Српска независност
БРОЈ 36
УТОРАК. 2 МАРТА 1882 !ОД.
ГОДИНА II
: г 2 г 31 :г:_: НА ГОДВПУ 24 ДПН.. НА ПО ГОЛ1П1К 12 ДНН., НА ЧКТСРТ ГОД. дин. ;ст11Г зенјбе 21 сАлкалсн ::: гсвтстскт. НА ГОДННУ :>0 ♦ГАНДКА, НА ПО ГОДННЕ 15 *р. Ш ЧКТВРТ год. ^ *р. 31 17СТ?: 7Т1РСК7 НА гогмну 15 *.«». V ВА11К.. НА ПО ГОД. ? ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 21 С32 :СТ12Е СРЖ1ВС ■ А ГОДННУ 30 ♦ГАН., НА ПО ГОДНПБ 18 ♦Г.. ПА ЧКТВГТ ГО^. 10 ♦Г.
ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ1РН1111, ЧЕТВРТН01. СН010« « НЕДЕЉОН Х2-&. ИЕДГОЛЛ ТА-ка т.—сг
УГЕДННШГИО .1
ОШ1ЛИТ.ЕО ВКНАН.
ЗД ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: НГНН 11УТ 12 ЛВН. НАГА ОД ГЕДА, А ИОСЈК С1АШ ПГТ 0 ПР ал ПРИПОС.1АНО г-о плра дии. од ге .^ л . Румописи ша*>у се уредмиштву, а претплата адтимистраци/<. •X? 2 С К Б ЕВ3132СНССТ8" Р7КОПКСН 11КВРЛЋЛЈУ СЕ. НЕЈМЛТ.ШЛ ПИСМЛ Ц% НГНМЛЈЈГ *.>.
Конвенција о пловидби закључена изтеђу Србнје и Аустро-Угарсие Мораио прпзнати. да смо нс мадо и :шена1>ени бидп, кад су „Сраске Новчн. - оознанпле. да је наша влада потилсала уговор са Аустро-Угарском о пдовндбн. Пнтан.е о пловндби по Дуваву сматрало се свагда као питање п'ппгге. европско. а ннкала као нпглн.с, које би се тинало само нрибрежних држава. Закл>учена конвенпија обухватг. истина. све пловне путове природне нли всштачке. алн она обухвата парочито и реке. које чине граннну ааме1>у две суседне државс. мећу којнма заузина Ду«лв. прво место. као главна артерија панте трговине. Цео дакле уговор можсмо сматритп као погодбу одреI,ену да уреди нловидбу по Дунану. Сва нптаља. која су до сада ушла у уговоре закЈ>учене пммеКу Србије и Аустро-Угарске. бпла су. кад вп ше кад мање. нредмет иреговора измећу двеју суседннх држава још од нрвнх времена наше младе државе. од нрве владе кнела Милоша: али. колнко се ми ономиљемо. никада ннјс бнло говора о нарочптом уговору :'.а пловидбу. којп бп ее за|:т.учно само измеНу Авеју сусе.гних 1[1жлва. А т*> нма својпх дубл»их осиова. Још бечки конгрее 1815 год. ,((>ставно је у онште на 1ела. којнма је \ редпо пловидбу ио рекама. које раздвајају више држава. а уговор нарнскн 1 856 I нренео јс та начела на Дуиав и шегова ушћа. Оп је нрогласно. да ће та начела ућиујавно право европско н узео их нод своју гарантнју чл. 15.! Овај иети уговор утврдио је и то чл. 17, да нрибрежне државе дупавске опда Аустрија. Ваварска. Турска, Виртеибершка. Румунија н Србија саставе компсију, која би. изме!>у осталога. пмала да нзрадп уредбу « и.швчлб и II. о реч>и)ј полшуији. Ова је комисија бпла и образована: она је и тууредбу 1Х">7 н 1Н.'>Х| енремнла. но њеп елаборат ннсу хтелс нрилнатн Франнуска и Еиглеска са тога. што јс емсрао да стеснч ве.шко нпче с.1обо.р<е илопцое ио , [>/нав>. у корпет Аустрије. '»д тога вренена Аустрија ,је то питањс била напустила. докле јој се на коФеренинјн лондонској 1870, кадје Русија нокревула тштање нрноморско. није дала при.тика да покуша. не би лн своје задње мисли могла остварнти : но она је иасела поглавито са тога што је ударила на отпор I рбијс цпто Кс паш садашн.и миннстар *ипансије најбоље моки посведочптн'.
