Српска независност

- 132 -

и ако Ауетро-Угарска тс обвезе и на себе прима. каква иоже бити равноаривност ондс, где Једна страна ими \- рукама све а друга ништа : једна се страна користи уговором. а друга само сносн терете од њега. јер својих пароброда нема, а докле год уговор граје нс можс нх шт имати. Поврх свију терета и ограничења додааи још и иајосетљивија жртва зема .Ђског суверенства. Члан XI. пронисује „л« ирави.т о аристаништу , о нловидби, и речној иолшџкји. треба ла су, у ко.шко )> .»оа/Ле у хармонији с правилииа и мерама исте природе које важе на угарској обали. Законодавство мадареко важн дакде и за пае н ако наша законодавна влает та правила није одобрила! Разумедп биемо да је речено, да ће ее обе влаДе о тим иравнлима епоразумети. алн обвезатв једну етрану уговорницу. да ее у евојој кућн иридржава уредбе др\те стране то је и сувише! Могли бисмо са задовољством забелеаситп једну ограду овога уговора. У носледњој адинеји члана П. стране уговорнице задржавају ееби слободу што се тиче концесија за вучеље лађа по рекама у унутрашњостп земл.е п по каналима. Тпме нам се чпни као да је обезбећена наша Морава ако бп се кад пдовном учиннла. Но ствар пма н своје наличпје. Ауетро-Угарека сматра Дунав од Земуиа на на више као своју унутрашњу реку. Ако бн дакле наши трговци хтелп да раде са. својпм лађама од Земуна до Пеште и Беча, њима бн се, ио овом огноа;/. могла дозвола н одрећн. II ова дакле једнна ограда нма за нас сумњиву вредност. Ми смо бриж .ЂИВо нснитивали еве ианове уговора. небп ли нашли ма каквог основа. на коме би влада срнска имала утнцаја на тарифу аустро-угарски.х пароброда . који илове дуж наше обале, на не могосмо ништа сличнога да на1)емо. Нема конкуренције, која би могла цену возндбе умеравати. а глас владе српске нн у томе ногдеду не вреди ; остаје дакле једнострани интерес ту^их друштава као једино меродаван за цене, но којима ће се возити нутипци и еспапн дуж наше обале Савом н Дунавом. Што ннје трговачки уговор, који је Пироћанчево мннистарство заклучнло са Аустро-Угарском нрошле године. потконао и стеснио, то је ево учпнио уговор о нловидбн. Оба ова уговора оетају два роћена брата н по крви и по духу: што иије старији учннно да за десет година окује н нрптисне наш тр говачки саобраћај, то је ево доиу ш!" његов млаћи брат. Сад можемо нотнуно разуметн симпатпчни пнтерес. који аустро-угарска влада са својом штамиом указује нашим министрима; можемо разумети. шта значн кад званични Сечки орган -ЛУјепег АћепДровЈ, 1 тумачећи овнх дана зашто је Аустро-Угарска одмал■ нризнала крал евину српску, рече, да је то са тога „4а се што вигие утврде државне околности у правцу ОНв ПОгитике, које се Србија у новије

време држала,- и само „у тој претпоставци" ншл.е Србији своје доб ре суседске жел,е!! Но ми се надамо у Бога, да се „ иретаоставка и бечкога званичног листа неће обистиннтн, јер к раљевина Србија није за то васкрсла из вековне борбе српске, да од својих суседа иодноси нн штету ни ионижење; они, који су је зпали створити, знаће бранити н ивтересе и достојанство њено.

