Српска независност

— 140 —

риги. — Иритом. менн се чгни да је оиај покрет на еловенском југу теено везан са еродном агитаднјом у чешкнм (Г?) цровннднјама монархнје. а којој је цед»: васпостављоње чешке нрал>евнне (да бог да 1Гр.» Што се Цр*е Горе тиче то је аомснутп устук руск<> Ашшомаиџјб чието ариврвмен и условш « не треба ш з.го тумачшхс. У салањи.ч околпоетима ма какав покухчај. АусТЈГије иротму Црне Горс и.1и Србије иза звап 6и јевропски рат\ Нреко Удине ! Нгилије) 9 Фебруара Херцегов. образовалн нрнвремену владу која се еастојн нл једног иоглавара еа поноћннком н четнрн члана. Устонак нааррЈује. Сва Херцеговина од Колашнна до Фоче н Љубиња у рукама усташа.Кажу. шездееет караула оборилн и носаде млогих поннштплн. Дубровник , 10 Фебруара. Говор далматннског застунннка Д-ра Клајића у аустрнјским делегацијама примљен са општнм задовољством, и заслужује пажњу као маниФест овдашње умерене странке. Јер. ма да је признао потребу повратка реда, н гласао за траженпх осам милиона (Форината) , овај далматшЦ.'ки носланик ипак је навео: како је арави извор устанку у жудњи дотичног народа да окиви самосталким народним животом. Од своје стране. пак. влада је (аустријска) циљала својом полптпком на то. да забоде колац у тело јужнпх Словена. Ту колачку политику ваља сад баталити. Што се г аанс.гавизма~ у тнм земљама тиче. то је проста машта. Јужнн Словени боре се за народнп свој опстанак, и они ће у тој борби истрајати. Далмат. заступникје још казао да дубоко жали, што се далматинска регимента Вебер нослала на бојно поље устанка , као и што се и далматински ландвер мобилизује. Ето. рече . тако ће се браћа противу браће тући, и борба ће узети облик грађааскога рата. Ове опомене Др. Клајпћа не потребују никаква коментара. 11 Фебруара. Устаници су имали нов1тх и акоусамљеннх успеха близу Чајнице у јужној Босни. Они су имено освојилп једну позицпју са посадом од 40 људи. Даље, на горњој Дрини Херцеговци су ухватили једну аустријску лађу натоварену муницијом: док су под војводом Стојаном Ковачевићем успели да заузму и једнуаустријску тврђавицу. Остатак гарнизона је разоружан и на слободу пуштен. Него овај исти Стојан нре неколнко дапа једва је жнв остао. Погаав да обнђе једну омању чету усташа , буде опкољен од аустријске војске. Срећом испадне му за руком да ношље абер једном у блпзини ваходећем се брат}' турском — војводн Форта-бегу — којн на врат на нос појури са знатном силом у помоћ Стојану и нагна непријатеља да се повуче ! Иотврђује се да је Коњица изгорела. Заузећем оне станице близу Чајнпце нресечена је свева са Плевљем. — Аустријскнм победоносним депешама не треба веровати. јер је у самој тактии,и усташа да салећу поједнна оделења непријатељска па онда да умакну у планину чекајући помоћ. — Међутим Аустрија јсднако водп рат противу јавности. Касније. Јсдан теретни брод присне с војском. — На броду би.к> ванредт^х иризора\ Потукли се војници ('лозени и Немци. Више њих рлњено. Новије шреко Удина). Званнчнс ауст}»ијске депеше бићс вас досад известпле: да је први концентричШ1 корак учињен према Крнвоншјама. Цељ као да је била да се стане ногом на ивнцу висоравња који држс усташи. Нанад је извршен једновремепо са трн страпе од Херцег-Новог, Рпсња и Котора. Са которске стране војска је насгупала ка селима Горњем н Доњем Ораховцу која су ноложена на самој обали најдубљег рукава бокељског :;алива. — Кривошијани беху позванн да отступе, иа кад то онп одбише, оклопнице лаћс прсдузеше бомбардатп оба села и ускмро их нретворише нрах п пенео. — Православна црква која се налази на внсини, на једној усамљеној стени такође је порушена. То беше једна стара н знаменита зграда на чијил се зидовима и шутраналазиле сребрне плоче којепретстављаху иобожна дела срнске царице Јслене. — Устаници су нагло отступили из упаљеннх им кућа праћенн уз брдо аустријским гранатама. — Од стране Херцег Новог напад је био нрост маневар. Из Рисња су изишла два батаљона са једном четом Хесенове рсгименте у шггпори. и нод заштитом топовске ватре са убојних бродова, на јуриш узели висове Леденице. — Овде је било