IIа конгресу бсрлинском 1Н78 год. Аустрија нпје пн покретала нитање о 1 орњем и срелње.н, по само о ,<о»•'' « Дунаву, али и ту с.у сесиле оградплс против њенпх скривсннх смерова освештавнш на ново наче.н> с.>о6пјнг пловнЈбе по Дун.гш/. Ми смо већ ималн прилику да објаснимо, како је Аусгрија, нмајући уза се Пемачку, покушала. да 55 члан берлинског утовора нзврнс у евоју искл.учиву корист, ма да тај члан њој не даје не само ннкакве повластице, но п никаквог нрава. јер он просто паре!>ује, _.(« урс.хбу о 11-10ви.,{би, о рсчно) цолнцлјн н о наЈЈбру иошав '',< /јер.(оаа аа ,/о 1а.>аца и пма да изради Европска комиснја у Галацу. призвавшп у своју средииу и одасланнке прибрежних држава, а Аустрвја од ђер,<аап на ниже н иије прибрсжна држава види бројеве 42 и 43, ов. . лнста од нр. год.ј При свем том неки нредходнн нредлог А\аи[ ргоје(' аустрнјеко-немачкн изишао јс нред Евронску Комисију у Галацу па нретрес. Осим пптања о сталној мешовптој к >мисији. где Аустро-Угарска тражн >а себе нредседннштво н ,<ча гласа. нео садржај овога дугог нројскта од 124 члана) одпоеи сс на правила о нловндбн. на речнг полнцнју н на надзор. а то све нала:<н сс н у конвенцпјн. коју је сад иаша влада нотнисала са Аустро-Угареком. Доста је. да ее ове разне мене нитања дунавског додирну. па да евакн пажл.иви читалчц одмах ееби ноло:ки питање: на зашто се онда влада срнска одваја од заједнице европсие и иравн одвојеи уговор? У слози са европскпм државама Србнја може на1>п. у једне илн друге • државе. наслона и потпоре. да се одбрани од нревласти и претензија аустрпјских. а еама себп оставл.ена. она пема пикаквог изгледа да може закл.учитн уговор нраведан н иовол.ан. Ако се конвенција, која ее епрема у Ј'алацу. н односи само на дољн Дупав испод ћердапа. било је ипак мудро н смотрепо причекати да ее види каква 1>е се урсдба у Галацу нод контролом и суделовањем свпју велнких сила и нрпбрежннх држава | нзрадитн, на онда тек да ес прнотуни одвојсној погодбп за свс иловпе путове прнроднс нли вештачкс, а .п:о .ии иотребу зпсебне и."",<бе ■ никако не уви/јамо. Није лн вероватно да 1>е нас ова засебпа но' годба довесгн до тога. да имаднемо на Дунаву две различне па мо-л.да и иротпвурсчиве урсдбе? .
