Српска независност

неприпадају ни једно) полнтнчној партији — иоставили разлжжу измећу бив. лнбераде и садањс _Внделовачке ц владе. Један од њих двојицс . послс пада г Ристићевог, наншао је на јсдно друшство, којс је иило и лнковало што је г. Ристић нао. а дошлн на владу ЈЈнделовци с . Кад је етарац сазиао . рашта сс то друшство веселн . а познавајући рад и правац старијс браће „Внделоваца и изговорио је ову причу. коју нека нзволе господа _Внделовци- добро упамтитн н разрешнти правн значај њен. Међутим ми ћемо се старати да старчева прича буде што орнгнналннја. Он је говорио овако : _Господо моја! Јсдан старац наишао је у једној прнлнцн на једну гомилу магараца. којн су сс веселили. Кадје старац упитао м гарцс зашто с.е веселе, они му одговорише да је умр'о мајстор. који им је до сад самаре нравио. Он им тад рече : баш сте иравн магарци. Ви сте заборавили да јс мајстор којн вам јс до сад нравио самаре н којн је велитс умр'о умео нрема вашој грбини да удеси и самаре. а ви сте исте носили. без велнког терета. Међутим. мајстор који ћс вам од < ада правитл самаре невсшт је у томе послу. н неће се обазнратн на ваше грбине, већ ће нравити таковс. да вам се. и ребра од убоја внде и ви ћетс кадтад иасти под теретом истих". Други пак старац прс кратког времена уннтан : каква је разлика између оадашње ..Виделовачке н бнв. либералне владе? казао је да се садашња влада сравњава са оном, која је 1842 год. „бузЈОваном ао Србијп елиАала-. ■ Ето. госнодо Виделовци. вакву разлнку између вас и лнбералаца стављају иепартаични седамдесето-годишњи старци. ови :киви сведоци ндобре и зле прошлости наше. Као што наиред рекосмо, „Виделовци • багатслишући целокупну радњу бнв. либералне владе . свој рад назпвају: „патриотскнм". Цростор овог листа не дозвољава да |'е опширно изнесе сав _Виделовачки и рад за време њихове владавине: с тога ћемо се постарати да у кратким потезима обележимо њихну радњу. а српству остааљамо да оцени: је ли овакав рад иатриотски или не V _Виделовци и су својнм нес.мишљеним радом довели нашу отаџбину у великој опасностн. Ове што су нараштаји српски за ово шесет и внше годнна . крвд>у и знојем стекли. „Виделовци- ставшпе на копку. Наша млада независност, која )е круна свију наших трудова из темеља се уздрмала, а цео живот народни у економном и политичком погледу. нотиснут је на клизаву етранпутицу. -Виделовци - несу оставили на миру ни нашу свету всру , тај најјачи услов нашег народњег опстанка , збацивши са управе српске цјжвс . познатог у целом свету патриоту и родољуба Мнтрополита Михајила. Лакоумна и еебична политика -Внделоваца • навалила је на нашу земљу тешке материјалне терете и мн већ сад у почетку малаксавамо и стењемо носећи их. -Виделовци и су отуђили од нас све наше природне и осведочене нријатеље. _Виделовци ц су увредили нашу једно крвну и једноверну заштитницу и осведочсну пријатсл.ицу Русију. Ето, овде је у кратно изложен дојакошњи рад „Виделоваца". Ако сс овакав рад може назвати пагриотским, ми опет незнамо, који се рад може назвати неачтриотским . прон.гетим н анатемисанпм. У скоро сваком броју свога органа г Виделовци * се хвалишу: како њима ирипада заслуга. што данае у земљи постоји слободна штампа. »акон о слободннм аборовима и независности суцкој. То може всровати само онај који незна. да су _Виделовци~ огранци ^старих кајмакама- обучени у кожух ^Напредњачки". Но хајде да н ми учинимо задовољство господи -Виделовцима" да је то њихова заслуга, само ћемо их ми после учињеног им задовољства упитати ово:

На што нам је госнодо -Виделовцизакон о слободној штампн. кад ваша нолицнја узима на одговор и спроводи суду на осуду лица. која су ее усудила јавно прочитати адресу скупштинеке мањине. или какав опозицнони лнст . којн ваш рад и нравац оеуђујс ? На што је господо _ Виделовци" закон о слободн зборова. кад нико не сме на збору осудити ваш рад, јер полиција лице које се то усуди учинити. снроводи еуду као -бунтовника" „издајицу- и. т. д. На што нам закон о независностн суцкој. кад видимо да је Ннроћанац из судова отерао најдичннје цветове ннтелигенције српеке н познате раднике на пол»у законодавном. а њихна места нопунио са својим нартизаннма махом неспремним и неспособннм људима како би се судови лакше прсобратили у партијске клубове, а нравда и иравица цоништила а њу заменула партајска самовоља. Нашто су нам велимо сви ти г.