н жестока боја. иарочито окоЈсдие куће у којој као да се бранно какав главар. Нало је око двадесет стрелаца . међу њнма трн оФНЦира. Артиљерија реишш Оитку. Кривошнјанн су одступили оставнв Ледениц) - у аустрцјскнм рукама. У номенутој кући нађено је неких 4000 Форината. Губнтци устаника нису нознати, нити се може кака вера нок-1онити аустрнјскнм званичннм списковнма мртвих и рањених. Даклс чист резултат горњих онерација гај је: да аустријска воЈСка стоји на нрагу Кривошија — без к.+уча ! Херцеговачки усчаши су се магновено повукли из околнне Бнлећа н сад се сабирају око Фочс. Освојилн су неколнко караула око 1'оражде. — Кнез Никола отншао је нз 1>ара н сад држн смотру над црногорском војском у 11одгорнци. Дубровник 17 Фебруара. 11о тврдом- у41«равању Херцеговаца који овде долазе два вођа устанка: СтоЈан Ковачевић и Форта-бег. ујединнв своје силе у горама јужно од СараЈева, постиглн су један важан усиех. ини су нмено наналн бнлц на једну спроводну колону , близу села Трнова, отели транснорт, и гонили ненрнјатеља с ханџаром у руцн све до села Мокра — на ивнци (.арајевске равнице ! У нртљагу су нашлу иједну војену касу са сумом, како једникажу. од дванајест мнлиона гроша у аусгријском новц\' а. по казнвању других, неких сто аедесет хиљада ФОринатај Ово је усташка верзнја н Јесте на сву нрилнку нрегерана. Међутнм, вредно ће бити унореднти је са дотнчним званичним аустриЈским булетишкма. Дуоровник I* Фебруара. После четвородневне опсаде Херцегов: ци освојише место Усгиколину , које господарн кланцем 1'орње г 1Ј)ине нзмеђу Фоче н Гораждс. Гарнизон — који је по казнвању Херцеговаца износно читав баталпон — гоњен је жестоко до саме Горажде. - Херцеговцн су ту отели и два топа ! - На горњоЈ Дрини све је живо скочило на оружје, н Фоча је даиас опкољена од трн усгашка оделења а иод вођама: Иером Тунгузом, <1>орта Бегом и Ласом Бухом. За команданта Фоче веле се да преговара са Стојаном Ковачевићем око предаје места. Није нстина I да је аустријска војска у Херцеговини ! ирсшла у напад. Она се још једнако | држи у строгој одбрани. — Сдруге стране изгледа да ће се концентрично настунање у Крнвошијама живо наставптн. , Аустријаицн се живо утврђују у задобивенпм положајима. — 'Бенерал Јовановнћ оде данас нз ^убровннка — нико не ! зна куд? На1 'ађа се да је одјуриоу Риј сањ да наетојава ири нападу на Кр.геошије. Крнвошијани — којих ће сада бнти на хиљаду — чекају наиадаче на внсовима Црквнце и у кланцу Лупоглави. Ау■ стријанци се надају очајном отнору алн полажу млого и на Ухацијеве пм оате| рије. Дубровник 21 Фебруара. Херцеговачки усташи тврдо се уздају да ће моћи да освоје Фочу. Чује се чак да се то место већ и прсдало. Ја сумњам и у једно и у друго — пошто ће ту сада битн на трп хнљаде војске стоновима. 5' околним нланинама, међутим било је крвавих глава. Бег Чеигић од Загорја велн да је ту еузбио једно аусгријско оделење. но признзје да су му у боју нала нет борца — иет бегова\ Као пгго сам вам јавпо. херцеговачка влада јесте нрактична двоишвна („<1ишшпга1с"Ј и имала па челу хрншћаиа Стојана Ковачсвића и мухамедовца Салка Фортабега. Вслики ред н дисцинлнна влада код млађих вођа и четовођа. — Аустјшјске војпе (тсрације беху досад нослужене лспим вји мсном . али се ево оиетоблачи и : Л1јого је снега нападало по нлапинама. АустриЈска војна предузећа трпеће усл>ед тора по чит ве псдеље. — На Кривошије као да се нећс даље ићи. Ј *ер изгледа да се Аустрија унлашила од утигка који је учињен у Црној Гори освојењем Леденица. Кнез је главом одлетно на Цетпње да уреди за номоћ нзбеглпма нз братске зсмл.с. После 24 сахата он је опет отишао у Бар . алц с иогледом на неизбежност кризс саветовано му је од једие прпјатељскс снле да се опет вратп у нрестоницу. Ја имам основа да мислим да је он тај савет н усвојио. — У званичном црногореком листу жив^ се прокламујс неутралност; али доста, и сам велики ауторитет кпеза Николе код Горштака му има своје границе. Јер, и најиростији Црногорац добро види да се садања борба тиче и црногорске коже, колико год и Херцеговачке. Ван ако се ја јако варам у читању нарави ових горштака (Црногораца) доха$аји од далеког домашаја јесу неизбожни. Само ово стање није створила Црна Гора него јој је иемилосрдно наметнуто од