Његовом Величанству I Краљу од Србије Милану М. Обреновићу Ваше Ве.1ичанство Премилостави Краљу ! Нроглас земље наше за крал.евпну. а Вашег Величанетва за Кра.т,а, обрадовао је сваког Србина, јер је то давнашња жел>а народна, која се у срцима срискнм гаји од толико векова. Дајући израз наншх оеећаја и мисли. којима смо услед овог епохалног акта обузети. — честитамо Вашем Велпчанству Крал,евску круну, а земл.н крал.евину, славу и величину . до које Си ернски народ Ти омпл>ени Госнодару довео. Срби, слободни у кнежевини а сада у крал.евуни Србији , впде у овом узвишеном Твоме и земаљском залогу сјајне своје будућности ; а браћа наша не ослобођенп Срби, добијају свој епас, зору својих надања 11 утеху својих страдања. Усиеси које Обреновпћи у Србији учинише. н тековине које земл,и придобише, само се са делима славШ1х Неманића Мидутпна и Душана сравиитп могу. Омил.ени Госиодару ! Покорни ноданици ми Срби Твојн ; усућујемо се овим изјавитн својс скромне жел.е: да крал>евска круна која Ти дичиу главу'Гвоју краси, уједини сво раскомадаио срнство у једну нолитичку целину; да доведе народ ернски до оне елаве и величпне до којс га је цар Душан довео, те да с нама и све уједнњено српство слободпо узвнкнс: Живио Краа> Мплан I. Живнла Крал>нца Наталнја Живио Крал,евнћ Преетолонасљедник Александар. н са љима народ сриски. Верпи Твоји иодашти, нокорнн жнтел.и села Ракцнца: 25 Фебруара 1882 год. Ракинац. (окр. Пожар. срез морав. Нредседиик ои1*. суда Марко Л[и.мвојеви/1 Чланови: Јачко ЈовановпК Стева НециК Граћани: Коста 1'адовавовић трг. Иаиле Грујнк МратпнЕО Мнлојепић. Радисав Иетровић Јован Војнвовић, Стеван Имкатови^, Мнхајило ( Нико.1ц1>. Нерјан ЈонановнК. Стојан Станојевић, Јова Л. Нлвј1>. Аксеитнје Цојиновић. Петар Игњатовић, Тјова С. Пантелији!.. Мијаило Игн.атовнћ. Ранко ЛиЈисављевић, Милисав Марвови1>. Милан Милојковић . Марко Џецик . Ианта Живаиовнћ, Бранко Миловановић. Са јошт 100 нотниса.

Устанак на српском југозападу (ТРЛКГ1'ЛМИ, -МЛНЧЕСТАГСКОМ СТГАЖАГУ" игкко итадшк)*

Задар 31 Јануара 1882. Лус гријанци претриише још јсдан нораз изме1)у Невееиња н ( 1>оче. Једно одељење које је пратило било један транснорт с тајином и џебапом буде нанаднуто и разбијсно од уетаника који уиљепе траненорт заједно са знатном количином барута. — Нод Биле)>а било је опет крвавих еукоба. — Трндесет и иет војвика ' Зикашп.еио због нагимиданог МЈперијала Ур. Види дотичне броЈеве „МаисћснЈег ОаапПап-а од 31-ог ЈниЈара па да.г«е. — Нр.