Сваким кораком наше владе, у њенпм односима епрам пагае суоедке, потвр1>ујс се. да је Аустро-Угарска, од дана очс кобнс „Формуле". узела све конне нагапх ме1>усобних односа у евоје руке, па нх вешто испреда по својој потреби.". Јапе у Галацу морадосмо да јој понуштамо да би нам преговорн о 'грговачком уговлру у Вепу бол.е за руком исналн; овс године она везује за еебе Србију Iагебном ногодбом о ередњем Дунаву, да јој можс лакше памстпути ногодбу одоњем Дунаву. Што је ПпроЈ.апац у Бсограду потппсао у мссбној конвенцијн, како - можс одреКп да иоттнпе у 1'алацу ' у конвепнијн .ајеЈннчкој У Аустрија јс себн један глас у нанред осигурала за свој иадмо1>нн положај на доњсм Дунаву онако исто. као што миели да је себи оенгурала приетанак Србије па анекснју Босне и Херцеговине. оном кобном погодбом. којом јој је наша влада. као гато смо вндеди из распнса миннст)>а правде. посре,хно ирилиала н]»аво суверенства над аауветим покрајниама српским. Кто Ј.а п!то је Аустро-Угарска иохнтала 1а закл.учи засебну коп венцију о пловндбн еа Србијом. <>на је њоме нага иоложај у Галацу ослабнла н коначно наралисада. и извсла пас из заједннце евронске. Но то нцје сва штета. коју нам доноен овај новн непромнш.Ђени ностунак наше владе. ('ама себп оставл.ена. а без зиања н нскуства у нвтањима овога рода, ' она је овом конвенцијом на пол.у саобра!>аја учнннла оно, што је на свнма другим нол.има учиннла другнм уговорима, које је са ЛуетроУгарском за ову годнну дана закд.учила: она је земл.у .р,<но о>раначила " оштетила. На Савн н Дунаву. дуж наше границс, иеће се внше мо!>н установнти нпкакво другатво страно наробродско. јерни јсдно не|>е мо1>и издржатп конкуренцију са аустро-угареким друштвима: шта више. н» мн Орби неИемомоИх нлатн својнх аароброЈа на својп.н аограничннм рекоми^ јер ||емо ми још маље моЈ.и да ноднееемо утакмицу ауетро-угарских наробродскнх друштава, која су се ве1! као какове државе органи:и>вала. Инје давио било кад ее у Сронјн нокретала миеао да ее устаповн дома11(; наробродеко друштво, комс би држава и иосластшц/ дала, те да може оистатн у:: ауетро-угареко друштво. 111ти није до сад остварено. могло би ее још очекивагн
да Ке се остварити дапае илн еутра. Но уговор којн јс- 11и])о1|анан 10. ир. меееиа потписао. ирекида еваки иаглед на то. ношто у плапу дру гом одреНује да на нловиим водама. што чине гранпну између Србије и Аустро-Угароке ..не може постојати нииаива искд>учива повластица за пловидбу Нека сад нокуша ма какво етрано друштво да отвори пловидбу дуж иаших обала: без новластипе оцо ће брао угинутп: нскн нокуша п какво сриско .хрцштпо да еа евога роЦеног огњишта сузбије туКппис. на Кемо се брло уверити о својој немоКи, у коју иае баца влада Г1ироКапчева. По каквом јс разлогу емела она веаати своју лемл>у, да држава ерпека нсеме дати никакве заштите домаћим друштвима. кад је анала. нлн је бар морала зиати. да јс н сама Аустрија подигла евоју пловидбу на Дунаву давши нарочиту повлаетнц\ „иџном и. кр. П0 влаш^енот ниџибро.ц-кпм 1рј/У1Т9у нч /(унлву/ Кад јс тако вехика и нанредна држава морала узети нут повластица да нодигне иловидбу у својој земл*и. мо.ке ли иам Пироћанан ноказати иут. кбјнн бисмо ми моглн то учиннти а да не нрибегавамо заштнти п новластици? Ио и то још није евс. Паробродска друштва аустрнјска. која ће радити н на нашој обалн. пеКе за то нлаКатн ^пикакву иорг.п/ нч /јчјњ// инти ,</'//>.'/ нојц нч[Уоч/'Т1ј.(ажоин';". Ко о томе сумња н«*1;а внди посдедњу алннеју члана 1-ог. Докле Србин иа евоме огљншту илаћа на евоју радњу. догле ауетро угарски ноданици могу да раснр<»страњавају евоју радњу нутем нловндбе \ бееконачност. и да нипгга не плаћају; доклс се е једне страие утв]»1»ује. 1'1 н*'1ч бити иикокви.иовласт/Ш/О. у иетн мах. даје ее аус-. тро угарским нодаинцима новластнца да Леће пншта нлаКати. Но п ту још не преетају ева изнена1)ења Мн не само да есбе огранипавамо. а стЈЈанцима дајемо повлаетнце. но обиезујемо ее још н на нске дужности. на н на терете нрсма њима. На обалама иогра ннчннх |)ска. >1 нароч»то .у Кео+раЈц мп треба да о фсднмо места за нрнстајање и стоварниање бродова: треба да подигнешо и магазине за смеш т ај еспапа; треба да одржа вамо у добром сгању нутове за вучење лаНа; треба да заведемо в<»домере н да рсдовно мерпмо виен ну водс чланови X и XII. ( ве то етаје и труда и жртава. и ми бисмо нх радо поднелн кад бн ее њима и користнти могли. Али