* власти — нозван. бно да ноднесе опакав прсдлог скупштнни. и да он за то не може бнти сућен црквом: но ми ћемо на то одговоритн следеће: Државна власт може решаватн само једно питаље: да лн је нравославној нрквн слободно живетн у краљевству срнском илн не; другога интаља ту не може бити. Држава може забранитн сваком друштву да оистане као друштво у државн: али не може нроинсивати нравнла ни једном друштву. Држава може забранитн ову нли ону веру: алн не може ннкога натера-

тн да верује овако нли онако. Новаковић, дакле, као орган владе могао је само то питаље изнети пред скупштину; па би опет и то било нротив устава земаљског, ночем је нравославној црквн ујемчено ираво у Србији уставом. Нема ннкаква нзговора Новаковићу; љега црква треба да суди и да га као ненослушна снна казпи опако. како је он то заслужно. т-К Говор Генерала Лешјанина прилпком 1п'кдстак-1,аи,а официрског корл Његовом Величанству Нраљу Ве.шчанстео ! Официрски кор гарнизона ирестоницс. сре^анје што му нрвом у део наде одавно пшчекивана жсл.а да ноздравн Ваше Неднчанство као нрвог крал,а Срнског, иосле иронасти Српске нарсвине на нол.у Коеову; на честитајући Вашем Величанству Крал.евско достојанство и круну, коју је по милостн Божијој и ио жел>и иарода нрнмнти нзволило. моли Ваше Всличаиство. да би изволело ирпмнтн нстнннто уверење: да ће војска српска одсада крал.у свом Милану I. тако исто вериа и одана битн, као што је бнла вериа н одана књазу Милану, и да 1>е ва.;да бити готова да нод заставом Обреновића а под мудром уиравом крал.а Милана. као свог врховног команданта доврши дело ослобо1>еља и ујединеља Срнства. које је дело књаз Милан нре 6 год. започео. Жнвело Његово Велнчанство крал. Мнлан 1. Жнвело Њено Величанство Кра■|,нца Наталнја. Живило Његово Крал.евско Височанство престолонаследиш; Александар. На ово је Његово Величанетво Крал, благоволео одговорнти од нрнлнке: Како је он дубоко тронут и узбу1>сн алн како ннкако нсможс да нро• нусти а да он првн не честита њима као првим Српеко-Кра .Ђевеким офицприма, њима скромннм алн чврстим и ноузданпм ннјонернма српске ндеје н срнског уједињења. уверавајући их да !.е крал. Милан л.убнти своју војску и своје миле ОФнцире и другове онако нсто жарком л.убавл.у као што је то вазда !шез Милан чннио, узвикнувшц : да живи : Српска војска, да живе мојн мнлн офнцпрн и друговн. На шта се од стране офнцира захори 1ромогласно „Ура" и _Жнвно - .

Грађаии Детињски иослали су били овај ноздрав ђеп. Скобел.еву још после нрве његове здравице у Петрограду: Гинара.) Скобељев. Париз. Славпи војсковоћо! У тешком тренутку, када се браћа наша боре за своја човечанека права, која с ирезрењем гази ненријател.. реч, коју сте ви изговорилн на екуну, који се састао у част вашпх сјајннх нобеда нзазниа најврелнја осеКања и захвалност сваког искреног Словена. И мн. који стојимо најближе догаћајнма којн се збнвају, придружујемо општем одзнву и наш глас желеКи вам дуг живот и остварење ваше и наше заветне мисли. О,иовор !/<■><. Скоб/ љева: Хвала ! Дубоко ее клаљам свима. који су ме ночаствовалн толиком високом иажњом. коју ннкад нећу заборавптн. Браће наше што се боре за евоју веру и нрава. Ббг ми је сведок, да их ее вазда сећам срцем и душом. Но докле жнви црногорска.иравославна, чаена. вековна храброст. срце бнје снокојније. II дотле молнћемо се госноду Богу за јаднике. које самовол.но нстребл.ују — за оне -који верују у благост нроввћења н у силу позива словенског. Треба се иоетаратн о породнцама ногипулих. Помоћп биће. Очекујем од вас нпсмеин нзвештај. Лендербанга Сад инје. иа жалост, никаква тајна вшне да се у оиој многобројној групн наших нових „усрећитеља-. које је г. Чеда са свих крајева европског континента у наслеђе Бонтуово нрикупио — да у тој групн одлично место заузнма и бечка ЛенЈербанка н пештанска .Тенјеџбанка. као имаоцн нашнх дрхавних оолигација. нашег зајма и жељезнице. Зло. које се лане сликало само као у царству страшне могућности, сад је постало зло у исстинн .1 рува Аустријска. у разним облицима лебди над животним питањима наше државе. Доба је дакле да осветлимо доказане одношаје Лендербанке спрам бечке владе: I јер сад та Лендербанка нретставл>а у Аустријској нрестоницн — спрам Србије оно. што је до скоро била _Генерална Унија* у Паризу. Они исти л>удн. она иста вдада, која је створила ово етање које се на нас навалило после нада _Генералне Упије-, опа нам је сад норед многих светскнх Финансијера —