| из Веберове (далматинеке) регименте од! бегло н нридружило се уетанку! Мобилизација далматинског ландвера одложена. или већ и напуштена, од страха да небуди опште бежаније. — Ситуација постаје траи1чном. Тако. ја имам и сувише основа кад велим: да су се неки млади далматннски војннци из рсзерве заклели, пре сами себп живот нрекратити него ли војевати нротиву херцеговачке нм браће. Употребљавање еловенских регимената нротиву оиих на које се са те стране, гледа као на натријоте ијунаке ; словенског југа изазива велику огорченост уцелој јужној Аустрији — Међутим, ј аустријска влада чипн отромне наиоре да | смлавн устанак одједном. Тако контракт • је потпнсан са „Лустријскпм Лојдовим Друштвом- за превоз тридесет хи.*ала војника у јужно-далматинска пристаништа. Девет великих иароброда ненреста| но раде, и неће дуго проћи а устаници ће имати 1фОтиву себе силу од шездесет и иет хиљада војника. — Због тога што ! се у Херцег-Новом десила једном лажна ' узбупа, ђенерал Јовановић — бојећи се да грађани листом не устану — припретио је да ће бомбардати варош са гра: дића одозго. Неколике школе у Боци претворене су у касарне. Дуброоник 6. Фебруара. Обрт који узеше догађаји у Херцеговини постао је тако озбил>ан, а оиаеност да пожар како не захвати и суседну кнежевпну (Црну Гору) тако блиска. да је барон Темел. аустријски заступник на Цетињу налазио за сходно да призове иолузваничну интервенцију кнеза Николе! Кнез је одмах пристао: али како се није желело у Бсчу да ствар ноиссе званичнн облик. то буду у место две војводе послата два проста главара црногорска. Ово ирнјатељско посредовањс и сврши се закључком примирја. илн боље рећи обуставом непријатељстава за 20 дана — у округу Гацко на ^тници Црне Горе. Сва је прнлика да ће се ова црногорска Ашсија са званичне стране најжешће побијати. али ја сам ипак у стању да тврдим аисолутну истинитост догађаја! Збиља. овај корак као да је потекао из извесних измеаа мисли између Беча. Берлнна и Петрограда. Изгледа да Русија, иопуштајућп утпцају Немачке. не само оставља одрешене руке Аустрнји да угуши устанак како најбоље зна, него нристаје да се донде сасвим повуче са Цегиња. Црној Гори дато је на знање да ни па кога не рачуна — осим на милост ! силног јој суссда! Да. аустријски војенн | листовн већ набрајају нутове којима се може упасти у Црну Гору, и дају израза ; уверењу: да се окупација барског округа може вршити без борбе од стране ћесарове војскс. — Међутим. само апеловање на ауторитет кнеза Николе да умирн Херцеговину доказује се бесилодно. Вође устанка решилеседаистрају у борби' На и само„притгрје"је најнривиднијеприроде: I је]) ево стижу иови гласови о сатирању ау(ЈТријских предстра:ка . о запленама транспорта (тамо око Нсвесиња н Херцег-Новог) о множењу уетаничких чета, као н да је озлојеђеност народа достигла такав очајни степен да се сељаци у оскуднци оружја лаћају секира, будака н мо! тика! Херцеговци које виђамо овде веле да број устаника нрелази дссет хилада, ааије мучно ослоннти се на оваке оцене. — Ђенсрал Јовановић са штабом овде је. (Наставиће ее.;

ИЗ ЛИСТОБА а,. рзгс2сизг -Восток- пише:.... У Руснји је расположење таково каково се само зажелети може. Речн славног генерала Скобељева расиалилс су ноново руски ионос, руску част и осећања према сво/ој браћи на Истоку. Носле берлинског уговора, руске су се груди стегле, у њима је ухватило места огорчење, јер руска част није била доста задовољена, а ни жртве наше нису уродиле оноликим илодом. коликим су требале да уроде. Непријатељи паше светс словенске ствари трудили су сс да и у самом крилу нашем изазову појаве које би могле одвратити пажњу нашу од нашег правог задатка и историјског ч нозива. Они су брзи разапслн своје замке свуда но балканском полуострову само да наралишу наш уплив и симпатије према нама. Они су створили у Србијн жалосно стање. које се може с нравом назвати абдикација одрицање — свога оистанка и своје бу.аућности у корист најљућег непријатеља свога - Аустрије. Лли све те магле све бољке у грудима нестале су нрсд светлим зрацима Скобељевљевих речи. које су нотнун и нрави израз руске душе и руског срца. Мн сада онет бистрим оком гледамо у нашу историјску задаћу, наша је душа

