Српска независност

БРОЈ 38.

СУБОТА. 6 МАРТА 1882 ГОД

ГОДИНА II

ишб ЗА СРЕ:;Т : НА ГОДПНУ 24 ДПН., НА НО ГОДПНБ 12 ДИН., НА ЧВТВРТ год. 6 днн. 31 ЗСТ1Г2 ЗЕ2ЛЕ 31 ЗС37СТСК7 НА ГОДННУ 30 ФРАНАКА, НА ПО ГОДННЕ 15 фр. НН чвтвгт год. 8 «р. 31 1ГСТ?С-7Г1?С2Г: КА ГОДННУ 16 ♦ОР. У БАНК.. НА ПО ГОД. 8 Ф. НА ЧВГВРТ ГОД. 4 «. 31 СБЕ ССТ12Е 1РЖ13Е : НА ГОДННУ 36 ♦РАН., КА ПО ГОДПНЕ 18 *Г.. НА ЧКТВРТ год. 10 ФГ.

излази у београду УТОРНИКОН, 1ЕТВР1К01, СШШ » НЕДЕЉОУ ЕТ А Т А ЛЛ ~Г"^УРЕДННШТВО ЈЕ Н АДМННПГТГАПНЈА У КГКН Г. ТоХЕ АНДРЕЈВВНЕА ЛВПЈИТчКВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПГВН ПУТ 12 ДНИ. ПАРА ОД РЕДА, А 110СЈВ ГНАКИ ПУТ 11Р. ЈА 1ЈР1Ш0С.1А110 <50 ИЛРЛ ДШ1. ОД РКДА. Рунопиеи шалу се уредништву, а претплата адтинистраиији мСРПСКЕ ЕЕ31В2СЗССТ 3". РУКОПИСИ НК ВРАЋАЈУ СЕ. ИЕПИАЋЕНА ПИСМЛ НК Ј1РИМАЛУ СЕ.

ВЕОГРАД 5. Марта. Данашњи екуиштински еастанак отворио је иотнредеедник екупштине у 9 чаеова 25. минута нре иодне. Од миниетара били еу ирн отвараљу: Пиро» ћанац и Гарашанин: до* Дније уђоше: Радовић н Новаковић. Све галерије дупком иу не. На левици празне клу= не ноеланичке. Поеле нрочитаннх <-кун штинеких протокола 28 и 29 еастанка и иошто су нрочитане неке молбе и жалбе, добија реч Ранко Тајсић. Ранко Гајсић у име ево= _је и евојих 50 ноеланичких другова подноси мо* тивирану ниемену оставку и моли скуиштину да ее оставка прочита. Потпредеедн1?к не до< звољава да се оетавка нро» чита док се њему не нод= неее. Уељед тога прочита посланик Раша Милоше* вић имена свих 51 посла^ ника и затим стави осгав* ку на иредседнички ето. Међутим Ранко Тајсић хзалуд тражи реч. Иотпред* еедникодговара. да му само у том случају може дати реч, ако своју оставку на< траг тргне: иначе он. 1'ан« ко. као публика не може у скуиштини говорити. На ово Ранко Тајсић и Раша Милошевић остав.ва* ју скупгатинску дворану. Велизар Кундовић лознички посланик изјави : Кад су оволико народних иосланика ноложили ман« дате, те је скунштина до» тпла у положај да због недовољног броја нослани« ка не може више решења доносити,— то сад наступа