лис$&к БЕС ЕДА приликом проглашења краљевине србијк, краља М илана 1 . кра л>ицк Н аталијр. ii КРАЉЕВИћл ЛЛЕКСАПДРА ФЕВРУАРА 18^2 г. Б еоград. .Послах помоћ јунаку, уввнснх нзабранога својега нз на рода. На),ох Давнда слугу својега, светнм ухеи својни помазах га" (Нсал 89,ст. 19—20.) Тако у нобожном уехнћсњу повтораваше речи Гоеиодљс етарозаветскн Богом задахнутн несник. кад се сећаше неизмерне милости, којом Госнод кроз избраника свога цара Давнда штедро обасипаше иарод свој. Тако и мн данас, сећајућн се свеколике доеадање мнлости којом Госиод кроз нзабраии и благоеловенн Дом велнкпх Обреповића све до данас штедро обасниаше народ српскн. узнсснмо свесрдну благодарност нрестолу Свевишњега. што посла номоћ јунаку таковекоме, те раскопано и растурено иа косову 1 њездо српско но пово сави. у

ком нопиче незаборав.венн књаз Миханл и великим духом осоколи парод српскп; што у часу кад из ведра сриека неба пуче гром пакленн, да но ново у корен ноништн гњездо срнско. тада опет наће Господ Пзбраннка свога витешкога Милана, који једним само појавом сво,јнм у срединн народа свога разагна облаке црне. што Србију тешко нритислн беху: стиша буру страстн, те умуче гром пакла кле.-ога ; племенитим духом својим узднже све што већ клопуло беше: и жарзм внтешкога срца евога загреја све што сриеки осећатн п тежитн могаше. Скоро беше доба то. па ниак погледајте докле већ доспесмо сада. Србија паша одважнпм духом и витешком десницом свог днчног владаоца руковоћена, стече заслуге на по .Ђнма п мира и рата — поста папредна, урећена н незавнсна краљевива. У слободноме загрљају евоме она грли данас у радости сву децу своју, што након пет стотина година на нрестолу Обреиовнћа ево ионово сад сијну круна Пемањпћа, Милан нрви краљ је ериски. Обнлићу. Краљевнћу, Синћелпћу н пи свн по реду витезови. ко-

ји јуначке коети евоје сложисте на олтару слободе н славе српске. ногледаЈ"сте са небесннх висина. ( рбнја је сада већ н носледњи знак трновног венца са чела свога одкивула; глава њена блиста сада круном обновљеном славе старе. за коју ви гинусте, и коју нама у аманет остависте!!! С тога данас, када и саме кости петвековних мученика части и слободе срискс у гробовнма својима проговарају нама нотомцима њнховим: нек' су нросте муке свеколике. кад је Србнја већ незавпсна крал.евнна. Данас, кад са небесннх виснна Нсмања старн. Душан свлнп. Мнлош велпкн н Мнјајнло неумрлнм духом својим учествују у радостн н свечаности нашој онштој, — узнесимо се н мн свн духом нашим нрестолу свевншњега, благодарећи свеердно Господу. што посла помоћ јунаку; што узвнси нзбраника свога из народа нашега; н што уљем светим својим номаза Мнлана првога крал.а орпскога.

Но да нам радост вагаа увек чиста буде; да нам слобода н слава увек светла и трајпа буде, незаборављајмо нигда. да је неслога на косову петвековни гроб ископала. а само милост божнја и слога таковска црви н последњи камен темељу слободе српске поставила. С тога. на темељу слоге наше братске и љубавн узајамне уздигннмо достојноме краљу нашем достојни престо Његов. Штнтом безграпичне верности и свесрдне. неноколебиве оданостн наше окружимо зеннцу слободе, напретка и славе српеке — краља нашега Мплана првога. Мајци сриекој —- дичној краљицп Наталнјн, која врлинама хришћаискнм днвно обасјава све што еветлости н добру тежн. евесрдно V наточ нохитајмо; то ће племеннтој душн н благодарноме срцу њеном бити од нас најнријатније уздарје. Преетолонаследнику краљевићу Ллександру жаром свеердне љубавн ц топлотом најискреиије оданости покажимо. да у ње-