ведра а срце чисто, — ми сада н опет осећамо онако исто као што смо осећалн пред вслику источну војну. Исток словенски и православнн исток још није потиуно слободан; тамо је опаеала ериски народ опасна и отровна гуја Аустрија, и она му подгрпза корен жнво та његова. Она се спрема још и даље да се нружи н да метне своју отровну главу на обале егејског мора. А може ли Русија допустити да Ауетрија истреби на истоку еловенство н иравославље V То она песме нити можс, јер ако бн то допустила. понпштила би сама свој иозив и нраво историјско определење својс. Руски народ дорастао је за сво} позив. он га мора што пре извршити да пеби планови наши непријатеља побркали наше свете рачуне, који се осннвају на најузвншенијим начелима иравде н слободе. Песле речн Скобељевљеве. види се како је живо пренуо руски дух. и наши непријатељи са иомућеним оком гледају на нас, али ми требамо да ндемо смело и отважно напред ка нашој мети. Свуда куда ћемо мн ироћи са оружјем у руцн. наилазићемо ми на наше природне савезнике, који ће нас раширеннм рукама дочекивати н с нама заједно етунати у борбу против општег непријатеља. Мн ово говоримо поуздано, јер лознајемо осећаје и расноложај источних Словена. Истина садашње стање ствари у ЈСрбији ири нладавини ернских опскуранта — мрачњака — неби могло Русима улити наду да ће Србија стунити под ошнту заставу с-.овенску против непрнјатеља нашег. — Али не треба ни за тренутак да се мисли у Руснји да је садашња влада оно исто што н народ српекп. Нанротпв може да нема у нсторији равна примера, да је која влада била толико омрзнута код народа као што је садашња влада српска. И та нам околност можс објасиити све и улити потпуну наду, да догађаји који настуиају неће застатн на управи Пироћанца — Гарашанина и коми. као год што нису застали догађаји прошле војне њихову браћу и једномислеиике Мариповића — Чумића и ком. јер да су они тада оетали на владн данас Србнја не би била ни нроширена ни независна. но би можда доживела судбину Боснс н Херцеговине. И догађаји који ће наетупити кроз кратко време нссму затећн садашњс мрачњаке на влади у Србији, јер "и онда Србија доживела жалосис дане, Ово ћс знатн и умети оценити српски народ, те ће руковођен својом осведоченом свешћу. створити околносги у својој држави. под којнма Србнја .може бити чињеница. с којом ће Русија моћи рачунатн при догађајима који ће наступитн. Народ српски иоказаће да је дозрео за оно што му је иеторија наменула. он неће заостати иза заставе која ће- позвати све источнс народе да извојују еебн оно што одавна желс

дописи

Шумадија, 10 Фебруара. У времену, када се оиробане српске патриоте старају, како и на који начин да снасу домовнну своју од нссрећне пропасти, која Србнју снађе надом Бон•гуовим. а лакоумношћу данашње владе: У времену, када све листове и српске и стране ннгересује данашњи устанак у Боснн н Херцеговиии : У времсну, када странс новине говорећн о српском нијемонту узвикују: ^Србија мора бити сраски иијемонат, или је неКе ни бити , у томе велимо времеиу у Београду нзлазе новнне „Видело- — јкоје је иа општу тугу и жалост српства — орган данашње -Виделовачке" владе. и оно о свсму горњем ћути као залнвсно, а своје читаоце части којекаквом гадном храном, нападајући на прваке либералне иартије, који су у велико прнпомогли да Србнја иостане иезависна и да се дело народног ослоћења н уједињења оствари. У колико је овај начин нападања ^Виделовачког- смешаи. а у исто времс жалостан. лако ће нојмити сваки онај, који ннје заражен кужним ваздухом „Виделовачким". Онн . критикујући на најбезобразнијн начии целокунну радњу бивше либералне владе. сами ое хвалншу и називају свој рад _патриотским ц . Дал .Виделовци- о томе истнну говоре или не, нашс није да овде излажсмо. Ми ћемо нзнетн читаоцима овог поштованог листа. два истннита случаја, како су два седамдесето-шдишња старца. који