случај који Је уетавом пре> двиђен: да се цела скуиштина раснусти. Потиредеедник у иодужем говору расирав.вајући у теорији положај ирава и дужности мањине и ве< ћине скупштинске, налази да мањина није имала у» зрока да евојим изласком епречи рад скупштински; но ношто је то учинила и иошто по уставу мора ј ју бити три четвртине од укуиног броја посланика на окуну на да ее могу нуноважна решења доно* сити то о буди каквом за« кључењу уељед ових оета= вака не може бити говора. Мањина је нросто хтела да снречи радњу скуишти« не. (Вел. Кундовић: 11 да апелује на народ). То је право владаоца. Како та мањина ноштује ред зе^ маљски, види се и из нашања Кундовићевог ко< ји ево хоће преко реда да говори. Он нотиредеедник. изјављује да ностоји |>с< шење скушнтинско од 19 Фебруара, но коме је пред« седништво овлашћено да ее, у елучају ако иосланици у гомилама ноднесу оставке, њихова места про< гласе за унражњена и да еенареденови избори. 11ре< ма томе председништво ће позвати владу, да то скуњ штинско решење изврши. (Велизар Кундовић тражи реч да поднесе у име своје и својих другова оставку ). Потнредседник не даје реч народном посланику, већ да би сваку изјаву од Кундовићеве стране осује* тио закључује еаетанак. Т. Ту цаковић и Кундовић ирилазепредседничкомсто« лу и нредају потпррдсед*

нику нрви за сеое а други у име своје и евојих друго* ва Раке Кукића и попа Па* вла Радивојевића оставке.

11 е I ) а п и 1) е , лист бечки на »рандуеком језику, што ааступа аустријске ивтересе, особито у Подунавл.у п нрема подунавстснм државама. те је по томе вдаду Пироћанчеву. од како је ностала, упек славио и хвално, довоси приликом нроглашења сриске крал.евине уводни чланак нод насловом 1> а Ео' у а н I е е п 8 е г I) 1 е (кра -Ђевнна у Србији) у коме међу осталим, ово пише : „Важпо је и то да нова крал>евина уме снојити умереност са достојанством, да гледа да свима чапоштецнм средствима - раг 1оив ш о у е п 8 ћоиога!) 1ев) негује добар споразум са АустриЈом, својом моћном сусетком, чија јој је наклоност тако потребна. Особито пак не треба да заборави Русију чијој крви има да захвалп своје снасење. иа и свој опстанак. ујемчен успркос нораза код Алексвнца и Ђунпса. Пезахвалност није мање за нрезиран>с код народа него код нојединаца. IIо песрећи има у /ој слицн н тавна сенка. Улвишење Србије иред симнатијом Европе извршује се нод министарством које ни из далека не одговара народним тежњама. ни из далека ие служи правим интересима народнит Гц и 1 е 81 1 о ј п <1е г е р о ш1 ге а и х а * р ј г а 11 о н > п а11 опа! ев е I Ле 8ег VI г 1 е8 V га 18 Ј11«'гг(.ч (1и реир1е). У место да се чврсто и поноспто држи нравога иута н да гледа да наоави земл.и железиицу из нзвора што су одпста на расположењу, Орбија је угазнла у сред кал.уге спекулације и коцкарства на берзи. а с каквим услехом. то је. на жалост, познато. Ми бисмо же.тели. да тај одиста тако млади народ за дуго још не позна заноса ажиотаже н беснила 1'1ч'1м'ме> берсанаца, као што рече опај прекрасни г. Воиту. Но како ее није тако збпло и како се један ернскн Фннансиста, чије нразне Фразе неКе моћи олакшати онасности кризе што је његови сународннпн подносе уш!Е.е да сиасе још које наносе што пх бродолом Генералне Уније може нанети на брег. треба нова крал.евина да црне из невидовне невол>е кориспу поуку! Нека ее сасвим одрече од искушења туђих баикара којп обричу да Ке примити V паслеКе јалово нредузеКе г. Вонтуа и његовпх ортака." Толико 1Јаш |1н>. Сиромах Пиро|,аиац! Сиромах папредњачкн кабинет! Од куда се Над о да га суице гријс. И отуд га лед ве1> бнје!