акони кад се њима користе елене само присталице -Виделоваца - * а не и осташ синови оне земље. који по начелима нрипадају каквој другој. а не -Виделовачкој- 1клитичкој партији ? И прско евега овога -Виделовцн- апелују на народ да их потпомажс. н хвалишу се како јс огромна нећина народа уз њих. Не тако крунно госнодо _Виделовци и вн ее јако ва])ате. Сав је народ иротнву вас. Народ срискн пнјс оличен у Милошу Г.тишићу. Јакуоу МустаФићу, шшу Крунсжевнћу, Драгомиру Гајовићу и осталим ..аминашима- Виделовачким - . Народ српски бодрим оком прати целокунан ваш рад. на ћете се господо -Виделовци- и сами ужаснутн. кад вам срнеки народ једног леиог јутра нзрече своју пресуду , која ће овако гласити: _40.1е с неверницима. доле с рушиоцима сриске вере; доле с мрачним ..Виделом~ и бутум „Вилеловцгџла-. М Б. К СА НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ Седкица ол 27 Фебруара 1882 После подне Иотнредседник Милан Кујунџн^ отвара састанак V 4 часа но подне. Мннпетар грађевина Гудовић, одговара па интернелацију пон Ивана ИротнКа о дрл^му који води за Шабац — Интерпелаит се задовољана. Читају се поздрави због проглаше&а краљевине. Прелази се на дневни ред: нродужење дебате о онштинским писарима. Дебата је до 7 часова у вече трајала. Говорнли су између осталих Ђурић, Катић н Љуба Дндић. Последњи је сноменуо да јс Србнја доведена Бонтуом до банкротства. Решење о овоме члану остављено је за ионедељак. Од министра били су присутии Гудовић и Гарашанин. Селница оа I Марта Председник А Т>. Поиовић отвара састанак у 9 часова пре нодне. За министареким столом : Гарашанин, Новаковић, Гудовић и Радовић. После прозива положише иосланици заклетву верности краљу Милапу. Читају се молбе и жалбе и поздрави због ироглашења краљевства. Аца Станојевиб нита министра Финан сије: је ли што радио, и ако није зашто, у ствари молбс Књажсвчана због зајма. коју је молбу лањска скупштина препоручила влади па оцену. — Питањс ћс се доставнти министру. Отојан СтанховиК пита министра просвете и црквених послова. зашто је општинн Вражогрначкој у зајсчарском срезу забранио да подигне школу на старом месту. — Доставиће се мшшстру. Председник констатујс да је свега на окупу 144 посланика. На одсуству има 26. Иита скупштину, хоће лн и даљеда ваги одсуства , јср сс Фил. Милој^вић јавпо и моли за 30 дана одсуства. Р. КукиК нредлаже да му се одобри одсуетво условно. ✓

Фил. МилојевиИ моли безусдовно , јер I му пначе ннје поможено. Председник ставља на гласаше. 1 Скупштнна одобрава Фидвпу тражено I одеуство. ТТои Павле РадивојевиК. Још 19 пр. м. поднео је интерпелацвју иа министра унттрашн.их послова због расписа о све* штеницима. Пита председника да се известн, хоКе ли и кад одговорити министар ? — Председник обећава да питање учинитн. Прелази се на дневни ред: продужење дебате о ошптинским нисарима. После говора Симе Мидошевића . Не! шића н Р. Мнлошевића, и после завршне речи мипистра унутрашњих послова наетало је гласање поименце. Од присутпих 146 посланика глаеало је за предлог владии 91, против предлога 60, а 5 се уздржало од гласања; према томе веКина је реишла да оаштински I иисарн аолажу исаите. У накнадно наређење, које је такође усвојено, ушла су определења да се избор кметова и унраве општинске у свима оиштинама које броје 500 пореских глава има извршити до 1 Маја о. г. а у осталим кад се буду груписале. Писарима којс овај закон затече у службу оставл>ен је рок до 1 Септембра ов. г. ј (шест меееца) да положе испнт. Тиме је аредлог закона о изменама и I доаунама закоиа о оаштинама и оаштинј ским властима свршен. У овој есдннци саотнтио је ипедседник благодарност крал.нце Енглеске и царице Индијске иа изјаву саучешћа и радости од стране народнс скупштине због оеујсћ;ног а-гентата. — Скупштина је стојећки саслушала одпоздрав енглеске краљице. Састанак је закључен у 12 1 /. часова. ! Сутра јс на дпевном реду: конвенција са Аустро Угарскот о пловидби на Дунаву и трговачки уговор са Енглеском. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Луче 1 .Марта наврншла се година даиа. како је цар ослободилац Александер II. мученички иогииуо од руке пакдеиих измета. Српски се иарод иа овај дан тужне успомене придружује руском народу н иолаже на гроб велпког мученика, венац неувези, ненлетен најсветијим осећајима своје благодарности и поштовања који су поникли у вре.том срцу и овесној души народа српског. Нека је блажена на векове успомена великог цара ослободиоца Александра II који је свето словенско дело знатно нрпвео г.рајн.ој мети. Света сен његова молнће се са осталим еловенскпм угодницима божијим да син његов Александар III скорим сретно доврши н оконча велико дело словенско. Срнски народ иридружује своје молитве за блажено небеско насел>е цара ослободиоца молитвама остадог православног Словенства и вели : Нека је вечна памет цару ослободиоцу Александру II. на све векове!! НОВИЈК Из руских добро обавештених ! лнстова дознајемо, да се пре кратј ког времена био састао војени савет у Петр. у коме су свн признати војени каиацитстн рускн учествовалв. • Главни нредмет саветовања био је: да ли Руенја треба да сматра као сај 1>еИ — узрок рату — ако Аустрнска војска и најмање новреди црногорску границу, и решено је еа 13 противу 7 глаеова. да се свака повреда црпогорске границе од стра| не аустријске војске има сматрати ' као повод рату. Чн.ч го буде одмах ће Руснја ступнтн у рат противу

Аустрије. Тај савет прегледао јеи најновији стратегијски план, кога су ј стручне комисије ноднеле на увиђај. ' Карта Аустрије готова је. Она је • најтачније израђена, тако да се човек мора дивитц вештинн и знању руског генералног штаба, који се ; неуморно труди да нрибави све и најмањс нодатке, који би у слуј чају рата били на руци руској војсци. У том војеном савету решено је да се руска армија у случају војне са Аустрнјом има поделити на три главне групе. од којих ће највећу предводити генерал Скобе .Ђев. — Руска коњица сва се мобплизује. Западној армпји т. ј. војсцк која ће са генералом Скобељеввм оперирати противу Аустрије придодаће се 150.000 козака. наоружаних иајбол.им оружјем. — Руски Правител.сгвени вјес тник." ппше. како је црногорска влада жалила се на свој нрптешњен и незгодан положај. и тражила иомоћи у Русији; на ово одговара ,.II. Времја" : „Русија неће нити може допуститн да Црна Гора трпи ма и најмању повреду својих права и тековнна од стране Аустрије, н ако Аустрија го учини Русија ће свагда бнтн готова да се нојави као заштптница права православннх Словена. Но најзад ствари су узеле тако озбил>ан вид. да је раг Руснје с Аустријом неизбежан. А што и оклевати; оно што мора бити сутра нека буде данас. Што пре Русија учини добро дело, тим ће пре п иожњетн добре последице. Полутански положај у коме се налазп питање псточних Словена не може се вшне дуго сноенти. он по самој природи ствари мора на једну страну. Словенско се питање мора решнти или добро илп зло. Ако мисли Русија да се оно решп добро п по њу корцено. она мора ! ратоватн. Не учинп лн то. онда ће 1 га њенп ненријатељи решитц цротив ње а у корнст евоју — Сви руски патриотски лнстови опровргавају клевете које странп непрнјатељски листовц изиосе иротиву Скобел.ева. Онн отворено тврде да није истнна да има како* ва несноразума нзмећу њега н руског цара; нанротив цар је најбо .Ђе расположен према генералу Скобе Ђеву. Осим словенске натрпотске штампе. сви листови енглески н Француски најленше се изражавају о генералу Скобељову. Ј" Фрашуској сви знатнији лнстовн најсимиатпчније се одазивл .у речн генерала Скобе.Ђева. То је дало повода да се најлешпе изразе о словенској ; ствари. Сви готово нлустрованп лис1 товн Фраицуски донели еу слпку геперала Скобељева. а уз слику п I његов животопис. И ту се најднвније пзраа;ава о Словенима и о њиховој светој ствари. А шта се код нас ради у Србпји? Народ је сав на страни свете иаше онште еловенске ствари. и реч | генерала Скобел.ева живо је одјекнула у ерцима еваког Србнпа. Али наша „внделовачка" влада у свом „Виделу" ћутн о свему томе, шга внше у редакцијп „Видела" Фабрицирају се дописи н депеше, које нду на то да иаралишу народно расиоложење према Руснјц п понипгге