сил : која је и у 1>оцн, као годуХсрцеговини. откинула од малене кнежевине јсдан нстн народ но крви. јсзику, всри, исторнјским предањнма и ђеографском ноложају, н који но слободној вољн тежн да се ујсдннп. Правда захтева да се овај факт уиамти на овом озбиљном и тужном раскршГл/. /1убровнггк 26 Фебруара. Ђенсрал Јованогић улучи једнујавну прилику да изговорн неколико важних рсчи извесним и нрвим грађанима Дубровнпка. -Моја је жеља~ рекао је он, -да пораднм у духу номнрљивостн-. Самомс 'Кесару казао сам да. као Словенин. ја сс нсмогу нримитн дужности где бнх морао непријатсљоватн својој браћи.али . ирвп . овај се устанак мора силом угушити. /1|акле ја нећу нристајати ни на какве уелове докле год се устанш достојно не казне ; н само кад се њихов отпор савлада обсћавам да ће битн велнких уступака. У време окуиације ја сам тражио да се тим провннцијама даде народна управа. али се мој савет он, да није слушао"! — Ђеперал је даље навео. како жали што су од његовог првог познанства са Д}'бровннком срчске нај родис замисли ухватилс коЈ )ена . па да бр.оје иристалица и међу самим проФссорима! На ово људи с п])авом питају: на какву би - народну уираву дао ђенерал . српским земљама Босни и Херцеговини ако неби српску народну?Дубровник 28 Фебруара. Јавља се за један усташкн уснех код Дубраве близу Стоца. Сво земљшитс између Стоца и Невесиња у рукама усташа. — Аустријска војска ограничена на градски рејон. Војвода Радовић од Невеј сиња ставно ее на чело новој чсти устаника. Од Трнова, близу Сарајева, чујем из поз г здана херцеговска извора, да су устанш прстрнелн један ооетан пораз. Имено. војвода Перо Тунгуз нападне на дотнчно аустријско оделсње, но буде из, ненада дочекан ватром из шанчева и одI бпјен. Губитак усташа износи на 53 мртва и 40 рањена. На срећу стигне у том једна нова чета Херцеговаца те недадне Аустријанцима даље. Огромне тешкође зимн.ег ратовања већ се преводе код аустријске војске. Преко десет од стотине већ нх је на болеснпчком сниску. И богиње се ноказале у Требињу. Дубровник 1 марта. Ево сам у стању да вам пошљем колико је могз^ћс верније текст једне врло карактернстичне наредбе аустријског главпокомандујућег своме нбдручју. — Она гласн : т Вама се строго на.1аже да неароауштате. и словом никаква извеш&а о нртеању труиа . о војеним дошђајима или и свршенггм чиновима. Даље је вагиа дуж ност да свг<м могуКим сгигама настојите да никакее друге новости осим званичних не доару на јавност~. ! Из овога се може видетн колико вере има главнокомандајући у у успех својих војннчкпх предузсћа. Хоће ли, пак, исту срећу имати и у рату нротнву штампе и јавности идемо да видимо. Артур. Џ Еванс Пр. Н. С. Јовановнћ. ИЗ ЛЕСТОБА Одзив Словекских иистова о проглашењу српске краљевнне. Р о/. о г доноси нод насловом ..Србија Краљевипа овај врло зпачајни уводии чланак : Брзојав донио нам је јучер веле знаменпту вијест из Биограда. Застуиство народа п])огласи кнеза краљем. узвнсн кнсжсвину срнску на краљевину. У овом чину хнсторичкога замашаја свс су стран, ке сложне као један човјек. Сви заступпици нохитише кнезу Милану. да му саопће вољу народа. И кнез одговори. да : се нокорава тој вољи. Разумијемо, да ће овај чнн народне скуиштине свагда, на далеко прско граница Србије, гдсјгод жнви славенско племе нобудити најугодннја осјећања. Народ српски. стојећ на садањем хдестз', може | задовољан иогледати на прошлих осам* десет година. Властитими врлннами. одлучном вољом и великом пожртвованошћу. нодупиран моћиим народом руским, он се је умио рнепшти недостојнога господетва турскога: гледао се унутра ојачатн, сво1 ју народну особнну .чпсту сачувати : а кад је год била згода, латио бп се ору| жја, да раскине сноне , које бн га на Турску всзале и разншри границе своје државе па територијс, који су некоћ сиадали нод власт краљева српских. У моралном свијету ваља правило, да се жртве и трудн папокон награђују. Србија је у последњсм деценију два нута скочила на оружје за своју само-