Усталак на српском јутозападу

(ТГЛИГРЛМН . .. МЛПЧМСТЛРСКОМ ПГЕВО 1ТТЛЛП.П:)

Дубровник 8. Фсбруара. Чује се да су устаници освојнли Ко» њицу варошицу са мостомн.ч Горњој Неретви - - к.1уч једине саобраћајнс. нру* ге лзмеђу Сарајева и Мостара, а ла сву прилпку и најважннју стратегијску тачку у обема нровпнцкјпмп. За мссто всли се да је нлгорело у Оорбн. Званнчних пзвсштаја. чо обичају ие?да : а Херцсговци, далеко од тога да сс оссћају стешљени познатим -иојиичким кирдоиом • ево нресекогас на нола дотичну аустриј« ::у си; лу. Ватрени ђепсрал .Товановнћ одјури на зор у Мостар . а војска н тоиовп :;а њим — да новрате изгубљену свену. Ирими|)је. као шго предсказах оде у ве| тар: али. у потврду пређашњих навода, нека ми је могуће додатн : да јс Црногорским нзаслапнцима иснало ои.ш за руком склошјти устала нлсмена јужнс Херцеговнне на носредовањс кнеза Ннколе. И она су прпстајала да положе оружје, али под овим условнма — имено. н 1-во да Аустрија тргне закон о војачини: 2-го да се смање дангџг и укине моиоио.г нб. дуван : .')-ћс. оашта амнестија ! Ове усло« ве саонште Црногорски нзасланнцн аустријскнм застуиннцима, овн ђенералу Јовановићу, а он тслеграФом у Беч. Царска н кра.вспека влада одговори како мх иросто одбија. — У осталом, Херцеговски усташи од Невеснња, Фочс и босанске границе нису нн присталн билн на црногорско носрсдовање: нн хтслн да чују иредлоге да се нокоре. Њих пет хиљада бораи.а Јадало је међусоону н торАу вјеру да и иос.чедњу каи крви истоие на о.гтар народне им независности. 11 бој се сада бије на све страие. — Иеход послсд!вег судара код Г»илећп гај је: да важни гатачки ноложај остаје у рукама > усташа, заједно са ново-Иодигнутом ка. сарно>[ тамошњом. Устаннцн сада покушавају да одсеку аустрпјскс гарнизоне на Лиму. Управо. ио казивању Херцеговаца, оне трн главне страже аустријске у санџаку Плевл>е. Прпјсноља и Прибој већ су одсечсне <»д С^рајева. А. -доиста . ако се ово и н »тврди . опда су дотични гарннзони нрост\> жртвовани нолнтичној амбицнјн. Ледно је извесно, а то: да су устанииџ усие.ш да стуие у свезу са србијанском границом . док ОД југа Али-паша од Гусиња ожнвл>ује _арбанску лигу*, обећава помоћ Херцеговцима, иу дослуку са турским властима. шал.е башибозукс у Нови Пазар ! Нодмаршал Јовановић нада се да ћс моћи ирсћи у иаиад кроз једно нетнасстину дана. а.\и као да се све вш.ие гомилају знаци који сведоче о неиоузданости с.аме војске. Врој бег\л«аца јоднако расти. Још су некн одбегли нз Всберове регпмснте. а осамнаест њих и из Вецларове, у устанички логор. д'»к исти војниир отворено изјављују: „да су ХерЦвГОВЦИ у праву и да они неће да се бију противу своје браће ! Факт је доиста и» догађаји не стоје вишс нод аусгрпјском контролом. Колосалнс ногрспп:с бечке владс пружнлс су њепим нспрнјател.има једиу прнлнку какву они псће лако нсиустити. Ово сс ночињс да увиђа н у Всчу, ма да се ситуација гамо још нејасио схваћа. — Спомсна је врсдно и то: да су нринц Внндишгрсц н другн младн хусарски официри нз највише аустријске арт токрацијс дошди у Дубровник на добр«»вол.ну службу. Они као да се иадају рат )вати сасвим другачс од ћенерал Ловановићевнх „хајдука 4 *. — Ма да не мо;ке бнти упутно за мене да сномнњсм све знаке врсмена који овде нрсд очи нзлазе. опет нека ми јс с нотздањсм слободно тврдити : да игтогод излази на дс.>у као српски рат за независност иротиву м/стријско* госиодстви. савременог и.ги човргменог, мора се ио самој ирироди VIи-