сталност и неодвисност. Подлегав г. 1876 уђе онет у рат г. 1878. Потпуна полнтичка неодвиеност и сувереност бијаху нрва,овај акт узвишења кнежевине накра' љевство јесте друга последицаоногарата. За овондепрваивелнка заслугаЈована Ристића,његово име остаје тесно свсзано совим радостним и ионосним дслом, јер он је добро увидпо, да без жртва псма плода. А рат је у истнни донио плодова: Србија се територнјем повсћала и задобила потпуну сувереност и неодвнсност. Око овога највише се трудио Ристнћ , он је створио подлогу. да јс народна скупштина могла створити јучерањи закључак. Ово мора Ристићу нризнати свакн српски патриота. Садањој влади српској прнзнат ће се заслуга, да је знала нзвестн(??) пгго је умни Ристић засновао и о чсм бијашс почео радити, чим је Румунска узвишена на достојанство краљевства. Стране власти признатн ће недвојбено што је народ преко свога нредставнинггва изрекао. Можда не све једнако драге воље. али то није одлучно. Што се није могло занијекати Румунској. неће се моћн с разлогом нн Србнји. Узкрснућем краљевства срнскога устају нотенцираном снагом усномене на велику и снажну Душанову држаћу. Знаде се. да сам титул недаје Физичне снаге, али је недвојбено, да сјај краљевске круне јаче блешти од кнежевске. На једној страни краљевина Српска. а на другој еуверена, мудрим владпоцем управљана Црна Гора. која се такођср признаје кнежевнном српском : зар се тим пествара врло нривлачив магнетза народе I у сусједству живеће , за пучанство Старе Србије, Босне и Херц:говипе. Бијаше време, кад ес је из високих службених кругова Хрватској ггри„навало. да је она позвана на истоку занграти племенпто коло напредка, да ће она бити она привлачива точка, којој ће тЗжптп нарочито пучанство Босне и Херцеговине. Догодило се другачије. Држало се ваљда, да ће јаче деловати маџарска надутост н немачка несношљнвост. Хрватску, краљевину славну и знамениту на истоку, потиснуше у кут привезаше ју противу њенс праве воље на народ у свему хрватскоме опреч ан: у пореклу, ћуди, гежњи и хисторији. Тако у Хрватској сапет те извржен носве власти туђа племена, одељен од Далмације своје I колевке: у Истру предан на милост тај лијанских иридентиста, хрватски се народ неима разлога ешауФпрати , што ће мудра бечко-пештанска политика жњети гиодове своје изванредне државничке увиђавности. Хрватска не може више дсловати на пучанство оних земаља, јер што нх цривлачи кнам'? Зар можда ово ! хелотско стање у којем се налазимо, наш I одногиај арема Угарској. кинески начип којим се у Хрватској влада ? Но једна задаћа остаје нам још еада. и тој ваља да ^осветпмо све своје силе. емангџмсирати се што више ггсаод туђеш уалива, осигурати народну особину ароти свакој инвазији странггх елемеиата те бо! рити се, да народ законите.и иутем до$е до своје самосталности, у чим Ке га храбрити аример сриске браКе. иа онда уверење. да је ч.ган ве.1ике аородии^е славенске. Новој краљевинн српској пак желнмо од срца, да се развија . крени н ианредује, да буде штитом и уточиштсм слободи. дика јужнословенској браћи . славенскому илемену. и вриједна дружнца у кпугу осталих евроисках држава. зз. Отргчгз^:-:: Чсшкн лнст -Рокгок- (6ј»ој 60), орган Рнгеров. изражава се о нроглашењу Србнје за краљевину. овако : Србија 1фоглашепа јс за краљевину. То нам јс данас најважнија вест с« стране. И ако се већ подавно говорнло о нроглаишвању кнежевине Србије за краљевпну, ипак долазп дарае та вест сасвим изнснадно. Од како је Румунија нрогдашена за краљевину, говорнло се и у Србији. да кнежевину трсба прогласити за краљевнну. н онда већ знало се. да се том акту неће одупирати страни дворови. Мн најпскреније желнмо браћи Србима у свему најбољн паиредак . но прнзнатн морамо, да проглашење Књаза Милана за краља српског у садањим приликама ннје пас онако узбудило. као шт<> би то одиста било под дрз т гнм околностима. Наши радосни оеећаји узнемпренн , су ногледом на дојакошњн рад садање сриске владе. Чинн нам се, да је садања владг.. нопгго је својом неокретношћз' дубоко загазила у политичке непрнлике, којима сс прпдр\'жз г је и Финансијска каламите усљед пада Бонтуовог. хтела 1 овим актом да себи створп сигурнији ој слоиац за даљи опстанак свој. Поред тога бојимо се . да не б\*де за Србију штетна цена но коју је српска влада добнла саизволење сила на ову иромену. Наше је убеђење , да би краљ Милан сад одмах требао да садању владу замепн новом, н да позове на управу људе, којн